Aktuelnosti

Prihrana pšenice azotom [19.01.2018]

Pšenica

Većina pšenica se nalaze u fazama 3 lista-početak bokorenja. Za sada nije bilo posebnih negativnih okolnosti na razvoj useva. 

Snabdevenost zemljišta zimskom vlagom je osrednja, skoro u celoj Srbiji. Zemljište je u sloju 0-100cm tretnutno popunjeno sa 65% od svog maksimalnog kapaciteta. Odnosno nedostaje još oko 100-80 lit padavina. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Prema našim ispitivanjima, posmatrajući sloj 0-90cm dubine zemljišta, generalno najviše azota ima u sloju 60-90cm, najmanje u sloju 0-30cm. Trenutno prosečno ima oko 12 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-90cm zemljišta, sa rasponom od 8-40 kg/ha. To znači da će prosečno trebati još dodati oko 110kg čistog N/ha. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, na većini parcela treba očekivati prosečne do iznad prosečne prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti oko 10.marta. Uzimajući u obzir prognozirane vremenske uslove (mrazne noći 20.jan – 05.feb, da bi posle 10.feb uglavnom temperature bile u plusu) prvu prihranu pšenice treba planirati između 20.januara-10. februara, ako će se prihranjivati sa Ureom. Posle 20. februara ne treba primenjivati Ureu, pošto možda neće biti vremena da se transformiše u pristupačne forme na vreme. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije (1-10.mart).

Iako postoji rizik od gubitka azota iz Uree (prosečno ~ 20%), možda je ipak bolji izbor Urea, pošto je veća verovatnoća da će se moći ući u parcele do 10.februara meseca (mrazna jutra). Nego čekati sa prihranom početak vegetacije, jer iskustvo pokazuje da veći ispad u prinosu može biti od gladovanja useva početkom vegetacije (ako nastupe suvi uslovi neće se moći usvajiti AN/KAN ili se neće moći ući u parcelu usled previše vlage), nego što su gubici Uree isparavanjem. Relativno nova mogućnost je primena azotnih đubriva sa inhibitorom nitrifikacije tzv. “zaštićeni azot”. Kod nas su dostupne formulacije sa DMPP (3,4-dimethylpyrazolphosphate) –Entec 26, NovaTec 40. Kod ovih đubriva usporeno je oslobađane azora tokom 4-10 nedelja (što zavisi od temperature i vlažnosti zemljišta). Tako da je je i rizik od ispiranja, odnosno isparavanja znatno smanjen, ali ne i potpuno sprečen. Što ih čini najboljim izborom za prvu prihranu ozimih useva. Ali  najveća mana ovih đubriva sa zaštićenom azotom je cena po jedinici površine. Iako može da se smanji njihova doza primene u odnosu na Ureu za 20-25% i dalje cenovno ispadaju skuplji izbor.

Količine azota u prvoj prihrani ne treba da pređu...

Drugu prihranu planirati oko 15 dana posle kretanja vegetacije (verovatno 20 mart-1.april).

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta i/ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše pšenice do početka februara možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina  Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). Ako su količine azota koje se moraju primeniti prihranom iznad 60 kg/ha, svakako planirati dve prihrane. Količina azota koju bi trebalo dati u drugoj prihrana se najpreciznije može odrediti analizom biljnog tkiva (Green Seeker, N-tester , N-senzor...). U slučajevima da po kretanju vegetacije imate usev u jako lošoj kondiciji, sa simptomima jakog crvenjenja, žućenja... najbolje da konsultujete stručno lice.