U narednih nedelju dana preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog voća (kao i u zasadima lešnika), cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :... (samo za pretplatnike)

Brojnost leptira pamukove sovice u Somboru prati se od 1994. godine. Prosečno se uhvati 1225 leptira godišnje. Najviše leptira do sada, 10027 zabeleženo je 2003. godine. Naredna najveća brojnost do ove godine zabeležena je tokom 2021. godine – 3985 leptira. Obzirom da je tokom 2024. godine zabeleženo 5655 leptira, to predstavlja drugu najveću brojnost ikada!

U Čelarevu, brojnost se prati od 2008. godine. Prosečno se zabeleži 1925 leptira godišnje. Do sada, najveća brojnost je bila 2021. godine – 10615 primaraka, pa 2022. godine – 6017 primaraka. Tokom 2024. godine zabeleženo je 46290 primeraka pa je to ujedno i najveća brojnost do sada. Za jednu noć u Čelarevu do ove godine je zabeleženo najviše 779 leptira 27. avgusta 2021. godine. Tokom 2024. godine, 25 noći je imalo brojnost veću od do sada najveće noćne brojnosti! Najveći broj leptira 2024. godine je zabeležen 02. avgusta – 3008 primeraka za noć! Odnosno za ovu jednu noć je zabeleženo više primeraka nego što je uhvaćeno za većinu godina, tokom cele godine!

Što se tiče dinamike leta, početak godine je bio uobičajen. Do 25. juna je zabeleženo u Somboru 33, a u Čelarevu 82 leptira. To jesu bile vrednosti iznad proseka za tej period, ali i ranije se dešavalo da se do 25. juna zabeleži brojnost veća od proseka, a da brojnost do kraja godine ne bude visoka. Za sada nije jasna korelacija između brojnosti leptira u maju i junu i godišnje brojnosti. U Somboru su hvatana jedan do tri primerka za noć, a ono što je bilo neuobičajeno je da je u Čelarevu zabeleženo 11 primeraka za noć 26. maja! Preko 10 primeraka za noć u Čelarevu je do sada zabeleženo samo tokom 2021., 2022. godine, a to su bile godine koje su kasnije u julu i avgustu imale visoke brojnosti!

Nakon 25. juna usledilo je povećanje brojnosti leptira na oba lokaliteta. U periodu od 10. jula do 12 septembra brojnost leptira na svetlosnim klopkama je bila velika. Izuzetno visoke brojnosti zabeležene su krajem jula i početkom avgusta i krajem avgusta i početkom septembra. U Somboru je najveći vrh brojnosti u letu bio 29. jula sa 428 primeraka za noć, a zabeleženo je još nekoliko vrhova 10 i 15. jula sa 51 i 54 primerka , te 23. avgusta i 06. septembra po 184 primeraka. U Čelarevu, osim najvećeg vrha u letu 02. avgusta sa 2008 primeraka, zabeležena su još tri manja vrha brojnosti sa 1983, 2200 i 1632 primerka 10. avgusta, 28. avgusta i 08. septembra.

Na osnovu dinamike može se zaključiti da je vrsta imala tri generacije. Prvu tokom maja i juna, drugu od kraja juna do sredine avgusta, treću od sredina avgusta do sredine septembra.

Gusenice prve generacije su bile malobrojne kao i ranijih godina i nisu zabeležene ekonomski značajne štete. Gusenice druge generacije su do sredine avgusta bile veoma brojne na kukuruzu i male brojnosti u soji. Kod kukuruza je bilo parcela gde je gotovo svaki klip imao jednu gusenicu na sebi! Treća generacija gusenica je imala smanjenu brojnost na kukuruzu, ali su gusenice bile masovne na kasnim rokovima setve soje, postrnoj soji, paradajzu i paprici. Uz Dunav gde se soja na nekim parcelama zelenila sve do kraja septembra, gusenice su morale biti suzbijane na velikim površinama. Zabeleženo i preko 5 gusenica na svakoj biljci soje u okolini Koluta, Bezdana, Bačkog Monoštora. Na parcelama gde nije urađeno suzbijanje, gusenice su pojele sve mahune! U okolini Čelareva, grad koji ja pao početkom juna, potpuno je uništio useve. Veliki broj poljoprivrednika se odlučio da seje kukuruz. Ti kukuruzi su bili potpuno zeleni i tokom septembra i na njima je na svakom klipu bila po jedna gusenica ove sovice.

            Poljoprivredna proizvodnja za 2024. godinu je manje više gotova. Kakve su bile vremenske prilike tokom nje, videćemo ako podatke uporedimo sa prosečnim (srednjim) vrednostima za predhoni period. U ovoj analizi, podaci za Sombor tokom 2024. godine, upoređeni su sa podacima za period od 1948. do 2023. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, srednja temperatura za period od januara do septembra bila je za 4,1^OC viša! Iskazano po mesecima u januaru je bila viša za 3.2 ^OC, u februaru za čak 7,5 ^OC, u martu za 3,8 ^OC, u aprilu za 2.3 ^OC, u maju za 2,3 ^OC, u junu za 3 ^OC, u julu za 4,5 ^OC, u avgustu za 5,4 ^OC i u septembru za 2,8 ^OC.

            Padavina je bilo za oko 6% više od višegodišnjeg proseka. U periodu januar avgust srednja visina padavina je 408mm a tokom 2024. godine bila je 422mm. Najveći uticaj na biljke je imao loš raspored padavina. Mart, maj i jun su imali padavina više od proseka i to za 17, 50 i 32mm, dok su februar, april, jul, i avgust imali manje padavina za 21, 17, 1 i 44mm.

            Bilo je dosta lokalnih padavina pa su one lokalno direktno uticale na prinose. Zbog toga su se pojavile velike razlike u prinosima čak i u bliskim delovima atara.

            Nadprosečne temperature u februaru i martu pokrenule su vegetaciju mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Osim ranijeg kretanja vegetacije i fenofaze su veoma brzo završavane. Nedostajao je dan dva, pa da se sa žetvom strnih žita krene u maju, umesto krajem juna ili početkom jula. Visoke temperature su osim na ranije sazrevanje uticale i na kvalitet plodova. Jabuke pred berbu kao da su skuvane na stablima, U  kratkom roku su prezrele, pa je njihova sposobnost čuvanja znatno smanjena.

            Uslovi za pojavu prvih infekcija mrke pegavosti lista šećerne repe se obično ispune krajem maja a ove godine je to bilo već početkom maja, odnosno 20tak dana ranije. Toploljubivim insektima su pogodovali uslovi, pa je brojnost vrsta: Agrotis segetum, A: exclamationis, Helicoverpa armigera i Ostrinia nubilalis bila jako velika. Zabeležena je masovnija pojava toploljubivih insekata od kojih bi istakli lokalnu masovnu pojavu tropskih migratornih vrsta Spodoptera exigua i Mythimna unipuncta, koje su u postojbini označene kao značajne štetočine.

            Kakve vremenske uslove možemo očekivati u budućnosti? Na osnovu podataka koji se mogu videti u grafikonima u prilogu po mesecima zaključci su sledeći:

Januari su topliji za 3^OC i možemo očekivati dalje povećanje: ako uporedimo temperature u poslednjih 14 godina, jedan januar je bio hladniji od proseka i to drastično, ostali su bili topliji.

Februari su topliji za 4,5^OC i možemo očekivati dalje povećanje temperatura: u poslednjih 11 godina samo jedan februar je bio hladniji od proseka, ostali su bili topliji.

Mart je ostao promenljiv – teško predvidiv. Srednje temeprature u martu su generalno u porastu, ali su u poslednjih 10 godina tokom 7 bile više od proseka a tokom 3 godine temperature u martu su bila hladnije od proseka.

April je teško predvideti. Naime nakon tendencije porasta po dekadama u poslednjih 5 godina imali smo tri godine u kojima je april bio hladniji od proseka i dve u kojima je bio topliji.

Maj je teško predvideti. U peslednjih 10 godina, 5 je dilo toplije a 5 hladnije od proseka!

Jun, jul, avgust i septembar su bili topliji (1,8 ^OC; 2,8 ^OC; 2,9 ^OC; 2,4 ^OC) i može se očekivati dalji porast. Srednje mesečne temperature u ovim mesecima su tokom poslednjih 10-15 godina bile više od prosečnih vrednosti.

Oktobari su topliji za 2,5 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 12 godina, samo dva oktobra su bila hladnija od proseka.

Novembri su topliji za 2,3 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 16 godina, samo dva novembra su bila hladnija od proseka.

Decembar je topliji za 2,5 ^OC do proseka i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslenjih 11 godina, samo dva decembra su bila hladnija od proseka.

Znači dalje povećanje temperatura možemo očekivati, sve dok se ne pređe granica pa se procesi okrenu u drastično suprotnom pravcu, ne bi li Zemlja ponovo uspostavila ravnotežu koju čovek pomera.

      Sovica šećerne repe je mediteranska vrsta koja se hrani na preko 180 biljnih vrsta. Kada se prenamnoži velika je štetočina na šećernoj repi, duvanu, lucerki i soji. Može da da se razvija i na kupusu, salati, brokoliju, paprici... Poslednji put kod nas je bila masovna 2015. godine i tada je napravila golobrst na par njiva na šećernoj repi u okolini Bele Crkve. Gusenice možete videti na drugim sajtovima. Najveći deo lisne mase na šećernoj repi ove godine je zbog suše propao a trulež korena je sada najveći problem. Ipak preporuka je da se pregledaju navedeni usevi, a posebno šećerna rapa u zalivanju u periodu do 7. septembra i po potrebu uradi suzbijanje gusenica. Repe koje će se vaditi tokom narednih 20 dana ne moraju se štititi. Za suzbijanje se mogu koristiti:...

      Zahvaljujući toplom vremenu podgrizajuće sovice poslednjih godina redovno razvijaju treću generaciju. Ipak ova godina im je izgleda bila posebno povoljna, pa je treća generacija izuzetno brojna. Visoka brojnost traje već 15 tak dana. Stoga možemo očekivati masovnu pojavu gusenica tokom naredne dve nedelje. Leptiri polažu jaja na zemlju i skoro ih je nemoguće uočiti! Mlade gusenice se razvijaju na velikom broju biljaka, ali u slučaju veće brojnosti mogu biti veoma štetne na mrkvi, krompiru, cvekli, šećernoj repi, kupusu, lucerki, duvanu, uljanoj repici, svim postrnim usevima, pa čak i na pšenici, ječmu i mladim drvenastim biljkama u rasadnicima. Preporuka je da se pregledaju prizemni delovi bijlaka na prisustvo malih gusenica tokom narednih 5-6 dana. Ukoliko se uoče gusenice, treba ih suzbijati rano ujutro sa:

    Brojnost leptira na svetlosnim klopkama kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice je i dalje jako visoka. I pored visoke brojnosti na klopkama, brojnost jajnih legala u usevima nije srazmerno velika. To je verovatno posledica činjenice da se ta velika brojnost rasporedila na merkantilne kukuruze koji su još uvek vitalne zelene boje.  Ipak u većini pregledanih useva paprike, paradajza, kukuruza u zalivanju, broj jaja prelazi ekonomski prag štetnosti i potrebno je ponoviti suzbijanje. Preporuka je da se suzbijanje izvrši na 6-10 dana od predhodnog suzbijanja sa:...

     Poslednjih par dana jako je porasla i brojnost kukuruznog moljca i sovice. U toku je masovno polaganje jaja obe vrste, pa je preporuka da se uradi naredna dva dana pregled kukuruza, paprika, kupusa, duvana, boranije na prisustvo jaja. Velika je verovatnoća da će suzbijanje morati da se radi od utorka do petka (16-19. jula). Preporuka je da se koriste:...

U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa : (samo za pretplatnike).

U cilju poboljšanja obojenosti, veličine i homogenosti plodova tj. dobijanja na oko primamljivijih plodova voća preporučujemo: (samo za pretplatnike)

 NAPOMENA tretmane ne raditi u šljivama zbog mogućnosti stvaranja ožegotina !

   Nestabilno vreme pogoduje pojavi bolesti u šljivi, breskvi i kajsijama.

   Preprouka je da se tokom narednih dana uradi zaštita preparatom ...u kombinaciji sa: ...

   Pošto se noćne temperature kreću oko nula stepeni, preporuka je da se dodaju i: Bioplex 0,75 L/ha ili Vellamin 2 L/ha ili Delfam plus 2 L/ha ili Germi max 1 L/ha.

Voće koje završava sa cvetanjem ili je tek zametnulo plodove se trenutno nalazi u vrlo osetljivoj fenofazi. Pšenice se približavaju periodu cvetanja, a neke sorete (kao na primer Avenue) su u cvetu.

Posle desetak dana nadprosečno toplih dana za ovo doba godine usledio je drastičan pad noćnih i jutarnjih temperatura. Niske temperatu bi mogle prouzrokovati značajne štete. Da bi se ublažili stresni uslovi kojim su izložene sve biljne kulture i ojačao njihov imunitet, preporučujemo folijarni tretman nekim od preparata...

* Kod pšenica (hlebnih sorti) je posebno preporučljivo dodavanje aminokiselina radi poboljšanja kvaliteta zrna.

* Izuzetak su konzumne šljive koje ne treba tretirati biostimulatorima zbog opasnosnosti od fitotoksija i stvaranja krastavosti pokožice.

Nadprosečno topao početak aprila nas je iznenadio, temperature će u nedelju i ponedeljak u većem delu Srbije dostići 30 C°. Ovo je samo jedna u nizu od posledica klimatskih promena, a treba biti spreman na to da ćemo se ovakvim i sličnim ekstremima u budućnosti sve više suočavati. Jedino što nam ostaje jeste da se prilagođavamo i sa njima borimo. Biljkama u polju nije lako, a pogotovo kada pored temperaturnih bivaju izložene i pesticidnim stresovima. Zato je naša preporuka da se uz svaki pesticidni tretman doda jedan od navedenih biostimulatori radi lakšeg otklanjanja stresa kod svih biljnih kultura : Algavell 1,5 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, Phylgreengema 1,5 l/ha, Bioplex 0,4 l/ha, Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, Megafol 1 l/ha, Isabion 2 l/ha, Vellamin 3 L/ha, Wuxal amino 1 l/ha.

U voćnjacima koštičavog voća kao i u zasadima jabuke gde mraz nije “obrao” sav rod preporučujemo tretman Borom neposredno pred cvetanje i na ppočetku cvetanja. Bor utiče na mnoge fiziološke procese u biljci, kao što su : kvalitetnije cvetanje, bolju oplodnja (pospešuje klijanje polena) utiče na lepši oblik poloda, a ima značajnu ulogu i u metabolizmu šećera. Preporučujemo jedan od navedenih preparata: ...(samo za pretplatnike). Naša preporuka je da se uz Bor doda jedno od sredstava radi jačanja imuniteta biljaka :... (samo za pretplatnike)

    Pojedine rane sorte višanja i trešanja su počele da cvetaju. Obzirom na lokalne padavine, preporuka je da se SAMO NA SORTAMA GDE IMA OTVORENOG CVETA uradi zaštita protiv sušenja cveta i grana:

    Preporuka je da se uradi zaštita sa: Botrix B 0,15% ili Rozalix 1% ili Serenade ASO 8 L/ha u kombinaciji sa nekim lokalsistemikom, na primer sa: ...

  Preporučena sredstva nisu otrovna za pčele, ali pčele koje čuvaju ulaz u košnice nedozvoljavaju ulaz poprskanim pčelama, pa je najbolje da se zbog zaštite pčela tretmani obavljaju u periodu od 17.45 ili do 7.00 ujutro! 

   Breskve i nektarine su u fazi precvetavanja. Pošto su najavljene padavine tokom naredna dva tri dana, preprouka je da se uradi zaštita protiv prouzrokovača sušenja cvetova i grana sa:...

   Preporučena sredstva nisu otrovna za pčele, ali pčele koje čuvaju ulaz u košnice nedozvoljavaju ulaz poprskanim pčelama, pa je najbolje da se zbog zaštite pčela tretmani obavljaju u periodu od 17.45 ili do 7.00 ujutro! 

   Promenljivo vreme lokalno donosi kišu. U slučaju padavina, ako je od predhodnog tretmana prošlo više od 4 dana preporuka je da se ponovi zaštita pre kiše sa: Rozalix 1% ili Botrix B 0,15% ili Serenade ASO 8 L/ha, a ako se zaštita radi posle kiše sa: Zenby 0,8 L/ha ili Signum 0,75 kg/ha ili FOntelis 1,2 L/ha ili Revyona 1,5 L/ha.

   Na mestima gde breskva i nektarina nisu počele da cvetaju prepruka je da se pre kiše ili odmah nakon kiše uradi zaštita protiv kovrdžavosti lista sa: ... samo za pretplatnike.

    Zavisno od lokaliteta i sorte, breske, nektarine i kajsije su počele da cvetaju. Samo na sortama gde ima otvorenog cveta preporuka je da se uradi zaštita od sušenja cveta čiji je prouzrokovač gljiva Monilia. 

   Ukoliko se zašta radi pre kiše, preporuka je da se primene: ... , a ako se zaštita radi posle kiše sa: ...

   Na mestima gde breskva i nektarina nisu počele da cvetaju prepruka je da se pre kiše ili odmah nakon kiše uradi zaštita protiv kovrdžavosti lista sa: ...

    Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Društva voćara Vojvodine, održaće se 24. februara 2024. godine u amfiteatru i holu Poljoprivrednog fakulteta. Program savetovanja je sledeći: 

8³⁰–9³⁰           Okupljanje učesnika i razgledanje ponude opreme za voćarstvo

9³⁰–10⁰⁰        Svečano otvaranje skupa: Pozdravne reči organizatora i gostiju

10⁰⁰–10²⁰        Problemi proizvodnje voća u 2023. godini

                      Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

10²⁰–11¹⁰        Podizanje savremenih zasada kruške

                      Michele Mariani, Fondacione per lʻAgricoltura Navarra, Italija

11¹⁰–11²⁵         Očuvanje kvaliteta voća i sledljivost od plantaže do krajnjeg potrošača uz digitalnu platformu Freshcloud

                     Mast. inž. polj. Slaviša Šestić, AgroFresh

11²⁵–11⁵⁰        Kafe pauza

11⁵⁰–12¹⁰      Đubrenje jabuke

                     Dr Krunoslav Dugalić, Poljoprivredni Institut Osijek 

12¹⁰–12²⁵      Novi izazovi u zaštiti jabuke („Patina bianca“ i Jabukin smotavac, Cydia pomonella)

                     Dipl. inž. polj. Ivan Nikić, Galenika Fitofarmacija

12²⁵–12⁴⁵      Berba i čuvanje leske

                     Slobodan Pavlović, Agriser doo Sombor

12⁴⁵–13⁰⁰      Napredna tehnologija mirkoalgi: Biostimulatori i bioprotektori u voćarstvu

                      Rajko Lazić, Prima Bio Solution

13⁰⁰–13²⁰      Kafe pauza

13²⁰–14⁰⁰      Nova rešenja u zaštiti protiv mraza

                     Matteo Arzenton, Specialagri, Italija

14⁰⁰–14¹⁵         Biopesticidi u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane

                      Dr Predrag Milanović, Agrounik doo

14¹⁵–14³⁵         Suzbijanje najznačajnijih patogena jabuke u savremenoj voćarskoj proizvodnji

                      Mast. inž. polj. Sara Todorić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

14³⁵                   Diskusija

   U organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u periodu od 16. do 20. septembra 2024. godine održaće se konferencija radne grupe regiona zapadnog Palearktika Mađunarodne organizacije biološke i integralne kontrole štetočina u Novom Sadu, na temu integralne zaštite uskladištenih proizvoda.

   Uvodni predavači biće: Mirko Đorđević, Filip Vukajlović i Goran Jokić.

   Prijava radova i učesnika je u toku, a više informacija možete pronaći na sajtu konferencije.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2024. godinu, poželjno je da pošalju potrebe do 02. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Autographa      gamma             gama sovica                         feromon                VARL+ i RAG

Halyomorpha      halys     braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis   kupusni moljac                       feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum           kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis (sordidus)  skočibuba (žičar)            feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator                skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis            staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus           skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

  Više o feromonima pročitajte ovde a cenovnik možete videti ovde.

Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

 Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

 Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

 Obojene klopke koriste osobinu insekata da ih privlače određene boje. Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepak lepljiv). Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.

 Bez obzira na to koje klopke se koriste važno je da se one postave na vreme, na mestu gde je vrsta koju želimo da pratimo najbrojnija i da se brojnost očitava redovno. Pravo vreme postavljanja se može odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura. Podaci o sumama efektivnih temperatura za Srbiju se mogu pronaći na sajtu www.agroupozorenje.rs Podatak o pravom mestu postavljanja je dat u uputstvu za upotrebu svake vrste. Očitavanje se može vršiti svaki dan, ali pošto je to nekada teško izvodljivo ili veoma skupo, potrebno je znati da je sasvim dovoljno prebrojavanje sakupljenih insekata vršiti dva puta nedeljno.

 Pošto jedan feromon privlači najčešće jednu vrstu, u voćnjak je potrebno da se postavi onoliko klopki koliko vrsta želimo da pratimo. Veoma je bitno da se feromonske klopke za različite vrste postave na najmanje 20 metara udaljenosti jedna od druge! Takođe prilikom postavljanja feromona u klopku ne sme se dodirivati kapsula feromona (crvena gumena pločica). Ukoliko je dodirnuta kapsula, ruke treba oprati sapunom pre nego što se počne montiranje klopke za drugu vrstu. Plastični delovi klopke se mogu koristiti duže vremena, nekad i nekoliko godina. U klopku uvek treba postavljati feromon za istu vrstu, jer plastika povuče miris feromona koji je korišten pa ukoliko se stavi feromon druge vrste može se pojaviti veći ulov vrste koja je predhodno korištena u njoj.

 Insekte koji se zalepe je nakon prebrojavanja najbolje skinuti sa lepka. Skidanje insekata se vrši čačkalicom ili suvom grančicom. Jedna čačkalica ili grančica se koriste samo za jednu vrstu insekta. Ukoliko se ulovi veliki broj jedinki, najbolje je promenuti lepljivu ploču, jer  lepljiva površina gubi na efikasnosti zbog velike količine ljuspica koji odpadne sa krila leptira.

 Kod nekih vrsta, ukolko su u pitanju pojedinačna usamljena stabla se feromonske klopke mogu koristiti za masovno izlovljavanje neke vrste. Tada se na jedno stablu ili grupu stabala postavi veći broj klopki, svi mužjaci se zalepe na klopke i nema ko da oplodi ženke, pa nema ni polaganja jaja. Ovo će biti efikasno samo ako postoji veća udaljenost do drugih stabala te biljne vrste, jer je većina štetočina lenja da leti na veće udaljenosti, ukoliko negde već imaju pogodne uslove za razvoj. 

   Zemljište je osnovi resurs za proizvodnju najvećeg dela hrane za Čoveka. Iako po obradivom Zemljištu gazimo i vozimo se traktorima, u pitanju je jedna živa smeša prepuna mikroorganizama. Potreba da se proizvede što više hrane po sve nižoj ceni, nateralo je poljoprivrednike da se trude da iz obradivog Zemljišta dobiju što više. Vreme je pokazalo da obradivo Zemljište nije večni samoobnovljivi resurs. Vremenom, narušavamo zdravlje obradivog Zemljišta.

    Institut BioSens, pokrenuo je projekat Čuvari zdravlja zemljišta. Cilj ovog projekta je angažovati poljoprivrednike i mlade generacije, kao svojevrsnih čuvara održivosti zemljišta, kroz relevantne poljoprivredne organizacije, predškoleske i školske ustanove, da zajedno prate indikatore zdravlja zemljišta na teritoriji Vojvodine tokom 2024-2025 godine. Uz edukativnu podršku naučnih istraživača, građani naučnici će koristeći jednostavne, ekonomične i standardizovane metode za uzorkovanje i merenje odabranih fizičkih, hemijskih i bioloških indikatora zemljišta, generisati podatke o zemljištu i donositi zaključke zasnovane na indikatorima. Nakon validacije i analize, prikupljeni podaci će biti podeljeni sa svim učesnicima radi zajedničkog izvođenja zaključaka i produbljivanje razumevanja zdravlja zemljišta, kao i olakšavanja budućih saradnji i inicijativa između građana kao pojedinaca, lokalnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i istraživačkih institucija.

    Ukoliko želite da učestvujete u projektu, prijavite se i budite Čuvar zdravlja zemljišta

Brojnost leptira tokom 2023. godine u Somboru je bila 7% iznad prosečne. Prosečno se registruje 8945 leptira, a 2023. godine je zabeleženo 9598. U Čelarevu nakon izuzetno velike brojnosti 2022. godine, zabeleženo je 13595 leptira što je 2,4 puta manje od proseka koji iznosi 32868.

Leptiri su bili prisutni u tri generacije. Prva generacija je bila prisutna od 08. maja do 04. jula. Vrh leta prve generacije u Somboru je zabeležen 19. maja i iznosio je 10 leptira za noć. U Čelarevu je vrh leta zabeležen 08. juna i iznosio je 108 leptira za noć. Zabeleženo je 244 leptira u Somboru i 1658 u Čelarevu.

Druga generacija je počela sa letom 11. jula. Prekid leta prve i početak leta treće generacije nije jasan, ali se na osnovu dnevnog ulova može reći da leptiri ulovljeni nakon 04. septembra 2023. pripadaju trećoj generaciji. Vrhovi u letu druge generacije u Čelarevu su zabeleženi 04. avgusta (327 leptira za noć), 15. avgusta (246) i 28. avgusta (397), a u Somboru 04. avgusta (771), 10. avgusta (428) i 29. avgusta 148). U Čelarevu zabeleženo je 8982 leptira druge generacije, a u Somboru 6036.

Treća generacija leptira je bila prisutna od 04. do 30. septembra. Zabeležen je po jedan vrh u letu na oba lokaliteta. U Somboru 17. septembra sa 203 leptira, a u Čelarevu 19. septembra sa 280 leptira za noć.

Krivulja dinamike leta je jako izlomljena, posebno tokom druge generacije jer je brojnost više puta išla na gore pa na dole. Uočava se i značajno kašnjenje porasta broja leptira druge generacije u Čelarevu u odnosnu krivulju prosečne brojnosti. To je verovatno posledica strahovitog nevremena koje je 20. jula zadesilo područje između Begeča i Čelareva.

Gusenice druge generacije kukuruznog plamenca su pravile štete tokom avgusta 2023. godine i morale su se sprovoditi mere suzbijanja u kukuruzu šećercu, semenskom kukuruzu i paprici baburi koja se proizvodi na otvorenom polju.

              Ozima sovica je 2023. godine bila manje brojna od proseka. U Čelarevu je to svega par primeraka manje, jer je prosek 192 leptira, a zabeleženo je 188. U Somboru je zabeleženo 84 primerka što je pola od uobičajene brojnosti koja iznosi 159. Iako je prognozirano povećanje brojnosti prve generacije, do nje nije došlo, verovatno zbog izuzetno kišnog proleća, kada ozima sovica završava svoje prezimljavanje.

              Bile su prisutne tri generacije. Prvi leptir u Čelarevu je zabeležen 17. aprila, što je najranije zabeležen primerak u Čelarevu od 2008. godine od kada se leptiri prate. Nakon tog primerka usledila je pauza u pojavi do 06. maja, a pojedinčani leptiri sa kraćim i dužim periodima bez ulova su bili prisutni do 13. juna u Čelarevu, odnosno do 17. juna u Somboru. Zabeleženo je 10 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

              Druga generacija je bila prisutna od 6. jula pa do 02. septembra u Somboru i 08. septembra u Čelarevu. Zabeleženo je 43 leptira u Somboru sa vrhom u letu 25. avgusta kada je zabeleženo 7 leptira i 79 u Čelarevu sa vrhom u letu 29. avgusta kada je zabeleđeno 17 leptira za noć.

              Treća generacija leptira je bila prisutna od 09. septembra, pa do 28. septembra u Čelarevu a u Somboru su se leptiri lovili na svetlosnu klopku do 14. oktobra. U Čelarevu je zabeleđeno 95 primeraka treće generacije sa vrhom leta 19. septembra kada je zabeleženo 34 leptira za noć. U Somboru je zabeležen 31 primerak bez vrha leta.

              Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 7,4 a u Čelarevu 12,4. Pošto je veći od 1, prognozira se povećanje brojnosti leptira prve generacije u proleće 2024. godine. Obzirom na brojnost u 2023. godini, ne treba očekivati značajnije štete od gusenica prve generacije ozime sovice i pored pozitivne prognoze.

Leptiri metlice su tokom 2023. godine u Somboru bili brojniji od proseka, a u Čelarevu manje brojni od proseka. U Somboru je zabeleženo 109 primeraka (prosek je 46) a u Čelarevu 73 (prosek je 123) i to je to bila najveća brojnost posle 2014. godine. Prisutne su bile tri generacije leptira.

              Prvi leptir 2023. godine je zabeležen 8. maja, a zatim su još tri leptira prve generacije zabeležena 24. i 29. maja i 03. juna u Somboru. U Čelarevu su tri primerka zabeležena 14., 22. i 24. maja.

              Početak leta druge generacije 2023. godine teško je odvojiti od kraja leta prve generacije. Druga generacija je bila pristuna od 03. juna do 24. jula u Somboru i od 05. juna do 19. jula u Čelarevu. U Somboru je manji vrh u letu zabeležen 22. juna sa 5 leptira i glavni vrh 12. jula sa 16 primeraka za noć. U Čelarevu je zabeležen vrh u letu 9. jula sa 7 primeraka za noć. Najveća brojnost leptira je zabeležena u uobičajeno vreme, sredinom jula meseca. U Somboru je zabeleženo 70 leptira druge generacije a u Čelarevu 56.

              Treća generacija u Čelarevu bila je prisutna od 13. do 29. avgusta i zabeleženo je 14. primeraka. U Somboru zabeleženo je 36 leptira druge generacije. Najveći broj u periodu od 08. do 29. avgusta i nakon toga po jedan primerak 08., 10. i 20. septembra. U Somboru je zabeležen i vrh u letu treće generacije 16. avgusta sa 6 primeraka za noć.

              U usevima šećerne repe, lucerke, kukuruza, suncokreta tokom 2023. godine, nije zabeležen povećan broj gusenica metlice i nije bilo potrebe za njenim suzbijanjem.

Tokom 2023. godine, brojnost dudovca je bila jako mala. Mnogostruko manja od prosečnih brojnosti za period od 2008. do 2022. godine. To ne čudi jer je proleće u vreme leta prve generacije bilo veoma kišovito, što ne pogoduje letu leptira i istovremeno pogoduje razvoju entomopatogenih gljiva koje mogu značajno da redukuju brojnost gusenica. U Somboru je 2023. godine zabeleženo 6 leptira, a prosek je 32. U Čelarevu je zabeleženo 17 leptira a prosek je 76.

Prva generacija leptira bila je pristuna sa svega 12 leptira u Čelarevu od 06. maja do 10. juna, i sa svega 6 leptira u Somboru u periodu od 21. aprila do 23. maja.

Druga generacija je bila prisutna sa 5 leptira u Čelarevu od 29. jula do 10. avgusta i sa svega 2 leptira 09. i 10. avgusta u Somboru.

Zahvaljujući ovakvoj brojnosti, ni u jednom voćnom zasadu nije bilo potrebe da se suzbijaju gusenice dudovca tokom 2023. godine.

Koeficijent generacije i u Somboru i u Čelarevu je manji od jedan pa se saopštava negativna prognoza. Leptiri prve generacije će biti malobrojni i neće biti potrebe za suzbijanjem gusenica dudovca na gajenom i ukrasnom bilju u proleće 2024. godine.

      Evropska unija neprestano dopunjuje podatke o dozvoljenim / zabranjenim pesticidima -  sredstvima za zaštitu bilja. Srbija sa vremena na vreme usklađuje svoju listu dozvoljenih aktivnih materija. Veći broj aktivnih materija je zabranjen u Srbiji pre nekog vremena, ali do novembra 2023. godine su zalihe morale biti potrošene.

      Svaka dalja upotreba na bilju u Srbiji od ove godine zabranjena je za

     Insekticide:

Alfa cipermetrin koga sadrže: Faskord , Esperoi Fastak

Diflubenzuron koga sadrže: Dimilin i Shlem

Etoksazol koga sadrže: Borneo i Uranus

Fenoksikarb koga sadrži Insegar

Fosmet koga sadrži Imidan

Imidakloprid koga sadrže: Confidor, Kohinor, Coup, Kondor, Macho, Lobo Espero

Indoksakarb koga sadrže: Avaunt, Avatar, Indoxatop, Indy

    Fungicide:

Ciprokonazol koga sadrže: Arcon esxtra, Census, Amistar extra, Comrade, Granada, Ison, Seguris extra, Cerox, Sphere, Venere.

Famoxadon koga sadrži Equation pro, Elbrus i Espada

Fenbukonazol koga sadrži Indar

Flutriafol koga sadrži Cerpakt top, Fluoco, Slupact, Impact, Imperium, Priora, Vintage

Mankozeb koga sadrže: Dithane Candeza, Manfil, Mankogal, Mankosav, Nota, Penncozeb, Pinozeb, Titular, Prevent, Fantic M, Cuprofix 30MZ, Cimozate M, Curzate M68, Cymoclean 714WP, Fuerza, Profilux, Vokal, Adut, Fylal double, Notimil MZ, Alijansa, Ridomil gold MZ, Silueta, Akord plus, Valis M, Electis 75WG

Miklobutanil koga sadrže: Foton, Miclo i Systane

Prohloraz koga sadrže: Azimut, Faxer, Mirage, Spartak 45EC, Mystic pro 500EC, Zamir, Kinto duo

Tiofanat metil koga sadrže: Duofen, Funomil, Galofungin T, Privado, Prunus, Topsin Duofen plus, Sekvenca plus, Postulat dou, Antre plus, Sanus

    Herbicide:

Haloksifop P metil koga sadrže Gallant super, Halogeniks i Malibu

   U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije u periodu od 27. do 30. novembra 2023 godine, biće održan XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije. prijava i registracija učesnika može se izvršiti putem do 25 novembra na stranici https://plantprs.org.rs/xvii-simpozijum-o-zastiti-bilja/ ili na tokom simpozijuma. 

    Tokom prepodneva biće održavana stručna predavanja, a popodne su prezentacije spoznora.

Meteorološke prilike direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Vremenske prilike izmerene 2023. godine u Somboru uporedili smo sa periodom od 1948. do 2022. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, temperatura tokom prvih devet meseci 2023. godine bila je mnogo viša. U januaru je to bilo za čak 5,3^OC  više od proseka, u februaru za 2,6 ^OC, u martu za 3,1 ^OC; u maju za 0,4 ^OC , u junu za 0,9 ^OC; u julu i avgustu za 2,6 ^OC  i u septembru za 4,6 ^OC. Samo tokom aprila je izmerena srednja temperatura niža od proseka i to za 0,6^OC. Prvih devet meseci su u proseku bili topliji za 2,4 ^OC!

            U odnosu na prosečnu visinu padavina: januar, februar, april i avgust su imali više padavina, a mart, maj, jun, jul i septembar manje padavina. Kada se saberu visine padavina, u proseku padne 456.3mm padavina, a tokom 2023. godine je palo svega 373mm. Znači ukupno je palo 83mm padavina niže od proseka. Najniže padavine su zabeležene tokom juna svega 13mm (65mm manje od proseka), marta 18mm (16mm manje od proseka) i tokom jula 29mm (38mm manje od proseka).

           Kiše tokom aprila i maja su stvorile pogodne uslove za prouzrokovače gljivičnih bolesti. Plamenjača se pojavila intenzivno na usevima krompira, vinove loze, paradajza, luka… Pegavosti, rđe, plesnivosti klasa na strnim žitima. Krastavosti na jabukama i kruškama.

            Leto je bilo izuzetno toplo pa su promene vremena često bile praćene lokalnim vremenskim neprilikama. Više nego ikad do sada osetila se snaga letnjih oluja koje su stvarale jezera od njiva, čupale protivgrade mreže u voćarstvu, a grad je lokalno bio tako intenzivan da se posle njega nije moglo prepoznati koji usev ja pre oluje bio na njivi.

            Svaki čovek bi morao da se zapita šta može da uradi da bi se klimatske promene zaustavile

     U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu od 13. do 16. septembra biće održan XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Entomološkog društva Srbije. 

     Prvog dana Simpozijuma, biće prezentovani radovi o prirodnim neprijateljima stenica (Halyomorpha halys), štitastih vaši te novim saznanjima o biologiji i suzbijanju vrsta koje su značajne za biljnu proizvodnju, ali i druge teme.

Otvaranje je zakazano u 10. časova, a program 13. septembra 2023. godine je sledeći: 

10:15-10:35 Francesco Tortorici, Luciana Tavella: CLASSICAL BIOLOGICAL CONTROL OF HALYOMORPHA HALYS AND DROSOPHILA SUZUKII: RESULTS OF NATIONAL ACTIONS AND SITUATION IN ITALY ž

10:35-10:50 Marina Dervišević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET PARAZITOIDA ŠTITASTIH VAŠI (HEMIPTERA: COCCIDAE) U SRBIJI

10:50-11:05 Korana Kocić, Anđeljko Petrović, Alf Tore Mjǿs, Željko Tomanović: FAUNA PARAZITOIDNIH OSA NORVEŠKE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: APHIDIINAE): NOVE VRSTE ZA NORVEŠKU I POTENCIJALNO NOVE VRSTE ZA NAUKU

11:05-11:20 Marija Milošević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET ENTOMOFAGA PULVINARIA VITIS (L.) (HEMIPTERA: COCCIDAE) U VINOGRADU SA I BEZ PRIMENE INSEKTICIDA

11:20-11:35 Aleksandra Konjević, Sandra Senji, Francesco Tortorici, Luciana Tavella: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE PRIRODNIH NEPRIJATELJA STENICA U SRBIJI

11:35-11:50 Maja Lazarević, Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Darija Milenković, Vladimir Žikić: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE ROD MICROGASTER LATREILLE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: MICROGASTRINAE) U SRBIJI

12:30-12:45 Ankica Sarajlić, Ivana Majić, Toni Kujundžić, Mato Drenjančević: PREGLED STANJA VRSTE SCAPHOIDEUS TITANUS NA PODRUČJU VINOGORJA SRIJEM U REPUBLICI HRVATSKOJ

12:45-13:00 Jelena Jović, Oliver Krstić, Tatjana Cvrković, Miljana Jakovljević, Slavica Marinković, Milana Mitrović, Ivo Toševski: INVAZIVNE VRSTE CIKADA (HEMIPTERA: AUCHENORRHYNCHA) U SRBIJI I VEKTORSKI ZNAČAJ U PRENOŠENJU FITOPLAZMI

13:00-13:15 Aleksandra Ignjatović Ćupina, Mihaela Kavran, Dušan Petrić, Jeremy Bouyer, Arianna Puggioli, Romeo Bellini, Wadaka Mamai, Sara Opačić, Sara Šiljegović, Nemanja Avrić, Miloš Petrović, Zoran Francuski, Dragan Dondur, Uroš Vlajkov, Dragana Radulović, Stefan Stefanović: TEHNIKA STERILNIH INSEKATA U SUZBIJANJU AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA U SRBIJI: PRVA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

13:15-13:30 Ivan Fijat, Nikola Laćarac, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Dušan Petrić, Mihaela Kavran: GONOTROFIČKI CIKLUS I FEKUNDITET AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA, AEDES ALBOPICTUS U SRBIJI (DIPTERA: CULICIDAE)

13:30-13:45 Željko Milovac, Snežana Pešić, Filip Franeta: PROMENA VREMENA POJAVE MALE I VELIKE REPIČINE PIPE U USEVU ULJANE REPICE

15:30-15:45 Ádám Egri, Ádám Mészáros, György Kriska, József Fail: DEVELOPING MANAGEMENT METHODS OF THE BROWN MARMORATED STINK BUG (BMSB), HALYOMORPHA HALYS

15:45-16:00 Jovan Dobrosavljević, Čedomir Marković: VERTIKALNA DISTRIBUCIJA LISNIH MINERA LIŠĆARSKIH DRVENASTIH VRSTA SRBIJE

16:00-16:15 Aleksandra Đorđević, Marija Miličić, Tamara Tot, Laura Likov, Ana Stefanović Grković, Sonja-Mudri Stojnić, Snežana Radenković: EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA U MONITORINGU OSOLIKIH MUVA (DIPTERA: SYRPHIDAE) SRBIJE

16:15-16:30 Ivana Lalićević, Svjetlana Janković Šoja, Anđa Radonjić: UTICAJ RAZLIČITIH SORTI PŠENICE I NJIHOVIH MEŠAVINA NA RAZVIĆE RHOPALOSIPUM PADI (HEMIPTERA: APHIDIDAE

17:15-17:30 Jovana Raičević, Jovana Bila Dubaić, Aleksandar Ćetković, Milan Plećaš: EFEKAT POLUPRIRODNE IVICE POLJA NA BROJNOST OPRAŠIVAČA I PRINOS ULJANE REPICE

17:30-17:45 Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Maja Lazarević, Darija Milenković, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: POVRATAK SVILENE BUBE: PERSPEKTIVE U OPTIMIZACIJI LABORATORIJSKOG UZGOJA

17:45-18:00 Nenad Zarić, Robert Brodschneider, Ljubiša Stanisavljević, Walter Goessler: IZBEGAVANJE APSORPCIJE TOKSIČNIH METALA KOD RADILICA MEDONOSNE PČELE (APIS MELLIFERA)

18:00-18:15 Aleksandra Trajković, Đurađ Milošević, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: PRIMENA FUZZY LOGIKE U MATRICAMA MORFOLOŠKO-FUNKCIONALNIH ATRIBUTA VISOKO KRIPTIČNIH EGZOFITOFAGNIH GUSENICA

Kotizacija za Simpozijum je 4000 dinara, a kontakt za uplate je entomolosko@gmail.com

Poslednja dva dana povećana je brojnost leptira kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice na svetlosnim klopkama. Preporuka je da se počne sa redovnim pregledima kukuruza i paprike na prisustvo jajnih legala plamenca a jaja kukurzne sovice treba potražiti i na paradajzu, boraniji, kupusu.

      Ženke žive dva do tri dana pre nego što počnu sa polaganjem jaja. Stadijum jaje se razvija 5-7 dana. Pojedinačna legla su već prisutna, ali će masovnije piljenje jaja početi od 02. avgusta. Optimalno vreme za primenu Karate zeona, Decis Experta, Groma, Kozaka, Poluxa na osnovu podataka sa svetlosne klopke je od 29 do 31. jula. Navedene preparate treba primenuti na mestima gde se prilikom pregleda kukuruza uoči veliki broj leptira. Optimalno vreme za primenu Coragena, Radianta, Inecora i Lepinox plusa na osnovu podataka sa svetlosne klopke je od 1 do 4 avgusta.

    Optimalno vreme za svaku njivu treba odrediti na osnovu vizuelnog pregleda useva.

   Brojnost leptira gama sovice je poslednja tri dana jako visoka na svetlosnim klopkama! To je posledica povećane brojnosti leptira tokom maja i povoljnih uslova za razvoj gusenica.

   Očekuje se visoka brojnost leptira još par dana, a onda smanjenje brojnosti leptira na klopci. Gusenice gama sovica je se razvijaju na preko 390 biljnih vrsta i često pravi štete na gejenim biljkama. Preporučuje se pregled paradajza, šećerne repe, kukuruza šećerca, soje, suncokreta, duvana i kupusa na prisustvo jaja narednih tri do pet dana, te pristutvo gusenica za 7 dana. Velika je verovatnoća da će biti potrebno vršiti suzbijanje gusenica gama sovice.

     2015. i 2021. godine kada je brojnost bila manja, gusenice gama sovice su morale biti suzbijane u soji, šećernoj repi, kupusnjačama, duvanu i paprici. Više o pojavi 2015. pročitejte ovde.

 U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa : Lebosol Robustus 2 l/ha  ili Phostrade 3-5 l/ha ili Solugal Kalcijum Nitrat 3-5 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha u intervalu od  15 dana. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

     Breskve, kajsije i šljive su u cvetu. Jučerašnja i današnja kiša je na većini mesta stovrila povoljne uslove za razvoj gljive iz roda Monilia koje prouzrokuju sušenje cvetova i grančica. Preporuka je da se u utorak ili sredu 28/29 marta uradi zaštita gde god ima otvorenog cveta sa: Zenby 0,8 L/ha ili Fontelis 1 L/ha ili Signum 1 kg/ha, a mogu se koristiti i kombinacija:

Pehar 1 L/ha ili Rhea 1 L/ha ili Pirinej 1 L/ha ili Pyrus 1 L/ha ili Chorus 50WG 0,4 kg/ha ili Celus 0,02% ili Diverto 0,5 L/ha ili Neon 0,7L/ha ili Ciprodex 0,5 L/ha ili Cormax 0,2kg/ha

sa: Shub 1,8 kg/ha ili Metod480 3 L/ha ili Merpan 80 0,2% ili Cadurance 3 L/ha ili Belagio 0,2% ili Agrokaptan 0,25% ili Capi 0,3%.

    Iako na cvetanje uljane repice treba da čekamo još dosta vremena, na nekim usevima je zabeležena visoka brojnost repičinog sjajnika. Preporuka je da se narednih dana uradi pregled useva uljane repice.

   Ukoliko se otresanjem cvasti ustanovi manje od jednog sjajanika po cvasti, nije potrebno raditi suzbijanje.

   Ukoliko je prisutno više od jednog sjajnika po cvasti treba uraditi suzbijanje sa: Sivanto energy 0,75 L/ha ili Mavrik 0,2 L/ha ili Evure 0,2 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Polux 0,5 L/ha ili Decis expert 0,12 L/ha.

   Uljana repica obimno cveta pa je preporuka da se uradi i prihrana sa: Vellset 1 L/ha ili Fitofert Combivit complex 14 1 kg/ha ili Wuxal BoronPlus 1 L/ha.

    Zahvaljujući toplom vremenu, breskve, nektarine i kajsije su svuda počele da cvetaju, a na nekim lokalitetima su u punom cvetu. Lokalno su juče padale kiše.

    Na mestima gde je vlaženje cveta trajalo nekoliko sati, ispunili su se uslovi za ostvarivanje infekcije gljivama iz roda Monilia koje prouzorkuju sušenje cvetova i grana kod koštičavog voća. Na tim mestima preporuka je da se uradi zaštita što pre sa: Chorus 50WG 0,4 kg/ha ili Celus 0,02% ili Diverto 0,5 L/ha ili Neon 0,7L/ha ili Ciprodex 0,5 L/ha ili Cormax 0,2kg/ha ili Rhea 1 L/ha ili Pirinej 1 L/ha ili Pyrus 1 L/ha ili Pehar 1 L/ha u kombinaciji sa mikrobiološkim preparatom Botrix B 2 L/ha.

   Na mestima gde nije bilo kiše preporučuje se zaštita u petak 24 marta sa: Shub 1,8 kg/ha ili Metod480 3 L/ha ili Merpan 80 0,2% ili Cadurance 3 L/ha ili Belagio 0,2% ili Agrokaptan 0,25% ili Capi 0,3% pre najavljenih kiša.

   Zbog velikih razlika u temperaturi, preporučuje se dodavanje Delfam plus 2 L/ha ili Vellamin 2 L/ha ili Isabion 1 L/ha ili Wuxal amino 2 L/ha.

     Većina breskvi, nektarina i kajsija još uvek nije počela da cveta. Ipak ima i onih sorti i položaja kod kojih je cvet otvoren, posebno u smederevskom kraju, oko Grocke i na Fruškoj gori.

    Svuda gde ima otvorenog cveta, preporuka je da se uradi zaštita sa: NoIce 2 L/100 L vode protiv oštećenja od mraza u kombinaciji sa: Chorus 50WG 0,4 kg/ha ili Diverto 0,5 L/ha ili Ciprodex 0,5 L/ha ili Neon 0,7 L/ha ili Cormax 0,2kg/ha ili Celus 0,02% ili Rhea 1 L/ha ili Pyrus 1 L/ha ili Pehar 1 L/ha ili Pirinej 1 L/ha.

11. februara 2023. u Master centru novosadskog sajma u Novom Sadu će se održati 22. naučno stručni skup o savremenoj proizvodnji povrća, početak je u 9 časova.

PROGRAM 

9:00 Prijava učesnika i preuzimanje materijala

10:00 Svečano otvaranje XXII Naučno-stručnog skupa «Savremena proizvodnja povrća»

10:30 ŠMEK-KOMERC-Generalni sponzor XXII Savetovanja povrtara

I BLOK PREDAVANJA

10:45 Žarko Ilin: Stanje u proizvodnji povrća u Srbiji i pravci daljeg razvoja

11:15 Bojan Miletaski: Nove tehnologije u navodnjavanju sa RDI

11:35 Maja Sudimac, Miroslav Ivanović: Koncept održive proizvodnje povrća u svetlu ukidanja brojnih aktivnih materija u EU i Srbiji

12:00 PAUZA

II BLOK PREDAVANJA

12:30 Slobodan Vlajić, Maja Ignjatović: Fitoplazme i povrće - da li ima rešenja?

13:00 Tatjana Veselinović: Mere kontrole lisnih vaši u povrću

13:30 Boško Jezerkić: Kontrola i suzbijanje moljaca u kupusnjačama i krompiru

14:00 DISKUSIJA

8:00 – 15:00 – Predstavljanje firmi i izložba povrća u holu na I spratu Master centra Novosadskog sajma

     Brojnost leptira metlice tokom 2022. godine je bila najveća od 2013. godine u Somboru i najveća od 2014. godine u Čelarevu. U Somboru je zabeleženo 40 leptira a u Čelarevu 38. To je manje u odnosu na prosek koji iznosi 46 za Sombor i 128 za Čelarevo.

     Prvi leptir je zabeležen 14. aprila u Čelarevu. To je 17 dana ranije od do sada najranije zabeleženog leptira metlice od kada se leptiri svakodnevno prate (1994. godina). U Somboru je prvi leptir zabeležen 26. maja. Nakon ovih pojedinačih primeraka u periodu pojave leptira prve generacije usledila je pauza u letu. Našto redovniji ulov je zabeležen tokom perioda pojave leptira druge generacije, od 16. juna do 2. jula kada je u Somboru zabeleženo pet a u Čelarevu osam primeraka.

     Treća generacija leptira od 31. jula do 09. septembra je takođe bila nešto brojnija. Zabeleženo je 33 leptira u Somboru i 28. leptira u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeleženi: u Somobru 16. avgusta i u Čelarevu 19. avgusta. Na oba mesta je zabeleženo po pet primeraka za noć.

     Nakon ovih perioda zabeležen je jedan usamljeni primerak 07. oktobra 2022. godine, što je ujedno i najkasnije do sada zabeležen leptir ove vrste.

     Krivulja dinamike leta leptira pokazuje da su leptiri druge i treće generacija leteli nešto ranije nego što je to uobičajeno. Pregledom useva šećerne repe, lucerke i kukuruza, ekonomski značajne štete od gusenica metlice tokom 2022. godine na području Bačke nisu zabeležene.

        Tokom 2022. godine u Somboru zabeleženo je 56 leptira a u Čelarevu 240. To je više od prosečnih vrednosti koja za Sombor od 2008. do 2021. godine iznosi 32 a za Čelarevo 65.

         Prva generacija je počela da leti 24. aprila u Čelarevu i 30. aprila u Somboru. Ovaj primerak u Čelarevu zabeležen je 7 dana ranije od do sada najranije zabeleženog! Leptiri prve generacije su bili prisutni do 25. maja u Somboru i do 10. juna u Čelarevu. U Somboru su hvatani pojedinačni primerci njih 20 i maksimuma leta nije bilo. Prosečan broj primeraka za Sombor je 10. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka prve generacije a prosek je 35. Maksimum leta je zabeležen 21. maja sa 29 primeraka za noć. Osim njega zabeležen je i pik u letu 15. maja sa 20 primeraka za noć. Na grafikonima dinamike leta vidi se da je prva generacija počela da leti malo ranije nego što je to uobičajeno, ali je sa letom prestala dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno.

         Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 05. jula do 09. avgusta. Zabeleženo je 72 leptira što je mnogo više u odnosu na prosečan broj koji iznosi 28. Maksimum leta zabeležen je 31. jula sa 18 leptira za noć. U Somboru, druga generacija je letela od 17. jula do 04. avgusta. Zabeleženo je 30 leptira što je više u odnosu na prosek koji iznosi 16. Maksimum leta je zabeležen 21. jula sa 5 leptira za noć. Na grafikonima dinamike leta, vidi se da je druga generacija počela sa letom u uobičajeno vreme, a da je sa letom prestalo dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno.

          Nakon leta druge generacije hvatani su samo pojedinačni primerci treće generacija u Čelarevu njih 8 od 16. avgusta do 15. septembra, a u Somboru njih 6 od 20. avgusta do 16. septembra.

          Tokom 2022. godine, gusenice dudovca su pravile štete i morale su biti suzbijane na dudu, orahu i lesci.

          Koeficijent generacija po Meszaros-u za Sombor je 1,5 a za Čelarevo je 0,45. Znači da se za Sombor saopštava pozitivna dugoročna prognoza, a za Čelarevo negativna dugoročna prognoza. To znači da će u Somboru prva generacija 2023. godine biti brojnija nego 2022. godine a u Čelarevu biti manje brojna.

          Obzirom na malu brojnost u Somboru tokom 2022. godine i relativno veliku u Čelarevu prognoza za 2023. godinu je da će broj leptira, odnosno gusenica prve generacije tokom 2023. godine preći ekonomski prag štetnosti, te će biti potrebe za suzbijanjem gusenica prve generacije na dudu, lesci i orahu.

             Tokom 2022. godine upotrebom svetlosnih klopki u Somboru je zabeleženo 1450 leptira a u Čelarevu 6017 leptira. Na oba lokaliteta to je više od višegodišnjeg proseka koji iznose 1222 odnosno 1470 (Grafikon 1). U Čelarevu je samo tokom 2021. godine zabeleženo više leptira od kada se brojnost na tom lokalitetu prati brojnost odnosno od 2008. godine.

              Prvi primerak je zabeležen 21. aprila u Čelarevu i 15. maja u Somboru. Do 03. jula u Somboru je hvatan po jedan do šest primeraka na noć, ukupno njih 66. Nekoliko puta se desilo da se po dve do tri noći uzastopno ne uhvati ni jedan primerak. Ranijih godina u ovom periodu je ratko kada zabeleženo pet primeraka za noć, a samo 10. juna 2018. godine zabeleženo je 9 primeraka. Takođe ranijih godina, od 1994. godine, između noći sa ulovom je prolazilo i po pet do 10 noći bez ulova ove vrste.

              U Čelarevu do 23. juna zabeleženo je ukupno 228 primeraka, hvatano je 1 do 14 primeraka za noć. Tokom 7 noći je zabeleženo više od 10 primeraka za noć! Nekoliko puta, tokom dve do tri noći uzastopno nije zabeležen ni jedan primerak. Od 2008. godine, u ovom periodu je hvatano do tri primerka za noć, a samo 15. juna 2021. godine je zabeleženo 11 primeraka.

              Može se zaključiti da je ovaj prvi period leta bio mnogostruko brojniji od proseka. U Čelarevu se od 10. aprila do 25. juna prosečno ulovi 14 leptira a 2022. godine 228. U Somboru u proseku zabeleži se 17, a 2022. godine 66!

              Od početka jula ulovi su bili stalni (skoro svake noći je kukuruzna sovica bila hvatana) i malo veći nego na početku sezone. Od 27. jula u Čelarevu i od 28. jula u Somboru, brojnost je bila jako visoka. Maksimumi leta su zabeleženi 08. avgusta u Somboru (114 primeraka za noć) i 14. avgusta u Čelarevu (353 primerka za noć). Kao što je brojnost brzo porasla, tako je brzo i pala u Somobru posle 12. avgusta a u Čelarevu posle 19. avgusta.

              Ako se pogledaju Grafikoni 2. i 3. vidi se da je krivulja brojnosti dostigla svoj vrhunac 14 dana ranije nego što je to uobičajeno! Takođe, visoka brojnost je trajala kraće nego što je to uobičajeno. Kraći period visoke brojnosti možemo objasniti visokim temperaturama koje su vladale u to vreme.

              Nakon perioda jako velike brojnosti usledio je period srednje visoke brojnosti sa više vrhova (pikova) u letu: 24. avgusta (10 leptira za noć), 05. septembra (26 leptira), 15. septembra (17 leptira), 03. oktobra (23 leptira) u Somboru, a u Čelarevu 04. septembra (72 leptira), 15 septembra (97 leptira) i 27. septembra (59 leptira).

              Štete od gusenica proteklog leta su zabeležene pregledom gajanih biljaka širom Bačke na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, pasulju i kupusu. Tokom jeseni bilo je gusenica koje su oštećivale rese na lesci.

Meteorološke prilike tokom 2022. godine su se po mnogo čemu razlikovale od prosečnih godina. Da bi videli razlike, vremenske podatke za Sombor iz 2022. godine uporedili smo sa podacima za Sombor za period od 1948. do 2021. godine.

 Tokom prvih devet meseci 2022. godine, samo mart i april su bili hladniji od preseka i to za 0,4^OC i 0,7^OC. Svi ostali meseci su bili topliji. Januar je bio topliji za 2,5 ^OC, februar za čak 4,3 ^OC (!!!), maj za 2,4 ^OC, jun za 3 ^OC, jul i avgust za 3.2 ^OC i septembar za 0,9 ^OC. Period januar – septembar je bio u proseku topliji za 2 ^OC od prosečnih vrednosti.

Od 1948. godine, ovo je prva godina, da je tokom svakog od prvih osam meseci, mesečna visina padavina bila manja od proseka. Tokom januara je palo svega 9 mm, a prosek je 36mm. U februaru je palo 18mm a prosek je 35mm. Tokom marta svega 4 mm a prosek je 34mm.  Znači da tokom prosečne godine u prva tri meseca visina padavina bude 105 mm, a tokom 2022. godine je bila svega 31mm! Ipak ozimi usevi su bili dobro obezbeđeni vlagom, zahvaljujući činjenici da je u periodu oktobar, novembar, decembar 2021. godine visina padavina bila 210 mm a što je za 67 mm više od proseka koji za taj period iznosi 143mm.

April, maj i jun su bili sa visinom padavina 38, 56,8 i 67 mm što je za 21 mm niže od proseka. Suša je već počela da se oseti, a onda su usledili jul i avgust sa visinom padavina nižom za 47 i 15 mm od proseka. Kao posledica nižih padavina i nadprosečno visokih temperatura, jare biljke su na pojedinim poljima doslovce osušile. One biljke koje su preživele, doživele su strahoviti šok, od koga se nisu oporavile do kraja vegetacije.

Kišni septembar sa 112 mm padavina – 65 mm više od prosečnih, je spasio useve šećerne repe, ali suncokretu, kukuruzu i soji nije mnogo pomogao. Kod soje bi se moglo reći da je čak odmogao, jer se deo soja zazalenio i ponovo cvetao. Krajem oktobra trećina mahuna soje je istrulo, trećina mahuna je zrelo i počinje da se osipa, a trećina je zelena i čak ni uz desikaciju, niko ne može da prognozira kada će se zrna u njima osušiti. U voćarstvu i povrtarstvu, bez zalivanja proizvodnja je bila bez uspeha.

U naredne dve nedelje  preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog i jabučastog voća ( jabuke koje nisu još obrane prvo treba obrati pa onda raditi tretman ), cilj ovog tretmana je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Sezone SC ili Megafol ili Vellamin ili Agro N Fluid ili Delfan Plus

Na bazi Bora (1 l/ha) : Foligal Bor 150 ili Headland boron  ili  Wuxal Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell ili Lebosol Bor

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Foligal Cink 700 ili Zincvell ili Maxflow Zn

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

  Brojnost odraslih stenica je veoma visoka poslednjih nekoliko dana. Trenutno je u toku i masovno piljenje. Stenice se hrane na plodovima tako što ih ubadaju i sišu sokove. Ugoženi su zasadi leske, kasnijih sorti jabuka, krušaka, ali i kukuruz šećerac, breskva, dunja, soja, vinova loza.... Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi suzbijanje stenica sa: Kaiso 0,25 kg/ha ili Kozak 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha ili Karate zeon 0,25 L/ha.

   Obzirom na velike vrućine insekticidima se mogu dodati i Vellamin ili Delfam plus ili Wuxal Aminofol 2/ha.

     Brojnost kukuruzne / pamukove sovice nije velika. Ipak njena brojnost je mnogo veća u odnosu na višegodišnji prosek. Obzirom da se očekuje dalji porast brojnosti, preporuka je da se za sada pregledaju najosetljivije biljke: kupus i boranija na prisustvo jaja i po potrebi vrši suzbijanje.

 U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa : Lebosol Robustus 2 l/ha  ili Phostrade 3-5 l/ha ili Solugal Kalcijum Nitrat 3-5 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha u intervalu od  15 dana. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

 : Lebosol Robustus 2 l/ha  ili Phostrade 3-5 l/ha ili Solugal Kalcijum Nitrat 3-5 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha u intervalu od  15 dana. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

        Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Департман а воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру и Научно воћарско друштво Србије организују 16. конгрес воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, који ће се одржати од 28. фебруара до 3. марта 2022. године. Детаљне информације можете видети ако кликнете овде.

       Рад Конгреса ће бити организован у виду усмених саопштења и постер презентација по следећим тематским целинама:

   o Генетика и оплемењивање воћака и винове лозе;

   o Физиологија и екологија воћака и винове лозе;

   o Агротехника воћака и винове лозе;

   o Технологија производње садног материјала воћака и винове лозе;

   o Заштита воћака и винове лозе; oБерба, чување и технологија прераде воћа и грожђа

              Tokom 2021. godine ulovljeno je 114 leptira u Somboru i 466 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost za poslednih 13 godina, to je za 31% manje u Somboru i čak 3,4 puta više u Čelarevu.

              Vrsta je bila prisutna u tri generacije. Prva generacija leptira bila je prisutna od 11. maja do 21. juna na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 26 primeraka, a u Čelarevu 20. Tokom pojave prve generacije nije zabeležen ni jedan maksimum leta, jer su lovljeni po 1 – 3 primerka za noć.

              Druga generacija je bila pristuna od 30. juna u Čelarevu i 06. jula u Somboru, pa do 28. avgusta u Čelarevu i 29. avgusta u Somboru. Tokom leta druge generacije zabeležen je 71 primerak u Somboru i čak 236 leptira u Čelarevu. Maksimum leta u Somboru je bio 20. jula – 15 leptira za noć, a u Čelarevu 22. jula – 17 leptira. U Čelarevu je zabeležen i još jedan vrh u letu 03. avgusta, kada je zabeleženo 13 leptira.

              Treća generacija je bila pristuna u Čelarevu od 02. septembra do 19. oktobra, a u Somboru od 21. septembra do 02. oktobra. U Somboru je zabeleženo 17 leptira a maksimum leta je bio 31. septembra sa svega 4 leptira za noć. U Čelarevu je tokom pojave treće generacije zabeleženo ukupno čak 210 primeraka. Usamljeni vrh u letu je zabeležen 17. leptira sa 22 leptira za noć. Nazvan je usamljen vrh, jer je dva dana pre i dva dana posle ovog ulova brojnost leptira iznosila do tri primerka. Nasuprot ovom ulovu, 06. oktobra je ulovljeno 20 primerka za noć, ali je pre toga ulovljeno 7 i 14 primeraka a posle toga dva dana po 11 primeraka za noć. Zbog ovog 06. oktobar smatramo maksimumom leta teće generacije u Čelarevu.

              Kada se dinamika brojnosti tokom 2021. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, vidi se da je najveća brojnost prve generacije zabeležena oko 15 dana kasnije u odnosu na prosek. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7^OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula (više za 2.1 i 2.9^OC od proseka), naveća brojnost leptira zabeležena u vreme prosečne pojave.

Početak porasta brojnosti leptira treće generacija je malo kasnio, kao i najveća brojnost, što je posledica temperature u avgustu koja je bila za “samo” 0,8^OC toplija od proseka.

Štete od gusenica prve generacije tokom 2021. godine nisu zabeležene. Povećana brojnost leptira druge generacija je stvorila potrebu da se izvrši zaštita krompira i mrkve u južnoj Bačkoj, pa štete nisu primećene.

Koeficijent generacije po Meszaros-u u Somboru je 2,7 a u Čelarevu 11.8. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

Dudovac – Hyphantria cunea

     Tokom 2021. godine, na svetlosnoj klopci, zabeleženo je 435 leptira u Čelarevu i 75 u Somboru. Za Čelarevo, to je najveća brojnost od 2008. godine, od kada se ta vrsta prati na tom mestu. U Somboru je to najveća vrednost od 2004. godine! Za Sombor to je dva puta više od proseka, a za Čelarevo, to je 20 puta veća brojnost od prosečne vrednosti!

     Prva generacije leptira je bila prisutna od 02. maja do 27. juna u Čelarevu i od 22. maja do 20. juna u Somboru. Zabeleženo je 316 primeraka u Čelarevu i 42 u Somboru. Maksimum leta je bio u Čelarevu 06. juna – 37 leptira za noć, a u Somboru 09. juna – 8 leptira za noć. U Čelarevu je osim maksimuma zabeleženo još dva vrha (pika) u letu: 23. maja – 21 leptir i 19. juna – 19 leptira za noć.

     Druga generacija je bila prisutna od 19. jula do 14. avgusta u Somboru i od 23. jula do 31. avgusta u Čelarevu. Zabeleženo je 30 primeraka druge generacije u Somboru i 116 primeraka u Čelarevu. Maksimum leta je bio 30. jula u Somboru – 7 leptira te 03. avgusta – 22 leptira u Čelarevu. Tokom leta druge generacije zabeležen je još po jedan vrh u letu u Somboru 07. avgusta – pet leptira i u Čelarevu 08. avgusta – 13 leptira.

     Treća generacija ove godine nije bila brojna. Zabeleženo je po tri primerka u Somboru (01., 06. i 12. septembra) i Čelarevu (14., 17., 19. septembra).

    Kada se dinamika leta leptira tokom 2021. godine uporedi sa prosečnom dinamikom leta, vidi se da je porast i maksimum leta prve generacije bio za 20 dana kasnije u odnosu na prosečnu pojavu. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7^OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

    Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula, maksimum leta leptira zabeležen u vreme prosečne pojave.

     Brojnost gusenica dudovca tokom 2021. godine je bila takva da je postojala potreba za suzbijanjem u zasadima leske, oraha, šljive, višnje, trešnje, te na samoniklim dudovima i zovi pored puteva.

      Koeficijent generacije po Meszaros-u za Sombor je 0,7 a u Čelarevu je 0,37. Obzirom da je manji od jedan, saopštava se dugoročno negativna prognoza brojnosti. To znači da će broj leptira u proleće 2022. godine biti manji nego što je bio proleća 2021. godine. Obzirom na brojnost leptira tokom 2021. godine, prognozira se masovnija pojava i potreba za suzbijanjem gusenica prve generacije samo na dudu na severu Bačke a na dudu, lesci, orahu na jugu Bačke.

     Nakon 2019. i 2020. godine, tokom kojih je brojnost leptira bila značajno manja u odnosu na višegodišnji prosek, 2021. u Somboru je zabeleženo 596 leptira. To je najveća brojnost leptira od 2001. godine kada je zabeležena migracija. Tada je zabeleženo 2198 leptira a od toga preko 1500 primeraka za 14 dana masovne migracije. U Čelarevu je 2021. godine zabeležen 1351 primerak i to je najveća brojnost od 2008. godine, od kada se brojnost prati na tom lokalitetu.

 Početak leta leptira zabeležen je u Somboru 12. maja, a u Čelarevu 01. maja 2021. godine. Mala brojnost zabeležena je do 20. juna. Zavisno od godine, nakon toga brojnost je manje ili više rasla.

Maksimum leta u Somboru zabeležen je 20. jula 2021. godine sa čak 228 leptira za noć. Tokom 2021. godine zabeležen je i još jedan pik u letu 24. avgusta (7 leptira za noć). U Čelarevu maksimum leta je bio 26. jula sa 69 leptira, a sem njega zabeležena su dva pika u letu: 20. jula  (54 leptira) i 25. avgusta (36 leptira). 

Tokom 2021. godine u Somboru se uočava velika brojnost tokom jula meseca i znatno manja u drugoj polovini avgusta. U Čelarevu velika brojnost je bila tokom jula. Nakon kratkog pada u brojnosti ona je ponovo porasla krajem avgusta i početkom septembra.

Gusenice gama sovice suzbijane su lokalno na parcelama pod šećernom repom, a širom Bačke na parcelama pod paprikom tokom jula i avgusta.

Tokom 2021. godine zabeleženo je 10615 primeraka u Čelarevu i 3985 primeraka u Somboru. Brojnost 2021. godine je ostvarila najveću vrednost od 2003. godine u Somboru, odnosno najveću brojnost od kada se prati u Čelarevu. Leptiri su počinjali let 11. maja 2021. godine u Čelarevu i 25. maja 2021. godine u Somboru i bili su prisutni do 10.  oktobra, sve dok radi klopka.

Pojedinačni leptiri i neredovan ulov je trajao do 06. jula. Od tada je brojnost porasla, pa su pikovi (vrhovi) u letu u Čelarevu zabeleženi: 14. jula (81 leptir za noć), 27. jula (41 leptir), 10. avgusta (201 leptir), 17. avgusta (643 leptira), 27. avgusta (779 leptira - ujedno i maksimum leta), 09. septembra (213 leptira), 17. septembra (103 leptira) i 30. septembra (34 leptira).

U Somboru, vrhovi u letu zabeleženi su: 20. jula (57 leptira), 12. avgusta (388 leptira - ujedno i maksimum leta), 29. avgusta (258 leptira), 06. septembra (228 leptira) i 01. oktobra (12 leptira).

Brojnost jaja u pojedinim usevima paprike i kukuruza dostigla je ekonomski prag štetnosti već krajem jula, pa je tokom 2021. godine potreba za njenim suzbijanjem trajala od kraja jula pa do sredine septembra na kukuruzu, paprici, paradajzu, soji, boraniji, suncokretu, kupusu, mrkvi, lesci.

Za nama je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to videli, vremenske podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima za period od 1948. do 2020. godine.

Januar i februar 2021. godine su bili mnogo topliji i to za 3,4 i 3.6 ^OC u odnosu na prosečne vrednosti. Usledio je mart, koji je bio hladniji za samo 0,1 ^OC, pa april hladniji za čak 1.7 ^OC od proseka i maj koji je po temperaturi bio potpuno isti višegodišnjoj srednjoj vrednosti za maj. Jun a posebno jul su bili topliji od proseka i to za 2.1 i čak 2.9 ^OC od proseka. Nakon jula 2012. godine kada je izmerena prosečna temperatura od 25,1^OC, jul 2021. godine sa prosečnom temperaturom od 24,5^OC je drugi najtopliji jul od 1948 godine, od kada imamo podatke o temepraturama u Somboru. I avgust i septembar su bili topliji i to za 0,8 ^OC i 1.3 ^OC. Usledio je oktobar koji je bio 0.6 ^OC hladniji od proseka.

Mesečna količina padavina je tokom januara i februara bila viša od proseka za 40 odnosno 8 mm. Usledili su mart, april, maj i jun sa malo nižim padavinama u odnosu na prosek i to za 7, 9, 7 i 4 mm. Usledio je jul sa 58 mm i avgust sa 13mm višim padavinama od proseka. Zatim je tokom septembra bilo čak 38 mm padavina niže od proseka i na kraju imamo oktobar sa 38mm padavina više od proseka.

Znači da je vegetacija krenula sa dosta povoljnim uslovima vlage u zemljištu, koja se polako trošila u aprilu, maju i junu mesecu. U junu se nedostatak vlage počeo značajno osetiti. Ječam je sa prinosima bio zato dobar, a pšenica je već počela da pati usled suše i prinosi su pali ispod očekivanih u kratkom roku pred žetvu. Jari usevi posejani na vreme i u dobroj kondiciji su uspeli da dobro podnesu visoke temperature u junu mesecu. Oni su sačekali kiše u julu u dobroj kondiciji, dok su kasniji rokovi setve značajnije počeli da zaostaju u porastu.

 Značajnija količina kiša u julu je spasila useve, pa su biljke dobro podnele veoma toplo vreme tokom jula i kasnije avgusta koji je imao dobru količinu padavina. Septembar je bio veoma suv i topao, pa se to odrazilo na setvu uljane repice za narednu sezonu. Valjalo bi napomenuti i veoma vlažan oktobar koji je pomerio setvu većeg dela pšenice u kraj oktobra. Koliko će se to odraziti na narednu godinu zavisiće od vremena tokom zimskih meseci.

Vegetacioni period 2021. godine je bio za 0,7^OC topliji od proseka i sa 51mm padavina više od proseka. Najvažnije je da je ekstremno topao jul bio praćen visokim padavinama, pa većina useva je manje više uspela normalno da završi vegetaciju. Lokalno gde nije palo ovoliko padavina i na kasnije posejanim njivama, podbačaj prinosa je bio katastrofalan. Prinosi na kasnije posejanim njivama, na kojima nije pala navedena količina padavina, čak ni uz povećane cene poljoprivrednih proizvoda nisu mogle da donesu finansijsku dobit velikom broju proizvođača.

  16. i 17. novembra 2021. godine biće održan virtuelni sajam SmAgTech Expo (Smart Agricultur Technology). Na sajmu će biti reči o upotrebi informacionih, pamtnih tehnologija u poljoprivredi. Ukoliko želite da prisustvujete prijavite sa na: SmAgTechExpo.viralerasmus.org

Pogledajte detalje na instagramu https://www.instagram.com/smagtech_expo 

     U organizaciji Privredne komore Srbije i Fondacije Ana i Vlade Divac, održaće se panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo 9. novembra 2021. godine sa početkom u 11 časova.

   Na panelu će dr Goran Malidža izneti rezultate istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji.

   Moderator panela je: Dejan Jovanović, urednik portala Agromedia

 Uvodna obraćanja će održati: 

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (TBC)

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Privredna komora Srbije i

Ana Košel, direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac

Učestvovanje i diskusija učesnika panela- postavljanje pitanja uživo i online idu preko Zoom platforme. Prijava događaja se vrši na adresi https://bit.ly/3pY8riY 

Pitanja za sekciju diskusije možete poslati na email adresu intern1@divac.com , ili postaviti direktno u chat-u tokom trajanja prezentacije

     Brojnost pamukove sovice na svetlosnim klopkama je veoma visoka. Tri do pet puta je viša od prosečne i dostiže nivo kada može da pravi štetu na velikom broju biljaka, na velikom području. 

     Na skoro svim pregledanim paprikama, brojnost jaja je visoka i potrebna je zaštita. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Exalt 2,2 kg/ha

     Na skoro svim pregledanim paradajzima, brojnost jaja je visoka i potrebna je zaštita. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Affirm 2,5 kg/ha ili Triton 2,5 kg/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Ampligo 0,25 L/ha.

     Na većini kukuruza, duvana , kupusa i paprika, brojnost je visoka i potrebna je zaštita. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Affirm 2,5 kg/ha ili Triton 2,5 kg/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Ampligo 0,25 L/ha.

     Posebnu pažnju treba obratiti na postrnoj soji, ali i na redovnoj setvi soja ukoliko je soja još uvek zelena. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Karate zeon 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha ili Decis expert 0,15 L/ha ili Polux 0,6 L/ha ili Plures 1 L/ha ili Decis mega 0,25 L/ha ili Scatto 0,6 L/ha.

 Obaveštavamo Vas da će u periodu od 20 do 23. septembra 2021. na Palićkom jezeru biti organizovan kongres i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta. Glavne tematske celine će biti : Biologija i ekologija korova, invazivni korovi, herbicidi i regulatori rasta biljaka, integralno suzbijanje korova, savetovanje o herbicidma i regulatorima rasta. Zajedničko za kongrese o korovima je nastojanje članova Herbološkog društva Srbije i ostalih domaćih i inostranih učesnika da profesionalno predstave najnovije naučne rezultate i razmene iskustva iz oblasti proučavanja i suzbijanja korova, kao i stručne radove o herbicidima i regulatorima rasta. Sve informacije možete naći putem linka : ( http://herboloskodrustvo.rs/xi-kongres-o-korovima/ )

Reč organizatora :

Preduzeli smo sve potrebne mere zaštite u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Sve učesnike kongresa blagovremeno ćemo obaveštavati o uvođenju novih zaštitnih mera.

Pozivamo Vas da svojim učešćem doprinesete uspešnijem radu kongresa.

Početak: ponedeljak, 20.09.2021.
Završetak: četvrtak, 23.09.2021.
Mesto: Palić, Eko centar http://palickongresi.rs/venue/eko-centar
Službeni jezici: srpski i engleski

Rezervacija smeštaja u objektima: Garni Hotel Prezident, Hotel Vila Milord Resort, Vila Larus, Hotel Garni Palić Resort. Ecotavel ecotravelsu@gmail.com 066/033-433 024/671-700

Registracija i generisanje računa za kotizaciju preko sajta najkasnije do 17.09.2021. http://herboloskodrustvo.rs/registracija

uz popunjavanje ankete o prisustvu na pratećim događajima https://forms.gle/rEBXGC1pzqniMxLx8

Kotizacija je 13.000 RSD, za studente i penzionere 8.000 RSD, a obuhvata: članarinu za 2021. godinu, reklamni materijal, posluženje u sedam kafe pauza, tri ručka, koktel dobrodošlice, svečanu večeru i ekskurziju.

Prisustvo predavanjima je moguće i bez plaćanja kotizacije, ali iskjučuje dobijanje reklamnog materijala, kao i prisustvo pratećim događajima koje pokriva kotizacija.

Uputstvo za pripremu i dostavu postera, uputstvo za pripremu i dostavu prezentacija, kao i sve druge potrebne informacije možete naći putem linka : http://herboloskodrustvo.rs/xi-kongres-o-korovima

PRELIMINARNI PROGRAM KONGRESA I SAVETOVANJA : 

PONEDELJAK / MONDAY 20.09.2021.

08:00-10:00 Akreditacija učesnika / Registration of participants
10:00-10:30 Otvaranje Kongresa i pozdravna reč / Opening Ceremony
Predsedavajući: Ljiljana Radivojević, Miloš Rajković, Goran Malidža

10:30-11:00 Siniša Mitrić: Život i delo akademika Vaskrsije Janjića
11:00-11:30 Kafe pauza / Coffee break (Herbološko društvo Srbije)

11:30-13:00 PLENARNI REFERATI / PLENARY LECTURES

Predsedavajući:

11:30-11:50 Ljiljana Radivojević, Katarina Jovanović-Radovanov: Herbicidi: status i perspektive
11:50-12:10 Heinz Müller-Schärer: Perspectives on the future of weed science: a European challenge
12:10-12:30 Mostafa Oveisi: Challenges for weed management with changing climates: what models tell us?

12:30-13:00 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
13:00-15:00 Pauza za ručak / Lunch break

Sekcija: BIOLOGIJA I EKOLOGIJA KOROVA
Session: WEED BIOLOGY AND ECOLOGY

Predsedavajući:

15:00-17:25 Usmeni referati / Oral presentations
15:00-15:20 Sava Vrbničanin, Urban Šilc: Promene korovske flore i vegetacije useva strnih žita
15:20-15:30 Ljiljana Nikolić, Branka Ljevnaić-Mašić, Dejana Džigurski, Srđan Šeremešić: Floristička analiza i indeksi diverziteta korova pšenice u uslovima dugotrajnih plodoreda

15:30-15:40 Lyuben Zagorchev, Anita Tosheva, Denitsa Teofanova: Response of field dodder (Cuscuta campestris Yunck.) to salinity in dependence of the host plants

15:40-15:50 Branka Ljevnaić-Mašić, Ljiljana Nikolić, Dejana Džigurski: Biološke karakteristike korovske flore u organskim usevima lekovitih i aromatičnih biljaka

15:50-16:00 Snežana Jarić, Zorana Mataruga, Marina Mačukanović-Jocić, Dimitrije Sekulić, Olga Kostić, Miroslava Mitrović, Pavle Pavlović: Tradicionalna upotreba korovskih biljaka u lekovite svrhe na području Suve planine

16:00-16:20 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
16:20-16:35 Kafe pauza / Coffee break (Agrimatco d.o.o., Novi Sad)
16:35-16:45 Danijela Pavlović, Ana Anđelković, Zvonko Pacanocki, Dragana Božić, Sava Vrbničanin: Morfološki parametri semena Avena fatua kao parametri razlikovanja među populacijama iz Makedonije

16:45-16:55 Markola Saulić, Mostafa Oveisi, Ivica Đalović, Vladan Jovanović, Dragana Božić, Sava Vrbničanin: Model za simulaciju procene rezerve semena korovskih biljaka u zemljištu
16:55-17:05 Nenad Stavretović, Ana Novaković, Jovana Petrović, Nadežda Stojanović: Struktura travnjaka saobraćajnica u Beogradu

17:05-17:25 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers

17:25-18:00 Promocija knjiga i/ili Okrugli sto / Book promotion and/or Round teble

19:00-22:00 Koktel dobrodošlice / Welcome coctail

UTORAK / TUESDAY, 21.09.2021.
9:00-10:20 PLENARNI REFERATI / PLENARY LECTURES

Predsedavajući:

9:00-9:20 Goran Malidža, Sava Vrbničanin, Miloš Rajković, Dragana Božić, Danijela Pavlović, Bojan Konstantinović, Katarina Jovanović-Radovanov, Nataša Samardžić: Stanje rezistentnosti korova na herbicide i antirezistentna strategija u Srbiji

9:20-9:40 Ilias Travlos, Panagiotis Kanatas, Nikolaos Antonopoulos, Alexandros Tataridas, Anastasia Tsekoura, Eleni Rapti, Ioannis Gazoulis: Glyphosate alternatives for weed management in perennial crops of Greece

9:40-10:00 Stevan Z. Knezević: Soybean response to micro-rates of dicamba and 2,4-D
10:00-10:20 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
10:20-10:35 Kafe pauza / Coffee break (Agroarm d.o.o., Beograd)

Sekcija: Savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta
Session: Symposium on herbicides and plant growth regulators

Predsedavajući:

10:35-13:50 Usmeni referati / Oral presentations
10:35-10:50 Goran Malidža, Miloš Rajković, Jovana Krstić, Siniša Jocić, Vladimir Miklič: Značaj halauksifen-metila za integrisano suzbijanje korova u suncokretu, sa posebnim osvrtom na suzbijanje ambrozije pelenaste rezistentne na ALS inhibitore

10:50-11:05 Mirjana Zorić: Razlike u efikasnosti herbicida primenjenih u usevu suncokreta
11:05-11:20 Miloš Rajković, Goran Malidža, Siniša Jocić, Sandra Cvejić: Reakcija hibrida suncokreta tolerantnih na imidazolinone i tribenuron-metil prema ALS inhibitorima koji se primenjuju u drugim usevima

11:20-11:40 Apostolidis Vassilios: Nova aktivna materija Arylex (Corteva Agriscience SRB d.o.o.)
11:40-12:00 Vladimir Ljubičić: Integralno suzbijanje korova – pristup kompanije Bayer (Bayer d.o.o.)
12:00-12:15 Kafe pauza / Coffee break (Agroglobe d.o.o., Novi Sad)
12:15-12:30 Aleksandar Sedlar, Aleksandra Paroški, Vladimir Višacki, Stanko Kerkez, Dejan Paroški, Rajko Bugarin, Filip Vasić: Varijabilna primena herbicida u zaštiti soje od korova

12:30-12:45 Jelena Perenčević: Efikasnost herbicida u soji u zavisnosti od meteoroloških uslova
12:45-13:05 Milan Mašić: BASF tehnologije u soji, proverena rešenja u borbi protiv rezistencije (BASF Srbija d.o.o.)

13:05-13:20 Jovana Delić, Julijana Ranković, Svetlana Jovičić: Suzbijanje korova u soji i kukuruzu u periodu 2017-2019. godine: demonstracioni ogledi

13:20-13:30 Danijela Stefanović: Agromarket tehnologija zaštite soje od korova (Agromarket d.o.o.)
13:30-13:50 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
13:50-15:00 Pauza za ručak / Lunch break

Sekcija: Sekcija: Savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta
Session: Symposium on herbicides and plant growth regulators
Predsedavajući:

15:00-18:40 Usmeni referati / Oral presentations
15:00-15:15 Zoran Stojanović, Goran Malidža, Miloš Rajković, Jovana Krstić, Filip Franeta, Marko Kostić: Primena herbicida u usevu kukuruza pomoću bespilotne letelice

15:15-15:25 Milan Radović: Coltrane® kao novo rešenje protiv tvrdokornih korova u kukuruzu (Adama SRB d.o.o.)

15:25-15:40 Miloš Pavlović, Maja Sudimac, Branko Tomić: Efikasnost nekih herbicida u usevu šećerne repe

15:40-15:50 Vladimir Vasojević: Uloga herbicida Proman (metobromuron) u antirezistentnoj strategiji u EU (Belchim Crop Protection SRB d.o.o.)

15:50-16:05 Marija Sarić-Krsmanović, Goran Malidža, Dragana Božić, Ljiljana Radivojević, Jelena Gajić Umiljendić, Sava Vrbničanin: Vilina kosica: stari problem traži nova rešenja

16:05-16:25 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
16:25-16:40 Kafe pauza / Coffee break (Biogenesis d.o.o., Beograd)
16:40-16:50 Aleksandar Oštir: Kako se uspešno rešiti divljeg ovsa u strnim žitima (Syngenta Agro d.o.o.)
16:50-17:00 Aleksandar Lazar: XANADU - novi superioran herbicid u žitaricama (UPL)
17:00-17:10 Srđan Stevanović: Kontrola širokolisnih korova u strnim žitima - Futur (Chemical Agrosava d.o.o.)

17:10-17:20 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju

17:20-17:35 Filip Vranješ, Dijana Zečević: Registracija proizvoda kompanije Galenika-fitofarmacija u Evropskoj Uniji

17:35-17:50 Milena Popov, Bojan Konstantinović, Nataša Samardžić, Tijana Stojanović: Mogućnost hemijskog suzbijanja korovske vrste Asclepias syriaca

17:50-18:05 Sreta Brkić: Praktična iskustva u suzbijanju korova u lekovitom bilju
18:05-18:20 Ana Dragumilo, Tatjana Marković, Snežana Mrđan, Vladimir Filipović, Dragoja Radanović,
Sava Vrbničanin, Dragana Božić: Uticaj malčeva na suzbijanje korova i prinos pitome nane (Mentha x piperita)

18:20-18:40 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
20:00-24:00 Svečana večera / Gala dinner

SREDA / WEDNESDAY, 22.09.2021.
Sekcija: INVAZIVNI KOROVI
Session: INVASIVE WEEDS

Predsedavajući:

09:00-10:25 Usmeni referati / Oral presentations
09:00-09:15 Martin Bobinac, Siniša Andrašev, Nikola Šušić: Prilagođena tehnika gajenja šuma za biološku kontrolu širenja invazivnih drvenastih neofita u šumarstvu

09:15-09:30 Ana Anđelković, Dušanka Cvijanović, Dragana Marisavljević, Maja Novković, Slađana Popović, Milica Živković, Danijela Pavlović, Snežana Radulović: Značaj riparijalnih područja Srbije u širenju invazivnih biljnih vrsta

09:30-09:45 Biljana Kelečević, Vladimir Petković, Zlatan Kovačević, Siniša Mitrić, Sava Vrbničanin: Distribution and invasiveness of Xanthium species in the territory of Bosnia and Herzegovina

09:45-09:55 Panagiotis Kanatas, Ilias Travlos: Contribution of early seed production, germination and allelopathic potencial to the invasiveness of Physalis angulata

09:55-10:05 Viktor József Vojnich, Orsolya Udvardy, Dóra Kajtor-Apatini, Tamás Szigeti, Adrienn Szarvas, László Makra, Donát Magyar: Pollen concentration of invasive tree of heaven (Ailanthus altissima L.) on the Northern Great Plain region (Hungary)

10:05-10:25 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
10:25-10:40 Kafe pauza / Coffee break (Savacoop d.o.o., Novi Sad)

Sekcija: HERBICIDI I REGULATORI RASTA BILJAKA

Predsedavajući:

10:40-13:25 Usmeni referati / Oral presentations
10:40-10:55 Maja Šćepanović, Valentina Šoštarčić, Josip Lakić, Ana Pintar, Klara Barić: Prvo izvješće o
procjeni rezistentnosti ambrozije (Ambrosia artemisiifolia L.) na ALS herbicide foramsulfuron, prosulfuron, tifensulfuron i imazamoks u Republici Hrvatskoj

10:55-11:10 Husrev Mennan, Mehmet Bozoğlu, Uğur Başer, Ivo Brants, Xavier Belvaux, Emine Kaya- Altop: Impact analysis of potential glyphosate regulatory restrictions in EU on Turkish orchards productions and economy

11:10-11:20 Boban Jakšić, Siniša Mitrić, Biljana Kelečević, Zoran Maličević: Uticaj okvašivača na kvašljivost radne tečnosti herbicida

11:20-11:30 Darko Jovanović, Ivan B. Cuvaca, Jon E. Scott, Stevan Z. Knežević: Uticaj PRE-EM herbicida na kritično vreme suzbijanja korova u soji

11:30-11:40 Maja Meseldžija, Milica Dudić, Todor Marković, Radovan Begović: Ekonomičnost primene herbicida u usevu kukuruza

11:40-12:00 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
12:00-12:15 Kafe pauza / Coffee break (Sotex MS d.o.o., Novi Sad)
12:15-12:25 Dejan Nedeljković, Stevan Z. Knežević, Luka Milošević, Pavle Pavlović, Sava Vrbničanin: Uticaj meteoroloških uslova na kritičan period za suzbijanje korova i prinos useva kukuruza u Srbiji

12:25-12:35 Zvonko Pacanoski, Arben Mehmeti: Frequent and scarce precipitation affects efficacy of PRE-EM herbicides in sunflower (Helianthus annuus L.) grown on different soil types
12:35-12:45 Arben Mehmeti, Zvonko Pacanoski: Weed management with herbicides in climate changing conditions

12:45-12:55 Milan Brankov, Greg Kruger: Izbor rasprskivača smanjuje zanošenje herbicida

12:55-13:05 Ana Marjanović Jeromela, Goran Malidža, Jovana Krstić, Miloš Rajković, Dragana Rajković: Efekti primene regulatora rasta u usevu uljane repice

13:05-13:25 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
13:25-13:55 Diskusija po posterima / DISCUSSION REGARDING THE POSTER SESSION

Moderatori:

13:55-15:00 Pauza za ručak / Lunch break

Sekcija: INTEGRALNO SUZBIJANJE KOROVA
Session: INTEGRATED WEED MANAGEMENT

Predsedavajući:

15:00-16:50 Usmeni referati / Oral presentations
15:00-15:15 Robert Leskovšek, Aleš Kolmanič: Results of the IWMPRAISE project in Slovenia and possibilities of their implementation in the wider region

15:15-15:30 Milena Simić, Milan Brankov, Vesna Dragičević, Željko Dolijanović, Marijenka Tabaković:
Efekti sistema integrisanih mera za suzbijanje korova u agroekološkim uslovima centralne Srbije

15:30-15:45 Biljana Vidović: Eriofidne grinje u funkciji biološke kontrole korova
15:45-16:00 Ahmet Uludağ, Deniz İnci, İlhan Üremiş, Kassim Al-Khatib: The need for integrated approach for fleabanes management

16:00-16:10 Sandra Cvejić, Siniša Jocić, Milan Jocković, Boško Dedić, Aleksandra Radanović, Vladimir Miklič, Dragana Miladinović: Genetic control of broomrape in sunflower

16:10-16:20 Osman Mohammed, Mark Szalai, Mihaly Zalai, Zita Dorner: Assessment of post-dispersal seed predation of Ambrosia artemisiifolia as an ecosystem service contribution to integrated weed management in Hungary

16:20-16:30 Jovan Lazarević, Sava Vrbničanin, Ana Dragumilo, Tatjana Marković, Aleksandra Savić, Dragana Božić: Mogućnosti suzbijanja korova u usevu angelike (Angelica archangelica L.)

16:30-16:50 Diskusija po izloženim referatima / Discussion following the presented papers
16:50-17:20 Zaključivanje rada Kongresa / Closing ceremony
18:30-20:30 Ekskurzija / Excursion

ČETVRTAK / THURSDAY, 23.09.2021.

8:00-10:00 Ispraćanje gostiju / Firewell

POSTER PREZENTACIJE / POSTER PRESENTATIONS

    Na mamcima za trešnjinu muvu poslednja dva tri dana značajno je povećana brojnost muve. Preporuka je da se suzbijanje uradi tokom narednih tri do pet dana. Pošto se neke sorte već beru odabir preparata mora biti prilagođen vremenu berbe:

   Sorte koje se beru tokom narednih 7 dana nema potrebe da se štite, jer su muve polno nezrele 10 do 15 dana i ne mogu napraviti nikakvu štetu na ovim plodovima.

    Sorte koje se beru u roku od 7 do 14 dana treba zaštititi sa: Exirel 0,75 L/ha.

    Sorte koje se beru posle više od 14 dana treba zaštititi sa: Lamdex 0,05% ili Polux 0,07% ili Decis 0,07% ili Scato 0,07% ili Karate zeon 0,05%.

     Na tržištu je prisutan i Biogard naturalis koji je na bazi entomopatogene gljive i nema karencu. Koristi se u količini od 1-1,5 L/ha.

     Protiv truleži preporuka je da se koristi Biotic B ili Bacilomix original u količini 2-3 L/ha koji nema karencu, a mogu se koristiti i Pehar sa karencom od 21 dan ili Luminis 0,6 kg/ga sa karencom od 14 dana.

   Najbolje je suzbijanje trešnjine muve prilagoditi svakom voćnjaku, pa čak i svakoj sorti ponaosob. Za tu svrhu je preporuka da se koriste mamci za trešnjinu muvu. Više informacija o mamcima možete dobiti na 063 326 772.

   Nedavno je u Kaću proradio Magen Kać. U pitanju je preduzetnica, agencija za davanje saveta u poljoprivredi. 

   Primenom savremenih laboratorijskih metoda i izlascima na teren, vrši se savetovanje tokom proizvodnje i skladištenja koje omogućava smanjivanje troškova proizvodnje i smanjenje gubitaka prilikom skladištenja. Obavlja se utvrđivanje bolesti, štetočina i korova u biljnoj proizvodnji i daju smernice za njihovo suzbijanje. Saveti se daju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kako bi se biljke zaštitile sa što manjim uticajem na životnu sredinu i ugrožavanje zdravlja ljudi.

   Informacije možete dobiti na telefon 066 - 51 36 878 ili na poljomagen@gmail.com 

 U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa : Lebosol Robustus 2 l/ha  ili Phostrade 3-5 l/ha ili Solugal Kalcijum Nitrat 3-5 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha u intervalu od  15 dana. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

I ove godine ćudljiva zima je najniže temperature donela pred kraj zimskog mirovanja voćnih vrsta. Ipak osim kajsije i breskve, koje su polako krenule sa vegetacijom, ostale, u nas gajene voćne vrste još miruju. Tokom 13 i 14. februara u svim većim voćarskim regionima Srbije zabeležene su minimalne temperature od -9 do -12°C. Postavlja se pitanje da li je došlo do oštećenja rodnih pupoljaka na voćnim vrstama?  

Prema literaturnim podacima prozvodni minimum  za različite voćne vrste su sledeći:

 ⁽¹⁾proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz gore navedene tabele, te pregledom zasada voća u poslednja dva dana, a i naosnovu još uvek svežih iskustava iz 2018 godine (1.marta.2018 zabeležene niske temperature  od -15 do -25°C u sličnoj fazi razvoja voćnih vrsta) prva konstatacija je da u većini zasada ne treba računati sa oštećenima od ovog hladnog talasa. Ako i bude oštećenja to se može desiti u zasadima kajsije i eventualno breskve. Ovome idu u prilog činjenica da voće nije bilo isprovocirano predhodnim toplim talasima tokom januara i prve polovine februara meseca. Pošto su ovi topli talasi bili kratkotrajni i završavali su se mraznim jutrima i noćima. Pa su voćke ovaj poslednji hladan talas dočekale još uvek dobro iskaljenje. 

Potpunu sliku eventualnih oštećena ćemo imati nakon kretanja vegetacije. U svakom slučaju kod breskve i kajsije ako do sada nije rađena rezidba i ne raditi je do cvetanja dok se ne vidi šta će ostati. Kod ostalih voćnih vrsta nastaviti sa uobičajenim aktivnostima pripreme za novu vegetaciju.

  XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije biće održano u hotelu Palisad od 22-25. februara 2021. godine. Prijava i program Savetovanje mogu se naći na sajtu Društva https://plantprs.org.rs/rs.

    Predviđeno je strogo pridržavanje epidemioloških mera protiv CoVid-19 tokom održavanja savetovanja.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2021. godinu, potrebno je da pošalju potrebe do 5. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       NOVO       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Halyomorpha      halys  NOVO   braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis NOVO       kupusni moljac         feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Ostrinia            nubilalis           kukurzni plamenac                mirisni mamak      VARL+

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum  NOVO kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis NOVO skočibuba (žičar)                   feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator   NOVO      skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis NOVO      staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus    NOVO       skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

    Više o feromonima pročitajte ovde.

     Usklična sovica bila je brojna. U Somboru je brojnost bila skoro četiri puta veća od prosečne brojnosti, a u Čelarevu 15% veća od prosečne brojnosti. Leptiri su bili prisutni u dve generacije, sa tim da su  u Somboru zabeležena i dva pojedinačna leptira treće generacije 14. i 16. septembra.

   Prva generacija bila je pristuna od 19. aprila do 24. juna. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 14. maja – 6 leptira za noć, a  u Somboru 29. maja – 24 leptira za noć. U Somboru je osim njega zabeležen još jedan vrh u letu i to 16. maja – 17 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 349 leptira prve generacije u Somboru i 60 u Čelarevu.

   Druga generacija bila je prisutna od 02. jula do 31. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu zabeležen je 21. jula – 10, i pik 14. avgusta – 7 leptira za noć. U Somboru je raspored najvećeg broja leptira bio obrnut, prvo je zabeležen pik u letu 17. avgusta – 27 leptira za noć, a tek potom maksimum leta 06. avgusta – 62 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 517 leptira druge generacije  u Somboru i 114 leptira u Čelarevu.

   Gusenice usklične sovice su krajem maja pravile štete i morale da se suzbijaju u kasnije rasađivanim paprikama. Gusenice druge generacije su morale da se suzbijaju u usevima krompira i mrkve.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 1,5, a u Čelarevu 1,9. Na osnovu koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno štete od gusenica prve generacije na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

   Zabeležene su tri generacije 2020. godine. U Čelarevu je prva bila prisutna od 20. aprila do 16. juna, a u Somboru veoma kratko od 15. maja do 06. juna. U Somboru je zabeležen i jedan primerak 16. juna. Maksimumi leta zabeleženi su u Somboru 18. maja 5 primaraka za noć, a u Čelarevu 06. juna 8 primeraka za noć. Zabeleženo je 29 leptira u Somboru i 49 leptira u Čelarevu. To je za Sombor na nivou proseka za poslednjih 11 godina, a u Čelarevu dva i po puta više od proseka.

   Druga generacija bila je pristuna od 26. juna do 23. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 24. jula – 35 primeraka za noć, a u Somboru je zabeležen 06. avgusta 11 primeraka. Ukupno je zabeleženo 167 primeraka u Čelarevu i 97 u Somboru. U Čelarevu je to skoro dvostruko više u odnosu na prosečne vrednosti, a u Somboru na nivou 11 godišnjeg proseka.

   Treća generacija leptira bila je pristuna od 28. avgusta do 7. oktobra. U Čelarevu su hvatani pojedinačni primerci, njih 13, a u Somboru su leptri bili brojniji, pa je zabeleženo i 4 primerka za noć 23. septembra. Ukupno njih 30. U Čelarevu je zabeleženo dva puta manje leptira u odnosu na prosek, a u Somboru je brojnost bila na nivou višegodišnjeg proseka.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 4,4, au Čelarevu 3,7. Na osnovu koeficijenta se saopštava pozitivna dugoročna prognoza za ozimu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno manje štete od gusenica ozime sovice na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

            Leptiri su bili brojni u poređenju sa prosekom od 2008. do 2019. godine. U Somboru je zabeleženo 42 leptira a u Čelarevu čak 202 (proseci su 27 i 22 primerka).

            Leptiri su bili prisutni u tri generacije. U Somboru su zabeležena samo dva pojedinačna primerka prve generacije: 15. i 29. maja. U Čelarevu zabeležen je 41 primerak od 10. maja do 17. juna. Pik u letu nije zabeležen a najviše leptira je zabeleženo 19. i 20. maja po četiri primerka za noć.

            Druga generacija u Somboru je bila prisutna skoro svakodnevno od 26. jula do18. avgusta. Zabeležen je i jedan usamljen pojedinačan primerak 10. jula. Makismum leta je zabeležen 16. avgusta – 7 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 37 primeraka, što je dvostruko više od proseka za period od 2008. do 2019. godine. U Čelarevu leptiri su bili prisutni od 22. jula do 23. avgusta. Maksimum leta je zabeležen 02. avgusta – 14 leptira za noć, a osim njega je zabeležen još jedan pik u letu 13. avgusta – 13 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 153 leptira druge generacije što je mnogostruko više od proseka koji iznosi 11!

            U Somboru je zableženo samo tri pojedinačna primerka treće generacije 29. avgusta, te 07. i 11. septembra. U Čelarevu je zabeleženo 8 primeraka treće generacije u periodu od 29. avgusta do 13. septembra.

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 20, a u Čelarevu 3,96. Stoga se saopštava pozitivna dugoročna prognoza za prvu generaciju za 2021. godinu. Obzirom na brojnost očekuje se masovna pojava gusenica dudovca na mnogim vrstama voćarskih i ukrasnih biljaka. Suzbijanje gusenica prve generacije dudovca će biti potrebno na većem području u zasadima oraha, leske, višnje, šljive, trešnje, duda i na mnogim ukrasnim biljkama.

Monografija Leska

Monografija Leska izdana je od strane Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, decembra 2020. godine.

Autori knjige su: Slobodan Cerović, Milovan Korać, Jelena Ninić Todorović, Branislava Gološin, Radosav Sekulić, Dragan Vajgand, Alessandro Rovesi i Sandra Bijelić.

Knjiga ima 221 stranu. Sadrži potpune naučne i praktične podatke o leski raspoređene u 10 poglavlja, sa spiskom 172 navoda literature na kraju.

1. poglavlje je uvodno i obuhvata podatke o proizvodnji leske u svetu i Srbiji;

2. poglavlje opisuje rod Corylus, njegovo preklo, rasprostranjenost, istorijat gajenja i sistematsko mesto;

3. poglavlje prikazuje biologiju leske to jest njenu ekologiju, morfologiju i fiziologiju;

4. poglavlje opisuje 39 sorti leske za gajenje i daje osnovne podatke o devet opračivača

5. poglavlje se bavi razmnožavanjem leske

6. poglavlje prikazuje načine podizanja i eksploatacije zasada leske

7. poglavlje obuhvata zaštitu leske od štetočina i bolesti, prikaz orjentacionog programa pregleda leske i preporuku mera na osnovu pregleda leske u pojedinim fenološkim fazama

8. poglavlje daje osvrt na mašine za sakupljanje, skladištenje i čuvanje lešnika, odvajanje jezgre od ljuske, pakovanje lešnika, te na hranljivu vrednost i upotrebu lešnika

9. poglavlje se bavi specifičnostima organske proizvodnje lešnika i

10. poglavlje prikazuje troškove podizanja, nege zasada i rentabilnost proizvodnje.

Prof. dr. Ognjanov je o monografiji napisao: “… Monografija „LESKA“je napisana lakim i razumljivim stilom, tako da je podjednako uspešno mogu koristiti kako oni koji stiču prva znanja o proizvodnji, biodiverzitetu, održivom i ekonomski isplativom gajenju ove voćne vrste, tako i oni koji žele da svoja znanja upotpune aktuelnim dostignućima u poljoprivrednoj nauci i struci.

Autorisu uložili veliki trud u ovo značajno delo, koje će doprineti unapređenju proizvodnje ove ekonomski značajne i vrlo deficitarne voćne vrste. Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, neki podaci pokazuju da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika.

Monografija „LESKA“predstavlja originalnu sintezu savremenih naučnih dostignuća u svetu i sopstvenih rezultata autora. Citiran je veliki broj referenci, od čega je najveći deo novijeg datuma. Pored toga, autori su koristili i sopstvena iskustva i rezultate istraživanja do kojih su došli (veliki broj autocitata). Poseban kvalitet ovog monografskog dela je njegov multidisciplinarni pristup i izražena veza sa praktičnim i savremenim aspektima njihove primene u savremenoj proizvodnji leske. Monografija ima naučni i praktični značaj. Obilje podataka, originalnost i jasan stil pisanja čine ovu monografiju izuzetnom, pa se ona može preporučiti širokom krugu čitalaca – studentima, profesorima, ljudima iz struke i nauke, ali i svima koji voćarstvo doživljavaju kao merilo bogatstva jedne zemlje. Imajući u vidu ekonomski značaj leske, kao i nedostatak sveobuhvatne i savremene literature u ovoj oblasti, ovo monografsko delo je po mnogo čemu jedinstveno. Razvojem društva i nauke nastaju nove potrebe i nove mogućnosti i aktuelno postaje ono o čemu ranije nismo ni mislili. Takvom izazovu ova monografija je u potpunosti odgovorila...“

Knjiga se može nabaviti kod autora po ceni od 1500 dinara (+PDV). Detalji o knjizi mogu se videti na adresi: http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/leska.htm

Za nema je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to prikazali, podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima od 1948. do 2019. godine.

Prva četiri meseca: januar, februar, mart i april bili su topliji od proseka. Posebno se tu istakao februar koji je bio čak za 5.3^OC topliji od proseka. Samo je februar 2016. godine bio topliji od februara ove godine! Nakon toga je usledio maj koji je za 0,4^OC bio hladniji od prosečnih vrednosti. Ovakav mesečni podatak ne pokazuje dovoljno jasnu sliku temperature u maju. Međutim ako se prisetimo ovog maja, setićemo se da smo morali paliti grejanje po kućama sve do kraja maja. To je zato jer je poslednja dekada u maju bila za 2,5^OC hladnija od prosečnih vrednosti za maj!

Za jun možemo reći da je bio oko prosečnih temperaturnih vrednosti, jer bio toliji za svega 0,5^OC od proseka. Jul, avgust i septembar su bili značajno topliji od proseka: jul za 1.3 ^OC, avgust za 2.9 ^OC a septembar za 2.7 ^OC, a to se jasno vidi i na grafikonu u prilogu.

Period april – avgust je bio topliji za 1,2^OC od prosečnih vrednosti.

Što se tiče padavina, januar je počeo sa 17mm padavina niže od prosečnih vrednosti. Zatim su usledili februar i mart sa +8 odnosno +5 mm više od proseka. Na osnovu ovog za period januar mart se može zaključiti da su vrednosti vlage bile uobičajene. Usledio je april sa 35mm padavina niže od proseka a onda i maj sa 26mm padavina niže od proseka. Tokom juna visina padavina je bila 114 mm odnosno 37mm padavina više od proseka. To nije u potpunosti nadoknadilo manjak vlage, ali biljke su bile u dobroj kondiciji. U julu je visina padavina bila 61mm odnosno samo 6 mm niže od proseka pa se dobra kondicija biljaka nastavila. Avgust je imao visinu padavina od 82 mm što je za 28mm više od prosečnih vrednosti. Biljke su se držale dobro sve do kraja avgusta kada je tri – četiri dana temperatura prešla 34^OC i prekinula normalno otpuštanje vlage iz zrna kukuruza i soje.

Period april – avgust je imao 2,7mm niže padavine od prosečnih vrednosti.

Ako se u obzir uzme da je isti period bio topliji za 1,2^OC i da je raspored padavina bio neujednačen, 2020. godina može se oceniti kao blago nepovoljna za razvoj gajenih biljaka.

   Poslednjih par dana na svetlosnim klopkama zabeležno je veliko povećanje brojnosti leptira pamukove sovice. Pošto kukuruz i soja u redovnim rokovima setve završavaju vegetaciju, posebnu pažnju treba obratiti na postrne useve i kasne setve soje i kukuruza. Ugroženi su i usevi duvana, paprike, paradajza, boranije, pa preglede useva u narednom periodu treba obavljati na svakih 5 do 7 dana. U ovom periodu na pojedinim zasadima jabuke i leske, takođe je zabelećena šteta od pamukove sovice, pa preglede treba obavljati i u jabuci i lesci.

   U slučaju pojave jaja preporuka je da se uradi suzbijanje insekticidima uz strogo poštovanje karenci preparata!

  Mogu se koristiti:

AFFIRM 0,3% (karenca 7 dana) ili

AVAUNT 0,05% (karenca 7 dana) ili

DELEGATE 0,04% (karenca 7 dana) ili

DECIS 0,04% (karenca 7 dana: jabuka, kruška, paradajz; 14 - ostalo voće, povrće,)

    Protiv bakterioznih i gljivičnih oboljenja preporuka je da se uradi zaštita preparatom Bacillomix original 3 L/ha.

     Prva piljenja gusenica druge generacije su počela. Masovna piljenja gusenica predviđaju se za period od 06. do 10. avgusta. Preporuka je da se pregledaju usevi kukuruza i paprike narednih par dana. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala optimalno vreme za primenu preparata Dimilin je od 5 do 8 avgusta. Optimalno vremene za primenu preparata Avaunt, Coragen, Ampligo je od 7 do 11 avgusta. Optimalno vreme za primenu preparata Karate zeon, Decis, Fastak, Plures, Kaiso, je od 10 do 15 avgusta.

   Poslednjih nekoliko dana povećana je brojnost leptira pamukove sovice na klopkama i brojnost jaja na usevima paprike, leske, kukuruza, duvana, paradajza. Preporuka je da se naredna tri dana pregledaju usevi na kojima se hrani i ukoliko se ustanovi prisutvo jaja, uradi zaštita u periodu od 25 do 28 jula preparatima: Coragen 2 dL/ha ili Avaunt 2,5 dL/ha ili Exirel 0,5 L/ha ili Delegate 0,3 kg/ha.

U većini regiona pasulj se nalazi u fazi početka cvetanja. Radi bolje oplodnje cvetova i popunjenosti mahuna, a samim tim povećanja prinosa  predlažemo blok tretman u razmaku od 7-10 dana sa Nutri BS 95 1 l/ha . 

 U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa Phostrade 3-5 l/ha u intervalu od  15 dana ili Nutri CA-B-Mo 2 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

     Svi poljoprivredni proizvođači u Srbiji koji žele da prodaju svoje proizvode, mogu da koriste elektronski servis

https://pijaca.minpolj.gov.rs/

    U Somboru postoji elektronska zelena pijaca na Facebooku kao grupa Somborska zelena pijaca  pomoću koje možete naručiti povrće, cveće, orahe i ono Vam stiće kući u roku od apr dana.

Za rad u toku policijskog časa potrebno je podneti zahtev Upravi za zaštitu bilja 48 sati pre izvođenja operacije. Zahtev se podnosi elektronski na adresi https://agromere.registar-uzb.rs/ . 

Telefoni za dodatne informacije su podeljeni po okruzima:

Окрузи: Јужнобачки, Средњебанатски, Јужнобанатски, Севернобанатски, Севернобачки, Западнобачки и Сремски – контакт телефон 064/88-18-449

Окрузи: Град Београд, Подунавски, Браничевски, Зајечарски, Борски, Поморавски, Нишавски, Јабланички, Пчињски, Топлички и Пиротски – контакт телефон 064/88-18-486

Окрузи: Мачвански, Моравички , Kолубарски, Златиборски, Шумадијски, Расински и Рашки – контакт телефон 064/88–18–412.

     Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2020. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2020. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2019. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 120 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Obim knjige je 373 strane, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 300) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Leptiri su tokom 2019. godine bili malobrojni. U Čelarevu je zabeleženo samo četiri primerka: 11. maja, 18. juna, 22. avgusta i 5. septembra. U Somboru samo tri leptira: 12., 24. i 25. maja. Leptiri zabeleženi 11. i 12. maja su ujedno i najranije zabeleženi leptiri do sada!

U pitanju je selica, a ne postoje ni metode za izradu dugoročne prognoze za sovicu šećerne repe. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Brojnost leptira tokom 2019. godine bila je više nego dvostruko manja u odnosu na višegodišnji prosek. Nije zabeležena migracija većih razmera na naše područje.

Najre su zabeleženi pojedinačni usamljeni primerci 29. aprila u Somboru, 12. i 18. maja u Čelarevu. Redovniji let je počeo od 10. juna i trajao je do 28. avgusta. Brojnost nije bila visoka. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 10. jula, kada je uhvaćeno sedam leptira za noć, a u Čelarevu je po pet leptira zabeleženo 28. juna i 13. jula. Nakon ovog pojedinačni primerci su zabeleženi na oba lokaliteta od 5. do 22. septembra i u Čelarevu jedan primerak 3. oktobra.

Pojedinačne gusenice su se mogle naći u paprici, paradajzu, soji i šećernoj repi, ali potrebe za suzbijanjem nije bilo.

Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Prvi leptir tokom 2019. godine zabeležen je 17. aprila, što je najranija pojava od kada se prati brojnost leptira. Ipak ovaj leptir je ostao usamljen, jer je usledila pauza u letu. Naredni primerak je uhvaćen 4. maja. Od tada pa do 11. oktobra leptiri su hvatani skoro svakodnevno.

U periodu od 4. maja do 18. jula tokom noći je hvatano do pet leptira. Nakon toga do 18. avgusta je hvatano do 20 leptira za noć. Zatim brojnost raste značajnije pa se maksimumi leta beleže u Somboru 28. avgusta 174 leptira i u Čelarevu 29. avgusta 208 primeraka. Od 3. septembra brojnost značajnije pada i pojedinačni leptiri se love do 11. oktobra.

Brojnost leptira na klopci je relativno dugo bila mala, što je posledica hladnijeg maja. Značajnije povećanje brojnosti je kasnilo 20tak dana u odnosu na uobičajeno vreme, pa su i maksimumi leta kasnili. Toplo leto je pogodovalo ravoju vrste. U Somboru je zabeležena brojnost 1,4 puta veća od prosečne, a u Čelarevu više nego dvostruka prosečna brojnost.

Brojnost gusenica kukuruzne sovice dostigla je kritičan broj na paprici, boraniji, paradajzu, kupusu, duvanu, kukuruzu šećercu i semenskom i morala je da se suzbija tokom 2019. godine i više puta na velikim površinama.

Dugoročna prognoza se ne izrađuje, jer nema razrađenih metoda, a u pitanju je i selica. Kratkoročna prognoza i signali za eventualno suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u na osnovu tekućeg leta na svetlosnoj klopci i pregleda bilja.

Leptiri su bili prisutni u tri generacije. Ako se brojnost uporedi sa prosečnom brojnošću tokom poslednjih 11 godina, onda je brojnost bila malo veća na oba lokaliteta. Ako se u Somboru uporedi sa prosečnom brojnošću za poslednjih 25 godina, onda je značajno manja. Ni na jednom lokalitetu ekonomski značajne štete od kupusne sovice nije bilo, pa nije bilo ni potrebe za njenim suzbijanjem. Tokom jedne noći je hvatan jedan do tri leptira, pa se ni jedan maksimum leta ne uočava.

Prva generacija je bila prisutna sa po tri primerka na oba lokaliteta (Sombor: 29. april, 25. i 28. maj; Čelarevo 26. maj, 3. i 11. jun).

Druga generacija bila je prisutna od 10. jula do 16. avgusta. U Somboru je zabeleženo 12 leptira a u Čelarevu 23 leptira.

Treća generacija bila je prisutna od 19. avgusta do 27. septembra. U Somboru je zabeleženo 29 leptira a u Čelarevu 13.

Kratkoročna prognoza tokom 2020. godine će biti saopštavana na Agroupozoren!u.

Dinamika leta leptira na svetlosnoj klopci pokazuje da je povrtna sovica bila prisutna u tri generacije, što postaje redovna pojava poslednjih godina. Brojnost leptira i u Somboru i u Čelarevu je bila nešto manja u odnosu na višegodišnji prosek.

Prva generacija u Somboru bila je prisutna od 15. aprila do 28. juna. Maksimum leta je zabeležen 9. juna i tada je zabeleženo 15 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 144 leptira prve generacija. Prvi leptir u Čelarevu zabeležen je 28. aprila, a onda je redovniji let počeo 6. maja i trajao do 25. juna. Maksimum leta zabeležen je 6. juna i iznosio je sedam leptira za noć. Zabeleženo je 69 leptira prve generacije. Porast brojnosti i maksimumi leta prve generacije tokom 2019. godine kasnili su u poređenju sa prosečnom dinamikom 10 do 14 dana. To je verovatno posledica neuobičajeno niskih temperatura tokom maja.

Druga generacija je bila prisutna u Somboru od 4. jula do 24. avgusta a u Čelarevu od 17. jula do 12. avgusta. Maksimum leta zabeležen je u Somboru 1. avgusta (11 leptira za noć) i 8. avgusta u Čelarevu (9 leptira za noć). Što je u uobičajeno vreme. Zabeleženo je 137 leptira u Somboru i 43 leptira u Čelarevu.

Treća generacija leptira bila je prisutna od 20. avgusta do 27. septembra u Čelarevu i od 27. avgusta do 13. oktobra u Somboru. U Čelarevu je za noć hvatan jedan do tri primerka, pa se maksimum leta ne uočava. Uhvaćeno je 36 leptira ukupno. U Somboru je zabeležen maksimum leta 1. septembra – 8 leptira za noć. Ukupno je uhvaćeno 83 leptira treće generacije.

Pojedinačne gusenice povrtne sovice su se sretale u usevima kupusa i šećerne repe. Ekonomski značajne štete tokom 2019. godine nisu zabeležene i nije postojala potreba za ciljanim suzbijanjem ove vrste. U kupusu su usputno suzbijene prilikom suzbijanja kupusnog moljca i buvača.

Dugoročna prognoza na osnovu brojnosti leptira se ne izrađuje, jer ta metoda nije pouzdana kod ove vrste. Kratkoročna prognoza i signali za eventualno suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u na osnovu tekućeg leta na svetlosnoj klopci.

Leptiri ispilon sovice bili su tokom 2019. godine značajno manje brojni u odnosu na prosečnu brojnost. U Čelarevu je zabeleženo 23 primerka u periodu od 21. maja do 28. septembra. U Somboru je zabeleženo 10 leptira u periodu od 24. juna do 20. septembra. Za noć je hvatan jedan do tri leptira i maksimum leta se ne uočava.

Na gejenim biljkama nisu zabeležene ekonomski značajne štete i nije bilo potrebe za suzbijanjem ipsilon sovice. Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer je u pitanju selica, pa se povećane brojnosti pojavljuju iznenada. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u.

Leptiri usklične sovice tokom 2019. godin bili su prisutni u tri generacije.

Najpre su zabeležena dva pojedinačna primerka u Somboru 15. i 21. aprila, a redovan let je trajao od 25. aprila do 12. juna. Kada to uporedimo sa ranijim godinama, zaključuje se da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksimum leta je zabeležen 23. maja u Čelarevu (6 leptira za noć) i u Somboru 28. maja (19 leptira za noć). Ukupno je zabeleženo 58 leptira u Čelarevu i 175 u Somboru. To je skoro dvostruko veća brojnost od prosečnih vrednosti za prvu generaciju!

Druga generacija leptira je trajala od 6. jula do 19. avgusta u Čelarevu i 27. avgusta u Somboru. Znači da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksmimum leta u Somboru je jasan i zabeležen je 24. jula – 13 leptira za noć. U Čelarevu je tokom tri noći zabeleženo po sedam leptira: 23. i 31. jula i 5. avgusta. Kao maksimum leta smatramo 31. jul, jer je tada u par okolnih dana zabeležen najveći broj leptira. Ukupno je zabeleženo 174 leptira u Somboru i 94 leptira u Čelarevu. Što je malo više od višegodišnjeg proseka.

Tokom leta treće generacije hvatalo se po jedan do tri primerka za noć. Let je trajao od 28. avgusta do 26. septembra. Zabeleženo je 14 leptira u Somboru i 11 u Čelarevu.

Gusenice usklične sovice nisu pravile ekonomski značajne štete tokom 2019. godine.

Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,1 a za Čelarevo 1,8. Saopštava se pozitivna prognoza. Obzirom na brojnost koja je ušla u prezimljavanje, ekonomski značajne štete mogu se očekivati lokalno na na kasno posejanim kukuruzima, u rasadnicima, kao i na paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se kasnije rasađuju na otvorenom polju.

Zabeležene su tri generacije leptira na svetlosnim klopkama. Brojnost je bila dva do tri puta manja od prosečne. U usevima kasnije posejanih kukuruza, su se lokalno javljale pojedinačne gusenice, ali nije bilo potrebe za suzbijanjem prve generacije. U usevima mrkve, krompira u uljane repice nije bilo potrebe za suzbijanjem gusenica druge generacije.

Tokom 2019. godine najpre su zabeležena dva pojedinačna leptira 25. i 26. aprila u Čelarevu. Redovniji ulov je trajao od 8. maja do 7. juna. U Somboru je zabeleženo osam, a u Čelarevu devet leptira prve genracije. Hvatan je jedan do dva primerka za noć, pa se maksimum leta ne uočava.

Druga generacija je bila prisutna od 4. jula do 16. avgusta. Zabeleženo je 50 leptira u Somboru i 31 u Čelarevu. Maksimum leta je registrovan samo u Somboru 29. jula (6 leptira za noć). U Čelarevu su hvatani po jedan do tri leptira za noć.

Treća generacija leptira hvatana je od 23. avgusta do 6. oktobra. Hvatani su po jedan do tri leptira za noć, u Somboru 25 ukupno, a u Čelarevu 29.

Početak leta leptira prve generacije registrovan je kasnije od uobičajenog, zbog maja koji je bio 1,7^OC hladniji od proseka, ali i zbog niske brojnosti. Početak leta druge generacije je bio u uobičajeno vreme, a početak leta treće generacije malo ranije nego što je to uobičajeno.

Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 9,4 a u Čelarevu 6,7. Pošto je koeficijent veći od 1, saopštava se pozitivna prognoza. To znači da će broj leptira prve generacije 2020. godine biti veći nego broj leptira tokom 2019. godine. Obzirom na relativno malu brojnost tokom 2019. godine, štete se mogu očekivati lokalno u područjima gde je vrsta pravila štete ranijih godina i to u slučaju da nicanje i prijem ugroženih gajenih biljaka bude spor usled nižih temepratura u maju i junu.

Leptiri kukuruznog plamenca su leteli u tri generacije. Brojnost u Somboru bila je na nivou višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu 1,5 put veća od proseka.

Prva generacija leptira letela je od 12. maja do početka jula. U Somboru je let prestao 1. jula, a u Čelarevu 8. jula. Tokom leta leptira prve generacije u Somboru zabeležen je pik u letu 28. maja i maksimum leta 15. juna – 32 leptira za noć. U Čelarevu je maksimum leta zabeležen 8. juna – 137 leptira za noć. Zabeleženo je 620 leptira u Somboru i 2135 leptira u Čelarevu.

Prelazak iz prve u drugu generaciju je teško uočljiv jer su pojedinačni leptiri hvatani skoro bez prestanka. U Somboru je let počeo 6. jula a u Čelarevu 12. jula. Leptiri su bili malobrojni do 18. jula, a onda je brojnost svakodnevno brzo rasla. Maksimum leta je zabeležen u Somboru 29. jula (432 ženke za noć), a u Čelarevu 31. jula (2430 leptira za noć). U Čelarevu je zabeležen još i pik u letu 8. avgusta sa 672 leptira. Druga generacije prestala je sa letom 16. avgusta, a ukupno je zabeleženo 5102 leptira u Somboru i 28700 u Čelarevu.

Let treće generacije je počeo odmah 17. avgusta i trajao je do 26. septembra u Čelarevu, odnosno do 7. oktobra u Somboru. Maksimumi leta zabeleženi su u Čelarevu 29. avgusta (831 ženka) i 1. septembra u Somboru (140 ženki).

Početak leta leptira prve generacije je bio kasnije od uobičajenog zbog maja koji je bio 1,7^OC hladniji od proseka. Početak leta druge generacije je bio u uobičajeno vreme, a početak leta treće generacije malo ranije nego što je to uobičajeno.

Gusenice plamenca 2019. godine pravile su štete i morele su se suzbijati u kukuruzu šećercu, semenskom kukuruzu, paprici i jabuci. U kukuruzu je postajala potreba suzbijanja prve dve generacije. Na paprici je plamenac postao značajna štetočina u proizvodnji babure na otvorenom u svim rejonima proizvodnje u Vojvodini. Suzbijana je druga generacija, u dva do četiri navrata. U proizvodnji začinske paprike je samo lokalno postojala potreba za suzbijanjem. Na jabuci, na sortama koje se beru posle 1. septembra lokalno se pojavila potreba za suzbijanjem treće generacije.

Dugoročna prognoza se ne saopštava. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u.

      U Somboru su zabeležena samo dva primerka (26. juna i 01. septembra) a u Čelarevu nije zabeležen ni jedan primerak.  U skladu sa tim ni gusenice pa ni štete na gajenim usevima tokom 2019. godine nisu uočene na našem području. Dugoročna prognoza za metlicu se ne saopštava, a kratkoročna prognoza i eventualni signali za tretiranje će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

     Dudovac je bio malobrojan tokom 2019. godine. Bojnost leptira je bila dvostruko manja od prosečnih vrednosti za poslednjih 11 godina. Ne čudi što su i štete od gusenica prve generacije uočavane na dudu a od druge generacije na dudu i lešniku.

            Leptiri prve generacije su leteli od 4. maja do 20. juna. Tokom noći je hvatano 1 do 3 leptira, pa nije zabeležen maksimum leta. Zabaleženo je 13 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

            Prvi leptir druge generacije je zabeležen 04. jula, a onda je malo redovniji ulov trajao od 24. jula do 10. avgusta. U Somboru je zabeleženo dva primerka a u Čelarevu 15 primeraka. Više od jednog leptira za noć je zabeleženo samo 31. jula u Čelarevu – 9 primeraka.

Tokom perioda pojave treće generacije zabeležen je po jedan leptir u Somboru (01. septembra) i Čelarevu (15. septembra).

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 0,21 , a u Čelarevu 1,14. Znači da se u Somboru – na severu Bačke saopštava negativna dugoročna prognoza a u Čelarevu na jugu Bačke, pozitivna. Ipak, obzirom na veoma nisku brojnost tokom leta druge i treće generacije, ekonomski značajnija pojava prve generacije leptira i gusenica može se očekivati samo na dudu. Kratkoročna prognoza i optimalni rokovi suzbijanja će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

            Vremenske prilike tokom svake pojedinačne godine su priča za sebe. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u najvećoj meri odvija se na otvorenom polju, bez navodnjavanja i zato jako zavisi od vremenskih uslova.  Brzo prilagođavanje proizvođača postojećim uslovima neophodno je da bi proizvodnja bila uspešna. Podaci za 2019. godinu u Somboru upoređeni su sa podacima za period od 1955. do 2018. godine.

            Na grafikonu temperatura i padavina vidi se da je godina počela kao sušna. Od januara do juna, tokom svih meseci je visina padavina bila niža od proseka. Tokom prvih pet meseci palo je 82 litre kiše po kvadratnom metru manje nego što je to uobičajeno! U istom periodu temperature tokom svih meseci su bile više u odnosu na prosek i to od 0,8^OC u januaru do čak 3,9^OC u martu. Nije čudno što je ovo posle marta 2018. godine, natopliji mart od kada imamo podatke.

            Nastavak godine je doneo topliji april (za 2,2^OC) a zatim maj koji je bio hladniji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Da se potsetimo, bio je ovo maj tokom kog je grejanje kuća radilo punom parom. Svi naredni meseci su bili topliji od proseka: jul za 0,8^OC, jun za 1,8 ^OC, avgust za čak 2.8 ^OC i septembar za 1.9^OC. Sve navedene temperature praćene su padavinama manjim od proseka osim u junu, tokom koga je palo čak 56 mm padavina više od proseka i u septembru tokom kog je palo 10mm padavina više od proseka.

            Poslednjih godina su povećane temperature bile praćene povećanom visinom padavina. Ove godine od januara do sepembra palo je 26mm padavina niže od proseka. Pri tome temperauta je bila viša za 1,8^OC ! Tako da bi se moglo reći da su biljke bile u stalnom stresu.

          Najveći uticaj vreme u ovoj vegetaciji je imalo na strnine i uljanu repicu, koje su jako patile od nedostatka vlage tokom zime. Pšenice u martu su izgledale kao što prosečnih godina izgledaju u decembru! Bokorenje kasnije posejanih strnina je skoro potpuno izostalo. Obzirom da se sada gaje sorte koje da bi dale visok prinos traže dobro bokorenje, očekivanje da će prinosi biti umanjeni se i ostvarilo. Hektolitri zrna su bili uglavnom loši, pa je na mnogim njivama pšenica izgledala kao urodica a uljana repica kao mak. Soja i kukuruz su se dugo dobro držali, ali je nedostatak vlage uslovio da zrna prinudno sazre, pa su prinosi u proseku na kraju ipak bili značajno umanjeni. Lokalno dobre prinose donela su područja koja su imala sreću da dobiju jedan ili dva pljuska više, jer je to značilo da su dobili 50 do 80 mm padavina više od okoline.

U narednih nedelju dana preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog voća, cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Vellamin ili Nutriamino Plus ili Agro N Fluid

Na bazi Bora (1 l/ha) : Headland boron  ili  Wuxal Boron  ili  Nutri Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Zincvell ili Maxflow Zn  ili Nutri Zinc P

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

     Poslednja tri dana brojnost leptira pamukove sovice je jako porasla. Dostigla je brojnost kada počinje da pravi štete na paprici, paradajzu, postrnoj soji, kupusnjačama, kukuruzu šećercu, boraniji, duvanu...  Preporuka je da se uradi zaštita preparatima Ampligo 2 dL/ha ili Coragen 1,5 dL/ha ili Avaunt 2,5 dL/ha u periodu od 27 do 30 avgusta!!!

   Na severu Bačke preporučuje se i pregled jabuka i lešnika u rodu na prisustvo jaja pamukove sovice!

    Poslednjih nedelju dana prisutna je velika brojnost leptira šarenjaka u i oko polja soje. Trenutno je u toku masovno polaganje jaja  i piljenje gusenica leptira.

     Nije zapažena pravilnost u pogledu sortimenta, uzrasta soje, primenjene agrotehnike i brojnosti položenih jaja na soji. Stoga je preporuka da se pregledaju usevi soje na prisustvo jaja i gusenica. Ukoliko se konstatuje u proseku 1 jaje po biljci, dostignut je ekonomski prag štetnosti i gusenice se ispati suzbijati. Trenutno je konstatovana povećana brojnost na svega 10% parcela soje, pa je pregled svake parcele ponaosob neohodan!

     Za suzbijanje se mogu koristiti: Pyrinex 1 L/ha ili Savanur 1 L/ha.

    Podgrizajuće sovice obuhvataju grupu vrsta koje se na početku razvoja gusenice hrane iznad zemlje, a kasnije pregrizaju biljku na mestu gde koren prelazi u stablo. Brojnost ozime osivce je mala, ali je brojnost usklične sovice (A. exclamationis) velika. Zavisno od lokaliteta dva do tri puta je veća od uobičajene. Piljenje gusenica treba da počne u periodu od 10 do 13 juna. Zaštita paprike, paradajza, lubenica, duvana i kanije posejanih kukuruza se preporučuje u periodu od 15. do 20. juna preparatima: Pyrinex 1,5 L/ha ili Savanur 1,5 L/ha ili Scatto 0,5 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha.

U većini regiona pasulj se nalazi u fazi početka cvetanja. Radi bolje oplodnje cvetova i popunjenosti mahuna, a samim tim povećanja prinosa  predlažemo blok tretman  u razmaku od 7-10 dana sa Nutri BS 95 1 l/ha . 

 U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa Phostrade Ca 3-5 l/ha u intervalu od  15 dana ili Nutri CA-B-Mo 2 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

Zavisno od regiona i sortimenta, neke voćke su precvetale, a neke su na početku cvetanja. I delje su na snazi stresni uslovi ( suvo vreme sa jakim toplim vetrovima ). Radi pospešivanja oplodnje i jačanja imuniteta biljaka u voćnjacima koštičavog voća koji se nalaze u punom cvetu naša preporuka je da se uradi tretman  .... Sredstvom na bazi ektrakata morskih algi : Algavell 3 l/ha, Phylgreen 2 l/ha,  Nutri BS-95 1,5 l/ha ili  Wuxal Ascofol 2 l/ha.

•          U zasadima ŠLJIVA koje precvetavaju u narednih 45 dana ne treba raditi folijarne tretmane !

U zasadima jabučasatog voća, kao i u zasadima koštičavog voća koji precvetavaju iz gore navedenog razloga preporučujemo da se nastavi sa tretman sa : Isabion 2 l/ha ili Delfan plus 1-2 l/ha ili Vellamin 2,5 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2019. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2018. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 40 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 40tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 90 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

   Knjiga je posvećena dr Marku Injcu, doajenu zaštite bilja.

    Obim knjige je 380 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 250) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Polako se približava početak vegetacije. Breskva i nekatrina se nalaze pred pucanjem pupopljaka, ostale koštičave voćne vrste još miruju. Visoke dnevne temperature, pogoduju i buđenju patogena, pa time i iz dana u dan raste i rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja. 

Preporuka je da se do kraja nedelje urade tretmani, na svom koštiočavom voću, a naročito breskve, nektarine i kajsije sa nekim bakarnim preparatom (Vitra, Neoram ili Nordox ili Everest...). Primeniti doze za 20% veće od onih iz uputstva za upotrebu.

            Sovica šećerne repe je selica. Primerci koji se dosele ostavljaju potomstvo, koje se dalje razmnožava do zime. U Mediteranu predstavlja značajnu štetočinu, pa njenu brojnost takođe pratimo pomoću svetlosnih klopki, jer ako dođe do masovnog doletanja može da napravi velike štete za svega desetak dana.

            U Somboru je tokom 2018. godine zabeleženo 10 primeraka, što je značajano manje od proseka koji iznosi 30 primeraka. Zabeleženi su pojedinačni primerci: 25. i 28. maja, 27. juna, 03. i 06. jula, 05. i 26. avgusta, 09., 10. i 22. septembra.

            U Čelarevu je zabeleženo 60 primeraka, što je nešto više od proseka koji iznosi 52. Sakupljeni leptiri bi se mogli grupisati u tri perioda. Prvi period je trajao od 20. juna do 23. jula. Tokom ovog perioda je zabeleženo 23 primerka. Najviše je zabeleženo 4 leptira za noć 06. jula. Drugi period je trajao od 14. avgusta do 08. septembra. Zabeleženo je 22 leptira. Maksimum leta se ne može uočiti jer je za noć uhvaćeno najviše 3 leptira. Tokom prvog i drugog perioda je ulov leptira bio skoro svakodnevan. Nakon ova dva perioda hvatani su leptiri u par grupisanih dana: 14. i 15. septembra (2 i 4 primerka za noć), 22. i 23. septembra (2 i 4 primerka za noć) te 06., 08. i 09. septembra po jedan.

            U usevima šećerne repe nije zapažena značajnija pojava gusenica ove vrsta, kao ni u lucerki, soji, duvanu i povrću na kojima se takođe razvija.

            Ne postoje metode za izradu dugoročne prognoze za sovicu šećerne repe. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Gama sovica, u odnosu na prosečne brojnosti je bila manje brojna. U Somboru je brojnost bila polovina prosečne. Zabeležen je 201 leptir, a prosek je 407 godišnje. Ipak to je bila najveća brojnost za poslednjih 10 godina. U Čelarevu je brojnost bila samo malo manja od prosečne. Zabeleženo je 169 leptira, a prosečna brojnost je 175.

            Let leptira tokom 2018. godine bi se mogao podeliti u četiri perioda, a ti periodi su najverovatnije i četiri generacije. Prvi period je trajao od 17. aprila do 18. maja. Tokom ovog perioda su hvatani samo pojedinačni primerci, a ulov nije bio svakodnevan. U Somboru je zabeleženo 15 leptira a u Čelarevu 11.

            Druga generacija je bila prisutna od 21. maja do 22. juna. Tokom ovog perioda, ulov leptira je bio svakodnevan. U Somboru je zabeležen 141 primerak. Pik u letu je registrovan 04. juna sa 22 leptira za noć, a maksimum leta je zabeležen 10. juna, 39 leptira za noć. U Čelarevu je zabeleženo 67 primeraka, a maksimum leta je zabeležen 26. maja, 10 leptira za noć.

            Leptiri treće generacije su bili prisutni od 24. juna do 03. avgusta. Brojnost i dinamika leta leptira razlikovala se u Somboru i Čelarevu. U Somboru, brojnost je bila po 1-3 primerka za noć i zabeleženo je 36 primeraka. Leptiri nisu registrovani svaki dan. U Čelarevu su leptiri zabeleženi skoro svaki dan, a ukupno ih je bilo 84. Za noć je hvatano i do 6 primeraka (29. juna, 05. jula i 12. jula). Iako je za noć hvatana manja brojnost u odnosu na drugu generaciju i ne uočava se klasičan maksimum leta, u Čelarevu je druga generacija leptira na kraju bila brojnija od prve generacije.

            Četvrta generacija leptira je trajala od 09. avgusta do 10. septembra. Za noć su na oba lokaliteta hvatani po jedan do dva primerka. Ulov leptira nije bio svakodnevan. U Čelarevu je zabeleženo 7 leptira, a u Somboru 11.

            Pojedinačne gusenice gama sovice su se mogle naći u šećernoj repi, soji i paprici. Ekonomski prag štetnosti brojnost gama sovice je prelazila samo u paprici, gde je suzbijana zajedno sa gusenicama kukuruzne sovice i kukuruznog plamenca, veći broj puta, tokom pojave druge, treće i četvrte generacije.

            Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e i tokom 2019. godine.

U organizaciji Vojvođanskog društva povrtara, SANU i Kongresnog centra Master Novosadskog sajma, 09. februara 2019 godine održaće se XX Naučno - stručni skup Savremena proizvodnja povrća u Kongresnom centru Novosadskog sajma sa sledećim programom:

9.00 Prijava učesnika

9.30 Svečano otvaranje i predavanje Vuk Radojević i Mladen Petković: Mere agrarne politike Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u 2019. godini

10.30 Branislav Vlahović: Spoljnotrgovinska rezmena povrća Republike Srbije

11.00 Žarko Ilin: Proizvodnja, berba, čuvanje i prerada povrća

11.30 pauza

12.00 Ivana Vico i Nataša Duduk: Gljive prouzrokovači propadanja povrća posle berbe i mere zaštite

12.30 Milena Marčić: Rezultati praćenja i mogućnosti predviđanja pojave najvažnijih štetnih organizama u povrtarstvu

13.00 Tatjana Veselinović i Milena Marčić: Štetočine u proizvodnji kupusnjača i model zaštite

13.30 Žarko Ilin i Slobodan Vlajić: Kontrola bakterioza na ekonomski značajnim vrstama povrća

14.00 Diskusija

Istog dana u holu na I spratu Master centra Novosadskog sajma biće održano predstavljanje firmi koje nude semena, đubriva, pesticide i usluge vezane za povrtarsku proizvodnju u periodu od 8.00 do 15.00.

Ulaz je slobodan

            Kukuruzna sovica je tokom 2018. godine imala dobre uslove za razvoj, jer je u pitanju tropska vrsta. U Somboru je zabeležen ukupno 1801 leptir, što je za 66% više u odnosu na višegodišnji prosek, koji iznosi 1084 leptira. U Čelarevu je zabeleženo 780 leptira što je za 15% manje u odnosu na višegodišnji prosek koji iznosi 890 primeraka.

            Na osnovu podataka prikupljenih svetlosnom klopkom, prisutne su bile četiri generacije. Prva je bila prisutna od 06. maja do 22. juna. Uglavnom su registrovani pojedinačni primerci. U Čelarevu je zabeleženo 35 leptira, bez jasno izraženog maksimuma leta. U Somboru je zabeleženo 94 leptira. Maksimum leta je zabeležen 10. juna, kada je uhvaćeno 9 leptira za noć.

            Druga generacija je bila prisutna od 26. juna do 26. jula. U Čelarevu je zabeleženo 275 leptira, a u Somboru 257. Maksimimi leta na oba lokaliteta zabeleženi su 08. jula. Prilikom maksimuma leta je zabeleženo 48 leptira u Čelarevu i 47 leptira u Somboru.

            Treća generacija je zabeležena od 28. jula do 26. avgusta. U Somboru je zabeleženo 1210 primeraka a u Čelarevu 350. Maksimumi leta su zabeleženi 12. avgusta u Somboru sa 175 primeraka za noć i 18. avgusta u Čelarevu sa 41 leptirom za noć. Treća generacija je bila i najbrojnija 2018. godine.

            Četvrta generacija je bila prisutna od 27. avgusta do 14. oktobra. I u Somboru je zabeleženo 240 primeraka, sa maksimumom leta 14. septembra. Tada je zabeleženo 20 leptira za noć. U Čelarevu je za zabeleženo 120 leptira četvrte generacije, a maksimum leta je zabeležen deset dana ranije nego u Somboru 04. septembra. Pri maksimumu leta je zabeleženo 11 leptira za noć.

            Gusenice kukuruzne sovice su bile malobrojne nakon pojave prve generacije leptira, i nije bilo potrebe za suzbijanjem na većim površinama. Brojnost gusenica druge generacije je na pojedinim mestima bila značajanija. Suzbijanje je vršeno na skoro svim površinama kukuruza šećerca, pojedinim usevima semenskih kukuruza, paprici, paradajzu i boraniji. Treća generacija gusenica je morala da se suzbija na svim površinama kukuruza šećerca, paprika, paradajza i boranija i po nekoliko puta zbog razvučenog perioda polaganja jaja. Zbog veoma toplog leta, većina semenskih kukuruza je već zavešavala vegetaciju, pa potrebe za suzbijanjem treće generacije nije bilo. Gusenice treće, a posebno četvrte generacije su najveće probleme napravile na kupusu. Leptiri su polagali jaja ispod dva do tri lista kupusa u još uvek rastresite glavice. Na taj način su gusenice izbegle kontakt sa većinom registrovanih insekticida. Efikasnosti primenjenih insekticida su bile manje od 50%. Na pojednim parcelama šteta je iznosila i 30%, jer oštećene glavice su bile potpuno neupotrebljive! Gusenice četvrte generacije, osim na kupusu su pravile oštećenja i na lešnicima. Jele su mlade listove i zelene rese. Obzirom da biljke imaju veliki broj resa, procena je da neće doći do umanjenja oplodnje tokom cvetanja lešnika, pa je ovo vrsta na koju treba obratiti pažnju i u lešnicima.

            Ne postoje metode dugoročne prognoze ove vrste, pa će signali o optimalnim rokovima tretiranja biti saopštavani na Agroupozoren!u.

            Leptiri su bili malobrojni u odnosu na prosečne vrednosti. U Somboru je zabeleženo 6 pojedinačanih primeraka, prosečna brojnost je 104! U vreme kada je prisutna prva generacija dva (21. i 25. maja), u vreme kada je pristuna druga generacija tri (20. jula, 23. i 26. avgusta) i jedan primerak u vreme kada je pristuna treća generacija (10. septembra).

            U Čelarevu je brojnost bila nešto veća. Zabeleženo je 16 leptira a prosečan broj je 29! Broj dana kada su zabeleženi leptiri je mali, ali je bilo par dana kada je zabeleženo nekoliko primeraka tokom noći. U vreme leta prve generacije zabeležen je jedan leptir 13. maja i 4 leptira 15. maja. U vreme leta druge generacije zabeležen je po jedan leptir 09. jula i 24. jula. Redovniji ulov je zabeležen samo u vreme kada obično počinje let treće generacije: od 25. avgusta do 03. septembra, kada je ukupno zabeleženo devet leptira, najviše 3 za noć.

            Obzirom na brojnost tokom 2018. godine, ne treba da nas čudi da vrsta nije pravila štete na šećernoj repi i kupusnjačama, na kojima pojedinih godina mora da se suzbija.

            Dugoročna prognoza na osnovu koeficijenta generacije po Meszaros-u nije pouzdana kod kupusne sovice. Kratkoročna prognoza će biti saopštavana na osnovu leta leptira na svetlosnoj klopci na Agroupozoren!u.

            Pojava leptira usklične sovice značajno se razlikovala od prosečnih vrednosti. Leptiri su bili prisutni u tri generacije.

            Let leptira prve generacije se može podeliti u dva dela. U prvom delu leptiri na svetlosnoj klopci, bili su prisustni skoro svakodnevno od 27. aprila do 28. maja. Nakon toga su do 26. juna hvatani pojedinačni primerci. U Somboru je maksimum leta zabeležen 11. maja (12 leptira) što je najranije zabeležen maksimum do sada, od kada se vrši praćenje vrste u Somboru (od 1980. godine). U Čelarevu je maksimum leta zabeležen 22. maja (pet leptira za noć) ali je zabeležen i pik u letu 9. maja  sa četiri leptira za noć. Taj pik u letu je najranije zabeležen pik do sada. U Somboru je zabeleženo 118 leptira prve generacije što je 25% više od proseka, a u Čelarevu je zabeležen 61 leptir, što je 60% više od proseka.

            Leptiri druge generacije su bili prisutni skoro svakodnevno od 02. jula do 08. avgusta. Nakon toga su pojedinačni leptiri bili prisutni do 19. avgusta. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 18. jula (14 primeraka), a u Čelarevu 19. jula (30 primeraka). U Somboru je maksimum leta zabeležen ranije samo 2017. godine, a u Čelarevu je to najraniji maksimum leta do sada. Ukupno je zabeleženo 211 leptira druge generacije u Somboru i 235 leptira u Čelarevu. Za Sombor je to skoro dvostuko više od proseka, a u Čelarevu je to više nego dvostruko više od proseka!

            Pojava treće generacije usklične sovice poslednjih nekoliko godina postaje redovna pojava. Tokom 2018. godine, leptiri treće generacije su bili pristuni od 23. avgusta do 22. septembra. Za noć je hvatano skoro svakodnevno jedan do tri leptira i u Somboru i u Čelarevu. Ukupno je zabeleženo po 38 leptira. Ovo je velika razlika u odnosu na ranije kada su u ovom periodu beleženi samo pojedinačni usamljeni leptiri.

            Ako se dinamika leta leptira 2018. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, može se zaključiti da je brojnost prve generacije, nakon pojave prvih leptira veoma brzo porasla, a najveća brojnost zabeležena je čak 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno! Najveći broj leptira je bio grupisan u mnogo kraćem periodu nego što je to uobičajeno, a onda su nakon toga registrovani samo pojedinačni leptiri. I brojnost leptira druge generacije je nakon pojave prvih leptira brzo porasla, pa su i tu najveće brojnosti zabeležene 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno. Ovakva ranija pojava je najverovatnije u vezi sa činjenicom da je april bio za 5,1^OC a maj za 3,7^OC topliji od prosečnih vrednosti temperatura.

            I pored toga što je brojnost leptira u Somboru bila za 1,6 puta viša, a u Čelarevu za 26% viša od proseka, značajnijih šteta od gusenica na terenu nije bilo. Znači da su za ekonomski značajne štete potrebne još veće brojnosti leptira na svetlosnim klopkama.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,8 a za Čelarevo 3,8. Pošto su koeficijenti veći od 1, saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. To znači da se predviđa povećanje brojnosti leptira prve generacije u 2019. godini. U prezimljavanje je ušla povećana brojnost gusenica. No i kada je bila veća brojnost ove vrste, gusenice prve generacije nisu pravile značajnije štete.  Stoga nema potrebe da se preduzimaju mere zaštite protiv gusenica usklične sovice na kasno posejanim kukuruzima, te u paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se proizvode iz rasade na otvorenom polju.

            Ozima sovica je tokom 2018. godine bila prisutna u tri generacije. Leptiri prve generacije su bili prisutni od 01. maja do 01. juna. Leptiri su hvatani sa kraćim pauzama u letu, najčešće po jedan do dva primerka za noć. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 11. maja, kada je zabeleženo pet leptira za noć. Nakon ovog perioda zabeležena su još dva leptira 13. juna i jedan 19. juna u Čelarevu. Tokom leta prve generacije je zabeleženo 37 leptira u Somboru i 23 u Čelarevu. To je oko 20% veća brojnost u odnosu na predhodni desetogodišnji period.

            Druga generacija je bila prisutna od 03. jula do 20. avgusta. Hvatano je po jedan do tri primerka za noć, sa kraćim i dužim pauzama u letu, pa se maksimum leta ne može uočiti. U Somboru je zabeleženo 18, a u Čelarevu 28 leptira.

            Treća generacija je bila prisutna od 26. avgusta do 19. oktobra. Za noć je hvatano uvek po jedan do dva primerka, a let je na oba lokaliteta imao kraće i duže pauze u letu. U Somboru je zabeleženo 13 a u Čelarevu 20 leptira treće generacije.

            Pojava leptira prve generacije je bila u uobičajeno vreme. Međutim brojnost je porasla brže nego što je to uobičajeno. Druga generacija je počela sa letom pet do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno. Brojnost druge generacije je bila veoma mala, pa se dinamika leta u Somboru gotovo ne uočava. U Čelarevu leptiri su bili brojniji, a najveća brojnost je zabeležena približno u uobičajeno vreme. Treća generacija je bila prisutna u uobičajeno vreme i bila je malobrojnija u odnosu na sada već uobičajenu brojnost leptira u ovom periodu godine.

            Tokom 2018. godine, nisu registrovane ekonomski značajne štete od gusenica ozime sovice u ratarstvu i povrtarstvu.

            Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru je manji od 1, a u Čelarevu veći od 1. Na osnovu koeficijenta generacije u Somboru i okolini očekuje se smanjenje brojnosti leptira prve generacije 2019. godine, a u okolini Čelareva povećanje brojnosti. Brojnost leptira u Somboru je četvorostruko manja u odnosu na prosečnu, a u Čelarevu dvostruko manja u odnosu na prosečnu. Zato smatramo da nije potrebno preduzimati mere zaštite kasno posejanih kukuruza, kao ni rasade paprike, paradajza, bostana i kupusa na kojima se gusenice prve generacije ozime sovice razvijaju.

Leptiri kukuruznog plamenca su bili prisutni u tri generacije, što nije neuobičajena pojava u poslednje vreme. Na svetlosnim klopkama, u Somboru i Čelarevu, prva generacija leptira bila je prisutna od 01. maja do 22. juna. U Somboru je zabeleženo 516 primeraka a u Čelarevu 3186. Maksimumi leta ženki su zabeleženi 24. maja u Čelarevu (96 primeraka) i 02. juna u Somboru (68 primeraka za noć).

Leptiri druge generacije počeli su let 27. juna. Prekid leta prve i početak leta druge generacije nije jasan, jer je ulov bio svakodnevan. Analizom dnevnih ulova se može zaključiti da je u Čelarevu kraj leta prve generacije bio 11. avgusta a u Somboru 15. avgusta. Tokom leta druge generacije je zabeleženo 15 598 primeraka u Čelarevu i 1497 primeraka u Somboru. Maksimum leta leptira u Čelarevu zabeležen je 23 juna, 1203 ženke za noć. Osim njega zabeležen je i pik u letu 31. jula 683 ženke za noć. U Somboru je maksimum leta zabeležen 03. avgusta 104 ženke za noć.

Treća generacija je bila prisutna sve do 09. oktobra. U Čelarevu je zabeleženo 21337 primeraka, a u Somboru 2597. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 31. avgusta, 1472 ženke za noć. U Somboru je maksimum zabeležen 01. septembra 245 leptira za noć.

Dinamika leta leptira 2018. godine se po nekim osobinama razlikovala od prosečne. Početak leta prve generacije je pojedinih godina bio raniji, ali je ove godine redovan ulov i značajniji porast brojnosti bio raniji. Prekid leta prve generacije je bio 5 do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno što ne treba da čudi, jer su april i maj bili značajno topliji od proseka. Pojava druge generacije je bila pet do sedam dana ranije, ali je brojnost brzo rasla, pa su maksimumi leta zabeleženi 10tak dana ranije neto što je to bilo uobičajeno. Treća generacija je bila brojnija od od druge, što se ranije nije dešavalo! Maksimum leta je bio jasno izražen i kod treće generacije.

Gusenice plamenca su morale da se suzbijaju u usevima paprike, ali štete nisu bile velike ako ranijih godina. U usevima kukuruza šećerca i semenskih kukuruza je suzbijanje takođe moralo da se obavlja, na skoro svim površinama i rokovima setve. Na merkantilnom kukuruzu suzbijanje nije imalo ekonomskog opravdanja.

Obzirom da je bilo toplo sve do kraja novembra i ove gusenice spremno ulaze u zimovanje. Brojnost leptira u Čelarevu tokom 2108. godine je bila značajno veća od prosečne, dok je u Somboru bila manja od prosečne. Dugoročna prognoza na osnovu leta leptira se ne saopštava. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti redovno saopštavani na Agroupozoren!u.

            Leptiri su bili malobrojni. I u Čelarevu i u Somboru je zabeleženo svega po četiri pojedinačna leptira. U Čelarevu su zabeleženi: 19. juna, 16. i 18. jula i 03. septembra. U Somboru su zabeleženi 08. i 13. maja, 08. jula i 07. septembra. Ako se pogledaju podaci od 1980. godine, od kada postoje podaci sa svetlosne klopke u Somboru, jedino je 2003. godine ranije zabeležen leptir metlice i to 01. maja.

            Gusenice, tokom 2018. godine, nisu zapažene na gajenim biljkama niti je postojala potreba za suzbijanjem.

            Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer ne postoji pouzdana metoda dugoročne prognoze na osnovu leta leptira na svetlosnoj klopci. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

             Tokom 2018. godine, dudovac je bio prisutan u tri generacije, što nije uobičajena pojava za ovu vrstu. Pojava treće generacije je posledica značajno toplijeg proleća i leta. U Somboru je zabeleženo ukupno 60 leptira, a u Čelarevu 30. Prosečna brojnost za poslednjih 10 godina u Čelarevu je 21, a u Somboru je 25. Znači da je tokom ove godine, zabeleženo za 1,4 puta više leptira u Čelarevu i za 2,4 puta više leptira u Somboru u odnosu na prosečne vrednosti.

            Prva generacija je bila prisutna od 25. aprila do 26. maja. Zabeleženo je 15 leptira u Somboru i 17 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Najveći broj leptira zabeležen je u periodu od 02. do 06. maja. Maksimum leta zabeležen je samo u Čelarevu 06. maja. Tada je zabeleženo 7 leptira za noć. Na grafikonu je upoređena dinamika leta tokom 2018. godine sa prosečnom dinamikom leta. Vidi se da je najveći broj leptira ranije u proseku registrovan od 17. do 21. maja. Znači da je najveća brojnost leptira prve generacije 2018. godine bila 10 do 15 dana ranije nego što je to uobičajeno!!!

            Druga generacija je bila prisutna od 05. do 25. jula. U Somboru je zabeleženo 15, a u Čelarevu 11 leptira. U Somboru je to značajno više u odnosu na prosek poslednjih 10 godina, a u Čelarevu na nivou prosečne brojnosti. Nije zabeležen maksimum leta. Hvatano je 1 do 3 leptira za noć. Najveći broj leptira je zabeležen od 06. do 10. jula u Somboru i 11. do 21. jula u Čelarevu. Na grafikonu se može videti da je najveći broj leptira zabeležen 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno!!!

            Obzirom da su i prva i druga generacija bile prisutne značajno ranije nego što je to uobičajeno, ne čudi da se pojavila i treća generacija. Ona je bila prisutna od 14. avgusta do 22. septembra. U Čelarevu je bila prisutna sa samo dva leptira, dok je u Somboru zabeleženo čak 30 leptira treće generacije! Maksimum leta je zabeležen 22. avgusta – pet leptira za noć.

            Tokom 2018. godine, gusenice prve generacije dudovca su pravile ekonomski značajne štete na dudu, orahu i ukrasnom bilju, a druge generacije i na višnji, kajsiji i leski. Gusenice su morale biti suzbijane u skoro svim zasadima duda, na oko 50% zasada oraha, na 20% zasada višanja, kajsija i leske.

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 3, a u Čelarevu 0,7. Prema tome u Somboru se saopštava pozitivna dugoročna prognoza, a u Čelarevu negativna. To znači da će brojnost prve generacije u Somboru biti veća nego ove godine, a u Čelarevu manja nego ove godine. Obzirom na brojnost, prva generacija gusenica bi u drugoj polovini maja mogla praviti ekonomski značajne štete na orahu, dudu te na ukrasnom bilju. Kratkoročna prognoza i pravi momenti za preglede biljaka će biti saopšteni na www.agroupozorenje.rs.

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1^OC; maj za čak 3,7^OC, jun za 1,9^OC, jul za 1,2^OC, avgust za čak 3,6^OC i septembar za čak 2,2 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9^OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5^OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6^OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

      Potpuno neočekivano za ovaj period godine, zabeleženo je više leptira dudovca na svetlosnoj klopci.

      Treća generacija leptira ove vrste obično bude prisutna sa svega par leptira. Ovaj put je zabeleženo 25 leptira u Somboru tokom 10tak dana! Pažnju treba obratiti na voćne vrste koju su u berbi ili su već odavno obrane, kako ne bi došlo do golobrsta. Preporuka je da se u periodu od 12 do 15 septembra pregedaju zasadi višnje, trešnje, šljive, oraha, kajsija, krušaka, jabuka, vinove loze, duda… na prisustvo gusenica.

       Ukoliko se zabeleži prisustvo gusenica one se mogu suzbiti i mehanički jer će se nalaziti na pojedničanim listovima. Za veće zasade preporuka je da se uradi suzbijanje sa: Decis 0,3 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Bifenicus 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

   Brojnost leptira na svetlosnim klopkama je značajno porasla. >Istovremeno je porastao i broj položenih jaja u usevima paprike, duvana, paradajza, kupusa, boranije, kukuruza šećerca. Preporuka je da se u narednom periodu pregledi ovih useva vrše svakih 3 do 5 dana na prisustvo jaja i gusenica i po potrebi vrši suzbijanje. <Na ovako visokim temperaturama insekticidi imaju skraćenu efikasnost, pa je bez obzira na odabir insekticida potrebno praviti kraće razmake između zaštite. Obzrom da je većina useva u periodu berbe, preporučuju se preparati sa kratkim karencama kao što su: Ampligo 0,25 L/ha ili Avaunt 0,35 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Delegate 0,4 L/ha ili Affirm 2,5 kg/ha.

      Tokom ove godine, do sada, uhvaćeno je petostruko više leptira u odnosu na prosečnu brojnost. Broj leptira je ovih dana dostigao brojnosti bliske brojnostima iz 2003 godine, kada je pamukova sovica napravila ogromne štete na paradajzu, paprici, boraniji, kukuruzu, soji, suncokretu, kupusnjačama... Od 10 do 14. jula preporuka je da se pregledaju svi usevi koji mogu biti ugroženi od ove vrste i ukoliko su prisutna jaja izvrši suzbijanje!!! U usevima gde je berba daleko, preporučuje su upotreba preparata Pyrinex 2 L/ha ili Savanur 2 L/ha ili Saturn 480EC 3 L/ha ili Perfektion 2 L/ha. U usevima gde je berba blizu, preporuka je da se koriste Ampligo 0,3 L/ha ili Affirm 2 kg/ha ili Alverde 1 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Delegate 0,4 L/ha.

    Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju pojedinih štetnih leptira. Na kupusu, paradajzu i paprici koji su rasađeni, te na lubenicama, je preporuka da se narednih par dana uradi zaštita sa Saturn 2 L/ha ili Perfektion 2 L/ha ili Pyrinex 2 L/ha, jer je brojnost podgrizajućih sovica bila visoka. Takođe značajno je porasla i brojnost lisnih sovica (gama i kukuruzna = pamukova) i broj jaja na paprici i paradajzu. Sredstva upotrebljena protiv podgrizajućih sovica će efikasno suzbiti i lisne sovice.

    Gama sovica je imala par dana značajnu brojnost pa je moguće da je loklano položen značajan broj jaja na usevima repe i soje. U periodu od 16. do 20 juna se preporučuje pregled ovih useva i ukoliko se u repi zabeleži više od 2 gusenice po metru kvadratnom, ili u soji više od 10 gusenica po metru kvadratnom, uradi suzbijanje sa Karate zeon 2 dL/ha ili Decis 5 dL/ha ili Bifenikus 2 dL/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

     Gusenica dudovca (Hyphantria cunea) je svaštojed. Najradije se hrani na dudu, ali gusenice mogu praviti štete i na drugom voću i žbunju. Najveća brojnost leptira zabeležena je pre oko dve nedelje i sada se mogu naći jajna legla i gusenice prvog i drugog larvenog stupnja. Preporuka je da se pregledaju zasadi voća u kojima nije korišten insekticid protekle dve nedelje i po potrebi izvrši mehaničko uklanjanje zapredaka ili hemijsko suzbijanje sa: Pyrinex 1,5 L/ha ili Savanur 1,5 L/ha ili Affinex 1,5 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha...

U većini regiona pasulj se nalazi u fazi početka cvetanja. Radi bolje oplodnje cvetova i popunjenosti mahuna, a samim tim povećanja prinosa  predlažemo blok tretman  u razmaku od 7-10 dana sa : Nutri BS 95 1 l/ha . 

Nestabilno vreme stvara uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi), a povećan je rizik i od prouzrokovača truleži plodova.  

Sorte trešnje i višnje koje će se brati za 10-14 dana tretirati sa Bacillomix specijal 1% ili drugima na bazi Bacillis suptillisa. Takođe može se korisititi i Nutri Bioclean 2 L/ha ovi preparati nemaju karencu. 

Što će se brati u narednih 10 dana, možete tretirati pre i/ili neposredno posle padavina sa hlordioksidom 0,5-1%. Karenca je 3 dana. 

 U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa Phostrade 3-5 l/ha u intervalu od  15 dana ili Nutri CA-B-Mo 2 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

U cilju poboljšanja obojenosti, veličine i homogenosti plodova tj. dobijanja na oko primamljivijih plodova voća preporučujemo:  Nutri Engorde 2 l/ha,  Hormovell 1 l/ha, Wuxal Aminokal 250 ml/100 l vode ili Amifol K 3,5 l/ha.

NAPOMENA tretmane ne raditi u šljivama zbog mogućnosti stvaranja ožegotina !

Iako je suvo vreme, mestimični padavine, pogotov tokom noćnih sati mogu stvoriti uslove za infekcije od prouzrokovača kozičavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jappi).

Preporuka je da se uradi tretman, ako fungicid nije bio primenjivan unazad više od 7 dana sa Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpan 50 0.3% ili Dithane 0,3%i slično. Ako pre tretmana list bude vlažan duže od 10 sati dodati i Folicur 250 EW/Orius 0,1% ili Score/Diferent 0,025%.

Ako ima lisnih vašiju primentiti Kestrel i slično u koncentraciji od 0,05%. 

Vremenske prilike sa kojima se susrećemo ovog proleća ne pogovaraju voću (hladne noći i topli dani bez padavina) zato je naša preporuka da se pored redovnog navodnjavanja, u voću koje je precvetalo uradi folijarni tretman nekim od preporučenih sredstava radi što lakšeg podnošenja stresnih uslova : 

Amonokiseline : Vellamin 3 L/ha , Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, Amino 16  1,5 l/ha, Isabion 2 l/ha,  Megafol 1 l/ha.

Sredstva na bazi ektrakata morskih algi : Nutri BS-95 1,5 l/ha,  Wuxal Ascofol 2 l/ha, Phylgreen 2 l/ha, Algavell 3 l/ha.

U zasadima ŠLJIVA koje precvetavaju u narednih 45 dana ne treba raditi folijarne tretmane 

Višnja i trešnja su fazama pun cvet-početak precvetavanja. Jučerašnje vlaženje je stvorilo uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na sortama i zasadima. 

Preporuka je:

Ako je cvet bio vlažan duže od 5 sati, tada treba da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili DIONIS PLUS 2lit/ha ili LUNA EXPIRIANCE 0,6lit/ha u roku od 48 sati od početka kiše

Koštičave vrste se nalaze u različitim fazama razvoja uzavisnosti od regiona. Breskva, kajsija, osim u regionima srednjeg i severnog Banata i Bačke je u fazama pun cvet - precvetavanje. Šljiva, višnja i trešnja su pred cvetanje do početak cvetanja. Najavljeni su pljuskovi i moguće vlaženje u naredna dva dana. Što će stvoriti mogućnost za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na sortama i zasadima, gde ima otvorenog cveta, uz veliku verovatnoću infekcije. 

Preporuka je:

1a. U zasadima koštičavog voća gde ima otvorenog cveta, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana (Merpan 80 0,25% i drugi)

1b. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša, a cvet je bio vlažan duže od 7 sati, tada treba da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili DIONIS PLUS 2lit/ha ili LNA EXPIRIANCE 0,6lit/ha u roku od 48 sati od početka kiše

2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

Neposredno pre cvetanja radi bolje oplodnje potrebno je uraditi tretman sa : Nutri Boron Pro 1 l/ha , Wuxal Boron 2 l/ha, Foliarel 21 B 1 kg/ha ili  Boron 2 l/ha.

Breskva je, osim u regionima srednjeg i severnog Banata i Bačke u fazama pred cvetanje, a ponegde i cveta. slična situacija je i sa kajsijom. Najavljeno kišvito vreme otvara mogućnost za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na sortama i zasadima, gde ima otvorenog cveta, uz veliku verovatnoću infekcije. Sada već ni u jednom zasadu nema opasnosti od infekcija prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve.

Preporuka je:

1a. U zasadima breskve gde ima otvorenog cveta, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana (Merpan 80 0,25% i drugi)

1b. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša, a cvet je bio vlažan duže od 7 sati, tada treba da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili DIONIS PLUS 2lit/ha u roku od 48 sati od početka kiše

2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

            Tokom 2017. godine, usklična sovica je bila prisutna u tri generacije, što nije uobičajeno. Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 15. aprila do 20 juna. Od 15. aprila do 1. maja su leptiri bili pojedinačni, a onda sledi svakodnevan ulov uz porast brojnosti da bi maksimum leta bio registrovan 18. maja - 15 leptira. Ukupno je zabeleženo 198 leptira prve generacije. U Čelarevu let leptira počeo je 1. maja i odmah je ulov bio svakodnevan. Brojnost je počela da raste, ali je onda, u vreme kada je u Somboru porasla na maksimum, stagnirala 20tak dana. Zabeležena su dva pika 12. i 22. maja sa 5 leptira za noć i maksimum leta 30. maja sa 7 leptira za noć. Leptiri prve generacije su prestali sa letom 11. juna. Zabeleženo je 73 leptira prve generacije.

            Druge generacija u Somboru je počela sa letom 01. jula, a u Čelarevu 03. jula. Od 11. jula je na oba mesta počeo svakodnevni ulov. U Somboru je brojnost brzo porasla i dostigla svoj maksimum 17. jula - 16. leptira za noć. U Čelarevu je brojnost rasla malo sporije, pik u letu je zabeležen 21. jula - 9 leptira za noć, a maksimum leta 11. avgusta 10 leptira za noć. Na oba lokaliteta je došlo do malog smanjenja brojnosti prvih dana avgusta. Druga generacija je prestala da leti 18. avgusta u Somboru i 20. avgusta u Čelarevu. Zabeleženo je 169 leptira druge generacije u Somboru i 160 leptira u Čelarevu.

            Treća generacija je bila prisutna sa svega 4 pojedinačna primerka u Somboru u periodu od 31. avgusta do 19. septembra. U Čelarevu je od 30. avgusta do 19. septembra zabeleženo devet pojedinačnih primeraka treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Somboru tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po nekoliko osobina: početak leta prve generacije je bio raniji nego što je to uobičajeno; porast brojnosti leptira druge generacije je bio veoma brz, pa je maksimum leta zabeležen 15tak dana ranije nego što je to uobičajeno; po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Čelarevu tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira teće generacije.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 0,87, što znači da se saopštava negativna dugoročna prognoza. Ipak, obzirom na najveću brojnost leptira usklične sovice od 2000. godine, moguće su štete od gusenica u proleće 2018. godine od ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. U Čelarevu je koeficijent generacije 2,31. Za ovaj region se saopštava pozitivna dugoročna prognoza. Ovde je zabeležena skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosečnu! To je najveća brojnost usklične sovice od 2008. godine od kada se prati na ovom lokalitetu. Stoga i ovde postoji realna opasnost od gusenica ove vrste!

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupozoren!u.

            Let leptira je počeo 01. maja u Čelarevu i 17. maja u Somboru. Tokom leta leptira prve generacije je hvatan 1 do 3 primerka za noć. U Čelarevu je let prestao 24. maja, a u Somboru 02. juna. U Čelarevu je zabeleženo ukupno 10 leptira a u Somboru 16 i na oba mesta je to manje u odnosu na prosečnu brojnost.

            Druga generacije je počela da leti 02. jula u Čelarevu i 03. jula u Somboru. U Čelarevu je brojnost brže rasla pa je maksimum leta zabeležen već 11. jula - 19 leptira za noć, a u Somboru 20. jula - 8 leptira za noć. U Čelarevu je velika brojnost trajala duže i zabeležen je još jedan pik u letu 03. avgusta - 10 leptira za noć. Leptiri druge generacije su bili prisutni do 14. avgusta u Somboru i to 17. avgusta u Čelarevu. Tokom leta leptira druge generacije u Čelarevu je zabeleženo 153 leptira, a u Somboru 81 leptir. U Čelarevu je to veća brojnost od proseka, a u Somboru manja od proseka.

            Treća generacije je počela da leti prvo u Čelarevu, 26. avgusta, a zatim u Somboru 31. avgusta. Leptiri su bili prisutni do 11. oktobra u Somboru i 15. oktobra u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeležni u Čelarevu 07. septembra - 9 leptira za noć, a u Somboru 19. septembra - 12 leptira za noć. Zabeleženo je 90 primeraka treće generacije u Čelarevu i 74 u Somboru. Brojnost treće generacije je mnogostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek.

            Tokom cele 2017. godine je zabeleženo ukupno 253 leptira u Čelarevu i 171 u Somboru. Za Čelarevo je to skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosek, a u Somboru je to oko 75% prosečne brojnosti.

            Dinamika leta se značajno razlikuje od prosečne. Prva generacija je počela da leti znatno kasnije i prestala je da leti znatno ranije u odnosu na višegodišnji prosek. Druga generacija je počela da leti u uobičajeno vreme. Na oba lokaliteta je brojnost brzo porasla iznad prosečne. U Somboru je nadprosečna brojnost trajala relativno kratko, a u Čelarevu, je trajala više od 35 dana! Treća generacija se javila u vreme koje postaje uobičajeno kod ove vrste. Ipak treća generacija je bila mnogobrojna sa jasnim maksimumom leta, koji je u Somboru bio nedelju dana ranije nego što je to uobičajeno, a u Čelarevu nedelju dana kasnije nego što je to uobičajeno.

            Koeficijent generacije po Meszarosu je veći od 1 (u Somboru 9,7, a u Čelarevu 24,3) pa se očekuje porast brojnosti prve generacije ozime sovice tokom 2018. godine. Obzirom na  brojnost krajem 2017. godine, lokalno su moguće štete od gusenica ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. 

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupoyoren!u.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Urađene su prve procene oštećenja pupoljaka voća, od polarnih temperatura 1.marta. Na žalost, čini se da su štete veće nego što smo očekivali. U svim reginoma ima manjih ili većih šteta, a najveće su na lokalitetima gde su se temperature spustile ispod -17ºC.

Od jabučastog voća samo na pojedinim sortama krušaka (Carmen...) konstatovana je šteta do 50% oštećenih pupoljaka. Ostale vrste jabučastog voća (jabuka i dunja) nisu nigde pretrpile oštećenja. 

Kod koštičavog voća situacija je mnogo lošija, što se tiče oštećenja pupoljaka:

- kajsija uglavnom 100% oštećeno pupoljaka, moguće je i oštećenja drveta, što će se videti nakon kretanja vegetacije

- breskva do 95% oštećeno pupoljaka, moguće oštećenje drveta u reginoma sa temp. ispod -20ºC

- šljiva do 80% oštećeno pupoljaka

- višnja i trešnja do 20% oštećeno pupoljaka

U zasadima jabučastog voća treba normalno nastaviti sa planiranim aktivnostima. Dok u zasadima koštičavog voća naročito kajsije, breskve i šljive ako do sada nije rađena rezidba, odložiti je do cvetanja (kada će se videti definitvno kakave su štete). Takođe, na koštičavom voću preporučljivo bi bilo planirati u cilju regeneracije drvnog tkiva, primenu preparata na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (Frigocur, Dirager 0,1% iliHergol L, Ormoroc 0,035%) u fazi otvaranja pupoljaka.

Kasna zima, je na žalost donela i vrlo niske temperature. U većini regiona pre svega kajsija i brekva su polako krenule sa vegetacijom, pre ovog polarnog talasa.  Samo u regionima srednja i severna Bačka i Banat još se sve biljne vrste nalaze u fazi mirovanja.  Posle ponoći 1.marta zabeležene su temperature do -25°C u regionu Sombora i Subotice, a u ostalim regionima do -15 (-17) °C.

Prema literaturnim podacima prozvodni minimum  za različite voćne vrste su sledeći:

 ⁽¹⁾proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Trenutna  situacija upućuje na to da, na žalost, treba računati sa oštećenjenima od mraza u svim reginoma pre svega na kajsiji, breskvi i orahu. Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izprovocirano toplim talasima tokom januara i prve polovine februara meseca. Pa su biljke dočekali hladan talas slabo iskaljenje. Osim toga nalazimo se u periodu pred kretanje vegetacije kada biljke u mirovanju drže samo niske temperature, a njihova tolerancija na niske temperature opada.  

Međutim, osim breskve, kajsije i oraha ostale voćne vrste ipak bi trebalo da su izdržale bez bitnijih oštećenja ovaj hladan talas (vidi tabelu gore). Izuzetno niske temperature su trajale kratko 3-4 sata, a i uglavnom nizu prelazile teoretske granice tolerancije za ovaj stadijum razvoja u kome se nalaze voćne vrste.

 Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (početkom sledeće nedelje), a potpunu sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije.  U svakom slučaju kod breskve, kajsije i oraha ako do sada nije rađena rezidba i ne raditi je do cvetanja dok se ne vidi šta će ostati. Kod ostalih voćnih vrsta nastaviti sa uobičajenim aktivnostima pripreme za novu vegetaciju

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

Let leptira u Čelarevu je trajao bez dužih prekida u letu od 12. maja do 15. oktobra. Zato je pripadnost leptira pojedinim generacijama teško tačno odrediti.  Prva generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. maja do 30. juna. Maksimum leta je zabeležen 31. maja kada je uhvaćena 241 ženka. Osim maksimuma zabeležena su još dva pika u letu i to 23. maja i 05. juna. Zabeleženo je 2823 primerka prve generacije. Druga generacija je počela da leti 01. jula. Brojnost leptira je lagano rasla do 20. jula, a onda je usledio veliki skok brojnosti na 5504 primerka 23. jula. Nakon toga usledio je kratki pad brojnosti, a onda je 01. avgusta brojnost opet porasla i zabeležen je 3041 primerak. Brojnost posle toga opet brzo pada na svega 4 primerka 13. avgusta. Nakon toga sledi kratki porast pa pad brojnosti do 22. avgusta.  Taj datum se smatra krajem leta druge generacije leptira. Zabeleženo je 39.987 primeraka druge generacije. Već od 23. avgusta brojnost ponovo raste. Maksimum leta treće generacije je zabeležen 27. avgusta. Tada je zabeleženo 1200 leptira za noć. Do 17. septembra je ulov bio skoro svakodnevan, a nakon toga su usledile kraće pauze u letu. Pojedinačni leptiri su hvatani do 15. oktobra. Zabeležen je 10.991 primerak tokom leta treće generacije.

Tokom 2017. godine je zabeležen ukupno 53.801 primerak u Čelarevu. To je dvostruko veća brojnost u odnosu na prosečnu koja iznosi 23.417. Prva generacija imala je 28% veću brojnost od prosečne. Druga generacija je imala 2,4 puta veću brojnost od prosečne, a treća generacija 1,94 puta veću brojnost od prosečne.

Let u Somboru je počeo 29. aprila i trajao je do 06. oktobra.  Prva generacija je bila prisutna od 29. aprila do 29. juna. Maksimum leta i pik leta su zabeleženi istog dana kao i u Čelarevu 31. maja - 38 ženki, a pik u letu 23. maja - 11 ženki. Zabeležen je 401 primerak prve generacije. Druga generacija je počela sa letom 05. jula i polako je rasla do 20. jula. Brojnost počinje značajnije da raste, pa se pik u leti desio 24. jula - 132 ženke za noć. Nakon kraćeg pada, brojnost je dostigla maskimum leta 01. avgusta 181 leptir za noć. Nakon toga brojnost pada do 11.avgusta i onda sledi još jedan kratak porast i pad brojnosti. Druga generacija prestaje sa letom 21. avgusta. Zabeleženo je 1724 leptira. Od 25. avgusta leti treća generacija leptira, koja najpre dostiže pik u letu 28. avgusta (34 ženke), a zatim i svoj maksimum 11. septembra (95 leptira). Zabeleženo je 647 leptira treće generacije.

Iako je dinamika leta bila skoro podpuno ista u Čelarevu i u Somboru, što se tiče brojnosti u odnosu na prosečnu je bilo drugačije. U 2017. godini u Somboru je zabeleženo ukupno 2772 leptira. To je 3 put manje u odnosu na prosek! Prva generacija je bila za 2,2 puta manje brojna od proseka. Druga generacija je bila 4,3 puta manje brojna od proseka. Treća generacija je bila 2,4 puta manje brojna od proseka.

Dinamiku leta prve generacije je bila slična prosečnim dinamikama, jer su se početak i prekid leta desili u uobičajeno vreme. Početak leta druge generacije se takođe desio u oubičajeno vreme. Najveća razlika u odnosu na prosečnu dinamiku se dešava krajem avgusta i početkom septembra. U tom periodu dolazi do značajnog pada brojnosti leptira, odnosno do smene u letu leptira druge i treće generacije.

Ne postoji metoda za dugoročnu brojnost leptira kukuruznog plamenca. Pa ostaje da se prate kratkoročne prognoze i signali za suzbijanje tokom 2018. godine na Agroupozoren!u.

    Azijska voćna mušica - Drosophila suzukii je nova štetočina na našim prostorima. Brojnost u Srbiji iz godine u godinu raste. Štete pravi najradije na trešnji, malini, ali i na šljivi, kupini, jagodi, borovnici, grožđu, paprici, paradajzu. 

     Ženka polaže do 300 jaja tokom 7 do 16 dana u plodove koji su počeli da sazrevaju. Kada plod sazre prepun je belih larvi. Prilikom polaganja jaja ženka ubada legalicu u plod. Male rupe se mogu uočiti na plodu, a ti plodovi veoma su podložni truljenju. Ako se ne primenjuju mere kontrole, šteta može biti potpuna! Najpovoljnija temperatura za razvoj je 20^OC. Na zimsko mirovanje ide na temperaturama ispod 5^OC. 

     Drosal Pro klopka je razvijena u Švajcarskoj u saradnji naučnika sa proizvođačima voća i vinove loze. Klopka se puni posebno pripremljenim  Drosal  lure mamak koji se pokazao najefikasnijim u privlačenju azijske voćne mušice. Istovremeno on privlači i domaću voćnu mušicu, koja se razvija samo na prezrelim plodovima.  Mamak privlači mušice koje  ulaze u klopku sleću na njega, dave se u njemu i potonu. Klopka Drosal Pro se može koristiti veći broj godina. Drosal Lure mamac je rastvor koji se u zavisnosti od vremenskih prilika treba zamenuti novim svakih 3 do 4 nedelje.

     Preporuka je da se klopke postave čim počne razvoj plodova. Klopka se mora postaviti najkasnije kada plodovi počnu da menjaju boju. Klopke se najpre postave na obodu parcele na razmak 5 do 10 m. Čim se primete prvi primerci u klopci treba početi sa masovnim izlovljavanjem, tako što se na većim površinama klopke na obodima polja postave na svakih 2 metra. Na manjim površinama i pri većoj brojnosti klopke treba postaviti na celom polju. Klopke treba da su u visini plodova, kod jagoda na zemlji, kod malina i kupina na 30 do 120cm, kod trešanja od 1 do 2m.

      Sama upotreba klopki ne može da reši problem koji može da stvori azijska voćna mušica. Ipak klopke značajno smanjuju štete i pomoć su hemijskom suzbijanju, smanjujući njihovu upotrebu i odlažući pojavu rezistencije.

      Veoma je važno pridržavati se ostalih mera koje podrazumevaju odličnu higijenu u skladištu i u polju:

Uklanjanje prezrelih i oštećenih plodova je najbitnija mera. Ni jedan plod bilo prezreo ili truo, ne sme ostati na otvorenom. Plodove koji nisu za prodaju treba prikupljati u posude koje će stojati na suncu 7-10 dana i biti prekrivene čvrstim poklopcem ili mrežom (od tila ili drugom gustom mrežom koja služi i za komarce, kako se ispilele mušice ne bi vratile u polje i nastavile razvoj).  

Skraćivanje razmaka između berbi je naredna veoma bitna mera smanjenja šteta.

U slučaju gajenja osetljivih biljaka na malim površinama okruženim samoniklim biljem, najbolje je koristiti prekrivanje celog useva insekatskom mrežom, jer će i pored klopki broj plodova koje napadne azijska voćna mušica biti velik.

     Cena Drosal Cup klopke je 360 dinara komad, a 1L DrosaLure mamka 1200 dinara.

Proizvođač: Andermatt Biocontrol AG, Stahlmatten 6, 6146 Grossdietwil, Švajcarska

Prodaja: Agroprotekt doo, Nikole Pašića 9, 25000 Sombor, telefon 063 326 772 vajgandd@sbb.rs

Breskva se nalazi u fazi pucanja pupoljaka ("zelene tačke") uglavnom u regionima južnog Banata, Smedereva, Negotina i na južnim obroncima Fruške Gore. U ostalim regionima je faza bubrenja pupoljaka, ali razlike mogu postojati u zavisnosti od sorte i mikrolokaliteta. Ostale vrste koštičavog voća su u fazi mirovanja.  Uprkos tome usled relativno niskih temperatura, nizak je rizik od infekcija prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve (Taphrina deformans). Sa druge strane ako je do sada i došlo do infekcija, usled mrazeva verovatno je došlo do propadanja micelije gljive. Međutim, blaga zima izuzetno pogoduje prouzrokovačima oboljenja kore i drvenastog dela voćaka. To je skup patogena gljiva i bakterija koje na raznim koštičavim voćnim vrstama, u ovakvim uslovima, mogu da naprave masovne infekcije. Što će rezultovati nastankom prvo rak rana (pojava smolotočine, pukotina, vlaženja i curenja na deblu i granama). A kasnije i sušenjem prvo grana i grančica, a nakon nekoliko godina i propadanjem celog drveta.   

Tako da ako nisu rađeni tretmani fungicidima (bakrom) u poslednja 3 dana, preporučuje se ipak na svim sortama bresaka, bez obzira da li je došlo do kretanja vegetacije ili ne kao i ostalim koštičavim voćnim vrstama, što pre da se urade tretmani sa preparatima na bazi bakra: Nordox ili Neoram ili Everest. Primeniti doze, koje su za 20% veće od onih iz uputstva za upotrebu. Tretman raditi na temperaturama iznad +5°C. 

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

     U organizaciji Vojvođanskog društva povrtara, Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i Kongresnog centra Master Novosadskog sajma 10. februara 2018. biće održano XIX Savetovanje Savremena proizvodnja povrća.

     Prisustvovanje svim aktivnostima je besplatno.

     U periodu od 8 do 15 časova u holu na prvom spratu Master centra predstaviće se firme, dobavljači repromaterijala za povrtarsku proizvodnju.

      Otvaranje je predviđeno za 9.30 časova. Nakon otvaranja slede predavanja

10.30 Mitar Jovanović i Aleksandar Ćorić: Trimble sistemi za preciznu poljoprivredu

10.50 Ivana Maksimović: Ishrana povrća u uslovima abiotičkog stresa

11.10 Dejan Đoković: PRP tehnologije, biološki aktivator zemljišta i fiziološki stimulator biljaka

11.30 Vladimir Sabadoš, Danijela Dorotić i Žarko Ilin: Efekti nastiranja zemljišta i mere za prevazilaženje problema koji nastaju u uslovima ekstremno visokih temperatura

11.50 pauza

12.20 Dragica Janković: Virusi u proizvodnji paprike i mere njihovog suzbijanja

12.40 Jovanka Petrović: Zaštita krompira

13.00 Jelena Perenčević: Suzbijanje tripsa u proizvodnji crnog luka

13.20 Žarko Ilin i Slobodan Vlajić: Bolesti crnog luka izazvane zemljišnim patogenima

13.40 Žarko Ilin: Monitoring zdravstvene bezbednosti povrća u skladu sa klimatskim promenama

14.00 Diskusija

     U periodu od 1. do 3. marta 2018. godine u Daruvaru, Daruvarske toplice, biće održano 13. naučno - stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem. Savetovanje se održava u Kino dvorani "30. svibnja" Pučkog otvorenog učilišta. 

     Glavna tema je lupinasto (= orašasto) voće. Osim tema o orahu, lešniku, kestenu, okvirnim programom su predviđena predavanje i o pomotehnici i zaštiti bilja i drugih voćarskim kultura. 

      Smeštaj je predviđen u Daruvarskim toplicama pa je do 1 februara potrebno kontaktirati hotel radi rezervacije na rezervacije@daruvarkse-toplice.hr 

      Kotizacija za celo savetovanje je 200 kuna, a jednodnevna kotizacija 100 kuna.

      Više podataka o savjetovanju možete pronaći na 13 savjetovanje hrvatskih vocara.

Uljane repice se nalaze u različitim fazama razvoja. Ali većina useva je idealnim fazama za prezimljaanje (5-8 lista). Za sada nije bilo posebnih negativnih okolnosti na razvoj useva, iako je topli talas početkom januara zabrinuo mnoge proizvođače. Međutim za sada nije bilo nekog rizika, o tome u posebnoj vesti. 

Snabdevenost zemljišta zimskom vlagom je osrednja, skoro u celoj Srbiji. Zemljište je u sloju 0-100cm tretnutno popunjeno sa 65% od svog maksimalnog kapaciteta. Odnosno nedostaje još oko 100-80 lit padavina. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Prema našim ispitivanjima, posmatrajući sloj 0-90cm dubine zemljišta, generalno najviše azota ima u sloju 60-90cm, najmanje u sloju 0-30cm. Trenutno prosečno ima oko 8 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-90cm zemljišta, sa rasponom od 8-15 kg/ha. To znači da je repica u odnosu na pšenicu “pojela” većinu azota od setve do sada. Prosečno trebati još dodati oko 150kg čistog N/ha. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, na većini parcela treba očekivati prosečne do iznad prosečne prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije uljane repice će uslediti oko 5.marta. Uzimajući u obzir prognozirane vremenske uslove (mrazne noći 20.jan – 05.feb, da bi posle 10.feb uglavnom temperature bile u plusu) prvu prihranu pšenice treba planirati između 20.januara-10. februara, ako će se prihranjivati sa Ureom. Posle 20. februara ne treba primenjivati Ureu, pošto možda neće biti vremena da se transformiše u pristupačne forme na vreme. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije (1-10.mart).

Iako postoji rizik od gubitka azota iz Uree (prosečno ~ 20%), možda je ipak bolji izbor Urea, pošto je veća verovatnoća da će se moći ući u parcele do 10.februara meseca (mrazna jutra). Nego čekati sa prihranom početak vegetacije, jer iskustvo pokazuje da veći ispad u prinosu može biti od gladovanja useva početkom vegetacije (ako nastupe suvi uslovi neće se moći usvajiti AN/KAN ili se neće moći ući u parcelu usled previše vlage), nego što su gubici Uree isparavanjem.

Relativno nove mogućnosti su primena azotnih đubriva sa inhibitorom nitrifikacije tzv. “zaštićeni azot” ili primena amonijum  sulfata kao azotnog đubriva. Što se tiče đubriva sa “zaštićenim azotom” kod nas su dostupne formulacije sa DMPP (3,4-dimethylpyrazolphosphate) –Entec 26, NovaTec 40. Kod ovih đubriva usporeno je oslobađane azota tokom 4-10 nedelja (što zavisi od temperature i vlažnosti zemljišta). A što se tiče amonijum sulfata ima više proizvođača. Osim manjih gubitaka kod ovih đubriva visok sadržaj sumpora (a uljana repica  ima velike zahteve) ih čini najpogodnijim izborom.  Kod obe vrste đubriva rizik od ispiranja, odnosno isparavanja je znatno smanjen, ali ne i potpuno sprečen. Što ih čini najboljim izborom za prvu prihranu ozimih useva. Voditi računa da se njihova primena približi što više početku vegetacije. Najveća mana ovih đubriva, sa zaštićenom azotom i amonijum sulfasta, je viša cena po jedinici površine, usled nižeg sadržaj azota. Iako može da se smanji njihova doza primene u odnosu na Ureu za 20-25% i dalje cenovno ispadaju skuplji izbor.

Količine azota u prvoj prihrani ne treba da pređu 90 kg/ha. Odnosno: 200kg/ha Urea, 250kg/ha AN 340kg/ha KAN ili 330kg Amonijum sulfata sa 20% azota. Urea i AN, Amonijum sulfat primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Drugu prihranu (dolazi u obzir AN, KAN, Amonijum sulfat) planirati oko 15 dana posle kretanja vegetacije (verovatno 15-20 mart, kada repica bude kretala u stablo).

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta i/ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše useve do početka februara možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina  Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). Ako su količine azota koje se moraju primeniti prihranom iznad 90 kg/ha, svakako planirati dve prihrane. Količina azota koju bi trebalo dati u drugoj prihrana se najpreciznije može odrediti analizom biljnog tkiva (Green Seeker, N-tester , N-senzor...). U slučajevima da po kretanju vegetacije imate usev u jako lošoj kondiciji, sa simptomima jakog crvenjenja, žućenja... najbolje da konsultujete stručno lice9

Izuzetno toplo vreme zabrinjava proizvođače, da će doći do kretanja vegetacije. Međutim, treba znati da u periodu decembar -januar sve kod nas gajenje biljne vrste, se nalaze u fazi "dubokog zimskog mirovanja". Tako da, ovakvi kratkotrajni periodi toplog vremena, ne mogu da isprovociraju kretanje vegetacije. Jedina opasnost može da bude nagla smena izuzetno toplog i izuzetno hladnog vremena. Tada su moguća oštećenja pupoljaka ili izdanaka pre svega uljane repice, breskve, kajsije, lešnika.... Negde tokom prve polovine februara meseca većina biljnih vrsta će ući u fazu tzv."prinudnog zimskog mirovanja". To je period kada samo niske temperature, koče kretanje vegetacije. Tada će ovakvi topli talasi već moći da isporvociranju kretanje sokova nekih biljnih vrsta. Čime će i rizik od izmrzavnja biti znatno veći.

Uglavnom do kraja meseca januara možemo biti mirni, pošto su rizici od bilo kakvih šteta usled blage zime, svedeni na najminimalniju meru. 

      Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Društvo voćara Vojvodine organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Savetovanje će se održati u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 9. decembra 2017. godine. 

Program predviđa sledeće aktivnosti:

8³⁰–9³⁰           Okupljanje učesnika

 9³⁰–10⁰⁰         Svečano otvaranje skupa

10⁰⁰–10²⁰        Stanje i perspektiva proizvodnje voća u Srbiji – analiza 2017. godine, kuda i kako dalje

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

 10²⁰–11⁰⁰        Prednosti korišćenja novih HBED helata za rešavanje problema hloroze uzrokovane nedostatkom gvožđa, Laurent Aubertin, Van Iperen International, Holandija

 11⁰⁰–11³⁰         Diskusija, pauza sa osveženjem

 11³⁰–11⁵⁰         Kako i zašto osnivati zadruge u oblasti poljoprivrede, Jelena Nestorov, zadružni savez Vojvodine

 11⁵⁰–12³⁰         Primena biostimulatora u voćarstvu, Christian Hubner, Van Iperen International, Holandija

 12³⁰–13⁰⁰       Diskusija, pauza sa osveženjem

 13⁰⁰–13⁴⁰      Tehnologije upravljanja etilenom pre i posle berbe u cilju očuvanja kvaliteta plodova, Przemysław Badowski, Agrofresh, Poljska      

  13⁴⁰–14⁰⁰       Savremena tehnologija proizvodnje borovnice

Prof. dr Jasminka Milivojević, Poljoprivredni fakultet Beograd, Srbija

 14⁰⁰–14²⁰       Pojava i suzbijanje značajnijih štetnih organizama leske u svetu i kod nas

dr Marko Injac, Agrosava, Beograd

 14²⁰                 Diskusija

 U holu ispred amfiteatra, biće održan i mini sajam opreme za voćarstvo.

Tokom 2017. godine metlica je bila malobrojna. U Somboru je zabeleženo samo pet pojedinačnih primeraka: 18. maja, 22. juna, 03. avgusta, 01. i 06. septembra. U Čelarevu je zabeleženo samo tri pojedinačna primerka 23. i 29. maja i 01. septembra. To je mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka koji za Sombor iznosi 56 a za Čelarevo 198 leptira.

            Gusenice ove vrste nisu tokom 2017. godine bile nađene na gajenim biljkama i nisu pravile štete.

Dugoročna prognoza, za brojnost tokom 2018. godine, za metlicu se ne saopštava.

            Tokom 2017. godine u Somboru i Čelarevu praćena je brojnost dudovca. U Somboru je zabeleženo 74 leptira. To je značajno manje od proseka za Sombor, pošto su u proseku i veoma velike brojnosti leptira iz perioda od 1980 do 1986. godine. Međutim ovogodišnja brojnost je najveća brojnost od 2004. godine. Ukoliko se pogleda grafikon brojnosti po godinama, vidi se da je ona u porastu od 2013. godine. U Čelarevu se brojnost prati od 2007. godine. Tokom 2017. zabeleženo je 68 leptira. To je značajno više od proseka koji iznosi 15.

            Prva generacija je bila prisutna od 4. maja do 4. juna u Čelarevu i od 5. maja do 3. juna u Somboru. Zabeleženo je 38 leptira u Čelarevu. Najveći broj leptira je zabeležen 19. maja - 7 leptira za noć. U Somboru je zabeleženo 16 leptira. Najveći broj leptira je zabeležen 13. maja - 5 leptira.

            U Čelarevu druga generacija je letela od 11. jula do 18. avgusta. Zabeleženo je 30 leptira. Maksimum leta je bio 29. jula - 5 leptira. U Somboru je let leptira trajao od 12. jula do 8. avgusta. Zabeleženo je ukupno 58 leptira. Najveći broj leptira je uhvaćen 25. jula - 14 leptira za noć. Jedan primerak je zabeležen i 10. septembra.

            Ako se dinamika leta tokom 2017. godine uporedi sa prosečnom dinamikom, može se zaključiti da se porast brojnosti i prve i druge generacije desio malo ranije nego što je to uobičajeno u Somboru. U Čelarevu je porast brojnosti prve generacije bio malo kasnije nego šro je to uobičajeno, a druge generacije malo ranije nego što je to uobičajeno u Čelarevu.

            Koeficijent generacije po Meszaros-u u Čelarevu je 0,79. To znači da se prognozira manja brojnost leptira prve generacije u proleće 2018. godine u odnosu na brojnost 2017. godine. U Somboru je koeficijent generacije 3.63. To znači da se preognozira veća brojnost leptira prve generacije u 2018. godini od one koja je bila 2017. godine. Obzirom na brojnost leptira u 2017. i koeficijente generacije, prva generacija gusenica 2018. godine će biti značajna, pa je potrebno planirati suzbijanje prve generacije gusenica u zasadima oraha, duda i ukrasnom drveću u parkovima i drvoredima.

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9^OC, jun za 2,6^OC, jul za 1,5^OC, avgust za čak 4,4^OC i septembar za 0,8 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3^OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1^OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 ^OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 ^OC na 22.7^OC ili za 3,4 ^OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7^OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Primenjuju se sredstva na bazi bakra, u koncentracijama/dozama koje su najmanje 20% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Everest 0,5 L na 100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

    Brojnost leptira dudovca na svetlosnoj klopci je predhodnih dana bila značajno veća u odnosu na prosečne vrednosti. Preporuka je da se u periodu od 04. do 06. avgusta pregledaju zasadi oraha, šljiva, trešanja, višanja i kajsija na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili tek ispiljenih gusenica zaštitu u koštičavom voću gde je završena berba uraditi sa Pyrinex 2 L/ha, a u ostalom voću sa Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Bifenikus 0,2 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha zavisno od vremena berbe i karence preparata.

     Brojnost leptira prve generacije u Somboru je brojnost bila najveća od 2012. godine! U Čelarevu je najveća brojnost od kada se prati (od 2008. godine). Ovako visoka brojnost uslovila je golobrst na samoniklom dreću i žbunju te u drvoredima i parkovima. Maksimum leta prve generacije zabeležen je 13. do 19. maja. Prognozira se visoka brojnost leptira druge generacije! Optimalni rokovi za preglede drveća i suzbijanje dudovca će biti dati na osnovu leta leptira.

     Podgrizajuće sovice pregrizaju biljku u površinskom sloju zemlje gde koren prelazi u stablo. Tokom proleća prave štete na okopavinama i povrću koje se proizvodi iz rasade. Krajem leta štete prave na krompiru, mrkvi u rasadnicima i na tek posejanoj uljanoj repici. Tokom leta prve generacije ozime sovice brojnost je bila mala. Dvostruko je bila manja brojnost u odnosu na višegodišnju brojnost u Čelarevu i petostruko manja brojnost od proseka u Somboru. Očekuje se ralativno mala brojnost leptira druge generacije. Međutim kod usklične sovica (Agrotis exclamationis) brojnost leptira prve generacije je bila dvostruko veća u odnosu na prosek. Maksimum leta prve generacije je zebeležen u Somboru 18. maja što je ranije u odnosu na višegodišni prosek i 30. maja u Čelarevu. Osim makismuma leta, u Čelarevu su zabeležena i dva pika u letu 12. i 22. maja. Očekuje se visoka brojnost leptira druge generacije! Moguće su značajne štete od druge generacije na krompiru, mrkvi i uljanoj repici, pa će trebati vršiti zaštitu. Signali za optimalno vreme suzbijanja će biti saopšteni na osnovu leta leptira. Preproučuje se zaštita semena uljane repice insekticidima Force 20CS ili Bifenikus.

Pasulj počinje da cveta radi bolje oplodnje cvetova i popunjenosti mahuna, samim tim povećanja prinosa  predlažemo blok tretman u razmaku od 7-10 dana sa preparatom Nutri BS 95 1 l/ha.  

U cilju poboljšanje obojenosti, veličine i homogenosti plodova tj. dobijanja na oko primamljivijih plodova voća preporučujemo:  Nutri Engorde 2 l/ha,  Hormovell 1 l/ha, Wuxal Aminokal 250 ml/100 l vode ili Amifol K 3,5 l/ha.

NAPOMENA tretmane ne raditi u šljivama zbog mogućnosti stvaranja ožegotina !

 U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa Phostrade 3-5 l/ha u intervalu od 15 dana ili Nutri CA-B-Mo 2 l/ha ili Brixtoner  2 l/ha. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da dođe do pucanja plodova.

    Jutros je širom Vojvodine zavisno od lokacije bilo većeg ili manjeg mraza (od -0,5 do -2). Iako temperature nisu dostigle kritične vrednosti ispod -4 stepena celzijusa oštećenja od mraza će u manjoj meri sigurno biti. U centralnom delu Srbije je bilo lokalno kiša, pa je preporuka da se u svim zasadima kajsije i breskve, te u zasadima višnje i trešnje koji su u cvetu što pre uradi sledeća zaštita: Epin ekstra 100 do 150mL/ha ili Delfam plus 3 L/ha ili Vellamin 3 L/ha ili Wuxal Ascofol 1,5 l/ha. Tamo gde je bilo kiše ovim hormonima treba dodati Chorus 0,3 kg/ha ili Ciprodex 0,5 L/ha ili Signum 0,8 kg/ha a gde nije bilo kiše Merpan50 2,5 kg/ha.

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

     Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Katedra za voćarstvo, 2. februara 2017. godine organizuje IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu sa temom: Primena bioregulatora u voćarstvu. Savetovanje će se održati u Velikoj sali Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sa sledećim programom: 

8:30-9:30 Registracijaučesnika

9:30-9:40 OtvaranjeSavetovanja

Pozdravna reč domaćina

9:40-10:10Radivojević, D., Milivojević, J., Veličković, M., Oparnica, Č.  - Primena biljnih bioregulatora kod kontinentalnih vrsta voćaka

10:10-10:50 Matej Stopar - Inhibitori fotosinteze kao sredstva za proređivanje plodova jabuke

10:50-11:30 Guglielmo Costa - Primena bioregulatora u proizvodnji kruške

11:30-11:45 Prezentacija generalnog sponzora „Green Grow Group“

11:45-12:30 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

12:30-12:45 Prezentacija sponzora „Gruža agrar“

12:45-13:30 Meland, M. and Maas, F.M. - Regulisanje rodnosti šljive primenom bioregulatora

13:30-13:45 Prezentacija sponzora „Avital DOO“

13:45-14:00 Diskusija

14:00 – 15:00 RUČAK

15:00-15:15 Prezentacija sponzora „Agromarket DOO“

15:15-16:00 Gottfried Lafer - Primena bioregulatora u cilju poboljšanja kvaliteta i skladišne sposobnosti plodova

16:00-16:10 Đurović, D. et al. - Uticaj hemijskog proređivanja plodova na rodnost i kvalitet ploda sorti jabuke

16:10-16:25 Prezentacija sponzora „Repar Corporation - USA“

16:25-16:50 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

 16:50-17:00 Zec, G. et al. - Uticaj proheksadion-kalcijuma i etefona na bujnost sorti trešnje

17:00-17:10 Magazin, N. et al. -Uticaj 1-metilciklopropena na kvalitet plodova jabuke sorte „Granny Smith“ u zavisnosti od primenjene koncentracije i uslova čuvanja

17:10-17:20 Pakeza, D. et al. – Uticaj 1-metilciklopropena (1-MCP) na čuvanje plodova kruške sorte 'Vilijamovka'

17:20-17:30 Popović, R.G. et al. - Ožiljavanje zrelih reznica smokve (Ficus carica L.)

17:30-17:50 Diskusija

17:50 Zatvaranje Savetovanja

     Kotizacija iznosi 1000 dinara i obuhvata prisustvo predavanjima, razgledanje izložbe sponzora savetovanja, Zbornik radova savetovanja (130 strana), ručak i osveženje na pauzama. Kotizazacija se može uplatiti na licu mesta ili unapred na račun Poljoprivrednog fakulteta 840-1872666-79 sa svrhom uplate Kotizacija za IV Savetovanje. 

   Za više informacija kontakt osobe su: Boban Đorđević b.djordjevic@agrif.bg.ac.rs i Milica Fotirić fotiric@agrif.bg.ac.rs 

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim  temperaturama.  Što se može videti i iz priložene tabele:

 ⁽¹⁾proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25°C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20°C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Trenutna  situacija upućuje da, generalno gledano, u velikoj većini regiona Srbije niske temperature u poslednja dva dana nisu trebale da nanesu neku veću štetu  jabučastom, koštičavom voću kao i vinovoj lozi.  Moguća oštećenja od mraza treba očekivati u zasadima oraha.

Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izloženo umereno niskim temperaturma, pa proces kaljenja biljaka nije bio ometan otopljavanjima te su biljke dobro pripremljene za kratkotrajne ekstreme. Drugo period sa ekstremno niskim temperaturama (-20°C i više) je trajao kratko (3-5 sati, i to jutranji sati 8. januara). Takođe, je umirujuće da se dalje tokom zime više nepredviđaju ovaki polarni talasi.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon tokom februara). Potpunu  sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba biti oprezan na lokalitetima gde su izmerene temperature ispod -20°C. Na, ovim mestima je preporuka da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

Prema literaturnim podacima, bez snežnog pokrivača,  izmrzavanje može da nastupi ako se temperature vazduha spuste na:

- pšenica ispod  -20°C (-25°C)

- ozimi ječam  ispod -15°C (-20°C)

- uljana repica ispod -12°C (-15°C)

Da li će i u kojoj meri da dođe do izmrzavanja zavisi od učestalosti i dužina ekstremno niskih temperatrura, naglih otopljavanja i smrzavanja, sorte/hibrida, razvijenosti useva (kasne setve, slabiji usevi su osetljiviji), ishranjenosti mladih biljaka (pre svega sa fosforom i kalijumom)…

Ako se sve ovo uzme u obzir možemo reći, na osnovu trenutne situacije da postoji realna opasnost od oštećenja pre svega useva uljane repice, pa i ječma. Međutim, pošto ima dosta parcela pod pšenicom koja je sada u fazi nicanja ili prva dva lista i na ovim njivama treba očekivati štete od zimskih mrazeva. Naročito su ugroženi lokaliteti gde nema snežnog pokrivača ili je on tanji od  3-4cm (veći deo Vojvodine).

 Trenutna temperatura zemljišta na 5cm dubine ispod debljeg snežnog pokrivača je oko -0,5°C bez većih oscilacija tokom dana. Ali gde ga nema ili je tanji od 2cm dnevne oscilacije idu u proseku -3 do -8°C, što svakako ne doprinosi ublažavanju ekstremnih uslova.   

Problem malo ublažava, kod useva koji su na vreme posejani i u dobroj kondiciji, činjenica da su biljke maksimalno iskaljene (dugo traju hladni dani, koji nisu bili prekidani dužim toplim periodima). Takođe je dobro što je zemljište suvo (u Vojvodini trenutno vladaju uslovi suše do ekstremne suše, a u centraloj Srbiji normalni do sušni uslovi), pa i to ublažava negativno delovanje niskih temperatura (na prim: kod uljane repice tolerantnost na niske temperature jako pada u vlažnom zemljištu – može da izmrzne već na -7 do -10°C).

    Društvo voćara Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i SANU - odbor za selo organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Ono će se održati 10. decembra 2016. godine u Amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa sledećim programom:

8.30–9.30 Okupljanje učesnika

9.30–10.00 Svečano otvaranje skupa

Pozdravne reči organizatora i gostiju

10.00–10.20 Savremena proizvodnja trešnje – Iskustva iz Srbije

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

10.20–11.00 Savremena proizvodnja jabuke – Iskustva iz Italije

Michele Giori, Soc. Agr. Salvi Vivai s.s, Ferarra, Italija

11.00–11.30 Diskusija, pauza sa osveženjem

11.30–11.50 Čuvanje plodova kajsije i šljive

Dr Jasna Mastilović, Institut za prehrambene tehnologije Novi Sad, Srbija

Doc. dr Nenad Magazin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

11.50–12.40 Stanje na evropskom tržištu jabuke – nove destinacije za evropske jabuke u Aziji,

severnoj Africi, Perzijskom zalivu. Uslovi i problem vezani za transport jabuke na

udaljena/prekookeanska tržišta

Adam Paradowski, Agrofresh, Poljska

12.40–13.00 Diskusija, pauza sa osveženjem

13.00–13.40 Razvoj proizvodnje lešnika u Srbiji

Ettore Fontana, Ferrero, Italija

Aleksandar Petrović, Agriser, Srbija

13.40–13.50 Primena zahteva standarda GLOBAL GAP-a kroz aplikaciju GET GAP

Prof. dr Gordana Ušćebrka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

Silvia Stanču Stokuća, Levi9, Novi Sad, Srbija

13.50–14.10 Sušenje grančica i trulež plodova (Monilinia sp.) koštičavog voća i mere njihovog

suzbijanja

Marija Milenković Kolundžija, Glorija doo, Srbija

14.10 Diskusija

Tokom najvećeg broja godina brojnija je od vrste A. exclamationis, ali je 2016. godine bilo obrnuto. U Somboru je zabeleženo ukupno 65 leptira, dok je prosek 304. U Čelarevu je zabeleženo 107 leptira, a prosek je 134. Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici.

Prva generacija je letala od 04. maja do 07. juna u Čelarevu i od 12. maja do 05. juna u Somboru. Zabeleženo je 26 leptira u Čelarevu i 18 leptira u Somboru. U Somboru se ne uočava maksimum leta, a leptiri su bili najbrojniji od 27. do 31 maja. U Čelarevu je maksimum leta prve generacije zabeležen 19. maja - osam leptira za noć.

Druga generacija je bila prisutna u Čelarevu od 05. jula do 19. avgusta i od 07. jula do 09. avgusta u Somboru. U Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 20. jula - sedam leptira. Brojnost letpira je bila manja u odnosu na prosek, posebno u Somboru gde je prosečna brojnost 205, a 2016. godine je zabeleženo svega 38 leptira a to je ujeno i najmanja brojnost druge generacije od kada se vrši njeno praćenje.

Treća generacija u Čelarevu je bila prisutna od 01. septembra do 14 oktobra, a u Somboru od 13. septembra do 12. oktobra. Hvatano je po jedan do dva leptira za noć i maksimum leta nije uočljiv.

Koeficijent generacije po Mészáros-u iznosi 2,6 za Sombor i 3 za Čelarevo. Saopštava se pozitivna prognoza za 2017. godinu. Obzirom na brojnost, ova vrsta neće moći da pravi samostalne štete. Obzirom da se gusenice A. segetum i A. exclamationis uvek javljaju zajedno, a vrsta A. exclamationis ima značajnu brojnost, njenim suzbijanjem će se vršiti kontrola i vrste A. segetum.

     Usklična sovica - je tokom 2016. godine bila brojnija u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeležen 296, a u Čelarevu 131 leptir. Proseci su 220 i 111 leptira. Štete je vrsta pravila lokalno na krompiru, kukuruzu i mrkvi, pa je u ovim usevima i suzbijana.

      Prisutne su bile tri generacije, stim da je tokom leta treće generacije uhvaćeno svega par leptira. Prva generacija je u Somboru bila prisutna od 01. maja do 24 juna a u Čelarevu od 07. maja do 3. juna. Jedan pojedinačan leptir je zabeležen u Somboru 13. aprila. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 27. maja - 7 primeraka. U Somboru je zabeleženo 77 leptira prve generacije a u Čelarevu 25, što izosi oko 80% prosečne brojnosti. Dinamika leta je bila slična prosečnoj.

Druga geneacija je bila prisutna od 03. jula do 28. avgusta u Somboru i od 05. jula do 22. avgusta u Čelarevu. Maksimum leta na oba mesta je zabeležen 28. jula. U Somboru je pri maksimumu zabeleženo 11 a u Čelarevu 10 leptira. Zabeleženo je ukupno 210 leptira u Somboru i 100 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Let leptira druge generacije je počeo 10 do 14 dana ranije nego što je to uobičajeno.

   Treća generacije je bila prisutna od 30. avgusta u Čelarevu i 31. avgusta u Somboru, pa do 09. septembra u Čelarevu i 19. septembra u Somboru. Zabeleženo je 9 leptira u Somboru i 6 u Čelarevu.

     Koeficijent generacije po Mészáros-u za Sombor iznosi 2,9 a za Čelarevo 4,2. Na osnovu njega saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Obzirom na brojnost koja ulazi u prezimljavanje, mogu se očekivati ekonomski značajne štete na kasno posejanim kukuruzima, na lubenicama, kupusnjačama, paradajzu i paprici koji se na otvorenom polju seju ili rasađuju u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna.

   Brojnost Agrotis ipsilon - ipsilon sovica tokom 2015. godine je bila dvostuko manja od prosečne brojnosti i u Somboru i u Čelarevu. Na oba mesta je zabeleženo po 19 leptira, a proseci su 39. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene.

   U Čelarevu je prvi leptir zabeležen 12. aprila, zatim je 17 leptira zabeleženo od 29. maja do 07. septembra i još jedan leptir je zabeležen 01. oktobra. U Somboru su leptiri bili prisutni od 04. juna do 06. septembra. Tokom navedenih perioda, između uhvaćenih leptira su zabeležene manje i veće pauze u letu. Uvek su hvatani po jedan do dva primerka za noć.

  Prognoza za 2017. godinu se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Mamestra brassicae - kupusna sovica je tokom 2016. godine imala veću brojnost u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeleženo 114 leptira a u Čelarevu 84, a proseci su 105 i 25. Ova brojnost je dovela do toga da je gusenice bilo potrebno suzbijati lokalno na šećernoj repi (približno na 15% površina u Bačkoj) i skoro na svim usevima kupusnjača, iako je u kupusu dominirao kupusni moljac.

Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 02. do 26. maja a u Čelarevu od 17. do 28. maja. Zabeleženo je svega 6 pojedinačnih leptira u Somboru i 4 u Čelarevu, što je uobičajeno za ovu vrstu.

Druga generacija je bila prisutna od 26. juna do 9. avgusta u Čelarevu i od 29. juna do 10. avgusta u Somboru. Zabeleženo je 39 leptira u Čelarevu i 34 u Somboru. Maksimum leta je zabeležen 19. jula u Somboru (7 leptira). U Čelarevu nije zabeležen maksimum leta, ali je  20. jula u Čelarevu zabeleženo 4 leptira, dok je ostalih dana hvatano manje.

Treća generacija je bila prisutna od 15. avgusta do 26. septembra u Somboru i od 24. avgusta do 22. septembra u Čelarevu. Tokom leta treće generacije zabeleženo je 74 leptira u Somboru i 41 leptir u Čelarevu. Maksimumi leta su bili 7. septembra u Somboru (11 leptira) i 11. septembra u Čelarevu (10 leptira).

Dinamika leta leptira u 2016. godini se značajno razlikuje od prosečne. Početak leta prve i druga generacije, te naveća brojnost druge generacije su se desili ranije nego što je to uobičajeno. Tokom septembra su do sada obično hvatani po jedan do dva primerka za noć, a veoma retko tri ili četiri primerka. Treća generacija 2016. godine tokom septembra je bila jasno izražena, sa jasnim maksimumima leta.

Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer koeficijent generacije po Mészáros-u nije pouzdan kod ove vrste.

   Tokom 2016. godine bila je prisutna u tri generacije. Ukupno je zabeleženo 363 leptira u Somboru i 187 u Čelarevu. Kada se te brojnosti uporede sa prosečnim vrednostima, može se zaključiti da je u Somboru vrsta bila manje brojna, a u Čelarevu brojnija od proseka. Gusenice su mogle da se nađu na šećernoj repi i kupusnjačama, ali nije bilo potrebe za ciljanim suzbijanjem ove vrste. Na šećernoj repi je dominirala Mamestra brassicae - kupusna sovica, a na kupusnjačama Plutella maculipenis - kupusni moljac, a suzbijanjem ovih vrsta je suzbijena i povrtna sovica.

   Leptiri prve generacije su zabeleženi u periodu od od 16. aprila do 17. juna u Čelarevu i 17. aprila do 25. juna u Somboru. Tokom leta prve generacije maksimum leta u Čelarevu je registrovan 03. juna (10 leptira) a u Somboru 06. juna (devet leptira). Tokom leta prve generacije je zabeleženo 112 leptira u Čelarevu i 84 u Somboru.

   Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 24. juna do 16. avgusta, a u Somboru 03. jula do 19. avgusta. Zabeleženo je 42 leptira druge generacije u Čelarevu i 188 leptira u Somboru. Za Čelarevo je ta brojnost manja u odnosu na prosek a za Sombor skoro ista kao prosek. Maksimum leta leptira je u Čelarevu zabeležen 27. jula (šest leptira), a u Somboru 02. avgusta (15 leptira).

   Početak leta treće generacije je bio u Somboru 21. avgusta i trajao je do 25. septembra. U Čelarevu je let počeo 24. avgusta i trajao je do 22. septembra. Maksimum leta zabeležen je 07. septembra (12 leptira) u Somboru, a 11. septembra u Čelarevu (pet leptira). Zabeležan je 91 leptir u Somboru što je tri puta više u odnosu na prosek. Veća brojnost treće generacije je zabeležena samo 2010. godine! U Čelarevu je zabeleženo 33 leptira što je dvostruko više od proseka.

   Porast brojnosti i  period sa najvećom brojnošću leptira prve generacije se desio malo kasnije nego što je to oubičajeno. Interesantno je da se porast brojnosti druge generacije desio ranije nego što je to uobičajeno, iako je prva generacija malo kasnila sa pojavom. Treća generacija je bila jasno izražena, što se ne javlja svake godine.

   Koeficijent generacije po Mészáros-u Somboru je 3,3 a u Čelarevu 0,7. Na osnovu koeficijenta generacije se u Somboru očekuje povećanje brojnosti leptira prve generacije, a u Čelarevu pad brojnosti - negativna prognoza. Brojnost je tako velika da se u kupusnjačama i šećernoj repi može na većem broju mesta javiti potreba za suzbijanjem prve generacije. Optimalno vreme za suzbijanje tokom 2017. godine će biti saopštavano na ovom sajtu.

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Pamukova = kukuruzna sovica je tokom 2016. godine pravila štete na  kukuruzu, paprici, paradajzu, kupusu i duvanu. Zabeleženo je 894 leptira u Somboru i 775 u Čelarevu. To iznosi 80 i 86% prosečne brojnosti, ali je i ta brojnost dovoljna da lokalno štete od ove vrste budu značajne. Obim šteta uglavnom nije bio velik u kukuruzu, a u ostalim navedenim biljkama je bilo potrebno sprovoditi mere hemijskog suzbijanja gusenica u drugoj polovini avgusta i tokom septembra.

Prvi leptir na svetlosnu klopku je zabeležen 25. aprila u Somboru i to je ujedno najranije zabeležen leptir ove vrste od 1986. godine kada je počelo praćenje ove vrste. U Čelarevu je let leptira počeo 07. maja. Na oba lokaliteta po jedan do dva leptira za noć su hvatana sve do 29. juna. Nakon toga brojnost je bila u porastu, što je uobičajeno vreme za porast brojnosti. Maksimum brojnosti u Somboru je zabeležen 26. avgusta (86 leptira za noć), a u Čellarevu 31. avgusta - 55 leptira za noć. Osim maksimuma leta, U Čelarevu je zabeležen još jedan pik u letu 28. jula 14 primeraka za noć, a u Somboru 13. avgusta 26 leptira za noć. Leptiri su bili prisutni do 22. septembra u Čelarevu i do 29. septembra u Somboru.

            Dugoročna prognoza za 2017. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na sajtu www.agroupozorenje.rs kao i ranijih godina.

Uočava se nagli porast populacije poljskih glodara na parcelama. Za sada je najveće prisustvo na neobrađenim strništima i zaparloženim površinama, ali je i sve veći broj aktivnih rupa na novoposejanim parcelama strnih žita i uljane repice. Potrebno je obići parcele ozimih useva (pšenica, ječam, uljana repica. lucerka) i utvrditi prisustvo poljskih glodara (miševi, voluharice...). Mere suzbijanja je potrebno primeniti ako se utvrdi više od 5 rupa/100m2 (ozima žita i uljana repica) odnosno 3 rupe/100 m2 (lucerišta). Najefikasnije je suzbijanje mamcima na bazi cink-fosfida (dovoljno je 5gr mamaka/rupi), takođe se mogu primeniti i preparati na bazi bromadiolona (10-20gr/rupi). Nakon 10-tak dana preporučuje se ponovni obilazak parcela i ponovni tretman aktivnih rupa. 

Ovi mamci smeju da se primenjuju isključivo postavljanjem u rupe. Zabranjeno je njihovo rasturanje po čitavoj površini, pošto su izuzetno toksičini na ostalu divljač. 

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Primenjuju se sredstva na bazi bakra, u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Everest 0,5 L na 100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Metlica je tokom 2016. godine bila mnogostruko manje brojna od prosečnih vrednosti. Tokom cele godina u Somboru je zabeleženo 10, a u Čelarevu 28 leptira. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene 2016. godine.

U Somboru je zabeleženo osam pojedinačnih leptira od 24. juna do 13. jula i dva leptira 27. avgusta. U Čelarevu su leptiri zabeleženi od 24. juna do 12. jula. Hvatano je jedan do tri leptira za noć. Nakon toga je zabeležen jedan pojedinačan leptir 10. avgusta, i onda od 24. do 30. avgusta još osam leptira, po jedan do dva za noć.

Kada se podaci o letu uporede sa podacima o prosečnoj dinamici leta, može se zaključiti da su leptiri bili prisutni u vreme leta druge i četvrte generacije.

   Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje. Masovne pojave su uvek iznenadne. Tokom 2017. godine, na sajtu Aroupozoren!e će se moći naći podaci o pojavi leptira i upozorenja na eventualne masovne pojave.

Dudovac je tokom 2016. godine bio malobrojan. U Somboru je zabeleženo 29 primeraka, a u Čelarevu 14. Za Sombor je to mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu je to na nivou višegodišnjeg proseka (Tab XXX).

Leptiri su bili prisutni u tri generacije, s'tim da je zabeleženo svega nekoliko leptira treće generacije. U Čelerevu je zabeležen samo jedan leptir prve generacije 14. maja, a u Somboru samo dva leptira 14. i 25. maja. Leptiri druge generacije bili su prisutni u Somboru od 10. jula do 11. avgusta, a u Čelarevu od 22. jula do 09. avgusta, sa kraćim pauzama u letu (Fig XXX). Na oba lokaliteta za noć je zabeleženo najviše tri leptira. Maksimum leta nije zabeležen a leptiri su bili najbrojniji tokom prvih pet dana avgusta, što je malo kasnije nego što je uobičajeno (Fig XXX). Tokom leta treće generacije u Somboru su zabeležena dva pojedinačna primerka 02. i 10. septembra, a u Čelarevu pet leptira od 01. do 04. septembra. Gusenice dudovca su tokom 2016. godine bile brojne na drvoredima duda, gde su zabeleženi golobrsti, ali i na višnjama, šljiva i orahu u ekstenzivnim zasadima i pored puteva.

Koeficijent generacije po Mészáros-u za populaciju u Somboru iznosi 13,5 a u Čelarevu 13. Na osnovu njega se saopštava pozitivna prognoza za 2017. godinu. Prva generacija će biti brojnija nego tokom 2016. godine. Brojnost leptira na oba lokaliteta je bila mala pa su štete od prve genaracije gusenica tokom proleća 2017. godine moguće na biljkama duda i na orahu. Štete od druge generacije se mogu očekivati na ranim sortama koštičavog voća i orahu, gde se upotreba insekticida prekine u drugoj polovini jula.

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

     Na leskama je počela značajnija pojava lisnih vaši. Preporuka je da se u narednih par dana obavi pregled lešnika. Ukoliko se ustanovi prisustvo lisnih vaši bez prisustva bubamara, zlatooka i osolikih muva koje su odlični predatori preporučuje se upotreba preparata Kohinor 0,5 L/ha ili Confidor 0,5 L/ha ili Gestical 0,3 L/ha ili Actara 0,3 L/ha. Pošto je usled velike vlage moguća pojava pepelnice preporučuje se upotreba Thiovit jet 3 kg/ha ili Kumulus 3 kg/ha.

U cilju poboljšanje boje, veličine i homogenosti plodova tj. dobijanja na oko primamljivijih plodova voća preporučujemo 3 vezana tretmana u razmaku od 15 dana sa : Wuxal Aminokal 250 ml/100 l vode ili Amifol K 3,5 l/ha. NAPOMENA tretmane ne raditi u šljivama zbog mogućnosti nastanka ožegotina !

U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa Phostrade 3-5 l/ha u intervalu od 15 dana ili Nutri CA-B-Mo 2 l/ha. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da ipak dođe do pucanja !

      Poznato je da je dunja voćna vrsta koja je izrazito osetljiva na bakterioznu plamenjaču (Erwinia amylovora).  U voćnjacima dunje koji se nalaze u cvetu, kao i u zasadima kruške koji nisu u cvetu, preporučljivo je da se uradi preventivno 2 vezana  tretmana u razmaku od 7 dana sa: Nutri Fos K 1,5 l/ha ili Trafos K 4 l/ha. Ukoliko su prisutni simptomi plamenjače u zasadu preporučuje se upotreba Nutri Biocleana.

U narednom periodu meteorolozi predviđaju  pojavu mraza. U slučaju da se prognoza obistini u voću treba uraditi tretman ... aminokiselinama:  Isabion 2 l/ha, Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, radi što boljeg i bržeg oporavka voćki od stresnih uslova.

Jako toplo i sušno vreme praćeno toplim vetrovima ne pogoduje oprašivanju voća. Koštičavo voće, prvenstveno šljive i višnje koje se nalaze u drugoj polovini cvetanja tretirati sa...  NUTRI BS-95 1-1,5 l/ha  radi poboljšanja zametanja plodova i pri tome u tretman ne bi bilo loše dodati... Isabion 2 l/ha ili Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, a još bolje bi bilo dodati sredstvo na bazi ekstrakta  morskih algi Wuxal Ascofol 0,2%, zbog nepovoljnih vremenskih prilika ( topli dani-hladne noći) .

Počelo cvetanje ili je pun cvet višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (9,10.april), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje sreda, četvrtak 6,7.april)

sa preparatima na bazi kaptana (MERPAN i slično 3kg/ha) ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

Pošto nisu najpovoljniji uslovi za oplodnju (hladne noći, topao, suv, vetrovit dan) preporučljivo je da se dodaju i preparati na bazi aminokiselina (Nutriamino plus, Delfan, Isabion i slično 2 lit/ha) ili još bolje na bazi morskih algi (Wuksal Ascofol, Phylgreen...) odnosno na bazi kafeične i cihlorične kiseline. Tretman ponoviti nakon 3-5 dana (u drugoj polovini cvetanja).  

Ove godine se susrećemo sa razvučenim periodom cvetanja koštičavog voća, zavisno od regiona, sortimenta i promenjivih vremenskih uslova, neke voćke su precvetale, a neke će tek cvetati. Zbog hladnog vremena i lokalnih mrazeva koji su se dogodili tokom prošle nedelje sorte koje i dalje cvetaju uraditi sa Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha ili Isabion 2 l/ha, Megafol 1 l/ha. U cilju biostimulacije i što lakšeg oporavka od stresnih uslova.

Dan je osvanuo sa mrazom, koji je počeo između 3 i 4 sata ujutro. Najniže temperature kretale su se od -1°C do -3,8°C. Te temperature nepovoljno utiču na kajsije i breskve u ovoj fenofazi. Iako ne možemo puno učiniti da bi situaciju popravili, ipak možemo u izvesnoj meri možda ublažiti negativne posledice. 

Sredstva koja su pogodna za ovu namenu su preparati sa aminokiselinama (Delfan plus, Vellamin, Nutriamino plus, Isabion, Avant Natur, Megafol i drugi) u koncentracijama od 0,4-0,5%. Tretman treba uraditi što pre. Ova sredstva umanjuju štetno dejstvo mrazeva do -3°C.

Do -4°C izvesnu zaštitu može da pruži preparat Epin Extra 150ml/ha primenjen pre ili neposredno posle mraza, dužina delovanja je do 7 dana, kada se tretman mora ponoviti. Njegova primena ne isključuje primenu gore navedenih preparata na bazi aminokiselina.

U punom cvetu, ali ne pre, možete primeniti i preparate koji sadrže citokinine i auksine koji potpomažu zametanje plodova (Kelpak 0,2%, Nutri BS-95 0,15%). Tretman ponoviti u precvetavanju.

Sva ova sredstva mogu se mešati sa fungicidima za suzbijanje monilije cveta.

Inače kritična temperatura, kada može doći do prvih oštećenja cvetova breskve i kajsije je -2,5°C.

     Hladano vreme uslovljava da je deo kajsija još uvek u fazi cvetanja, a breskve su u fazi od početka cvetanja do punog cvetanja. Obzirom na današnju kišu i moguć mraz u petak, sutra ili prekosutra se preporučuje upotreba preparata: Signum 0,8 kg/ha ili Luna experiance 0,6 L/ha u kombinaciji sa Wellamin, Isabion, Delfam plus, Megafol u količini 1,5 do 2 L/ha.

      U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest u dozi od 0,3 %

Period hladnog vremena se nastavlja, čak su mogući i blagi mrazevi u narednim danima. Sve to nepovoljno utiče na oplodnju kajsije i breskve koje su u cvetanju. Iako ne možemo puno učiniti da bi situaciju popravili, ipak možemo u izvesnoj meri možda ublažiti negativne posledice. 

Sredstva koja su pogodna za ovu namenu su preparati sa aminokiselinama (Delfan, Vellamin, Nutriamino plus, Isabion, Avant Natur i drugi) u koncentracijama od 0,4-0,5%. Tretmane raditi na svakih 3-5 dana tokom celog perioda cvetanja. Ova sredstva ublažavaju posledice stresa, eventualno umanjuju štetno dejstvo mrazeva do -3°C.

Do -4°C izvesnu zaštitu može da pruži preparat Epin Extra 150ml/ha primenjen pre ili neposredno posle mraza, dužina delovanja je do 7 dana, kada se tretmna mora ponoviti. Njegova primena ne isključuje primenu gore navedenih preparata na bazi aminokiselina.

U punom cvetu, ali ne pre, možete primeniti i preparate koji sadrže citokinine i auksine koji potpomažu zametanje plodova (Kelpak 0,2%, Nutri BS-95 0,15%). Tretman ponoviti u precvetavanju.

Sva ova sredstva mogu se mešati sa fungicidima za suzbijanje monilije cveta.

Inače kritična temperatura, kada može doći do prvih oštećenja cvetova breskve i kajsije je -2,5°C.

    Usled hladnog vremena, cvetanje kajsije je različito od lokaliteta do lokaliteta. Neka stabla i neke sorte su u punom cvetu a negde su pupoljci podpuno zatvoreni. Na stablima gde je došlo do otvaranja pupoljaka, a dođe i do ostvarenja uslova za sušenje cvetova preporučuje se upotreba preparata Chorus 50 0,3 dL ili Ciprodex 0,5 dL uz dodatak preparata Wuxal boron 1 dL ili Foliarel 21 B 1 dL ili Nutri Boron 1 dL na 100 L vode.

    Lešnik je u fazi precvetavanja, u narednih nekoliko dana preporučuje se zaštita preparataima Neoram ili Nordox ili Everest ili Koccide u količini 400 g/100 L vode.

    Hrvatska voćarska zajednica i Savetodavna služba u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Poljoprivrednim institutom Osijek, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Institutom za jadranske kulture i melioraciju krša – Split, Zagrebačkom udrugom voćara i Klasterom Slavonska jabuka organizuje:  11. naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Patria" u Belom Manastiru od 03. do 05. marta 2016. na temu: "Voćarstvo i implementacija mera ruralnog razvoja u Republici Hrvatskoj"

Program rada (pdf)

Kotizacija iznosi 200 kuna, što je oko 3200 dinara ili oko 25 evra.

Nastavlja se "mekana" zima, sa učestalim maglama i dugim periodima vlaženja, pa je i povećan rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Sto ga je preporučljivo da se ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom kako je to preporučeno u obaveštenju od 23.12.2015.

Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do ponedeljka 8. februara.

U organizaciji Udruženja za pejsažnu arhitekturu Srbije i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 05. februara 2016. godine će se održati Seminar Pejsažne hortikulture 2016. godine. Više informacija o seminaru možete naći na sajtu udruženja. 

Udruženje voćara Republike Srpske dana 30.01.2016. godine u sali Kulturnog centra Gradiška , sa početkom u 10 časova organizuje Četvrto savjetovanje voćara Republike Srpske

Savetovanje se odžava pod motom “ Udruživanje voćara-realnost i izazov “

Usled "mekane" zime, učestalih magli, jakih rosa i dugih perioda vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakvi blagi i vlažni zimski periodi, stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi na ublažavanju rizika, je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do nedelje 27. decembra.

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Brojnost leptira na svetlosnoj klopci tokom 2015. godine bila je za oko 50% veća od prosečne. Prosečna brojnost leptira u Čelarevu je 105, a u Somboru 215. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka, čime je izjednačena do sada najveća brojnost iz 2012. godine. U Somboru je zabeleženo 303 primerka što je najveća brojnost leptira u poslednjih 14 godina!

            Prva generacija leptira u Somoboru je bila prisutna od 23. aprila do 09. juna. Zabeleženo je 83 leptira i dva vrha u letu. Prvi vrh je zabeležen 19. maja - 10 leptira za noć, a drugi 04. juna - 15 leptira za noć i to je ujedno i maksimum leta. U Čelarevu, prva generacija je bila prisutna od 06. maja do 06. juna. Zabeleženo je 37 leptira i jedan vrh u letu. On je registrovan 18. maja - šest primeraka za noć. Na oba lokaliteta najveći broj primeraka je zabeležen u periodu od 17. do 21. maja. Najveći broj leptira je zabeležen nešto ranije nego što je to uobičajeno, no da tokom maja nisu padale velike kiše, možda bi dinamika leta bila sličnija prosečnoj.

            Druga generacija leptira u Somboru  je bila prisutna od 08. jula do 29. avgusta. Nakon toga su zabeležena još dva primerka 13. septembra. Tokom leta druge generacije je zabeleženo ukupno 220 leptira. Maksimum leta je zabeležen 29. jula i on je iznosio 26 leptira za noć. Osim ovog zabeležen je još jedan vrh u letu i to 21. jula, 17 leptira za noć.

            Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. jula do 25. avgusta. Nakon ovog perioda su zabeležena dva pojedinačna primerka 06. septembra i 01. oktobra. Maksimum leta je zabeležen 29. jula - 12 primeraka za noć. Ukupno je zabeleženo 123 primerka druge generacije.

            Na osnovu krive dinamike leta se može zaključiti da se povećanje brojnosti leptira druge generacije desilo veoma brzo nakon početka leta, što nije uobičajeno. Najveća brojnost na oba lokaliteta se desila skoro istovremeno, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Ovako velika brojnost uslovila je pojavu šteta pred vađenje na krompiru i mrkvi na kojima nije urađena zaštita. Štete su iznosile i do 20% ili po sadašnjim cenama do 200.000 dinara po hektaru! Koeficijent generacije po Mészáros-u za Čelarevo iznosi 3,3 a za Sombor 2,7. Na osnovu ovoga saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu tokom proleća 2016. godine. Obzirom na veliku brojnost sa kojom ulazi u proleće, gusenice bi mogle praviti značajne ekonomske štete na šećernoj repi, kukuruzu koji se kasno seje, lucerki, paprici, paradajzu, kupusnjačama koji se gaje iz rasade.

            Tokom 2015. godine i u Somboru i u Čelarevu je zabeležena dvostruko manja brojnost od prosečne. U Somboru je zabeleženo 20 leptira (prosek je 40), a u Čelarevu 22 leptira (prosek je 42).

            Hvatani su pojedinačni leptiri u periodu od 23. aprila do 05. oktobra u Somboru i od 31. maja do 05. oktobra u Čelarevu. Tokom leta je zabeleženo više kraćih i dužih perioda u letu. Redovniji ulov je zabeležen jedino u periodu od 25. do 29. avgusta u Somboru, a tada je zabeleženo i četiri primerka za noć, što je najveći ulov za jednu noć.

            Tokom ove godine nisu zabeležene štete ove vrste. Dugoročna prognoza se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Brojnost leptira u Somboru je tokom 2015. godine iznosila 78 leptira što je manje u odnosu na prosek koji iznosi 105. U Čelarevu je zabeleženo 35 leptira što je više u odnosu na prosek koji iznosi 23. Gusenice su morale da se suzbijaju na kupusnjačama, dok na šećernoj repi nije bilo značajnije pojave i potrebe za suzbijanjem.

            Leptiri su bili prisutni u dve generacije. Prva generacija u Čelarevu je zabeležena sa dva primerka (14. maja i 12. juna). U Somboru je zabeleženo 13 pojedinačnih leptira u periodu od 09. maja do 26. juna.

            Duga generacija u Čelarevu je sa kraćim i dužim pauzama u letu bila prisutna od 02. jula do 15. septembra, a zabeleženo je 33 pojedinačna primerka. U Somboru je bila prisutna od 13. jula do 28. avgusta, a nakon toga je uhvaćeno još tri pojedinačna primerka 04. i 13. septembra i 01. oktobra. Zabeleženo je 65 leptira, a maksimum leta je zabeležen 29. jula - osam leptira za noć.

            Koeficijent generacije za dugoročna prognozu kod kupusne sovice nije pouzdan, pa se prognoza za 2016. godinu na osnovu njega ne saopštava. 

            Brojnost leptira tokom 2015. godine bila je mnogostruko veća od višegodišnjeg proseka. U Čelarevu je zabeleženo 256 leptira, a 30 je prosek. To je najveća brojnost od 2008. godine od kada se brojnost prati i ona je dvostruko veća od do sada najveće brojnosti zabeležene 2012. godine (116 primeraka). U Somboru je zabeležen 141 primerak, a prosek je 26. Ovo je druga najveća brojnost nakon 2003. godine kada je zabeleženo 309 leptira. I pored velike brojnosti značajnije štete od ove vrste nisu zabeležene na šećernoj repi i lucerki na kojima bi vrsta mogla biti štetna.

            Prvi leptiri su zabeleženi 13. juna u Čelarevu i 19. juna u Somboru. Pojedinačni leptiri u Somboru su hvatani do 29. juna, a zatim brojnost je rasla do 07. avgusta, kada je za noć ulovljeno 10 primeraka za noć. Nakon toga su opet hvatani pojedinačni leptiri. U Čelarevu je mala brojnost leptira trajala sve do 04. septembra, a onda je porasla i u Somboru i Čelarevu. Vrh u letu leptira zabeležen je u Somboru 05. septembra (10 leptira za noć) a u Čelarevu 11. septembra, 23 leptira za noć. Pojedinačni leptiri su bili prisutni u Somboru do 30. septembra, a u Čelarevu do 12. oktobra.

            Vrsta je selica. Na osnovu brojnosti sa svetlosnih klopki, ne može se zaključiti da je došlo do masovnije migracije tokom 2015. godine. Dugoročna prognoza za 2016. godinu se ne saopštava, a podaci o letu i upozorenja će se i dalje saopštavati na Agroupozoren!u.

            Tokom 2015. godine zabeleženo je 646 leptira u Somboru (prosek je 1141 primerak) a u Čelarevu 613 leptira (prosek je 945). To ja značajno manje u odnosu na višegodišnje proseke.

            Let leptira je počeo u Somboru 04. juna a u Čelarevu 19. juna. Hvatani su pojedinačni leptiri sve do 20. jula, a onda je ulov postao svakodnevan i brojnost je počela da raste. Prvi vrh u letu je zabeležen 25. jula na oba lokaliteta i tada je u Somboru zabeleženo 8 leptira a u Čelarevu 11 leptira za noć. Brojnost se nakon toga malo smanjila, a zatim je značajnije porasla 12. avgusta na oba lokaliteta. Maksimumi leta su registrovani u Somboru 14. avgusta (67 leptira za noć), a u Čelarevu 15. avgusta (72 leptira za noć). Značajnija brojnost je trajala do 25. avgusta, znači oko dve nedelje. Tokom ovog perioda povećane brojnosti je zabeleženo 473 leptira u Somboru (skoro dve trećine godišnje brojnosti) i 300 leptira u Čelarevu (skoro polovina od godišnje brojnosti).

            Pamukova sovica tokom 2015. godine nije bila glavna štetočina u proizvodnji paprike, boranije, kukuruza i paradajza. Suzbijanja su uglavnom bila okrenuta ka drugim štetočinama, kao što su gama sovica i kukuruzni plamenac, čijim suzbijanjem je u većoj meri kontrolisana i brojnost i štetnost i pamukove sovice. Ciljani tretmani su vršeni u drugoj polovini avgusta na pojedinim paprikama, postrnim kukuruzima i boraniji. Dugoročna prognoza za 2016. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na Agroupozoren!u tokom godine.

            U Čelarevu tokom 2015. godine zabeleženo je 517 leptira (prosek je 142), a u Somboru 109 primeraka (prosek je 254). Gama sovica je migratorna vrsta, koja povremeno može da doleti u većem broju na naše područje. Doletanja su lokalnog karaktera, što se vidi iz priloženog.

            Leptiri su počeli sa pojavom 09. maja u Čelarevu i 15. maja u Somboru. U periodu do 09. juna u Čelarevu i 15. juna u Somboru, na oba lokaliteta su hvatani pojedinačni primerci sa kraćim ili dužim prekidima u letu, što je uobičajena dinamika leta. Nakon toga u Somboru je došlo do blagog povećanja broja leptira pa je od 16. do 20 juna ulovljeno 32 primerka, sa maksimumom leta 18. juna. U Čelarevu je porast brojnosti počeo 10. juna i brojnost je sa 3 i 7 primeraka za noć porasla najpre na 22 a zatim i na 94 leptira 15. juna. Nakon toga je brojnost opala na uobičajenih nekoliko primeraka. Za svega četiri dana je zabeleženo 278 leptira, što je veća brojnost u odnosu na većinu godišnjih brojnosti! U Bajmoku  je povećana brojnost leptira zabeležena u periodu od 11. do 17. juna. U tih sedam dana je zabeleženo 56 leptira, sa maksimumom 14. juna i 14 primeraka za noć. Tokom cele sezone je zabeleženo 166 leptira što znači da je trećina godišnjeg ulova zabeležena za sedam dana!

            U Somboru leptiri su bili prisutni sve do 09. oktobra. Tokom leta su zabeležene uobičajene kraće i duže pauze u letu. Zabeležene su uobičajene vrednosti od 1 do 4 leptira za noć.

            Leptiri u Čelarevu su nastavili da lete takođe do 13. oktobra, brojnost je tokom najvećeg perioda bila nešto veća od uobičajene, ali je retko zabeleženo više od 5 primeraka za noć. Na osnovu prikupljenih rezultata o letu može se uočiti još jedan vrh u brojnosti i to 23. jula, kada je zabeleženo 13 leptira za noć, a povećana brojnost je zabeležena i od 22. do 24 avgusta sa maksimumom leta 22. avgusta i tada je zabeleženo samo 5 leptira za noć.

            Posledice migracije su bile vidljive uglavnom u centralnoj i južnoj Bačkoj. Najveći broj gusenica je zabeležen na soji, ali su gusenice bile brojne i na suncokretu. Pojavu gama sovice su pratile i druge migratorne vrste kao na primer Trichoplusi ni, Heliothis peltigera, Vanessa cardui... Gusenice su suzbijane na više stotina hektara pod sojom. Negde su suzbijanja bila opravdana, a negde je suzbijanje obavljeno i iz straha jer je ekonomski prag štetnosti po našem iskustvu u soji veći od jedne gusenice po biljci. Prognoza za 2016 se ne sapštava, jer je vrsta selica.

            Metlica je tokom 2015. godine bila malobrojna u odnosu na prosečne pojave. U Čelarevu je zabeleženo 26 leptira (prosek je 246 leptira), a u Somboru 25 leptira (prosek je 59 leptira). Stoga ne čudi da vrsta tokom 2015. godine nije bila ekonomski značajna.

            Vrsta je bila prisutna u dva perioda. Prvi je trajao u Čelarevu od 05. do 25. jula a u Somboru od 19. do 24. jula. Tokom ovog perioda u Čelarevu je zabeleženo 17 primeraka. Maksimum leta je bio 06. jula kada je zabeleženo sedam letpira. U Somboru je zabeleženo samo 3 leptira. Drugi period leta je trajao u Somboru od 08. avgusta do 04. septembra. Tokom ovog perioda je zabeleženo 22 leptira, a za noć je hvatano do četiri leptira. U Čelarevu drugi period trajao je od 12. avgusta do 17. septembra i zabeleženo je samo devet leptira sa kraćim i dužim prekidima u letu. Ako se dinamika leta uporedi sa prosečnom dinamikom leta, vidi se da je prva generacija, koja se javlja krajem maja i početkom juna podpuno izostala, a da su kasnije pojave bile manje brojne od prosečnih.

            Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje, a masovne pojave su uvek iznenadne pa na Agroupozoren!u možete pratiti njenu pojavu i upozorenja tokom 2016. godine.

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 ^OC, maj za 0,9 ^OC, jun za 0,7 ^OC, avgust za čak 2,5 ^OC i septembar za čak 2,8 ^OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

     Brojnost leptira podgrizajućih sovica (Agrotis segetum i exclamationis) je dva do četiri putra veća od prosečnih vrednosti za ovaj period godine. Masovnije piljenje gusenica se očekuje u periodu od 01. do 03. avgusta. Preporuka je da se u krompiru, mrkvi, skoro rasađenim kupusima, postrnim kukuruzima uradi suzbijanje gusenica u periodu od 05. do 10. avgusta preparatima Pyrinex 48 EC (28 dana karenca), Pyrinex super 2 L/ha (28 dana karenca) ili Bifenicus 0,5 L/ha (14 dana karenca). Ukoliko je u krompiru potrebno suzbijati i krompirovu zlaticu, preporučuje se povećanje doze Coragena na 1,5 dL/ha (21 dan karenca) ili Alverde 1 L/ha (21 dan karenca) ili Laser 2 dL/ha (21 dan karenca). Krompire i mrkve koji će se vaditi narednih 15 dana ne treba štititi.

      Preporuka je da se u periodu od 28. jula do 05. avgusta pregledaju zasadi oraha, kajsije, trešnje i višnje. Ukoliko se uoče zapredci, najbolje je pojedinačne listove mehanički ukloniti. Ukoliko je brojnost 3 do 5 zapredka po orahu, preporučuje se suzbijanje u periodu od 05. do 07. avgusta preparatima Karate zeon 2 dL/ha ili Bifenicus 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha ili Decis 5 dL/ha. Verovatnoća da će biti potrebno suzbijanje dudovca je mala, jer i brojnost leptira je mala.

    Poslednja tri dana došlo je do značajnijeg povećanja brojnosti leptira pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na pojedinim svetlosnim klopkama. Ulov gama sovice (Autographa gamma), ni sovice (Trichoplusia ni) i Heliothis peltigera je stalno prisutan na malom nivou. Istovremeno došlo je i do značajnijeg povećanja brojna položenih jaja na paprikama, paradajzu, boraniji, duvanu i kukuruzu šećercu. Ipak velike su razlike u brojnosti položenih jaja od parcele do parcele. Preporučuje se redovan pregled navedenih useva na svakih 3 do 4 dana. Ukoliko se konstatuje velika brojnost potrebno je uraditi zaštitu sa

u paprici baburi, koja se neće brati duže od 20 dana sa Pyrinex super 1,5 L/ha ili Lannate90 250 g/ha.

u paradajzu, boraniji, kukuruzu šećercu preparatima Affirm 1,5 kg/ha ili Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha.

    U soji i na suncokretu je prisutan veliki broj crnih i zelenih gusenica. Crne gusenice su gusenice stričkovca - Vanessa cardui, a zelene sovice Heliothis peltigera. Obe se hrane listom i tokom svog života pojedu relativno malu lisnu masu. Čak ni brojnost veća od 20 gusenica po metru kvadratnom ne pravi značajnije štete i najčešće ih ne treba suzbijati! Oba useva imaju ogromnu lisnu masu, pa ishrana nema ekonomski uticaj na prinos iako vizuelno pojedini usevi izgledaju "zabrinjavajuće". Obe vrste su selice, pa trenutno prisustvo na nekom usevu ne znači da će se iste ponovo pojaviti na istoj parceli u drugoj generaciji.

     Leptiri i gusenice Heliothis peltigera su se tokom 2003 i 2009 godine takođe pojavili u sličnom obimu, ali je kasnije ova vrsta bila beznačajna i na soji i na suncokretu, verovatno jer je kasnije list ovih useva veoma grub. Pažnju treba obratiti na duvan, koji je i kasnije veoma privlačan za gusenice Heliothis peltigera koje u Indiji i Pakisatanu po štetama stoje rame uz rame sa vrstom Helicoverpa armigera - pamukovom, kukuruznom sovicom.

U periodu 9-12.april u svim regionima Srbije počelo cvetanje višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (u subotu 18.aprila), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje četvrtak ili petak 16,17.april)

u šljivi sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

u višnji i trešnji sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.5 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili preparatima na bazi iprodiona ili prosimidona ili vinklozorina

Period hladnog vremena se nastavlja, čak su mogući i blagi mrazevi u narednim danima. Sve to nepovoljno utiče na oplodnju kajsije i breskve koje su u cvetanju. Iako ne možemo puno učiniti da bi situaciju popravili, ipak možemo u izvesnoj meri možda ublažiti negativne posledice. 

Sredstva koja su pogodna za ovu namenu su preparati sa aminokiselinama (Delfan, Vellamin, Nutriamino plus, Avant Natur i drugi) u koncentracijama od 0,4-0,5%. Tretmane raditi na svakih 3-5 dana tokom celog perioda cvetanja. Ova sredstva ublažavaju posledice stresa.

U punom cvetu, ali ne pre, možete primeniti i preparate koji sadrže citokinine i auksine koji potpomažu zametanje plodova (Kelpak 0,2%, Nutri BS-95 0,15%). Tretman ponoviti u precvetavanju.

Sva ova sredstva mogu se mešati sa fungicidima za suzbijanje monilije cveta.

Nastavlja se period nestabilnog vremena. Cvetanje i kajsije i breskve je vrlo razvučeno usled hladnog vremena. Pa je i rizik od infekcija prouzrokovača sušenja cveta i grana (Monilia sp.) i dalje vrlo visok u svim regionima Srbije.

Ako tretman nije rađen u predhodna 3 dana, treba ponoviti tretmane kao što je to navedeno u preporuci od 27.03.2015.

U narednih 4-5 dana se očekuje nestabilno vreme. Breskva je u svim reginoma otvorila pupoljke, a ponegde već počinje da cveta. Treba očekivati stvaranje uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na sortama i zasadima, gde ima otvorenog cveta. Sada već ni u jednom zasadu nema opasnosti od infekcija prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve.

Kajsija, u svim regionima Srbije, nalazi u fazi crvenog pupa - početak cvetanja. Na onim lokalitetima gde ima otvorenog cveta kajsije, moguće su infekcije od monilije u naredna 2-3 dana.

Preporuka je:

1. U zasadima breskve i kajsije gde ima otvorenog cveta, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana ( Merpan 50 WP 0,3% i drugi)

2. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša, a cvet je bio vlažan duže od 7 sati, tada treba da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparatima na bazi iprodiona u roku od 48 sati od početka kiše

3. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

U svim regionima Srbije došlo je do kretanja vegetacije kajsije. Preporučuje se tretman sa preparatima na bazi bakra do petka (13.mart).   

     Sve vesti koje se objavljuju na sajtu www.agroupozorenje.rs se mogu pronaći i na društvenoj mreži Facebook Agroupozorenje . Sa urednicima Agroupozorenja za sada ne možete komunicirati putem Facebook-a, ali i dalje možete da ih kontaktirate na vajgandd@sbb.rs. 

     U Zemunu na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu u organizaciji Katedre za voćarstvo će se 11. februara 2015. godine održati savetovanje na temu Savremena proizvodnja  jagode. Predavanja će držati predavači iz Srbije i inostranstva na sledeće teme:

- Oplemenjivanje jagode i novostvorene sorte

- Savremeni sistemi gajenja jagode

- Đubrenje jagode

- Zaštita jagode od prouzrokovača bolesti i štetočina

- Kvalitet i čuvanje plodova jagode

- Analiza marketinškog kanala jagode

     Dobiće se i uvek koristan štampan zbornik radova. U holu fakulteta će se predstavljati i firme koje su snabdevači materijala potrebnih za voćarsku proizvodnju.

Detaje o savetovanju možete naći na sajtu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. 

     Korizacija iznosi 1000 dinara, a konktakt osobe su jasminka@agrif.bg.ac.rs i draganr@agrif.bg.ac.rs 

Najveći broj primeraka je zabeležen u Somboru, 167 i to je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 178. U Čelarevu je zabeleženo samo 46 leptira što je trostruko manje od višegodišnjeg proseka koji iznosi 129. U V. Radincima je zabeleženo 39 leptira a u Bajmoku 49.

Tokom leta zabeležene su dve generacije leptira. Prva je počela da leti 20. aprila u V. Radincima i to je do sada najranija pojava ove vrste! U Somboru je let počeo 29. aprila, samo jedan dan posle do sada najranije zabeleženog leptira 2002. godine (vidi sliku). Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 22. maja - pet leptira za noć, Somboru 24. maja - 17 leptira i u Bajmoku 28. maja - šest leptira. Prva generacija je prestala sa letom, u zavisnosti od lokaliteta u periodu od 09. do 17. juna. Druga generacija je počela let 13. jula a završila 25. avgusta. Brojnost je brzo počela da raste, ali je to trajalo svega 10tak dana, nakon čega su klopkom hvatani samo pojedinačni primerci. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 29. jula - pet leptira za noć. Po jedan primerak je zabeležen 12. septembra u Čelarevu i 24. septembra u Somboru.

Koeficijent generacije u Somboru iznosi 0,33, u V. Radincima 0,22 i Bajmoku 0,4. Samo je u Čelarevu koeficijent generacije veći od jedan i to 1,09. Na osnovu ovog se saopštava negativna prognoza brojnosti prve generacije. Na osnovu koeficijenta generacije u Čelarevu bi mogla da se saopšti i pozitivna prognoza, ali je brojnost bila veoma mala, pa čak i ako broj poraste u 2015. godini, gusenice neće moći da prave ekonomski značajne štete.

Usled "mekane" zime, učestalih padavina i dugotrajnih vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakve zime koje su blage i vlažne, a ispresecane naglim zahlađenjima stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do petka 23. januara.

Tokom cele 2014. godine je zabeleženo ukupno 259 leptira ove vrste. Brojnost je bila mnogostruko manja u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti. Najviše leptira je zabeleženo u Bajmoku 90, a najmanje u V. Radincima samo četiri. Pojedinačne gusenice su nalažene u usevu kukuruza i paprike, ali nikad brojnost nije prelazila 1 % naseljenih biljaka. Tokom 2014. godine ovo je bila ekonomski beznačajna vrsta.

Prvi leptiri u Somboru, Čelarevu i Bajmoku zabeleženi su 27. i 28 maja. Sve do 14. avgusta registrovani su pojedinačni primerci leptira sa manjim i većim pauzama u letu. Od 15. avgusta brojnost na klopkama počinje da raste (videti sliku). Maksimum leta u Bajmoku je dostignut 21. avgusta - sedam leptira za noć, u Somboru 03. septembra - osam leptira za noć, a u Čelarevu 05. septembra 14 leptira. Nakon maksimuma brojnosti broj leptira se brzo i smanjio pa su posle 19. septembra svuda zabeleženi samo pojedinačni primerci. Poslednji primerak je zabeležen 01. oktobra u Somboru.

Kukuruzna sovica je migrator i dugoročna prognoza se ne saopštava.

Vrsta je bila prisutna u tri generacije tokom 2014. godine. Let leptira prve generacije je počeo između 19 i 23 aprila. U Velikim Radincima je trajao samo do 11. maja i nakon toga cele godine nije zabeležen ni jedan leptir što do sada nikad nije zabeleženo na drugim lokalitetima. Na drugim mestima je let prve generacije prestao od 05. do 16. juna. Maksimumi leta su zabeležni: u Somboru 24. maja (osam leptira za noć), 28. maja u Bajmoku (17 leptira za noć). Druga generacija je počela sa letom između 29. juna (u Bajmoku) i 08. jula (u Čelarevu). Bila je prisutna do 08. avgusta u Somboru i 23. avgusta u Čelarevu. Jasna granica između druge i treće generacije u Bajmoku nije jasna, jer su se pojedinačni leptiri hvatali bez većih pauza sve do 1. oktobra. Tokom leta druge generacije nije bio jasno izražen maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Najveći broj leptira je zabeležen svuda oko 25. jula. U Somboru je zabeleženo 70 leptira, u Čelarevu 28 a u Bajmoku 45 leptira druge generacije. Treća generacija je bila prisutna od 05. septembra do 10. oktobra. U Somboru je zabeleženo 11 primeraka, u Čelarevu 21 primerak a u Bajmoku 18 leptira. Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 17. septembra, pet primeraka za noć.

Poređenjem ovogodišnje dinamike leta sa ranijim podacima može se zaključiti da je prva generacija počela sa letom ranije nego što je to uobičajeno (vidi sliku). Tokom maja je usledilo smanjenje brojnosti, a najveća brojnost prve generacije je zabeležena malo kasnije nego što je to uobičajeno.  Druga generacija je imala mnogo manju brojnost od prosečne a u periodu kada je obično najbrojnija, došlo je do prestanka leta druge generacije. Treća generacija je bila prisutna u uobičajenom obimu i vremenu. Treća generacije je na mestima gde se krompir vadio tokom oktobra i novembra pravila lokalno štete.

Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru i Čelarevu iznosi 1,56 i 2,45 pa se tu može očekivati povećanje brojnosti. Međutim u Velikim Radincima i Bajmoku je koeficijent ispod vrednosti 1 (0 i 0,03) i može se očekivati smanjenje brojnosti. Obzirom da je brojnost bila višestruko manja od prosečnih, ekonomski značajne štete se tokom pojave gusenica prve generacije gusenica ne mogu očekivati.

Iako bi po padavinama 2014. godina trebala da odgovara povećanoj brojnosti ove vrste, jer je higrofilna, brojnost je bila manja od višegodišnjeg proseka. U Somboru je zabeleženo 235 leptira a u Čelarevu 63 (proseci su 408 i 128 Vajgand, 2014). Padavine tokom maja su verovatno ometale let leptira, parenje i polaganje jaja prve generacije, pa je zato druga generacija imala značajniji pad brojnosti.

Leptiri prve geracije su počeli da se javljaju najpre u Somboru 13. aprila i bili su prisutni do 29. juna. Tokom leta prve generacije su zabeleženi makismumi leta u Čelarevu 20 maja - pet primeraka; u Somboru 26. maja - 14 primeraka i Bajmoka 28. maja - 10 primeraka. Zabeležna je polovina prosečne brojnosti prve generacije. Druga generacija je počela sa letom 09. jula i bila je prisutna sve do 5. okrobra. Tokom leta druge generacije je zabeležen maksimum leta samo u Somboru 07. avgusta - sedam leptira za noć. Na grafikonu u priloguse vidi da je početak leta druge generacije kasnio u odnosu na prosečan početak leta, a da je brojnost bila mnogostruko manja od prosečne. Sredinom avgusta je došlo da značajnijeg smanjenja brojnosti leptira.

Koeficijent generacije po Mesaros-u je za Sombor 0,66, za Čelarevo 0,75, za V. Radince 0,33 a za Bajmok 0,21. Stoga se saopštava negativna prognoza. Obzirom da je brojnost povrtne sovice bila veoma mala u 2014. godini, gusenice prve generacije sigurno neće praviti ekonomski značajne štete u poljoprivredi tokom 2015. godine. Minimalnu pažnju treba obratiti čak i na zaštitu kupusnjača od povrtne sovice.

Poslednjih dana je primećeno novo naseljavanje pšenice, ječma i uljane repice sa poljskim glodarima. Najugroženije su parcele koje se nalaze uz sojišta, strništa i ponegde kukuruzišta koja su razorana poslednjih dana. Takođe rubovi parcela koje se graniče sa površinama sa niskom travnatom vegetacijom pre svega divljeg sirka, su više izloženi napadu goldara.

Preporuku suzbijanja videti u obaveštenju od 30.10.2014. 

             Brojnost leptira je praćena svetlosnim klopkama u Somboru, Čelarevu, Bajmoku i Velikim Radincima. Leptiri su zabeleženi u tri perioda. Prvi period je trajao od 23. juna do 06 jula. Drugi period je trajao od 11. do 25. jula a treći od 10. avusta do 11. septembra. Tokom prvog perioda je zabeleženo 14 pojedinačnih primeraka. U drugom periodu je posebno u Čelarevu i Bajmoku registrovan brz porast brojnosti od 18 do 25 jula i nakon toga se leptiri opet nisu hvatali. Moguće je da je u ovom periodu došlo do migracije manjeg obima ove vrste na naše područje! Za jednu noć je u Čelarevu zabeleženo 35 leptira 21 jula, a u Bajmoku 18. jula 40 primeraka za noć. Tokom trećeg perioda leta zabeleženo je najviše 5 leptira za noć, a leptiri su na svim lokalitetima bili najbrojniji od 30. avgusta do 03. septembra.

            Povećana brojnost tokom drugog i trećeg perioda je kasnila u odnosu na prosečnu dinamiku leta desetak dana. Pregledom polja šećerne repe i lucerke nije konstatovana povećana brojnost gusenica niti štete od metlice tokom 2014. godine. U odnosu na višegodišnju proosečnu brojnost i u Somboru i u Čelarevu je zabeležno višestruko manje leptira. Dugoročna prognoza za metlicu se ne saopštava, jer je u pitanju selica.

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali šljive i višnje/trešnje). 

Nastavlja se intenzivna aktivnost poljskih glodara. Iako je u odnosu na letnje mesece došlo do blagog smanjenja brojnosti i dalje na dosta parcela im je aktivnost prilično visoka. Najviše su prisutni na lucerništima i na strništima koja se nisu obrađivala u poslednja 3 meseca i na zelenim površinama sa travnom vegetacijom oko obradivih parcela. Sa ovih površina se masovno sele u okolne novo posejane useve uljane repice i strnih žita.

Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta, kao i periferni delovi parcela uz neobrađivane zelene površine periodično pregledaju i po potrebi uradi suzbijanje sitnih glodara. Suzbijanje raditi isključivo sa mamcima za suzbijanje glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja. Najefikasniji su mamci na bazi cinkfosfida. Takođe se mogu upotrebiti i mamci u vidu pšeničnih zrna na bazi bromadiolona, hlorfacinona ili na bazi natrijum selenita. Ako se upotrebljavaju mamci na bazi blokova, peleta i sl. mogu se upotrebiti samo parafinizirani mamci.

Takođe i zasadima voća stalno nadgledati stanje, i ako se konstatuje 10 rupa/100 metara dužnih reda treba pristupiti trovanju.

Više detalja možete naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije.

      Meteorološki podaci za Sombor tokom perioda april avgust 2014. godine su upoređeni sa podacima za Sombor u periodu od 1948. do 2013. godine. Deo podataka za raniji period je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta i na tome im se zahvaljujemo. Srednje mesečene temperature su tokom aprila, jula i avgusta bile više u odnosu na prosečne vrednosti za 2,1, 0,9 i 0,3^OC. a tokom maja i juna su bile niže za 0,7 i 0,1^OC! Srednja temperatura tokom perioda od apila do kraja avgusta je tokom 2014. godine iznosila 18,6 ^OC i bila je viša za 0.8 ^OC u odnosu na prosečnu!

            Visina padavina tokom maja i jula 2014. godine je bila viša od srednjih mesečnih vrednost i to: tokom maja za čak 89mm/m² a tokom avgusta za 18 mm/m². Tokom aprila, juna i avgusta je visina padavina bila niža za 3, 10  i 4 mm. Ukupno je tokom vegetacije palo 44 mm padavina više nego što je to uobičajeno!

            Na osnovu iznetog možemo zaključiti da je 2014. godina u odnosu na prosečne klimatske prilike za Sombor bila malo toplija i ujedno sa više padavina.

     Podgrizajuće sovice (Agrotis segetum i A. exclamationis) prave štete na krompiru i mrkvi pred vađenje, te uljanoj repici koja se seje u avgustu. Brojnost leptira druge generacije iznosi u zavisnosti od lokaliteta 10 do 30% prosečnih vrednosti, pa kako sada stoje stvari, ove godine neće biti potreba da se ona suzbija.

       Obzirom da je korov pelenasta ambrozija (Ambrosia artemisifolia) proletos veoma brzo prerastao fazu u kojoj je osetljiv na herbicide na mnogim njivama je preživeo herbicide i sada je počelo cvetanje. Cvetanje ja takođe počelo i pored mnogih puteva i asfatnih a posebno letnjih koji se jako loše ili nikako održavaju. Obzirom da niko za ovu biljku nije nadležan sve do septembra, kada ona već precveta, upozoravamo sve alergične na polen ove biljke da se što manje zadržavaju na otvorenom u narednih mesec dana, i ako sebi mogu da omoguće odu negde gde se ambrozija redovno suzbija.

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

1. da se što pre odvede voda sa parcele 
2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

1. Što pre se osloboditi vode
2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

Kišoviti period koji je počeo stvori će uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla) na breskvi i kajsiji. A na višnji i trešnji doći će do infekcije kozičavosti lista (Blumereilla jappii). Usled hladnog vremena izbor efikasnih sredstava je ograničen, pa je preporuka da se što pre uradi tretman sa Delanom 0,1% ili preparatima na bazi dodina.

Jučerašnja kiša je stvorila uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u skoro svim regionima Srbije. Do infekcije je moglo doći u onim zasadima koštičavog voća gde je dužina vlaženja lista/cveta bila duža od 8 sati i gde ima otvorenog cveta. Praktično to znači da je u celoj Srbiji ugrožena kajsija i breskva, a šljiva u regionima južnog Banata, Srema i centralnoj Srbiji, a višnja i trešnja u pojednim lokalitetima centralne Srbije (početak cvetanja).  

Ako tretmani nisu rađeni u predhodna 2 dana, preporuka je, da se najkasnije do srede 26.mart urade tretmani:

1. Breskva i kajsija ponoviti tretmane kako je to napisano u preporuci od 20.03.2014

2. Šljivu tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ...

3. Višnju i trešnju tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ili SIGNUM 1kg/ha 

Jučerašnja kiša je stvorila uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), pre svega u pojedinim regionima centralne Srbije (Šumadija...), na južnim obroncima Fruške Gore, delovima južne Bačke i Banata. Kajsija, u svim regionima Srbije, nalazi u fazi početka cvetanja do punog cveta, a breskva u pojedinim reginoma na samom početku cvetanja. Na onim lokalitetima gde ima otvorenog cveta bilo kajsije bilo breskve, a vlaženje lista je trajalo duže od 5 sati, došlo je infekcije od monilije.

Ako tretmani nisu rađeni u predhodna 3 dana, preporuka je:

1. U zasadima breskve i kajsije, gde je bilo uslova za infekciju, u narednih 36 sati, tretirati sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 50 WG 0.5 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha

3. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, odnosno nije bilo uslova za infekcije, ne tretirati.

Za prvi tretman ishrane preko lista kod breskve i kajsije preporučujemo u fazi precvetavanja tretmane sa preparatima na bazi aminokiselina i bora. Sadržaj bora u preparatu trebao bi iznositi min. 5% bora. 

Preporučujemo sledeće preparate : 

1. DELFAN PLUS 1 l/ha ili Isabion 2 l/ha + FoliarelBor21% 1 kg/ha 

Preporučujemo primenu biostimulatora u rasadu lubenice preko korena tako i preko lista radi što boljeg starta biljke.  

Preporuka je zaliti rasad preparatima na bazi huminskih kiselina a folijarno prihraniti sa preparatima na bazi aminokiselina 

1. Fertirigacija/zalivanje HUMISTAR 10l/ha , ponoviti dva puta u razmaku od 7-10 dana

2. Folijarno prihraniti : DELFAN PLUS 1,5 l/ha ili ISABION 2 l/ha  

* Na slici prikaz ogleda , Krastavac rasad sa Humistarom, levo ne tretirano, desno tretirano sa 300 ml/m³  

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Iako se ne najavljuju ozbiljnije padavine u narednih 7 dana ipak se preporučuje tretman sa preparatima na bazi bakra. Tretmane uraditi u naredna 4 dana. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.

Kajsija je u fazi crvenih balona do punog cvetanj. Za vikend se očekuju padavine koje bi mogle stvoriti uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na kajsiji gde ima otvorenog cveta.

Preporuka je:

1. U zasadima kajsije gde ima otvorenog cveta u naredna 2 dana, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana ( Merpan 50 WP 0,3%i drugi)

2. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša tada možete da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 KG/HA ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha

3. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

Kajsija je u mnogim regionima centralne Srbije u fazi početka cvetanja. Uostalim regionima je u fazi crveni balon-zatvorenih cvetnih pupoljaka. A u protekloj noći su se stvorili uslovi za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na kajsiji gde ima otvorenog cveta.

Preporuka je:

1. U zasadima kajsjie gde ima otvorenog cveta u naredna 2 dana uraditi tretman sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 KG/HA ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha

2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

      Hrvatska voćarska zajednica u saradnji sa Savjetodavnom službom, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Institutom za jadranske kulture i melioracije krša, Zagrebačkom udrugom voćara i Voćarskom udrugom Trišnjin cvit organizuje  9. znanstveno-stručno savjetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem. Savetovanje na temu "Mere za razvoj i unapređenje mediteranskog voćarstva" biće održano od 6. do 8. ožujka 2014. godine u Splitu. Više informacija može se dobiti na e-mail: vocarski-centar@zg.t-com.hr ili hrvocarskazajednica@gmail.com.
      Rezervaciju soba za gore navedene datume možete obaviti putem tel. +385 21 302-302 ili maila:prodaja@arthotel.hr, Hotel ART.

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Što se tiče prognoziranih podataka. Neregistrovani korisnici tokom vegetacije vide prognozu štetnih organizama za danas, a registrovani korisnici prognozu pojave za sutra i za prekosutra. Odlučili smo da visina preplate tokom 2014. godine ostane ista kao i tokom 2013. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772, kako bi Vam bio otvoren nalog sa Vašim korisničkim imenom i lozinkom.

Nastavljaju se sušni uslovi, skoro u svim regionima Srbije (detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Nažalost i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Tako da količina konzervisane zimske vlage u zemljištu i dalje opada. Trenutno u proseku nam nedostaje vlage oko 100 lit/m² u sloju do 1 metra dubine. Detalje merenja na Telečkoj zaravni, na zimskim obradama možete videti u tabeli:              

              Napomene:

                           - Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
                                                - Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %

Takođe na grafikonu u prilogu možete videti kretanje vlage na 25cm dubine tokom prvih 20 dana januara meseca, na jednom lokalitetu u Bajmoku. Merenja se rade sa Watermark tenziometrom, koji pokazuje kolika je sila potrebna korenu da izvuče vlagu iz zemljišta. Što znači da što je niža vrednost to je bolja snabdevenost zemljišta sa vlagom. Odnosno vrednosti od 10-30 cBara se smatraju optimalnom snabdevenošću sa vlagom, na većini zemljišta.  

Preporuka od 22.12.2013 godine i dalje stoji, iako sada izvedene mere će imati znatno manji efekat. Sa druge strane, ako se obistine dalje prognoze, koje ne predviđaju značajnije padavine do početka vegetacije, treba će biti jako oprezan sa odabirom tehnologije jarih useva, pre svega kukuruza. Za sada sve ukazuje da će se ponoviti sezona 2012. 

     U subotu, 25. januara 2014. u Gruži - Ravni Gaj (sala Siljevac), sa početkom u 10 časova, održaće se treći seminar o savremenoj tehnologiji proizvodnje i iskustvima u voćarstvu, koga organizuje Gruža agrar. Za detaljne informacije se možete obratiti g. Miroslavu Nikoliću iz Gruža agrara na telefon 063 1060 907 ili na miroslav@madeinserbia.in.rs. Program je na slici u prilogu.

Neuobičajeno dugačak period visokih temperatura tokom ove zime, nikako ne pogoduje zimskom mirovanju voćaka. Nažalost i na sreću, i dalja vremenska prognoza ne najavljuje neku ozbiljniju zimu. Dugačka topla jesen takođe nije doprinela da se normalni procesi diferencijacije rodnih pupoljaka odvijaju na uobičajeni način. U ovakvim uslovima sve voćne vrste su posebno podložne oštećenima rodnih elemenata, ali i drvenastog dela stabla, ako nastupe nagli temperaturni padovi ili periodi jako niskih temperatura. Kod koštičavog voća treba imati u vidu i aktivnost patogena kore, koji rade na ovim temperaturama. Osim toga, ako se obistini prognoza, za očekivati je da će vegetacija voćaka početi već oko 1.marta. Čime bi se otvorio jedan jako dugačak period rizika od izmrzavanja usled prolećnih mrazeva.

Ono što sada možemo da učinimo je da odložimo zimsku rezidbu do daljnjeg, a najmanje do 20. februara. Odlaganjem rezidbe, smanjujemo osetljivost rodnih elemenata na stres od niskih temperatura i odlažemo početak vegetacije. Svakako ko je okrečio stabla do sada je jako dobro uradio.

Više detalja na ovu temu možete pročitati i na stranicama Voćarskog portala

 „Mekana“ zima, ne pogoduje voćnim vrstama, u smislu što ih dovodi u stanje kada su osetljivije na nagle temperaturne padove.  Tako da je rizik od izmrzavanja, posebno rodnih pupoljaka,  jako visok.  Sa druge strane konstantne temperature preko 0°C i učestali periodi magle i dugotrajnog  vlaženja, pogoduju određenom broju prouzrokvača oboljenja.  Pre svega misli se na različite patogene kore i drveta (Pseudomonas, Cytospora cincta...).  U ovom periodu naročito su izloženi napadu patogena koštičave voćne vrste. Podložnost  infekcijama po vrstama je sledeća:  kajsija > breskva > trešnja > višnja > šljiva. A ako je već sada obavljena rezidba, bez obzira koja vrsta je u pitanju rizik od novih infekcija, u takvim zasadima je izuzetno visok.

Preporuka je da se u narednim danima ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Prednost dati preparatima na bazi bakar oksida, oksihlorida ili hidroksida (Neoram, Kocide, Nordox...). Primentiti doze koje su za 30% veće od onih iz uputstva za upotrebu.  Ovaj tretman je obavezan u zasadima gde je već urađena rezidba. Voditi računa da u vreme tretmana temperature budu preko +5°C i voćke suve.   

Trenutno u većini ratarskih regiona Srbije vladaju uslovi suše(detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Takođe i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Prema našim merenjima na Telečkoj zaravni, u pogledu sadržaja vlage na zimskim obradama, trenutna situacija je sledeća:

Napomene:

- Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
- Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %

Iz gore navedenih razloga preporuka je da se u narednih 10-tak dana zatvore zimske brazde na pooranim parcelama. Odnosno ko sada ore obavezno i da zatvara oranje. Posebno je ovo važno da se uradi u regionima Severne, Zapadne i Srednje Bačke, Srema, Severnog i Srednjeg Banata i u Pomoravlju. Adekvatan oruđa za ovu namenu su setvospremači ili drljače... Ko ne uradi ovu meru treba da računa sa dnevnim gubicima vlage od najmanje 0.5 lit/m2 dnevno (detalji na sajtu RHMZ – Potencijalna evapotranspiracija).

Ko je obradio parcele razrivačima/gruberima ne treba ništa da radi. Trenutno ovaj način obrade zemljišta vrlo dobro konzervira postojeću vlagu u zemljištu.  

Primećeno je povećanje brojnosti poljskih glodara.  Stvaranje kolonija je uočeno na usevima ozimih strnina, uljane repice, lucerke ali i u višegodišnjim zasadima (naročito u onima koji su zatravljeni), kao i na pooranim kukuruzištima.  Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju povećava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi  10/100 m² , a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda obavezno treba pristupiti suzbijanju.  Ali, pošto se u narednih mesec dana očekuje nastavak trenutnog suvog i hladnog vremena, u usevima uljane repice, lucerke i strnina, ako postoji i minimalna aktivnost bilo bi preporučljivo da se pristupi suzbijanju.

Direktno suzbijanje  podrazumeva primenu rodenticida. Nažalost i dalje su najefikasniji rodenticidi mamci na bazi cinkfosfida, pošto deluju trenutno. Ako se tretirana površina nalazi unutar 100 met od vodenih površina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva iz grupe antikoagulanata.  Prednost dati parafirizinarim mamcima, pošto su postojaniji u poljskim uslovima.  Zbog visoke toksičnosti mamaka na divljač, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta.  Međutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu.

Praćenje i suzbijanje glodara nastaviti, pošto sve upućuje da će pojačana aktivnost glodara biti izražena i u narednom periodu.

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod košičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

     U organizaciji Galerije Prve kolonije naive u tehnici slame, OŠ Matija Gubec, HKPD Majtija Gubec, VZ Voćko i VZ Voće Tavankuta dana 19. oktobra 2013. godine sa početkom u 10 časova u Osnovnoj školi Matija Gubec u Tavankutu biće održan III Tavankutski festival voća. Na festivalu će biti predstavljen privredni potencijal kao i proizvodi autentičnih rukotvorina koji afirmišu razvoj tehnologije voćarstva, tradiciju i kulturno nasleđe. 

    Osim izložbe proizvoda, rukotvorina i kulturnog programa, biće održano i nekoliko predavanja:

Marko Dorić: Proizvodnja, standardizacija i značaj sadnog materijala u podizanju savremenog zasada jabuke

Florian Farkaš: Proređivanje jabuke, nužnost ili potreba

Dejan Stanko: SDI podzemno navodnjavanje sistemom kap po kap

dr Roža Peter: Proizvodnja kvalitetne rakije, od pripreme voća do procesa destilacije

Poslednjih dana u mnogim regionima je grad napravio manje ili veće štete na voću. Povrede nastale od leda predstavljaju ulazna vrata za mnoge patogene. Ali sada najveći rizik je od prouzrokovača bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora). Inače za ozbiljniji razvoj ovog oboljenja kritičan period je 20-tak dana nakon cvetanja, u uslovima kada zasad zadesi neka nepogoda praćena mehaničkim povredama (grad, oluja...). A to se upravo desilo ovih dana u mnogim zasadima jabuke, kruške i dunje. Prvi simptomi pojave oboljenja ( izboji u vidu "pastirskog štapa", narandzasti eksudat, braon lišće...) mogu se očekivati oko 20.maja. Preporuka je:

- u zasadima gde nije bilo grada i drugih vremenskih nepogoda u narednih mesec dana najmanje jedanput nedeljno obići zasad i svaku sumnjivu granu ili grančicu odseći, izneti iz voćnjaka i spaliti

- u zasadima gde je bilo vremenskih nepogoda što pre posle incidenta primeniti sredstva na bazi kaptana (Merpan 50 0.3%...) uz dodatak hraniva sa aminokiselinama (Delfan, Vellamin 24, Isabion, Fertileader 954... 0.3%). Takođe u narednih 20 dana posle nepogode u 3-4 navrata uraditi tretmane sa preparatima na bazi fosetil-Al (Alliete 0.3%...) ili fosfita (Fenix 0.4%...). Poželjno je da se primena naizmenično kombinuje sa hranivima fugistatičnog i bakteriostatičnog delovanja (Ekstrasol, NutriBio Clean...).

Ako se i pored svih preduzetih preventivnih mera, simptomi pojave, osim mehničkog čišćenja, najbolje da odmah konsultuje stručno lice. 

Počela je aktivnost rutave bube (Epicometris hirta), koja može za kratko vreme da napravi katastrofalne štete na biljnim vrstama koje su u fazi cvetanja (voće koje cveta: kruška, jabuka, jagoda, šljiva..., kao i na uljanoj repici). Najveća populacije je prisutna u regionima severne i srednje Bačke i Banata, ali sa stalnom tendencijom širenja i u ostale regione Srbije. Oštećuje cvetne pupove i cvetove, pa izostaje formiranje ploda. Trenutno intenziteti prisustva su niski.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima dežurati u zasadima i usevima koji cvetaju, da bi se navreme uočile štete.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Kajsija je i dalje u cvetu, a i breskva počinje da cveta u skoro svim regionima Srbije. U periodu 9-10.april, očekuje se stvaranje novih uslova za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova, grana i grančica (Monilia spp.). Preporuka je:   

1a. U zasadima kajsjie i breskve gde ima otvorenog cveta, a nije rađen tretman ili je prošlo više od 3 dana od tretmana, primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona 8 ili 9.aprila. Potrebno je da između tretmana i kiše prođe najmanje 2 sata.

1b. Ako je tretman urađen u predhodna 3 dana, tada je dovoljno primeniti MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

2. U regionima i zasadima breskve, gde nema otvorenog cveta, ne planirati ovaj tretman

Kajsija je praktično u svim regionima Srbije počela da cveta (faze su početak cvetanja, do 50% otvorenih cvetova).  Breskva i nektarina su u pojednim regionima otvorile prve cvetove. A kiše prethodnih dana, su stvorili uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) trenutno pre svega na kajsiji koja cveta. Pošto se i za vikend (05.4-07.04.2013) očekuju vlaženja i nove infekcije, preporuka je da se najkasnije do 5.aprila uradi tretman:

1a. U zasadima kajsjie i breskve gde ima otvorenog cveta, a nije rađen tretman ili je prošlo više od 5 dana od tretmana, primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

1b. Ako je tretman urađen u predhodna 3 dana, tada je dovoljno primeniti MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1c. U cilju ublažavanja posledica stresnih uslova, ovim preparatima možete ponovo dodati folijarna hraniva na bazi aminokiselina (Delfan, Vellamin24, Isabion...)

2. U regionima i zasadima breskve, gde nema otvorenog cveta, ne planirati tretman ove nedelje

Kajsija je u regionima  Smedereva, Grocke, Južnog Banata i Fruške Gore u fazi početka cvetanja. Uostalim regionima je u fazi zatvorenih cvetnih pupoljaka. Breskva i nektarina su u fazi pred cvetanje (crveni baloni) u svim regionima Srbije. Nažalost u ovim fazama se nalaze već duže vreme, usled dužeg perioda niskih temperatura. Dva mrazna talasa (14-18 i 23-28.marta) su nanele štete u vidu izmrzavanja cvetnih pupoljaka kako je to navedeno u obaveštenju od 17.03.2013. Ono što će vreme pokazati su posledice graničnih temperatura za preživljavanje cvetnih pupoljaka (-4 i -5C), kao i dugo "čekanje" u fazama pred cvetanje. Moguće su posledice po oplodnju i razvoj zametnutih plodova. Sa druge strane nestabilno vreme sa učestalim kišama u narednih 10 dana, može da stvori uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) trenutno pre svega na kajsiji koja cveta.

Preporuka do 02.aprila:

1a. U zasadima kajsjie i breskve gde ima otvorenog cveta pre kiša uradi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kiša, tada najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

1c. U cilju ublažavanja posledica stresnih uslova, ovim preparatima dodati folijarna hraniva na bazi aminokiselina (Delfan, Vellamin24, Isabion...)

2. U regionima i zasadima gde neće biti otvoreni cvet, u periodu vlaženja, ne tretirati

Mraz 16, a naročito 17.marta je opet uzeo svoj danak. U proseku je jačina mraza bila do -5C, ali je u regionima severne Bačke, nizijskim delovima Srema i južne Srbije mereno i do -9.5C. U ovim lokalitetima su konstatovana sledeća oštećenja:

- Kajsija izmzlo je 90-95% cvetnih pupoljaka

- Breskva uzavisnosti od sorte izmrzlo je od 0-95% cvetnih pupoljaka 

- Šljiva stenlej 50% oštećenja, čačanske selekcije 30% izmrzlih pupoljaka

- Višnja do 20% izmrzlo uzavisnosti od sorte

- Jabuka i kruška nisu konstatovana oštećenja

U ostalim regionima gde je jačina mraza bila slabija, proprocijalno su i manje štete.

U cilju smanjenja oštećenja, pre svega drvnog tkiva preporučuje se što pre tretman sa preparatima na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (Frigocur, Dirager...) 0.08-0.1%. A kasnije kada voćke olistaju intenzivnija primena preparata sa aminokiselinama  (Isabion, Vellamin 24, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...). 

Prema vremenskoj prognozi u jutarnjim časovima 15 i 16. marta, moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije, a najjači u Vojvodni, Pomoravlju i Mačvi (do -6C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Voćne vrste se, u zavisnosti od regiona i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, pa je i njihova osetljivost na mraz različita:

Kajsija je u fazama pucanje pupoljaka- pupoljci otovreni, prva oštećenja nastaju na - 6.5°C 

Breskva je u fazama zelena tačka – početak listanja, prva oštećenja nastaju na -6 do -5°C

Šljiva je u fazami bubrenja pupova, prva oštećenja nastaju na -9°C

Višnja i trešnja su u fazi kraja bubrenja pupova, prva oštećenja nastaju na -5°C

Jabuka je u fazami mirovanja, prva oštećenja nastaju na -9°C

Kruška je u fazi bubrenja pupoljaka, prva oštećenja nastaju na -9°C

Jagoda je u fazi kretanja vegetacije, prva oštećenja nastaju na  -6.5°C

Vinova loza je u fazi  mirovanja, prva oštećenja nastaju na  -10°C

Pošto je predviđen mraz do -6C, potencijalno najugroženije su kajsije, breskve, višnja, trešnja i jagode.    

Moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, ali najefikasnije, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla. Podiže temperaturu u zasadu za 6-8°C.

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino, često niske efiksnosti. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3°C. Podiže temperaturu u zasadu za 1-1.5°C.

- grejači na propan-butan (Frostbuster...) relativno skupo, ali često zadovoljavajuće efikasnosti. Dobro je rešenje za mrazeve do -5°C. . Podiže temperaturu u zasadu za 1.5-2.5°C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je 48 sati , a najkasnije nekoliko sati pred početak mraza. Pruža zaštitu 10 dana, za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Vellamin 24, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...). Osim kod jagode kod ostalih biljni vrsta u ovim  fazama razvoja nema smisla da se primenjuju. 

Kod jagoda za preporuku je da se sa uklanjanjem starog lišća sačeka do 18. marta. Naime i to lišće će doprineti izvesnoj zaštiti od mraza.

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

Vremenska prognoza za naredne dve nedelje predviđa relativno toplo vreme preko dana i temperature oko 0 C preko noći. Predhodni periodi sa padavinama su sprali depozit eventualnih ranijih bakarnih tretmana. A trenutni vremenski uslovi pogoduju patogenima koji infekcije rade preko drvenastih delova voćaka. Te infekcije se dešavaju preko povreda nastalih od niskih temperatura, rezidbe ili drugim mehaničkim putem. Nakon infekcije simptomi njihovog delovanja se ispoljavaju tek nakon nekoliko godina, a u velikoj meri mogu da smanje produktivnu sposobnost zasada, kao i njegov eksploatacioni vek. Iz tog razloga preporučljivo bi bilo da se u narednih 7 dana uradi tretman voća sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman se može primeniti kod svog jabučasto i koštičavo voća. Ali je najpreporučljiviji kod koštičavog voća, pre svega kajsije i breskve.  

Bakarane preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu.

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

U našim agroklimatrskim uslovima praksa je pokazala da nekoliko hranjivim elemenata mogu biti posebno limitirajući faktor u proizvodnji voća. Na alkalnim zemljištima, u uslovima visoke obezbeđenosti zemljišta fosforom ili kada je često primenjuje nedovoljno zgoreli stajnjak može se javiti problem sa usvajanjem cinka i bora. A ova dva elementa zajedno sa azotom su potrebna u većim količinama odmah po kretanju vegetacije u proleće. Zato se u praksi dobro pokazalo tzv. "djubrenje na rezervu" cinka, bora i azota.

Primena je folijarna sa hranivima koja su bogata ovim elementima. Kao izvor azota najjeftinija je Urea (1kg/100lit vode), ali mogu da posluže i neka druga hraniva (naprim.: Agro N fluid itd). Kao izvor bora mogu da posluže sva folijarna hraniva koja sadrže najmanje 5% Bora (naprim.: Wuksal Boron, Foliarel 21B...), količina primene je 1-2 lit/kg po hektaru. A kao izvor cinka mogu da posluže sva hraniva sa najmanje 5% cinka (Wuksal Zink, Maxflow Zn...), količina primene ista kao i kod bora. Bitno je da je aplikacija urađena dok je još list fiziološki aktivan. U svim koštičavim voćnim vrstama (šljiva, breskva, kajsija, višnja, trešnja) je preporučljivo da se uradi ovaj tretman.

O neophodnosti ove mere u vašem zasadu, preporučujemo da se konsultujete sa vašim stručnjakom za ishranu bilja. 

Iako tokom cvetanja jabuke, nisu bili povoljni uslovi za infekcije od bakteriozne plamenjače jabučastog voća, treba biti oprezan. Do kraja maja meseca preporučljivo je najmanje jednom nedeljno da se obiđu zasadi u cilju utvrđivanja prisustva simptoma (mladari se suše i uvijaju u vidu pastirskog štapa - vidi sliku). Posebnu pažnju obratiti u zasadima gde u poslednje dve godine je bilo simptoma, odnosno problema. Takođe poseban oprez je potreban u lokalitetima gde je nakon cvetanja bilo grada i/ili olujnog vetra.

Ako se uoče simptomi obiljenja odmah pristupiti otklanjanju zaraženih biljnih delova sa najmanje 20-30cm i zdravog dela. Alat nakon svake upotrebe dezinfikovati (naprim.: alkohol, Desu i sl.). Zaražene biljne delove odmah spaliti. U ovom periodu primena antibiotika nema nikakvog efekta, već samo mehaničke mere i maksimalno održavanje higijene zasada. 

Na jabučastom voću mraz tokom noći 9 na 10.april, je u mnogim voćarskim regionima Srbije napravio velike štete na jabuci, krušci, a čini se i na dunji. Mraz je bio jačine -3 do -9C, sa prosečnom dužinom trajanja temperatura ispod 0C od 6 sati. Po sortama štete su sledeće:

- 50-100% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Ajdared, Jonagold grupa, Red Chief, Breaburn

- 40-80% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Mutchu, Čadel, Melroza

- 30-70% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Gala 

- 20-60% izmrzlih cvetnih pupoljaka: grupa Zlatni Delišes

- 10-50% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Fuji grupa, Greeni Smith

- kruška je uzavisnosti od sorte i lokaliteta izmrzla 60-100%

- visina šteta na dunji će se moći proceniti tek nakon cvetanja 

Prosečne štete po gazdinstvu iznose 50-95%. Prava veličina štete će se moći videti tek nakon oplodnje, odnosno nakon junskog opadanja plodova. 

Najviše su nastradali regioni Subotičko-Horgoške peščare, ravničarski deo Srema, nizijski delovi Smederevskog kraja... U ovim regionima pojedina voćarska gazdinstva su ostala bez prihoda, praktično u naredne 2 godine.

Šta činiti dalje?!

- izazivanje partenokarpije (formiranja plodova bez oplodnje) giberelinima (tražite savet stručnjaka, mera se sada mora sprovesti tokom faze cvetanja)

- sve mere zaštite treba redukovati i usmeriti na očuvanje lisne mase:

nastaviti sa redovnom zaštitom protiv prouzrokovača čađave krastavosti plodova do 15.juna

primena insekticida samo u krajnjoj nuždi, jabučnog smotavca intenzivno štiti samo na sortama ili  delovima voćnjaka gde se očekuje ekonomski prinos

- oprezno sa prihranom pre svega azotom, ali i folijarnim hranivima. Posebno obratiti pažnju da prihranu sa kalcijumom, zbog narušene ravnoteže list/plod, mogu biti izraženiji problemi nedostatka na plodovima

- u cilju sprečavanja preterane bujnosti planirati i zelenu rezidbu

Ovaj mraz je napravio katastrofalne štete na svim nivoima u državi (od direktnih šteta u voćnjaku do smanjenja značajnih izvoznih prihoda i za državu) i doveo u pitanje egzistenciju, pre svega specijalizovanih/porodičnih voćarskih gazdinstava. Nadamo se da će svi nivoi vlasti prepoznati veličinu i posledice ove katastrofe, i preduzeti mere za sanaciju koliko je to u njihovoj moći. Na voćarskim zadrugama i udruženjima je da nadležne upoznaju sa veličinom problema, kao i da animiraju iste da nešto preduzmu. 

    Preduzeće Agroprotekt Vam nudi feromonske i obojene klopke tipa Csalomon za sledeće vrste: Tuta absoluta paradajzov moljac, Helicoverpa armigera pamukova sovica, Lithocolletis blancardella miner mramornih mina, Lobesia botrana grožđani moljac, Ceratitis capitata voćna muva, Rhagoletis cerasi i cingulata muva višnje i trešnje, Lithocolletis corylifoliella miner belih mina, Grapholita funebrana šljivin smotavac, Pandemis heparana smotavac lisnih pupoljaka, Epicometis (Tropinota) hirta rutava buba, Anarsia lineatella breskvin moljac, Hoplocampa minuta i flava šljivine ose, Grapholita molesta breskvin smotavac, Cameraria ohridella miner kestena, Adoxophyes orana smotavac pokožice ploda, Archips podana mrki smotavac, Cydia pomonella jabučni smotavac, Leucoptera scitella miner okruglih mina i Diabrotica virgifera kukuruzna zlatica. Ukoliko ste zainteresovani javite se na telefon 063 326 772 Dragan Vajgand ili na E-mail vajgandd@sbb.rs . Cenovnik se nalazi na slici u prilogu.

Vlaženje tokom noći 6 na 7. april je stvorilo uslove za infekcije prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u većini lokaliteta u Srbiji (tamo gde je list bio vlažan najmanje 5 sati). Do infekcije je moglo doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, šljiva i breskva).

Ako niste radili tretman u poslednja 3 dana (od 04.aprila) preporuka je da se urade tretiranja sa:

breskva: CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona

šljiva: CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha 

višnja: CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

Tretman uraditi najkasnije u roku od 36 sati od početka vlaženja.

Prema vremenskoj prognozi u ponedeljak 9 i 10.aprila, u jutranjim časovima moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije.

Sada se voćne vrste nalaze uglavnom u fazama pred cvetanje, cvetanju ili precvetavanju, a osetljivost  na mraz je sledeća:

Kajsija je u fazi precvetavanje, prva oštećenja nastaju na - 2.7C 

Breskva je u fazama cvetanje - precvetavanje, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Šljiva je u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Višnja i trešnja su u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Jabuka je u fazi crveni balon, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Kruška je u fazi prvi cvetovi otovreni, prva oštećenja nastaju na -2,7C

Jagoda je u fazi pred cvetanje, prva oštećenja nastaju na  -3C

Mraz od 2.aprila je štete napravio uglavnom na cvetovima jabuke (prosečno do 20% oštećenja, uglavnom na Ajdaredu, Jonagold grupi i Zlatnom delišesu). Mere ublažavanja posledica ovog mraza su iste kao što je navedeno u obaveštenju od 31.03.2012    

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (breskva, kajsija) u pojedinim voćnjacima, pre svega u regionima Bačke i Banata može da se uoči rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Kišovito vreme najavljeno za 4-5.april, će najverovatnije dovesti do infekcija prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), kod kajsije i breskve koje su još u fazi cvetanja.

Preporuka je da se urade tretiranja sa: CIPRODEX 0.7lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona i to najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja.

Sada na početku vegetacije, u vreme pucanja pupoljaka do pojave cvetnih gronja, je momenat za primenu folijarnih hraniva sa naglašenim cinkom. Ovaj tretman je potreban, pošto u našim zemljišnim i klimatskim okolnostima, postoji stalni manji ili veći manjak ovog mikroelementa. Posebno nedostatak može biti izražen na peskovima i glinušama, ako je pH preko 7.2, ako se đubri sa nezgorelim stajnjakom, ako je povišen sadržaj teških metala i fosfora. Na ovakvim parcelama tretman je neizostavan.

Tretman se posebno preporučuje u zasadima jabuke, kruške, a poželjno je da se urade tremani i u zasadima koštičavog voća, do cvetanja istih.

Za ovaj tretman pogodna su folijarna đubriva koja sadrže najmanje 4-5% cinka (Cinkuran, Fertileader Axis, Nutri Zinc-P, Wuksal  Zinc, Maxflow Zinc...) 

Kajsija je u svim regionima Srbije u fazi cvetanja. U regionu Smedereva, Grocke, Južnog Banata i Fruške Gore počinje i cvetanje bresaka odnosno nektarina . U ovim regionima najavljeno kišovito vreme za period 30.mart - 1.april, može da stvori u uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.).

Preporuka:

1a. U zasadima gde ima otvorenog cveta  pre kiša (29. marta) uradi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kiša, a vlaženje je bilo duže od 10 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

2. U regionima i zasadima gde neće biti otvoreni cvet, u periodu vlaženja, ne tretirati

       Poštovani korisnici,

Agroupozorenje daje podatke o stanju štetnih organizama besplatno, ukoliko želite da osim stanja vidite i konkretne preporuke kada, kojim sredstvom za zaštitu bilja i kojom dozom treba uraditi zaštitu gajene biljke, postanite preplatnik. Preplata za celu 2012 godinu iznosi 2500 dinara. O detaljima pitajte na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772

Prve analize nastalih šteta od jako niskih temperatura, pokazuju da su nastale štete značajne, pre svega na koštičavom voću i vinovoj lozi. Što se tiče izmrzavanja cvetnih pupoljaka, u svim voćarskim regionima ispod 150 metara nadmorske visine situacija je slična:

- kajsija 90-100% izmrzlo

- breskva 80-100% 

- šljiva i višnja do 40%

- trešnja do 50%

- jabuka bez oštećenja ili do 5%

- kruška do 30%

- dunja bez oštećenja

- vinova loza 50-100% (što je bilo iznad snega) 

Na većim nadmorskim visinama štete su za koji procenat manje. Takođe ono što se sada ne može proceniti je stepen oštećenja višegodišnjeg drveta i grana, naročito kod kajsije, breskve i vinove loze (tek kada krene vegetacije videće se štete).

Koje mere se mogu preduzeti?!

Od pomotehničkih mera svakako pre nastavka rezidbe proceniti štete u voćnjaku. Sa rezidbom koštičavog voća sačekati kretanje vegetacije. Ako se utvrdi jače oštećenje drveta treba će praktikovati jaču rezidbu da bi se pospešila regeneracija drvne mase. Ako je došlo samo do oštećenja cvetnih pupoljaka rezati "na rod", odnosno raditi samo blagu rezidbu.

Od hemijskih mera do početka cvetanja za preporuku je primena:

- hormonskih preparata na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (ni jedan nije preparat nema registraciju kod nas, ali se mogu nabaviti Firgocur ultimate, Dirager...). Ovi preparati se primenjuju u periodu pucanje pupoljaka - zeleni pup, jednokratno. Pomažu regeneraciju sprovodnih elemenata i kambijalnog tkiva.

- primena preparata sa aminokiselinama, koje imaju "antistres efekat" (Isabion, Fertileader vital 954, Megafol, Delfan...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

- primena preparata na bazi ekstrakta morskih algi, koje sadrže citokinine i auksine (Ascofol...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

Sve ove mere mogu u nekim slučajevima samo da ublaže nastale štete, i ne treba očekivati čuda od ovih sredstava.  

Predstojeće postepeno otopljavnje i relativno vlažno vreme (magla, učestale kiše) pogoduju patogenima koji infekcije rade preko drvenastih delova voćaka. Te infekcije se dešavaju preko povreda nastalih od niskih temperatura i rezidbe. Iz tog razloga preporuka je da se u narednih 7 dana uradi tretman bresaka i kajsija sa nekim bakarnim preparatom. Pošto se pucanje pupoljaka prvo kajsije, a zatim i breskve očekuje najranije između 5-10.marta, malo je verovatno da će ovaj tretman biti dovoljan i za suzbijanje prouzrokovača kovrčavosti lišća breskve (Taphrina deformans).. Prvo se očekuje kretanje vegetacije kajsije i breskve na južnim obroncima Fruške Gore, Južnog Banata i regionu Grocke.

Bakarane preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli:

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

    Upoređenje meteoroloških prilika tokom 2011. godine za Sombor je urađeno sa klimatskim podacima za Sombor u periodu od 1948. do 2010. godine. Srednje mesečene temperature su tokom svih meseci bile više u odnosu na prosečne vrednosti i to tokom aprila za 2,6^OC, maja 0,4; juna 1,2; jula 0,6; avgusta 3,3 i septembra čak 3,6 ^OC! Srednja temperatura tokom perioda od apila do kraja septembra je tokom 2011. godine iznosila 19,7 ^OC i bila je viša za 2 ^OC u odnosu na prosečnu!

            Visina padavina je samo u julu 2011. godine bila veća u odnosu na srednju mesečnu vrednost i to za 17mm/m². Tokom svih ostalih meseci je količina padavina bila mnogo manja i to tokom aprila za 36mm/m², maja 21, juna 36mm, avgusta 55 i septembra 13mm/m². 

            Na osnovu iznetog možemo zaključiti da je 2011. godina u odnosu na prosečne klimatske prilike za Sombor bila mnogo toplija i suvlja.

     Tokom 2011. godine, na svim lokalitetima su leptiri zabeleženi u periodu od 23. septembra do 06. oktobra. Registrovano je do tri primerka za noć. Ono što je interesantno je da su u periodu od 1986. do sada leptiri uglavnom prestajali sa letom tokom prve polovine septembra. Tokom perioda od 25 godina, nakon 15. septembra je zabeleženo samo 8 leptira i to 1989. godine, kada je zabeležen i najveći broj primeraka na svetlosnoj klopci u Somboru. Tokom 2011. godine u Somboru je zabeležen samo jedan leptir 05. oktobra. U Čelarevu je ukupno zabeleženo 12 leptira od 23 do 02. oktobra i to po jedan do tri za noć, a u Velikim Radincima pet leptira ukupno 26. septembra tri i po jedan 04. i 06. oktobra.

      Prva generacija leptira je počela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najduže u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u Čelarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski Šančevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almaši i sar., 1997).

            Druga generacija je počela da leti istovremeno u Somboru i Čelarevu 13. jula. Najveća brojnost je registrovana odmah po pojavi već od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u Čelarevu 14. jula (devet leptira za noć). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraćim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u Čelarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za Novi Sad (Almaši i sar. 1997) bila nešto ranije najbrojnija.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

Prema vremenskoj prognozi u jutranjim časovima 22.marta moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Vojvodine, a najjači u regionu severne Vojvodine i cele Bačke (do -4C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temeprature. U ovoj fazi u kojoj se nalaze breskva (zelena tačka) i kajsija (otvoreni pupoljci) prva oštećena nastaju na temperaturama od -6C. Moguća je mera zaštite sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je ponedeljak 21.mart (nekoliko sati pre očekivanog mraza), ukoliko se ne promeni vremenska prognoza.

Potencijalno najugroženije su kajsije, jagode i breskve.   

            Nedavno je iz štampe izašla knjiga pod naslovom Priručnik o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) na svetlosnoj klopci. Autor knjige je mr Dragan Vajgand koji ovom prilikom želi da upozna javnost sa rezultatima svojih istraživanja familije sovica, koja traju još od 1986. godine.

            Knjiga je B5 formata i ima 180 stranica. Knjiga obrađuje 200 različitih sovica koje su značajne za rad sa svetlosnim klopkama. U zavisnosti od brojnosti konkretne vrste sovice, knjiga prikazuje sve ili deo narednih podataka:

Ukupnu brojnost leptira po godinama od 1994. do 2009. godine.

Prosečnu godišnju brojnost leptira za period od 1994. do 2004. godine.

Vreme početka i kraja leta leptira tokom godine u Evropi i u Somboru.

Dinamiku leta leptira tokom godine.

Brojnost leptira po generacijama.

Mogućnost davanja dugoročne prognoze primenom koeficijenta generacije.

Vreme pojave maksimuma leta leptira.

Podatke o prezimljujućem stadijumu.

Podatke o vremenu pojave gusenica.

Podatke o biljkama na kojima se razvija gusenica.

Podatke o eventualnoj štetnosti kod nas i u svetu.

Kvalitetne fotografije svih obrađenih sovica.

            Knjiga je namenjena stručnjacima za zaštitu bilja, agronomima koji se bave zaštitom bilja, studentima i ljubiteljima prirode koji će pomoću knjige moći da prepoznaju 200 sovica.

            Primerak knjige košta 1.200 dinara + troškovi slanja knjige koji prilikom slanja Post ekspresom koštaju oko 200 dinara po primerku.

            Ukoliko ste zainteresovani za knjigu, možete se javiti autoru vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772.

15.00-15.15  Florijan Farkaš i Dragan Vajgand

15.15-16.15  Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije

16.30-17.30  Predavač Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije

17.45 do 18.00 Predavač: Slađana Babić-Rađenović-InveR Gradiška, Republika Srpska

18.00 do 18.15 Predavač Damir Lučić, Inventivna rješenja Velika Gorica, Republika Hrvatska

18.15 do 19.00 Dragan Vajgand, Florian Farkaš i predavači

Za suzbijanje korova u usevu soje preporučujemo:

1. PULSAR 40 1.0 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila (maksimum 8 g/ha,u slučaju manje brojnosti korova i 6 g/ha završava posao).

2. ili kombinacija PIVOT + BASAGRAN 0.3 L/ha + 2-2.5 L/ha+preparat na bazi tifensulfuron-metila.

U suncokretu preporucujemo upotrebu PULSARA 40 u kolicini od 1.2l/ha,od drugog para listova suncokreta pa dalje.

Za suzbijanje divljih sirkova,muhara i drugih travnih korova u usevima soje,suncokreta,secerne repe,krompira,lucerke graskova i drugih kultura preporucujemo upotrebu herbicida FOCCUS ULTRA u kolicini 1.5-2.0 l/ha.

Soja je uglavnom u fazi prvog trolista, BASF preporučuje da se uradi split aplikacija herbicida i to:

Varijanta 1. PULSAR 40 0,6 L/ha u trenutnoj fazi razvoja  soje i nakon 7 dana drugi deo PULSARA 40 0,6 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila.

Varijanta 2. PIVOT 0,3L/ha + BASAGRAN 2-2,5 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila, jednokratno ili u split aplikaciji.

U hibridima suncokreta koji su odporni na upotrebu PULSARA 40 preporučujemo primenu u količini od 1.2 L/ha, u fazi od drugog para listova suncokreta pa dalje.

U kukuruzu preporučujemo upotrebu herbicida CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha, za suzbijanje svih širokolisnih korova, faza primene do 6 listova kukuruza.

U jabučastom voću borba protiv čadjave krastavosti se nastavlja primenom fungicida DELAN 700 WG u kolicini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola.

Za  jagodasto voce (jagoda,malina) preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.5 kg/ha (upotreba 1000 litara vode/ha), radi suzbijanja truleži u ovim kulturama. Napomena SIGNUM je jedan od retkih fungicida REGISTROVANIH za primenu u jagodastom vocu sa karencom od 7 dana.

U regionu južnog i srednje Banata i Fruške gore u ranim jutarnjim časovima, a u ostalim regionima Vojvodine tokom ranih prepodnevnih časova 12.aprila je došlo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova. Stoga na breskvama i eventualno kajsijama koje su još u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Pošto se najavljuje kišovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledeća:

1. ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3%, ODEON 0,2%, BRAVO 0,3% i slično

2. ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1% i drugi.

Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do večernjih sati 14.aprila, makar i po kiši. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti. Ovim tretmanom štitimo i od prouzrokovača šupljikavosti lišća.

Proizvođači voća i uljane repice 

Sada je period cvetanja voća i uljane repice. U nekim slučajevima će biti potrebno da se primenjuju insekticidi. Apelujemo da se primena insekticida ne radi bez preke potrebe i bez predhodne konsultacije sa stručnim licem. Vaša je moralna, agronomska i zakonska obaveza da obavestite pčelare 48 sati pre primene insekticida (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja - član 48 i 49 i Zakon o stočarstvu -član 63). Uništavanjem oprašivača smanjujete procenat oplodnje i do 40%. 

Rutava buba je i ove godine počela da pričinjava štete na voćnim vrstama koje cvetaju. Najveće štete treba računati u periodu od 10-16 sati, kada je miran, topao sunčan dan (temperature preko 18C). Primena insekticida pri jakom napadu ima vrlo malog efekta (pošto naleću nove jedinke i vrlo brzo uništavaju cvetove). Samo kombinacijom različitih mera se mogu postići kakvi takvi efekti zaštite. Te mere podrazumevaju: 

- primena belih ili plavih plastičnih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojačalo privlačno delovanje. Posude se kače u krošnje voćaka. Broj posuda zavisi od jačine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha možda će trebati i nekoliko stotina). Vodite računa da će možda trebati svakog dana da se prazne od insekata i pune novom tekućinom.

- zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanje isto može da smanji aktivnost insekta, pošto se kasnije "diže" sa mesta gde provede noć, pa je period aktivnosti tokom dana kraći. Takođe u ovim zasadima je moguća primena insekticida u jutarnjim časovima na površinu zemljišta u cilju suzbijanja insekata pre nego što polete u krošnje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta uništavanja korisnih insekata oprašivača .

- gore navedeni saveti se odnose na višegodišnje zasade. Što se tiče uljane repice nažalost primena insekticida je često neophodna. Ali efikasnost i u ovom slučaju je diskutabilna. Parcele koje su šire nego što su duže obično prolaze sa mali procentom oštećenja, pošto je napad obično ograničen na periferne delove parcele.

Naglo otopljavanje i očekivani vremenski uslovi tokom januara meseca (temperature između -5 i + 5°C) stvaraće povoljne uslove za razvoj prouzrokovača truleži glavica salate. Ovoj pojavi će naročito biti podležni usevi koji su u fazi rozete i na početku zavijanja u glavicu. I dalje najveći značaj imaju preventivne mere - provetravanje i štedljivo navodnjavanje (svakih 20-tak dana sa 25-30lit/m² vode). Za navodnjavanje birati dane kada se očekuje nekoliko vezanih sunčanih dana i sa što višim temeperaturama. Cilj svih ovih mera je da lisna masa bude što kraće vreme vlažna.

Primena fungicida je preoručljiva u onim objektima gde je i ranijih godina bilo problema sa truleži glavica, odnosno gde ne može da se dobro reguliše provetravanje objekata. Prednost treba dati  preparatima koji su toksikološki povoljniji i imaju kraću karencu (boskalid - karenca 14 dana ili fenhexamid karenca 3 dana).

Ako je već došlo do pojave truleži, najbolje je konsultovati stručnjaka za zaštitu bilja, koji će odrediti prirodu patogena (bakterija, gljiva...) i preporučiti odgovarajuće mere.

Pokrivanje biljaka sa agrotekstilom je preporučljivo samo ako je salata u fazi glavičenja i kada se očekuju noćne temperature oko ili ispod -5°C. Preko dana (kada su temperature u plusu) i ovakav usev je poželjno otkriti.

U slučaju da nastupe duži sušni periodi, kada u objektima relativna vlažnost vazduha postane jako niska povećava se opasnost od rubne paleži najstarijeg lišća. U takvim situacijama rešenje je u primeni orošivača koji prave maglu i to u najtoplijim delovima dana, odnosno tempiranju navodnjavanja u tim periodima.

Prema vremenskoj prognozi period jako niskih temperatura (i do -14°C) će trajati do ponedeljka 21.decembra. Nakon toga temperature će otići u plus vrednosti.

U negrejanim objektima, ako je salata u fazi do 10 formiranih listova i pokrivena agrotekstilom, trebalo bi da bez oštećenja izdrži ove temperature. Ako je salata u fazi zavijanja glavice, tada su moguća oštećenja. Najčešće se oštećenja manifestuju u vidu odumiranja najstarijeg lišća ili dolazi do pojave mehura i smežuravanja tkiva (kao koža starih ljudi). U težim slučajevima dolazi do odumiranja sredine glavica (vidi sliku).

Šta se može učiniti?! Ako ste pre ovog perioda pokrili biljke agrotekstilom tada je problem rešen kod useva koji su u mlađim razvojim stadijumima. Napominjemo da ako do sada niste pokrili biljke agrotekstilom to sada dok su smznute i ne činite, osim ako to možete da uradite tako da ih ne dodirujete. Smrznute biljke jako lako pucaju na dodir. Kod useva koji je u fazi zavijanja rozete, dogrevanje vazduha (obično gasnim topovima) i održavanje temperature u objektima oko 0°C u kombinaciji sa agrotekstilom je rešenje problema. Vodite računa da ako duže vreme koristite gasni top (naprim: celu noć) povremeno provetravate objekat, da bi smanjili koncentraciju CO_2, u protivnom može doći do oštećenja biljaka.

Posebno kritičan dan će biti utorak (22.decembar) u slučaju da dođe do naglog otkravljivanja salate. Tada i mlađe salate mogu da budu oštećene u izvesnoj meri. Rešenje je da se, u slučaju naglog podizanja temperature, otvori objekat i na taj način uspori naglo otkravljivanje useva.

          Za analizu vrednosti meteoroloških podataka su na grafikonu prikazane vrednosti u Somboru za period od 1948. do 2008. godine i 2009. godine.

Kriva temperature pokazuje da je april bio topliji od prosečne vrednosti za 3^OC, maj za 1.8^OC, jul za 1.7^OC, avgust za 2.1^OC a septembar za 2.4^OC. Samo je jun bio hladniji od višegodišnjeg proseka za 0,4^OC. Prosečna temperatura tokom vegetacionog perioda u 2009. godini je bila toplija za 1,8^OC ili 10% veća u poređenju sa višegodišnjim prosekom. To znači da je suma efektivnih temperatura bila 323,6^OC veća od prosečne vrednosti. Insekti i biljke su znači imali mnogo više toplotne energije za svoj razvoj. Ta toplotna energija je bila jednaka energiji koju dobiju tokom 15 dana! Zato nas ne čudi pojava treće generacije kod insekata koji uobičajeno imaju dve generacije (Ostrinia nubilalis, Cydia pomonella, Agrotis segetum).

            Količina padavina u periodu od aprila do septembra je bila za 87,8mm/m2 ili za 25% manja od prosečne. Samo je jun imao za 32mm padavina više od proseka, ali te padavine nisu mogle da nadoknade nedostatak vode u zemljištu nastao tokom aprila i maja.

Nakon rasađivanja salate u plastenicima, česta je dilema kod proizvođača koje mere zaštite primeniti i u kolikoj meri. Pre svega treba stalno imati u vidu da je zimska salata vrlo zdravo, ali i vrlo opasno povrće. Opasno zato što nepravilnom primenom đubriva može da nagomila štetne materije koje mogu biti čak i pogubne po zdravlje. A nepotrebna primena pesticida dovodi do nagomilavanja pesticidnih ostataka. Povoljna je okolnost da integralnim pristupom zaštiti salate primena pesticida može biti svedena na minimum ili čak i izostavljena.

Što se tiče prouzrokovača oboljenja, treba znati da u prvoj polovini vegetacije salate, tokom zimskog perioda, oboljenja ne predstavljaju problem. Ako su preduzete sve potrebne mere koje podrazumevaju proizvodnju savremenu proizvodnju salate, tada primena fungicida je nepotrebna u prvoj polovini vegetacije. Najznačajnije mere su:

- rasad proizveden u kontejnerima na sterilnim supstratima,

- rasadjivanje na malč foliju,

- plitka sadnja (1/3 zemljane lopte samo da se nalazi u zemlji),

- štedljivo navodnjavanje, "bolje da je suvo nego mokro" (obično 1x sa 25-30 lit/m² u 10-15 dana ili čak i ređe)

- provetravanje kada je god moguće

Od štetočina najčešći problem su puževi i krtice. Primena zemljišnih insekticida u ovom periodu rasađivanja salate, takođe nije opravdana.

Puževi: prednost treba dati mehaničkim merama suzbijanja. Ručno skupljanje puževa u zoru je jedna mera koja bi trebalo više da se primenjuje. Postavljanje klopki (od crepa, mokrih džakova i slično) koje se pune krompirom, mrkvom, proklijalom pšenicom i sl, gde se puževi sakupljaju i lako mogu da se skupe. Ovakve klopke postavljati uz ivice plastenika. Pivske klopke se prave od plastičnih flaša umetanjem gornjeg suženog dela u donji, ukopavaju se u zemlju, tako da gornja ivica malo viri iznad površine zemlje. Klopke se pune se pivom tako da sloj tečnosti bude debljine 3 prsta. Kao krajnju meru preporučujemo primenu hemijskih preparata.  Mogu se primeniti mamci na bazi metiokarba koji dobro deluju na nižim temperaturama, ali su jako toksični za kišne gliste ili metaldehida (Carakol) koji slabije deluje na nižim temperaturama, ali je toksikološki povoljniji. U svakom slučaju mamke je najbolje postavaljati nakon zalivanja isključivo oko biljaka na zemlju i posle nekoliko dana ih menjati kada počinje da im se smanjuje delovanje. 

Krtice treba imati u vidu da su one korisne životinje, iako mogu veliki broj biljaka da unište posredno svojim kretanje kroz zemljište. Zato pre svega ih treba terati zalivanjem njihovih hodnika vodom, postavlajnjem krpa natopljenih u naftu ili benzin. Mogu se primeniti i ultrazvučni uređaji koji ih teraju. U krajnjo nuždi mogu se primeniti dimni repelenti (Talpax i drugi).

- da li imaju sanitarne knjižice ako rade u primarnoj doradi prizvoda

tačka11 obeležavanje i isporuka robe

Onda moramo za svaku od tačaka da imamo dokumentaciju da su preduzete mere zaštite životne sredine, da je vođena briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih, te o propisima koji garantuju zdravstveno bezbednu hranu.

            Veliki deo dokumentacije, kada jednom prikupite traje vam zauvek! Dokumetacija treba da je složena određenim redom i da se uredno čuva na imanju.

Global GAP standard je podeljen u više delova, prilagođen određenim specifičnostima pojedinih proizvodnji. Zajednički, osnovni deo je zajednički za sve proizvodnje. On se dalje deli na biljnu proizvodnju, proizvodnju životinja i proizvodnju hrane u vodi.

Podaci o proizvođaču treba da sadrže osnovne podatke: ime i prezime, adresu, mesto.

Podaci o proizvodnji treba da sadrže: mapu polja, može i skica rukom; knjigu polja, koja sadrži podatke o plodoredu, hemijskom sastavu zemljišta, podacima o mogućnosti pojave erozije, procena opasnosti i predlozi rešenja usled pjave zagađenja smećem ili prljavom robom.

Šta je Global GAP?

            Zašto je napravljen ovaj standard?

            Proizvod napravljen po principima GlobalGAP-a garantuje da su prikom proizvodnje korišteni najviši bezbednosni i higijenski standardi te da je hrana koju kupujete zdravstveno bezbedna!

       Vrsta Harmonia axyridis se nalazi na spiskovima najnepoželjnijih organizama Evrope i Severne Amerike. Zbog svoje velike efikasnosti u suzbijanju lisnih vaši je preneta iz Azije u Severnu Ameriku i Evropu. Međutim posle kratkog vremena je pokazala svoje drugo lice. Ova vrsta toliko efikasno suzbija lisne vaši, da druge bubamare ostaju bez hrane. Dodatan problem je što se ponekad hrani i larvama drugih bubamara koje su na nekoj teritoriji odomaćene. Takođe krajem leta i tokom jeseni ona se ponekad hrani i zrelim voćem i grožđem. Ako ove bubamare uđu u preradu vina, zbog alkaloida koje ima u sebi vino gubi kvalitet. Vrsta je sklona okupljanju u grupe radi prezimljavanja, a kao jedno od pogodnih mesta se navode upravo grozdovi grožđa!

      Harmonia ima veoma promenljive crne pege na crvenim krilima, a ono što je karakteristično je crna W šara na beloj glavi, što se može videti na fotografiji u prilogu.

    Ukoliko u grozdovima grožđa uočite grupe bubamara, najverovatnije se radi o ovoj vrsti (ostale vrste se obično ne grupišu), pa te grozdove obavezno treba odvojiti i ne stavljati ih u preradu! Hemijsko suzbijanje se ne sme izvoditi!!!

         Zaštitu ponavljati u razmacima u zavisnosti od korištenog preparata: ako su korišteni Avaunt ili COragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana, ako su korišteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha svakih 3 dana.

      Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Pančevo, Bela Crkva, se očekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Bačka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odžaka, Vrbasa i Bečeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Bačka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgoš od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvršiti zaštitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

      Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza šećerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne očekuje značajnija pojava jaja i gusenica.

             Masovna pojava gusenica se za sada ne očekuje ni na jednom usevu!

             Karence Avaunta i Coragena 3 dana u navedenim usevima. Lannate i Methomex 14 dana u paprici i paradajzu. Karate zeon 3 dana paradajz, 5 dana paprika, Sumi alpha 5 dana kukuruz, 7 dana paradajz i paprika u EU.

           Registrovan je početak leta leptira podgrizajućih sovica druge generacije (Agrotis segetum i Agrotis exclamationis).

         Brojnost leptira podgrizajućih sovica je još uvek suviše mala da bi u polju trebalo preduzimati neke mere.

            Tokom predhodna dva, tri dana registrovani su prvi primerci leptira druge generacije stričkovog admirala. Iako su leptiri masovni, polaganje jaja još nije počelo nego je u toku dopunska ishrana leptira. Soje u narednih pet dana ne treba pregledati na prisustno jaja.

         Na usevima soje još uvek su prisutni i leptiri, ali se brojnost smanjila.

         Na parcelama gde se ustanovi prisustvo gusenica, a nema mnogo položenih jaja treba izvršiti zaštitu soje preparatima: Vantex 0,06L/ha, Talstar 0,15 L/ha, Sumialpha 0,15L/ha, Karate zeon 0,2 L/ha.

         Na parcelama gde su prisutne gusenice ali je još uvek u toku i polaganje jaja preporučuje se upotreba Pyrinex 1,5L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili fenitrotiona 1,5L/ha

       Pošto je u toku i suzbijanje divljeg sirka, a na nekim parcelama još uvek i širokolisnih korova, vršene su i kombinacije navedenih insekticida sa herbicidima Agil, Oxon, Harmony, Pulsar, Fusilade forte. Ni insekticidi ni herbicidi nisu imali umanjeno dejstvo.

          Na najvećem broju površina pod sojom je još uvek prisutna velika brojnost leptira koji intenzivno polažu jaja. Medjutim raste broj useva gde je počelo piljenje gusenica (oko 5% površine). Na svega 5% površina gusenice su se razvile do trećeg razvojnog stadijuma i tamo gde nije izvedeno suzbijanje su štete od gusenica već prisutne.

         Savetuje se obavezan pregled svih površina pod sojom u narednih 7 dana.

           Na parcelama gde se ustanovi prisustvo gusenica, a nema mnogo položenih jaja treba izvršiti zaštitu soje preparatima: Vantex 0,06L/ha, Talstar 0,15 L/ha, Sumialpha 0,15L/ha, Karate zeon 0,2 L/ha.

         Na parcelama gde su prisutne gusenice ali je još uvek u toku i polaganje jaja preporučuje se upotreba Pyrinex 1,5L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili fenitrotiona 1,5L/ha

         Ovaj leptir se hrani svim biljkama u cvetanju. Jaja najradije polaže na palamidu. Nekada postaje štetan na soji, kada se mlade gusenice sa palamide koju suzbijemo herbicidima, presele na soju. U periodu od 30. maja do 10. juna treba pregledati useve soje na prisustvo gusenica stričkovog admirala. Ukoliko se ustanovi dve gusenice po metru kvadratnom u proseku, treba obaviti suzbijanje. Treba imati u vidu da se gusenice obično javljaju oazno, pa to treba imati u vidu prilikom pregleda. Pošto gusenice prave gnezda povezujući nekoliko listova svilom, i suzbijanje se može obaviti oazno. Za suzbijanje se mogu koristiti: Talstar 1,5dl/ha i Sumialpha 1,5dL/ha.

Izgled leptira možete videti na adresi http://www.leptiri.co.yu/leptiri/zbirka_dnevnih/C_cardui.jpg a svih stadijuma ove vrste možete videti na adresi  http://www.leps.it/indexjs.htm?SpeciesPages/CynthCardui.htm

Usled povolljnih vremenskih prilika, u velikom broju zasada jagoda primećeno je prisustvo običog paučinara (Tetranichus urticae). Pošto se, u ovim uslovima, vrlo brzo razmnožava, a berba je u toku, ako se uoči njegovo prisustvo preproučujemo primenu tzv. "letnjih ulja" na bazi parafinskih (jedino dolazi u obzir preparat EOS) ili biljnih ulja u koncentracijama od 1%. Karenca za ove preparate je 2 dana i nisu toksični za toplokrvne organizme. Pošto je njihovo delovanje isključivo mehaničko (gušenje i otežavanje disanja i sisanja) tretmani se moraju ponavljati svakih 4-7 dana, a aplikacija usmerena na naličje lista.

U narednih 10 dana (do 20.maja) iako se najavljuju padavine, nizak je rizik od prouzrokovača sive truleži. Ipak ako nastane situacija da je lisna masa vlažna više od 7 sati/dan, nakon izvršene berbe tretirati sa preparatom na bazi fenheksamida 0.1% (kod nas nema registraciju, ali u susednim zemljama ima i karenca je 3 dana). Od preparata koji kod nas imaju registraciju za ovu namenu samo se moze koristiti kombinacija pyraclostrobin + boscalid 0.15% (karenca je 7 dana kod nas, a u susedim zemljama 3 dana), ostali preparati imaju mnogo duže karence (14 i više dana) i u ovom periodu se ne mogu koristiti.

Molimo Vas, da vodite računa, da je jagoda proizvod kod koga je visok rizik od akutnih trovanja i zato se konsultujete sa stručnim licem i dobro promislite pre nego što primenite bilo koji pesticid.

Jagoda na otvorenom polju je u fazi cvetanja i/ili već zametnutih plodova. A nestabilno vreme, sa učestalim kišama uslovljava visok rizik od infekcije od prouzrokovača sive truleži (Botritisa) na plodovima jagode. I tih razloga za preprouku je da se u ovom periodu (20-23.april) urade tretmani sa fungicidima: Ronilan 0.15% (karenca: 14 dana) ili Pyrus 0.25%* (karenca: 14 dana).

* preparat nije registrovan u Srbiji za ovu namenu

U reginoma gde je kajsija počela da cveta (srednja Bačka i Banat, Srem  i jug Banata) 1 ili 2 aprila je neophodno da se tretiraju zasadi kajsija protiv monilije. U obzir dolaze sledeći preparati:

- Ronilan 0.15%, Octave 0.04%, Mirage 0.05%, Chorus 0.03% i drugi.    

U onim objektima gde je primećena pojava lisnih vašiju na salati u plastenicima, a sečenje je u toku ili će da počne u narednih 14 dana, ne bi trebalo raditi njihovo hemijsko suzbijanje, već što pre prodati glavice.  U tom periodu populacija vašiju neće toliko da se poveća da bi nanela veće štete.

Ako je do početka sečenja ostalo više od 14 dana, primena insekticida može da uspori rast populacije. Nažalost, u Srbiji nema registorvanih preparata za ovu namenu. U nekim zemljama EU se koristi ACTARA 4gr (karenca 7 dana) ili CHEES 4gr/10 lit vode (karenca 7 dana). Za jedan objekat u kome ima oko 2500 glavica salate treba najmanje 30lit rastvora, ako se tretman radi sa leđnim prskalicama.

Takođe u narednom periodu je povećana opasnost od pojave nekroze oboda listova salate. Da bi se problem predupredio obratiti pažnju na režim zalivanja (nedeljno obezbediti 20lit/m² vode i održavati konstantnu vlažnost zemljišta). Ako se ima mogućnosti tokom toplih, sunčanih dana primenjivati orošavanje u cilju održavanja relativne vlažnosti vazduha oko 75%. Takođe se preporučuje folijarna primena kalcijuma (Calbit C, Calciogreen, Fertileader Magical - kao skuplje, ali fiziološki bolje varijante ili Calcinita, Wuksal Calciuma - kao jeftinije, ali fiziološki lošije opcije). Karenca za ova hraniva je 10 dana.

U cilju smanjenja mogućnosti nagomilavanja štetnih azotnih jedinjenja u glavicama salate, prestati sa prihranom preko zemljišta 3-4 nedelje pre početka sečenja glavica.