Šećerna repa

Proizvodnja šećerne repe u Vojvodini se poslednjih godina odvija na 40.000 do 70.000 hektara površine. U ukupnoj strukturi setve to nije velika površina. Međutim, za gajenje repe se odlučuje relativno mali broj proizvođača. Kod najvećeg broja proizvođača šećerna repa se često gaji na istim površinama. Osnovna mera nege, plodored, za repu uglavnom se ne poštuje. Usled nepoštovanja plodoreda, ali i promene vremenskih prilika problemi koji se javljaju u proizvodnji, počinju značajno da utiču na smanjenje prinosa ili kvaliteta šećerne repe.

TRULEŽ REPE

Trulež korena repe može da prouzrokuje veći broj gljiva i neke bakterije. Najčešći prouzrokovači truleži korena u Vojvodini su Fusarium oxysporum 66%, Alternaria spp. 11%, Macrophomina phaseolina 10% i Rhizoctonia solani 5% (Stojšin i saradnici, 2006).

Fusarium ima veliki broj domaćina. Simptomi se prvo vide na najstarijem lišću između većih lisnih nerava kada delovi liske prelaze u žutu boju. Povećani intenzitet truleži se javlja u godinama sa visokom zemljišnom i vazdušnom sušom.

Macrophomina phaseolina se razvija na velikom broju biljaka uključujući kukuruz, krompir, soju, pasulj, suncokret... Koren dobija braon boju, a biljke venu. Nekih godina je dominantan prouzrokovač truleži repe.

Rhizoctonia solani najpre prozrokuje žućenje i venjenje počevši od starijih listova. Ona ima veći broj podvrsta (anastomoznih grupa). Najbitnija razlika između podvrsta za praksu su domaćini i temperature na kojima se razvijaju. Tako se neki osim na repi vrlo uspešno razvijaju na soji i pasulju, ali i na kukuruzu. U Evropi preovlađuje podvrsta AG 2-2IIIB pogotovo gde se šećerna repa smenjuje u plodoredu sa kukuruzom. Druga podvrsta AG-4 osim na šećernoj repi se razvija i na soji, pasulju i lucerki.

Bilo bi dobro kada bi se provelo istraživanje i za svaki lokalitet utvrdilo koja podvrsta dominira. Time bi plodored u punoj meri mogao da se koristi kao metod u kontroli ove gljive.

Dok se ne utvrdi koja podvrsta dominira, treba koristiti što širi i što raznovrsniji plodored, a kao predusev za repu je najbolje koristiti pšenicu ili ječam. Suzbijanje korova u svim usevima je veoma bitno. Rizoktonija se razvija na gorčiki (Sonchus oleraceus), hoću neću (Capsela bursa pastoris), kostrišu (Senecio vulgaris)i hajdučkoj travi (Achilea millefolium), koji su prisutni na velikom broju parcela.

Svi napred navedeni prouzrokovači truleži korena šećerne repe mogu se naći u skoro svakom zemljištu. Da li će napraviti problem na repi, zavisi od količine zaraznog materijala u zemljištu i uslova spoljašnje sredine. Svakim gajenjem osetljivih biljaka povećava se količina zaraznog materijala, a posebno u godinama kada su vremenski uslovi povoljni.

Samo gajenje repe podrazumeva veliki broj prohoda traktorima što utiče na zbijanje zemljišta. Zbijanje zemljišta utiče na lošiji vodno vazdušni režim. Promena klime uslovljava ekstremno zagrevanje biljaka i zemljišta. Velike vrućine bivaju poslednjih godina prekidane padavinama visine 30 do 50mm koje padnu u roku od sat dva. U tako kratkom roku zbijenija zemljišta ne mogu da odvedu vodu u dubinu. Zbog toga koren biljaka ostaje bez vazduha. Sve ovo uslovljava da biljka dolazi u stres. Oslabljenu biljku lako naseljavaju gljive koje prouzrokuju trulež ukoliko ih ima puno u zemljištu.

Kako da biljke budu u što manjem stresu?

Obrada zemljišta treba da izbegne nepotrebno zbijanje. Zbijanje može biti površinsko i dubinsko. Ne zaboravimo da se prilikom oranja traktor jednim točkom kreće dnom brazde. Dnom brazde se kreće i plug. Ukoliko je zemljište jako vlažno prilikom oranja, plug će rastresti gornji sloj zemlje, ali istovremeno i prekomerno nabiti zemljište. Stanje sabijenosti zemljišta se može odrediti penetrometrom. Podatke koje dobijemo penetrometrom treba da budu odlučujući za donošenje odluke sa čime i na koju dubinu treba obaviti osnovnu obradu zemljišta. Gajenje strnih žita popravlja strukturu zemljišta, jer je koren žiličast.

Setva takođe utiče na vitalnost useva. Plića setva uslovljava brzo i istovremeno nicanje nejvećeg broja biljaka. Da bi sačuvali vlagu na plitkom nivou, broj prohoda u proleće pre setve treba smanjiti na najviše jedan. To je moguće samo ukoliko se osnovna obrada obavi na zamljištu optimalne vlažnosti (ne na silu velikim traktorima) i odmah uradi zatvaranje brazde! Upotreba semena na kome je primenjena tehnologija za brz početni porast, pomaže da biljka brzo prođe kroz period nicanja.

Špartanje se sve ređe sprovodi. Ranije se ova mera primenjivala da bi se rastreslo zemljište i da bi se mehanički suzbili korovi dva do tri puta. Danas se herbicidi koriste za suzbijanje korova, a špartanje se primeni obično samo jednom pre zatvaranja redova. Provetrenost zemljišta je loša, zbijenost je obično prevelika. Repa koja se šparta ranije zatvara redove, jer joj se špartanjem stvaraju pogodniji uslovi za rast, pa treba povećeti broj špartanja.

Optimalno đubrenje utiče na vitalnost biljaka. Može se govoriti o NPK ishrani, ali i o ishrani mikroelementima. Preterano đubrenje, posebno azotom loše utiče na vitalnost biljaka kao i slabo đubrenje. Analiza zemljišta treba da bude osnova za planiranje đubrenja. Od mikroelemenata, moguće je da treba dodavati kalcijum koji ulazi u građu ćelijskih zidova. Jaki ćelijski zidovi će biti dobra prepreka za prodor bolesti.

Svaka primena herbicida je stres za gajenu biljku. Selektivnost herbicida u šećernoj repi je velika ali nije podpuna. Postoji veliki broj đubriva koja sadrže materije koje smanjuju stres. Primena herbicida po visokim ili niskim temperaturama povećavaju stres, zato je nekada primenu herbicida bolje pomeriti dan dva nego ih primenuti kada je repa u jakom stresu. Zato se za proizvodnju repe treba dobro opremiti prskalicama, jer je vremenski prozor za najpovoljniju primenu herbicida sve kraći.

Sve više u ponudi su i specijalna đubriva - biostimulatori. Hemijski gledano to su fosfici. Njih neki svrstavaju i u fungicide i baktericide, pošto pospešuju formiranje fotoaleksina i lignifikaciju ćelijskih zidova. Na taj način oni usporavaju ili sprečavaju prodiranje fitopatogenih gljiva u ćelije gajene biljke. Primenom dva tretmana u roku od 7 do 10 dana povećava se odpornost prema prouzrokovačima truleži korena repe. Najbolje bi bilo u fazi pred sklapanje redova koristiti fosfike (na primer: Trafos K, Nutri Fos K, Fosfivell Ca...).

Uvek se postavi pitanje i da li postoji zaštita fungicidima. Prema literaturnim podacima, zaštita fungicidima osetljivih hibrida daje lošije rezultate nego gajenje hibrida koji su tolerantni prema rizoktoniji, pa se oni kod nas za sada ne preporučuju.

Gajenje međuuseva je odlična mera koja vodi ka popravci zemljišta. Najčešće se gaje različite repice, rotkve i facelija. Na umanjenje pojave rizoktonije utiču gajenje Brassica rapa i Raphanus sativus. Gajenje facelije (Phacelia tanacetifolia) se ne preporučuje ako je njiva imala pojavu rizoktonije u šećernoj repi! Održavanje zemljišta bez međuuseva u ogledima u Nemačkoj je imalo najveću pojavu rizoktonije!

Gljive roda Trichodermaspp. su antagonisti fitopatogenih gljiva u zemljištu. Sve više se proučavaju. Trichoderma spp. imaju veliki fungicidni potencijal pa postoje već i gotovi preparati - biofungicidi na bazi ovih gljiva. Cena im je još uvek visoka za tretiranje celih površina, ali nanošenje na seme ili lokalno tretiranje zaraženih delova parcele verovatno bi imalo smisla. Postoji veći broj vrsta. Na primer Trichoderma gamsii sposobna je da značajno smanji pojavu rizoktonije u laboratorijskim uslovima. Na različitim biljnim vrstama, efikasnost protiv rizoktonije su pokazali i drugi pripadnici roda Trichoderma spp. (T. harzianum, T. asahii, T. atroviridae, T. virens, T. saturnisporum, T. asperellum).Propadanje mladih biljaka usled pojave rizoktonije mogu da spreče i gljive Candida valida, Rhodototula gluinis, ali za sada nema proizvodnje preparata na njihovoj bazi.

Učestalost pojave neke bolesti nemora uvek biti srazmerna visini gubitaka. Čini se da najveću štetu prouzrokuje rizoktonija. Zato selekcioneri rade odabir genotipova koji pokazuju veću tolerantnost prema rizoktoniji. Kao najbitnija mera za umanjenje šteta od ove gljive treba koristiti tolerantne sorte. Kao tolerantne sorte na našem tržištu prema truleži repe se mogu odabrati Piranha (SES Vanderhave), Melindia i Laaetitia (KWS), Gazeta i Azulata (Syngenta) i Maurizio (Strube).

Trulež repe postaje dominanti problem u gajenju repe kako u SAD i Evropi, tako i kod nas. Korištenje tolerantnih sorti i plodored (predusev pšenica ili ječam) treba da bude osnova za smanjenje šteta od truleži repe. Kao dopunske mere mogu da posluže tretmani semena antagonistima, kao i upotreba fosfika u fazi sklapanja redova.