Pšenica

Ozime strnine, a naročito pšenica se nalaze u različitim fazama razvoja. Stanje vlage u sloju ispod 30cm dubine je vrlo loše. Azot je uglavnom skoncentrisan u prvih 30cm, a prosečno ga nedostaje oko 100 kg/ha. Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti između 10-20.marta.

Ove činjenice upućuju na to da prvu prihranu pšenice treba planirati između 10-20. februara, ako će se prihranjivati sa Ureom. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije (10-20.mart).

Količine u prvoj prihrani ne treba da pređu 50kg/ha čistog azota. Odnosno: 110kg/ha Urea, 150kg/ha AN ili 190kg/ha KAN. Urea i AN primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Drugu prihranu planirati oko 15-20 dana posle kretanja vegetacije.

Koliko će trebati još dodati azota, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše pšenice do 10.marta možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). A kada krene vegetacija može se raditi i analiza biljnog materijala (N-tester ili N-senzor - svega nekoliko firmi i pojedinaca je opremljeno sa ovim uređajima).

Pošto je uticaj ishrane, a pogotovo prihrane na prinos pšenice vrlo veliki, prihranu pšenice treba smatrati jednom od najvažnijih agrotehničkih operacija. Svaki propust u ovom segmentu može da rezultuje smanjenjem prinosa i do 30%.