Jabuka, Kruška, Šljiva, Breskva, Višnja, Vinova loza, Ostale biljne vrste, Leska - lešnik

I ove godine ćudljiva zima je najniže temperature donela pred kraj zimskog mirovanja voćnih vrsta. Ipak osim kajsije i breskve, koje su polako krenule sa vegetacijom, ostale, u nas gajene voćne vrste još miruju. Tokom 13 i 14. februara u svim većim voćarskim regionima Srbije zabeležene su minimalne temperature od -9 do -12°C. Postavlja se pitanje da li je došlo do oštećenja rodnih pupoljaka na voćnim vrstama?  

Prema literaturnim podacima prozvodni minimum  za različite voćne vrste su sledeći:

Voćna vrsta	Proizvodni(1)  min.  zimisko mirovanje                Proizvod min.  faza pucanje pupoljaka
jabuka	-25°C                                                                              - 9,5°C
kruška	-25°C (-30°C)                                                                  - 9,5°C
Dunja	-30°C
Šljiva	-25°C                                                                              - 10°C
Breskva	-26°C (-30°C)                                                                    - 8°C
Kajsija	-25°C                                                                              - 9,4°C
Trešnja	-28°C                                                                                 - 8°C
Višnja	-40°C                                                                               - 9,5°C
Orah	-16°C
Lešnik	Do -30°C
Vinova loza	-24°C (okca)                                                                     -10°C -26°C (lastari)                                                        -30°C (drvo)
Malina	Do -26°C

 ⁽¹⁾proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz gore navedene tabele, te pregledom zasada voća u poslednja dva dana, a i naosnovu još uvek svežih iskustava iz 2018 godine (1.marta.2018 zabeležene niske temperature  od -15 do -25°C u sličnoj fazi razvoja voćnih vrsta) prva konstatacija je da u većini zasada ne treba računati sa oštećenima od ovog hladnog talasa. Ako i bude oštećenja to se može desiti u zasadima kajsije i eventualno breskve. Ovome idu u prilog činjenica da voće nije bilo isprovocirano predhodnim toplim talasima tokom januara i prve polovine februara meseca. Pošto su ovi topli talasi bili kratkotrajni i završavali su se mraznim jutrima i noćima. Pa su voćke ovaj poslednji hladan talas dočekale još uvek dobro iskaljenje. 

Potpunu sliku eventualnih oštećena ćemo imati nakon kretanja vegetacije. U svakom slučaju kod breskve i kajsije ako do sada nije rađena rezidba i ne raditi je do cvetanja dok se ne vidi šta će ostati. Kod ostalih voćnih vrsta nastaviti sa uobičajenim aktivnostima pripreme za novu vegetaciju.