Štetni organizmi

Ostale biljne vrste

Feromoni za 2017. godinu [09.02.2017]

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Rod

Vrsta

narodno ime

Tuta

absoluta

paradajzov moljac

Clysia

ambiguella

grožđani moljac

Meligethes

aeneus

repičin sjajnik

Helicoverpa

armigera

pamukova sovica

Ceutorrhynchus

assimilis, quadridens

repičine pipe

Lithocolletis

blancardella

miner mramornih mina

Lobesia

botrana

grožđani moljac

Ceratitis

capitata

voćna muva

Rhagoletis

 cerasi i cingulata

muva višnje i trešnje

Sitotroga

cerealella

žitni moljac

Lithocolletis

corylifoliella

miner belih mina

Cossus

cossus

drvotočac

Grapholita

funebrana

šljivin smotavac

Pandemis

heparana

smotavac lisnih pupova

Epicometis

hirta

rutava buba

Plodia

Anagasta

Interpunctella

Kuehniella

bakrenasti  moljac

brašneni moljac

Anarsia

lineatella

breskvin moljac

Hoplocampa

minuta, flava PALf

šljivine ose

Grapholita

molesta

breskvin smotavac

Synanthedon

 myopaeformis

jabukov staklokrilac

Ostrinia

nubilalis

kukurzni plamenac

Agriotes

obscurus/ lineatus

skočibube (žičari)

Cameraria

ohridella

miner kestena

Phthorimaea

operculella

krompirov moljac

Adoxophyes

orana

smotavac pokožice ploda

Archips

podana

mrki smotavac

Cydia/ Carpocapsa 

pomonella

jabučni smotavac

Bothinoderes

punctiventris

repina pipa

Zeuzera

pyrina

granotočac

Cydia

pyrivora

kruškin smotavac

Agriotes

sordidus

skočibuba (žičar)

Leucoptera

scitella

miner okruglih mina

Tropinota

squalida

crni cvetojed

Diabrotica

virgifera

kukuruzna zlatica

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu [26.01.2017]

     Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Katedra za voćarstvo, 2. februara 2017. godine organizuje IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu sa temom: Primena bioregulatora u voćarstvu. Savetovanje će se održati u Velikoj sali Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sa sledećim programom: 

8:30-9:30 Registracijaučesnika

9:30-9:40 OtvaranjeSavetovanja

Pozdravna reč domaćina

9:40-10:10Radivojević, D., Milivojević, J., Veličković, M., Oparnica, Č.  - Primena biljnih bioregulatora kod kontinentalnih vrsta voćaka

10:10-10:50 Matej Stopar - Inhibitori fotosinteze kao sredstva za proređivanje plodova jabuke

10:50-11:30 Guglielmo Costa - Primena bioregulatora u proizvodnji kruške

11:30-11:45 Prezentacija generalnog sponzora „Green Grow Group

11:45-12:30 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

12:30-12:45 Prezentacija sponzora „Gruža agrar“

12:45-13:30 Meland, M. and Maas, F.M. - Regulisanje rodnosti šljive primenom bioregulatora

13:30-13:45 Prezentacija sponzora „Avital DOO“

13:45-14:00 Diskusija

14:00 – 15:00 RUČAK

15:00-15:15 Prezentacija sponzora „Agromarket DOO“

15:15-16:00 Gottfried Lafer - Primena bioregulatora u cilju poboljšanja kvaliteta i skladišne sposobnosti plodova

16:00-16:10 Đurović, D. et al. - Uticaj hemijskog proređivanja plodova na rodnost i kvalitet ploda sorti jabuke

16:10-16:25 Prezentacija sponzora „Repar Corporation - USA“

16:25-16:50 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

 16:50-17:00 Zec, G. et al. - Uticaj proheksadion-kalcijuma i etefona na bujnost sorti trešnje

17:00-17:10 Magazin, N. et al. -Uticaj 1-metilciklopropena na kvalitet plodova jabuke sorte „Granny Smith“ u zavisnosti od primenjene koncentracije i uslova čuvanja

17:10-17:20 Pakeza, D. et al. – Uticaj 1-metilciklopropena (1-MCP) na čuvanje plodova kruške sorte 'Vilijamovka'

17:20-17:30 Popović, R.G. et al. - Ožiljavanje zrelih reznica smokve (Ficus carica L.)

17:30-17:50 Diskusija

17:50 Zatvaranje Savetovanja

     Kotizacija iznosi 1000 dinara i obuhvata prisustvo predavanjima, razgledanje izložbe sponzora savetovanja, Zbornik radova savetovanja (130 strana), ručak i osveženje na pauzama. Kotizazacija se može uplatiti na licu mesta ili unapred na račun Poljoprivrednog fakulteta 840-1872666-79 sa svrhom uplate Kotizacija za IV Savetovanje. 

   Za više informacija kontakt osobe su: Boban Đorđević b.djordjevic@agrif.bg.ac.rs i Milica Fotirić fotiric@agrif.bg.ac.rs 

 

Kolika je opasnost do izmrzavanja voća?! [08.01.2017]

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim  temperaturama.  Što se može videti i iz priložene tabele:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  minimum

jabuka

 -25°C

kruška

-25°C (-30°C)

Dunja

-30°C

Šljiva

 -25°C

Breskva

-26°C (-30°C)

Kajsija

-25°C

Trešnja

-28°C

Višnja

-40°C

Orah

-16°C

Lešnik

Do -30°C

Vinova loza

-24°C (okca)

-26°C (lastari)

-30°C (drvo)

Malina

Do -26°C

 

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25°C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20°C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Trenutna  situacija upućuje da, generalno gledano, u velikoj većini regiona Srbije niske temperature u poslednja dva dana nisu trebale da nanesu neku veću štetu  jabučastom, koštičavom voću kao i vinovoj lozi.  Moguća oštećenja od mraza treba očekivati u zasadima oraha.

Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izloženo umereno niskim temperaturma, pa proces kaljenja biljaka nije bio ometan otopljavanjima te su biljke dobro pripremljene za kratkotrajne ekstreme. Drugo period sa ekstremno niskim temperaturama (-20°C i više) je trajao kratko (3-5 sati, i to jutranji sati 8. januara). Takođe, je umirujuće da se dalje tokom zime više nepredviđaju ovaki polarni talasi.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon tokom februara). Potpunu  sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba biti oprezan na lokalitetima gde su izmerene temperature ispod -20°C. Na, ovim mestima je preporuka da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

Kolika je opasnost do izmrzavanja ozimih strnih žita i uljane repice! [08.01.2017]

Prema literaturnim podacima, bez snežnog pokrivača,  izmrzavanje može da nastupi ako se temperature vazduha spuste na:

- pšenica ispod  -20°C (-25°C)

- ozimi ječam  ispod -15°C (-20°C)

- uljana repica ispod -12°C (-15°C)

Da li će i u kojoj meri da dođe do izmrzavanja zavisi od učestalosti i dužina ekstremno niskih temperatrura, naglih otopljavanja i smrzavanja, sorte/hibrida, razvijenosti useva (kasne setve, slabiji usevi su osetljiviji), ishranjenosti mladih biljaka (pre svega sa fosforom i kalijumom)…

Ako se sve ovo uzme u obzir možemo reći, na osnovu trenutne situacije da postoji realna opasnost od oštećenja pre svega useva uljane repice, pa i ječma. Međutim, pošto ima dosta parcela pod pšenicom koja je sada u fazi nicanja ili prva dva lista i na ovim njivama treba očekivati štete od zimskih mrazeva. Naročito su ugroženi lokaliteti gde nema snežnog pokrivača ili je on tanji od  3-4cm (veći deo Vojvodine).

 Trenutna temperatura zemljišta na 5cm dubine ispod debljeg snežnog pokrivača je oko -0,5°C bez većih oscilacija tokom dana. Ali gde ga nema ili je tanji od 2cm dnevne oscilacije idu u proseku -3 do -8°C, što svakako ne doprinosi ublažavanju ekstremnih uslova.   

Problem malo ublažava, kod useva koji su na vreme posejani i u dobroj kondiciji, činjenica da su biljke maksimalno iskaljene (dugo traju hladni dani, koji nisu bili prekidani dužim toplim periodima). Takođe je dobro što je zemljište suvo (u Vojvodini trenutno vladaju uslovi suše do ekstremne suše, a u centraloj Srbiji normalni do sušni uslovi), pa i to ublažava negativno delovanje niskih temperatura (na prim: kod uljane repice tolerantnost na niske temperature jako pada u vlažnom zemljištu – može da izmrzne već na -7 do -10°C).

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća [05.12.2016]

    Društvo voćara Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i SANU - odbor za selo organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Ono će se održati 10. decembra 2016. godine u Amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa sledećim programom:

8.30–9.30 Okupljanje učesnika

9.30–10.00 Svečano otvaranje skupa

Pozdravne reči organizatora i gostiju

10.00–10.20 Savremena proizvodnja trešnje – Iskustva iz Srbije

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

10.20–11.00 Savremena proizvodnja jabuke – Iskustva iz Italije

Michele Giori, Soc. Agr. Salvi Vivai s.s, Ferarra, Italija

11.00–11.30 Diskusija, pauza sa osveženjem

11.30–11.50 Čuvanje plodova kajsije i šljive

Dr Jasna Mastilović, Institut za prehrambene tehnologije Novi Sad, Srbija

Doc. dr Nenad Magazin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

11.50–12.40 Stanje na evropskom tržištu jabuke – nove destinacije za evropske jabuke u Aziji,

severnoj Africi, Perzijskom zalivu. Uslovi i problem vezani za transport jabuke na

udaljena/prekookeanska tržišta

Adam Paradowski, Agrofresh, Poljska

12.40–13.00 Diskusija, pauza sa osveženjem

13.00–13.40 Razvoj proizvodnje lešnika u Srbiji

Ettore Fontana, Ferrero, Italija

Aleksandar Petrović, Agriser, Srbija

13.40–13.50 Primena zahteva standarda GLOBAL GAP-a kroz aplikaciju GET GAP

Prof. dr Gordana Ušćebrka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

Silvia Stanču Stokuća, Levi9, Novi Sad, Srbija

13.50–14.10 Sušenje grančica i trulež plodova (Monilinia sp.) koštičavog voća i mere njihovog

suzbijanja

Marija Milenković Kolundžija, Glorija doo, Srbija

14.10 Diskusija

Ozima sovica Agrotis segetum u 2016. godini i prognoza za 2017. godinu [18.11.2016]

Tokom najvećeg broja godina brojnija je od vrste A. exclamationis, ali je 2016. godine bilo obrnuto. U Somboru je zabeleženo ukupno 65 leptira, dok je prosek 304. U Čelarevu je zabeleženo 107 leptira, a prosek je 134. Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici.

Prva generacija je letala od 04. maja do 07. juna u Čelarevu i od 12. maja do 05. juna u Somboru. Zabeleženo je 26 leptira u Čelarevu i 18 leptira u Somboru. U Somboru se ne uočava maksimum leta, a leptiri su bili najbrojniji od 27. do 31 maja. U Čelarevu je maksimum leta prve generacije zabeležen 19. maja - osam leptira za noć.

Druga generacija je bila prisutna u Čelarevu od 05. jula do 19. avgusta i od 07. jula do 09. avgusta u Somboru. U Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 20. jula - sedam leptira. Brojnost letpira je bila manja u odnosu na prosek, posebno u Somboru gde je prosečna brojnost 205, a 2016. godine je zabeleženo svega 38 leptira a to je ujeno i najmanja brojnost druge generacije od kada se vrši njeno praćenje.

Treća generacija u Čelarevu je bila prisutna od 01. septembra do 14 oktobra, a u Somboru od 13. septembra do 12. oktobra. Hvatano je po jedan do dva leptira za noć i maksimum leta nije uočljiv.

Koeficijent generacije po Mészáros-u iznosi 2,6 za Sombor i 3 za Čelarevo. Saopštava se pozitivna prognoza za 2017. godinu. Obzirom na brojnost, ova vrsta neće moći da pravi samostalne štete. Obzirom da se gusenice A. segetum A. exclamationis uvek javljaju zajedno, a vrsta A. exclamationis ima značajnu brojnost, njenim suzbijanjem će se vršiti kontrola i vrste A. segetum.

Pojava usklične sovice (Agrotis exclamationis) 2016. godine i prognoza za 2017. godinu [17.11.2016]

     Usklična sovica - je tokom 2016. godine bila brojnija u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeležen 296, a u Čelarevu 131 leptir. Proseci su 220 i 111 leptira. Štete je vrsta pravila lokalno na krompiru, kukuruzu i mrkvi, pa je u ovim usevima i suzbijana.

      Prisutne su bile tri generacije, stim da je tokom leta treće generacije uhvaćeno svega par leptira. Prva generacija je u Somboru bila prisutna od 01. maja do 24 juna a u Čelarevu od 07. maja do 3. juna. Jedan pojedinačan leptir je zabeležen u Somboru 13. aprila. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 27. maja - 7 primeraka. U Somboru je zabeleženo 77 leptira prve generacije a u Čelarevu 25, što izosi oko 80% prosečne brojnosti. Dinamika leta je bila slična prosečnoj.

Druga geneacija je bila prisutna od 03. jula do 28. avgusta u Somboru i od 05. jula do 22. avgusta u Čelarevu. Maksimum leta na oba mesta je zabeležen 28. jula. U Somboru je pri maksimumu zabeleženo 11 a u Čelarevu 10 leptira. Zabeleženo je ukupno 210 leptira u Somboru i 100 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Let leptira druge generacije je počeo 10 do 14 dana ranije nego što je to uobičajeno.

   Treća generacije je bila prisutna od 30. avgusta u Čelarevu i 31. avgusta u Somboru, pa do 09. septembra u Čelarevu i 19. septembra u Somboru. Zabeleženo je 9 leptira u Somboru i 6 u Čelarevu.

     Koeficijent generacije po Mészáros-u za Sombor iznosi 2,9 a za Čelarevo 4,2. Na osnovu njega saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Obzirom na brojnost koja ulazi u prezimljavanje, mogu se očekivati ekonomski značajne štete na kasno posejanim kukuruzima, na lubenicama, kupusnjačama, paradajzu i paprici koji se na otvorenom polju seju ili rasađuju u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna.

Pojava ipsilon sovice Agrotis ipsilon u 2016. godini [13.11.2016]

   Brojnost Agrotis ipsilon - ipsilon sovica tokom 2015. godine je bila dvostuko manja od prosečne brojnosti i u Somboru i u Čelarevu. Na oba mesta je zabeleženo po 19 leptira, a proseci su 39. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene.

   U Čelarevu je prvi leptir zabeležen 12. aprila, zatim je 17 leptira zabeleženo od 29. maja do 07. septembra i još jedan leptir je zabeležen 01. oktobra. U Somboru su leptiri bili prisutni od 04. juna do 06. septembra. Tokom navedenih perioda, između uhvaćenih leptira su zabeležene manje i veće pauze u letu. Uvek su hvatani po jedan do dva primerka za noć.

  Prognoza za 2017. godinu se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Pojava kupusne sovice Mamestra brassicea u Somboru [12.11.2016]

Mamestra brassicae - kupusna sovica je tokom 2016. godine imala veću brojnost u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeleženo 114 leptira a u Čelarevu 84, a proseci su 105 i 25. Ova brojnost je dovela do toga da je gusenice bilo potrebno suzbijati lokalno na šećernoj repi (približno na 15% površina u Bačkoj) i skoro na svim usevima kupusnjača, iako je u kupusu dominirao kupusni moljac.

Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 02. do 26. maja a u Čelarevu od 17. do 28. maja. Zabeleženo je svega 6 pojedinačnih leptira u Somboru i 4 u Čelarevu, što je uobičajeno za ovu vrstu.

Druga generacija je bila prisutna od 26. juna do 9. avgusta u Čelarevu i od 29. juna do 10. avgusta u Somboru. Zabeleženo je 39 leptira u Čelarevu i 34 u Somboru. Maksimum leta je zabeležen 19. jula u Somboru (7 leptira). U Čelarevu nije zabeležen maksimum leta, ali je  20. jula u Čelarevu zabeleženo 4 leptira, dok je ostalih dana hvatano manje.

Treća generacija je bila prisutna od 15. avgusta do 26. septembra u Somboru i od 24. avgusta do 22. septembra u Čelarevu. Tokom leta treće generacije zabeleženo je 74 leptira u Somboru i 41 leptir u Čelarevu. Maksimumi leta su bili 7. septembra u Somboru (11 leptira) i 11. septembra u Čelarevu (10 leptira).

Dinamika leta leptira u 2016. godini se značajno razlikuje od prosečne. Početak leta prve i druga generacije, te naveća brojnost druge generacije su se desili ranije nego što je to uobičajeno. Tokom septembra su do sada obično hvatani po jedan do dva primerka za noć, a veoma retko tri ili četiri primerka. Treća generacija 2016. godine tokom septembra je bila jasno izražena, sa jasnim maksimumima leta.

Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer koeficijent generacije po Mészáros-u nije pouzdan kod ove vrste.

Povrtna sovica Lacanobia oleracea - pojava 2016 i prognoza za 2017. godinu [11.11.2016]

   Tokom 2016. godine bila je prisutna u tri generacije. Ukupno je zabeleženo 363 leptira u Somboru i 187 u Čelarevu. Kada se te brojnosti uporede sa prosečnim vrednostima, može se zaključiti da je u Somboru vrsta bila manje brojna, a u Čelarevu brojnija od proseka. Gusenice su mogle da se nađu na šećernoj repi i kupusnjačama, ali nije bilo potrebe za ciljanim suzbijanjem ove vrste. Na šećernoj repi je dominirala Mamestra brassicae - kupusna sovica, a na kupusnjačama Plutella maculipenis - kupusni moljac, a suzbijanjem ovih vrsta je suzbijena i povrtna sovica.

   Leptiri prve generacije su zabeleženi u periodu od od 16. aprila do 17. juna u Čelarevu i 17. aprila do 25. juna u Somboru. Tokom leta prve generacije maksimum leta u Čelarevu je registrovan 03. juna (10 leptira) a u Somboru 06. juna (devet leptira). Tokom leta prve generacije je zabeleženo 112 leptira u Čelarevu i 84 u Somboru.

   Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 24. juna do 16. avgusta, a u Somboru 03. jula do 19. avgusta. Zabeleženo je 42 leptira druge generacije u Čelarevu i 188 leptira u Somboru. Za Čelarevo je ta brojnost manja u odnosu na prosek a za Sombor skoro ista kao prosek. Maksimum leta leptira je u Čelarevu zabeležen 27. jula (šest leptira), a u Somboru 02. avgusta (15 leptira).

   Početak leta treće generacije je bio u Somboru 21. avgusta i trajao je do 25. septembra. U Čelarevu je let počeo 24. avgusta i trajao je do 22. septembra. Maksimum leta zabeležen je 07. septembra (12 leptira) u Somboru, a 11. septembra u Čelarevu (pet leptira). Zabeležan je 91 leptir u Somboru što je tri puta više u odnosu na prosek. Veća brojnost treće generacije je zabeležena samo 2010. godine! U Čelarevu je zabeleženo 33 leptira što je dvostruko više od proseka.

   Porast brojnosti i  period sa najvećom brojnošću leptira prve generacije se desio malo kasnije nego što je to oubičajeno. Interesantno je da se porast brojnosti druge generacije desio ranije nego što je to uobičajeno, iako je prva generacija malo kasnila sa pojavom. Treća generacija je bila jasno izražena, što se ne javlja svake godine.

   Koeficijent generacije po Mészáros-u Somboru je 3,3 a u Čelarevu 0,7. Na osnovu koeficijenta generacije se u Somboru očekuje povećanje brojnosti leptira prve generacije, a u Čelarevu pad brojnosti - negativna prognoza. Brojnost je tako velika da se u kupusnjačama i šećernoj repi može na većem broju mesta javiti potreba za suzbijanjem prve generacije. Optimalno vreme za suzbijanje tokom 2017. godine će biti saopštavano na ovom sajtu.

XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH [08.11.2016]

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Pojava Helicoverpa armigera - pamukove, kukuruzne sovice tokom 2016. godine [07.11.2016]

Pamukova = kukuruzna sovica je tokom 2016. godine pravila štete na  kukuruzu, paprici, paradajzu, kupusu i duvanu. Zabeleženo je 894 leptira u Somboru i 775 u Čelarevu. To iznosi 80 i 86% prosečne brojnosti, ali je i ta brojnost dovoljna da lokalno štete od ove vrste budu značajne. Obim šteta uglavnom nije bio velik u kukuruzu, a u ostalim navedenim biljkama je bilo potrebno sprovoditi mere hemijskog suzbijanja gusenica u drugoj polovini avgusta i tokom septembra.

Prvi leptir na svetlosnu klopku je zabeležen 25. aprila u Somboru i to je ujedno najranije zabeležen leptir ove vrste od 1986. godine kada je počelo praćenje ove vrste. U Čelarevu je let leptira počeo 07. maja. Na oba lokaliteta po jedan do dva leptira za noć su hvatana sve do 29. juna. Nakon toga brojnost je bila u porastu, što je uobičajeno vreme za porast brojnosti. Maksimum brojnosti u Somboru je zabeležen 26. avgusta (86 leptira za noć), a u Čellarevu 31. avgusta - 55 leptira za noć. Osim maksimuma leta, U Čelarevu je zabeležen još jedan pik u letu 28. jula 14 primeraka za noć, a u Somboru 13. avgusta 26 leptira za noć. Leptiri su bili prisutni do 22. septembra u Čelarevu i do 29. septembra u Somboru.

            Dugoročna prognoza za 2017. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na sajtu www.agroupozorenje.rs kao i ranijih godina.

Obratiti pažnju na poljske glodare [03.11.2016]

Uočava se nagli porast populacije poljskih glodara na parcelama. Za sada je najveće prisustvo na neobrađenim strništima i zaparloženim površinama, ali je i sve veći broj aktivnih rupa na novoposejanim parcelama strnih žita i uljane repice. Potrebno je obići parcele ozimih useva (pšenica, ječam, uljana repica. lucerka) i utvrditi prisustvo poljskih glodara (miševi, voluharice...). Mere suzbijanja je potrebno primeniti ako se utvrdi više od 5 rupa/100m2 (ozima žita i uljana repica) odnosno 3 rupe/100 m2 (lucerišta). Najefikasnije je suzbijanje mamcima na bazi cink-fosfida (dovoljno je 5gr mamaka/rupi), takođe se mogu primeniti i preparati na bazi bromadiolona (10-20gr/rupi). Nakon 10-tak dana preporučuje se ponovni obilazak parcela i ponovni tretman aktivnih rupa. 

Ovi mamci smeju da se primenjuju isključivo postavljanjem u rupe. Zabranjeno je njihovo rasturanje po čitavoj površini, pošto su izuzetno toksičini na ostalu divljač. 

Plavo prskanje voća i krečenje stabala [03.11.2016]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Primenjuju se sredstva na bazi bakra, u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Everest 0,5 L na 100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Metlica - Loxostege sticticalis u 2016 godini [03.11.2016]

Metlica je tokom 2016. godine bila mnogostruko manje brojna od prosečnih vrednosti. Tokom cele godina u Somboru je zabeleženo 10, a u Čelarevu 28 leptira. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene 2016. godine.

U Somboru je zabeleženo osam pojedinačnih leptira od 24. juna do 13. jula i dva leptira 27. avgusta. U Čelarevu su leptiri zabeleženi od 24. juna do 12. jula. Hvatano je jedan do tri leptira za noć. Nakon toga je zabeležen jedan pojedinačan leptir 10. avgusta, i onda od 24. do 30. avgusta još osam leptira, po jedan do dva za noć.

Kada se podaci o letu uporede sa podacima o prosečnoj dinamici leta, može se zaključiti da su leptiri bili prisutni u vreme leta druge i četvrte generacije.

   Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje. Masovne pojave su uvek iznenadne. Tokom 2017. godine, na sajtu Aroupozoren!e će se moći naći podaci o pojavi leptira i upozorenja na eventualne masovne pojave.

Pojava dudovca u 2016. godini i prognoza za 2017. godinu [02.11.2016]

Dudovac je tokom 2016. godine bio malobrojan. U Somboru je zabeleženo 29 primeraka, a u Čelarevu 14. Za Sombor je to mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu je to na nivou višegodišnjeg proseka (Tab XXX).

Leptiri su bili prisutni u tri generacije, s'tim da je zabeleženo svega nekoliko leptira treće generacije. U Čelerevu je zabeležen samo jedan leptir prve generacije 14. maja, a u Somboru samo dva leptira 14. i 25. maja. Leptiri druge generacije bili su prisutni u Somboru od 10. jula do 11. avgusta, a u Čelarevu od 22. jula do 09. avgusta, sa kraćim pauzama u letu (Fig XXX). Na oba lokaliteta za noć je zabeleženo najviše tri leptira. Maksimum leta nije zabeležen a leptiri su bili najbrojniji tokom prvih pet dana avgusta, što je malo kasnije nego što je uobičajeno (Fig XXX). Tokom leta treće generacije u Somboru su zabeležena dva pojedinačna primerka 02. i 10. septembra, a u Čelarevu pet leptira od 01. do 04. septembra. Gusenice dudovca su tokom 2016. godine bile brojne na drvoredima duda, gde su zabeleženi golobrsti, ali i na višnjama, šljiva i orahu u ekstenzivnim zasadima i pored puteva.

Koeficijent generacije po Mészáros-u za populaciju u Somboru iznosi 13,5 a u Čelarevu 13. Na osnovu njega se saopštava pozitivna prognoza za 2017. godinu. Prva generacija će biti brojnija nego tokom 2016. godine. Brojnost leptira na oba lokaliteta je bila mala pa su štete od prve genaracije gusenica tokom proleća 2017. godine moguće na biljkama duda i na orahu. Štete od druge generacije se mogu očekivati na ranim sortama koštičavog voća i orahu, gde se upotreba insekticida prekine u drugoj polovini jula.

AgroNews - dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede [12.10.2016]

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

Pregledi u lešniku i zaštita [18.05.2016]

     Na leskama je počela značajnija pojava lisnih vaši. Preporuka je da se u narednih par dana obavi pregled lešnika. Ukoliko se ustanovi prisustvo lisnih vaši bez prisustva bubamara, zlatooka i osolikih muva koje su odlični predatori preporučuje se upotreba preparata Kohinor 0,5 L/ha ili Confidor 0,5 L/ha ili Gestical 0,3 L/ha ili Actara 0,3 L/ha. Pošto je usled velike vlage moguća pojava pepelnice preporučuje se upotreba Thiovit jet 3 kg/ha ili Kumulus 3 kg/ha.

Poboljšanje kvaliteta plodova [04.05.2016]

U cilju poboljšanje boje, veličine i homogenosti plodova tj. dobijanja na oko primamljivijih plodova voća preporučujemo 3 vezana tretmana u razmaku od 15 dana sa : Wuxal Aminokal 250 ml/100 l vode ili Amifol K 3,5 l/ha. NAPOMENA tretmane ne raditi u šljivama zbog mogućnosti nastanka ožegotina !

Pucanje plodova trešnje [04.05.2016]

U cilju očvršćavanja tkiva plodova i smanjenja rizika od pucanja plodova trešnje uraditi 3 vezana tretmana sa Phostrade 3-5 l/ha u intervalu od 15 dana ili Nutri CA-B-Mo 2 l/ha. Smenjenje rizika od pucanja plodova ne znači u potpunosti odbacivanje mogućnosti da ipak dođe do pucanja !

Bakteriozna plamenjača u dunji i krušci [20.04.2016]

      Poznato je da je dunja voćna vrsta koja je izrazito osetljiva na bakterioznu plamenjaču (Erwinia amylovora).  U voćnjacima dunje koji se nalaze u cvetu, kao i u zasadima kruške koji nisu u cvetu, preporučljivo je da se uradi preventivno 2 vezana  tretmana u razmaku od 7 dana sa: Nutri Fos K 1,5 l/ha ili Trafos K 4 l/ha. Ukoliko su prisutni simptomi plamenjače u zasadu preporučuje se upotreba Nutri Biocleana.

Najava mraza, opasnost po voće [20.04.2016]

U narednom periodu meteorolozi predviđaju  pojavu mraza. U slučaju da se prognoza obistini u voću treba uraditi tretman ... aminokiselinama:  Isabion 2 l/ha, Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, radi što boljeg i bržeg oporavka voćki od stresnih uslova.

Poboljšanje zametanja plodova koštičavog voća [06.04.2016]

Jako toplo i sušno vreme praćeno toplim vetrovima ne pogoduje oprašivanju voća. Koštičavo voće, prvenstveno šljive i višnje koje se nalaze u drugoj polovini cvetanja tretirati sa...  NUTRI BS-95 1-1,5 l/ha  radi poboljšanja zametanja plodova i pri tome u tretman ne bi bilo loše dodati... Isabion 2 l/ha ili Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, a još bolje bi bilo dodati sredstvo na bazi ekstrakta  morskih algi Wuxal Ascofol 0,2%, zbog nepovoljnih vremenskih prilika ( topli dani-hladne noći) .

Monilija, Rogač, oplodnja višnja, trešnja i šljiva [03.04.2016]

Počelo cvetanje ili je pun cvet višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (9,10.april), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje sreda, četvrtak 6,7.april)

sa preparatima na bazi kaptana (MERPAN i slično 3kg/ha) ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

Pošto nisu najpovoljniji uslovi za oplodnju (hladne noći, topao, suv, vetrovit dan) preporučljivo je da se dodaju i preparati na bazi aminokiselina (Nutriamino plus, Delfan, Isabion i slično 2 lit/ha) ili još bolje na bazi morskih algi (Wuksal Ascofol, Phylgreen...) odnosno na bazi kafeične i cihlorične kiseline. Tretman ponoviti nakon 3-5 dana (u drugoj polovini cvetanja).  

Stres u koštičavom voću [30.03.2016]

Ove godine se susrećemo sa razvučenim periodom cvetanja koštičavog voća, zavisno od regiona, sortimenta i promenjivih vremenskih uslova, neke voćke su precvetale, a neke će tek cvetati. Zbog hladnog vremena i lokalnih mrazeva koji su se dogodili tokom prošle nedelje sorte koje i dalje cvetaju uraditi sa Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha ili Isabion 2 l/ha, Megafol 1 l/ha. U cilju biostimulacije i što lakšeg oporavka od stresnih uslova.

Ublažavanje posledica mraza u zasadima breskve i kajsije [25.03.2016]

Dan je osvanuo sa mrazom, koji je počeo između 3 i 4 sata ujutro. Najniže temperature kretale su se od -1°C do -3,8°C. Te temperature nepovoljno utiču na kajsije i breskve u ovoj fenofazi. Iako ne možemo puno učiniti da bi situaciju popravili, ipak možemo u izvesnoj meri možda ublažiti negativne posledice. 

Sredstva koja su pogodna za ovu namenu su preparati sa aminokiselinama (Delfan plus, Vellamin, Nutriamino plus, Isabion, Avant Natur, Megafol i drugi) u koncentracijama od 0,4-0,5%. Tretman treba uraditi što pre. Ova sredstva umanjuju štetno dejstvo mrazeva do -3°C.

Do -4°C izvesnu zaštitu može da pruži preparat Epin Extra 150ml/ha primenjen pre ili neposredno posle mraza, dužina delovanja je do 7 dana, kada se tretman mora ponoviti. Njegova primena ne isključuje primenu gore navedenih preparata na bazi aminokiselina.

U punom cvetu, ali ne pre, možete primeniti i preparate koji sadrže citokinine i auksine koji potpomažu zametanje plodova (Kelpak 0,2%, Nutri BS-95 0,15%). Tretman ponoviti u precvetavanju.

Sva ova sredstva mogu se mešati sa fungicidima za suzbijanje monilije cveta.

Inače kritična temperatura, kada može doći do prvih oštećenja cvetova breskve i kajsije je -2,5°C.

Kajsije i breskve i dalje cvetaju [23.03.2016]

     Hladano vreme uslovljava da je deo kajsija još uvek u fazi cvetanja, a breskve su u fazi od početka cvetanja do punog cvetanja. Obzirom na današnju kišu i moguć mraz u petak, sutra ili prekosutra se preporučuje upotreba preparata: Signum 0,8 kg/ha ili Luna experiance 0,6 L/ha u kombinaciji sa Wellamin, Isabion, Delfam plus, Megafol u količini 1,5 do 2 L/ha.

Zaštita šljive, višnje i trešnje od šupljivkavosti lista i bakterija [16.03.2016]

      U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest u dozi od 0,3 %

Ublažavanje dejstva niskih temperatura u cvetanju [14.03.2016]

Period hladnog vremena se nastavlja, čak su mogući i blagi mrazevi u narednim danima. Sve to nepovoljno utiče na oplodnju kajsije i breskve koje su u cvetanju. Iako ne možemo puno učiniti da bi situaciju popravili, ipak možemo u izvesnoj meri možda ublažiti negativne posledice. 

Sredstva koja su pogodna za ovu namenu su preparati sa aminokiselinama (Delfan, Vellamin, Nutriamino plus, Isabion, Avant Natur i drugi) u koncentracijama od 0,4-0,5%. Tretmane raditi na svakih 3-5 dana tokom celog perioda cvetanja. Ova sredstva ublažavaju posledice stresa, eventualno umanjuju štetno dejstvo mrazeva do -3°C.

Do -4°C izvesnu zaštitu može da pruži preparat Epin Extra 150ml/ha primenjen pre ili neposredno posle mraza, dužina delovanja je do 7 dana, kada se tretmna mora ponoviti. Njegova primena ne isključuje primenu gore navedenih preparata na bazi aminokiselina.

U punom cvetu, ali ne pre, možete primeniti i preparate koji sadrže citokinine i auksine koji potpomažu zametanje plodova (Kelpak 0,2%, Nutri BS-95 0,15%). Tretman ponoviti u precvetavanju.

Sva ova sredstva mogu se mešati sa fungicidima za suzbijanje monilije cveta.

Inače kritična temperatura, kada može doći do prvih oštećenja cvetova breskve i kajsije je -2,5°C.

 

Cvetanje kajsije [10.03.2016]

    Usled hladnog vremena, cvetanje kajsije je različito od lokaliteta do lokaliteta. Neka stabla i neke sorte su u punom cvetu a negde su pupoljci podpuno zatvoreni. Na stablima gde je došlo do otvaranja pupoljaka, a dođe i do ostvarenja uslova za sušenje cvetova preporučuje se upotreba preparata Chorus 50 0,3 dL ili Ciprodex 0,5 dL uz dodatak preparata Wuxal boron 1 dL ili Foliarel 21 B 1 dL ili Nutri Boron 1 dL na 100 L vode.

Lešnik u fazi precvetavanja [08.03.2016]

    Lešnik je u fazi precvetavanja, u narednih nekoliko dana preporučuje se zaštita preparataima Neoram ili Nordox ili Everest ili Koccide u količini 400 g/100 L vode.

Savetovanje voćara u Belom Manastiru, Baranja, Hrvatska [25.02.2016]

    Hrvatska voćarska zajednica i Savetodavna služba u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Poljoprivrednim institutom Osijek, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Institutom za jadranske kulture i melioraciju krša – Split, Zagrebačkom udrugom voćara i Klasterom Slavonska jabuka organizuje:  11. naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Patria" u Belom Manastiru od 03. do 05. marta 2016. na temu: "Voćarstvo i implementacija mera ruralnog razvoja u Republici Hrvatskoj"

Program rada (pdf)

Kotizacija iznosi 200 kuna, što je oko 3200 dinara ili oko 25 evra.

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [03.02.2016]

Nastavlja se "mekana" zima, sa učestalim maglama i dugim periodima vlaženja, pa je i povećan rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Sto ga je preporučljivo da se ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom kako je to preporučeno u obaveštenju od 23.12.2015.

Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do ponedeljka 8. februara.

Seminar Pejsažna hortikultura 2016 [25.01.2016]

U organizaciji Udruženja za pejsažnu arhitekturu Srbije i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 05. februara 2016. godine će se održati Seminar Pejsažne hortikulture 2016. godine. Više informacija o seminaru možete naći na sajtu udruženja. 

IV Savetovanje voćara Republike Srpske [24.01.2016]

Udruženje voćara Republike Srpske dana 30.01.2016. godine u sali Kulturnog centra Gradiška , sa početkom u 10 časova organizuje Četvrto savjetovanje voćara Republike Srpske

 

Savetovanje se odžava pod motom “ Udruživanje voćara-realnost i izazov “

 

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [23.12.2015]

Usled "mekane" zime, učestalih magli, jakih rosa i dugih perioda vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakvi blagi i vlažni zimski periodi, stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi na ublažavanju rizika, je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do nedelje 27. decembra.

Plavo prskanje voća i krečenje stabala [15.11.2015]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Pojava usklične sovice - Agrotis exclamationis u 2015 i prognoza pojave za 2016. godinu [14.11.2015]

Brojnost leptira na svetlosnoj klopci tokom 2015. godine bila je za oko 50% veća od prosečne. Prosečna brojnost leptira u Čelarevu je 105, a u Somboru 215. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka, čime je izjednačena do sada najveća brojnost iz 2012. godine. U Somboru je zabeleženo 303 primerka što je najveća brojnost leptira u poslednjih 14 godina!

            Prva generacija leptira u Somoboru je bila prisutna od 23. aprila do 09. juna. Zabeleženo je 83 leptira i dva vrha u letu. Prvi vrh je zabeležen 19. maja - 10 leptira za noć, a drugi 04. juna - 15 leptira za noć i to je ujedno i maksimum leta. U Čelarevu, prva generacija je bila prisutna od 06. maja do 06. juna. Zabeleženo je 37 leptira i jedan vrh u letu. On je registrovan 18. maja - šest primeraka za noć. Na oba lokaliteta najveći broj primeraka je zabeležen u periodu od 17. do 21. maja. Najveći broj leptira je zabeležen nešto ranije nego što je to uobičajeno, no da tokom maja nisu padale velike kiše, možda bi dinamika leta bila sličnija prosečnoj.

            Druga generacija leptira u Somboru  je bila prisutna od 08. jula do 29. avgusta. Nakon toga su zabeležena još dva primerka 13. septembra. Tokom leta druge generacije je zabeleženo ukupno 220 leptira. Maksimum leta je zabeležen 29. jula i on je iznosio 26 leptira za noć. Osim ovog zabeležen je još jedan vrh u letu i to 21. jula, 17 leptira za noć.

            Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. jula do 25. avgusta. Nakon ovog perioda su zabeležena dva pojedinačna primerka 06. septembra i 01. oktobra. Maksimum leta je zabeležen 29. jula - 12 primeraka za noć. Ukupno je zabeleženo 123 primerka druge generacije.

            Na osnovu krive dinamike leta se može zaključiti da se povećanje brojnosti leptira druge generacije desilo veoma brzo nakon početka leta, što nije uobičajeno. Najveća brojnost na oba lokaliteta se desila skoro istovremeno, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Ovako velika brojnost uslovila je pojavu šteta pred vađenje na krompiru i mrkvi na kojima nije urađena zaštita. Štete su iznosile i do 20% ili po sadašnjim cenama do 200.000 dinara po hektaru! Koeficijent generacije po Mészáros-u za Čelarevo iznosi 3,3 a za Sombor 2,7. Na osnovu ovoga saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu tokom proleća 2016. godine. Obzirom na veliku brojnost sa kojom ulazi u proleće, gusenice bi mogle praviti značajne ekonomske štete na šećernoj repi, kukuruzu koji se kasno seje, lucerki, paprici, paradajzu, kupusnjačama koji se gaje iz rasade.

Pojava Agrotis ipsilon - ipsilon sovice tokom 2015. godine [13.11.2015]

            Tokom 2015. godine i u Somboru i u Čelarevu je zabeležena dvostruko manja brojnost od prosečne. U Somboru je zabeleženo 20 leptira (prosek je 40), a u Čelarevu 22 leptira (prosek je 42).

            Hvatani su pojedinačni leptiri u periodu od 23. aprila do 05. oktobra u Somboru i od 31. maja do 05. oktobra u Čelarevu. Tokom leta je zabeleženo više kraćih i dužih perioda u letu. Redovniji ulov je zabeležen jedino u periodu od 25. do 29. avgusta u Somboru, a tada je zabeleženo i četiri primerka za noć, što je najveći ulov za jednu noć.

            Tokom ove godine nisu zabeležene štete ove vrste. Dugoročna prognoza se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Pojava kupusne sovice Mamestra brassicae u 2015. godini [11.11.2015]

            Brojnost leptira u Somboru je tokom 2015. godine iznosila 78 leptira što je manje u odnosu na prosek koji iznosi 105. U Čelarevu je zabeleženo 35 leptira što je više u odnosu na prosek koji iznosi 23. Gusenice su morale da se suzbijaju na kupusnjačama, dok na šećernoj repi nije bilo značajnije pojave i potrebe za suzbijanjem.

            Leptiri su bili prisutni u dve generacije. Prva generacija u Čelarevu je zabeležena sa dva primerka (14. maja i 12. juna). U Somboru je zabeleženo 13 pojedinačnih leptira u periodu od 09. maja do 26. juna.

            Duga generacija u Čelarevu je sa kraćim i dužim pauzama u letu bila prisutna od 02. jula do 15. septembra, a zabeleženo je 33 pojedinačna primerka. U Somboru je bila prisutna od 13. jula do 28. avgusta, a nakon toga je uhvaćeno još tri pojedinačna primerka 04. i 13. septembra i 01. oktobra. Zabeleženo je 65 leptira, a maksimum leta je zabeležen 29. jula - osam leptira za noć.

            Koeficijent generacije za dugoročna prognozu kod kupusne sovice nije pouzdan, pa se prognoza za 2016. godinu na osnovu njega ne saopštava. 

Pojava sovice Spodoptera exigua u 2015. godini [06.11.2015]

            Brojnost leptira tokom 2015. godine bila je mnogostruko veća od višegodišnjeg proseka. U Čelarevu je zabeleženo 256 leptira, a 30 je prosek. To je najveća brojnost od 2008. godine od kada se brojnost prati i ona je dvostruko veća od do sada najveće brojnosti zabeležene 2012. godine (116 primeraka). U Somboru je zabeležen 141 primerak, a prosek je 26. Ovo je druga najveća brojnost nakon 2003. godine kada je zabeleženo 309 leptira. I pored velike brojnosti značajnije štete od ove vrste nisu zabeležene na šećernoj repi i lucerki na kojima bi vrsta mogla biti štetna.

            Prvi leptiri su zabeleženi 13. juna u Čelarevu i 19. juna u Somboru. Pojedinačni leptiri u Somboru su hvatani do 29. juna, a zatim brojnost je rasla do 07. avgusta, kada je za noć ulovljeno 10 primeraka za noć. Nakon toga su opet hvatani pojedinačni leptiri. U Čelarevu je mala brojnost leptira trajala sve do 04. septembra, a onda je porasla i u Somboru i Čelarevu. Vrh u letu leptira zabeležen je u Somboru 05. septembra (10 leptira za noć) a u Čelarevu 11. septembra, 23 leptira za noć. Pojedinačni leptiri su bili prisutni u Somboru do 30. septembra, a u Čelarevu do 12. oktobra.

            Vrsta je selica. Na osnovu brojnosti sa svetlosnih klopki, ne može se zaključiti da je došlo do masovnije migracije tokom 2015. godine. Dugoročna prognoza za 2016. godinu se ne saopštava, a podaci o letu i upozorenja će se i dalje saopštavati na Agroupozoren!u.

Pojava pamukove (kukuruzne) sovice Helicoverpa armigera tokom 2015. godine [04.11.2015]

            Tokom 2015. godine zabeleženo je 646 leptira u Somboru (prosek je 1141 primerak) a u Čelarevu 613 leptira (prosek je 945). To ja značajno manje u odnosu na višegodišnje proseke.

            Let leptira je počeo u Somboru 04. juna a u Čelarevu 19. juna. Hvatani su pojedinačni leptiri sve do 20. jula, a onda je ulov postao svakodnevan i brojnost je počela da raste. Prvi vrh u letu je zabeležen 25. jula na oba lokaliteta i tada je u Somboru zabeleženo 8 leptira a u Čelarevu 11 leptira za noć. Brojnost se nakon toga malo smanjila, a zatim je značajnije porasla 12. avgusta na oba lokaliteta. Maksimumi leta su registrovani u Somboru 14. avgusta (67 leptira za noć), a u Čelarevu 15. avgusta (72 leptira za noć). Značajnija brojnost je trajala do 25. avgusta, znači oko dve nedelje. Tokom ovog perioda povećane brojnosti je zabeleženo 473 leptira u Somboru (skoro dve trećine godišnje brojnosti) i 300 leptira u Čelarevu (skoro polovina od godišnje brojnosti).

            Pamukova sovica tokom 2015. godine nije bila glavna štetočina u proizvodnji paprike, boranije, kukuruza i paradajza. Suzbijanja su uglavnom bila okrenuta ka drugim štetočinama, kao što su gama sovica i kukuruzni plamenac, čijim suzbijanjem je u većoj meri kontrolisana i brojnost i štetnost i pamukove sovice. Ciljani tretmani su vršeni u drugoj polovini avgusta na pojedinim paprikama, postrnim kukuruzima i boraniji. Dugoročna prognoza za 2016. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na Agroupozoren!u tokom godine.

Pojava gama sovice Autographa gamma tokom 2015. godine [02.11.2015]

            U Čelarevu tokom 2015. godine zabeleženo je 517 leptira (prosek je 142), a u Somboru 109 primeraka (prosek je 254). Gama sovica je migratorna vrsta, koja povremeno može da doleti u većem broju na naše područje. Doletanja su lokalnog karaktera, što se vidi iz priloženog.

            Leptiri su počeli sa pojavom 09. maja u Čelarevu i 15. maja u Somboru. U periodu do 09. juna u Čelarevu i 15. juna u Somboru, na oba lokaliteta su hvatani pojedinačni primerci sa kraćim ili dužim prekidima u letu, što je uobičajena dinamika leta. Nakon toga u Somboru je došlo do blagog povećanja broja leptira pa je od 16. do 20 juna ulovljeno 32 primerka, sa maksimumom leta 18. juna. U Čelarevu je porast brojnosti počeo 10. juna i brojnost je sa 3 i 7 primeraka za noć porasla najpre na 22 a zatim i na 94 leptira 15. juna. Nakon toga je brojnost opala na uobičajenih nekoliko primeraka. Za svega četiri dana je zabeleženo 278 leptira, što je veća brojnost u odnosu na većinu godišnjih brojnosti! U Bajmoku  je povećana brojnost leptira zabeležena u periodu od 11. do 17. juna. U tih sedam dana je zabeleženo 56 leptira, sa maksimumom 14. juna i 14 primeraka za noć. Tokom cele sezone je zabeleženo 166 leptira što znači da je trećina godišnjeg ulova zabeležena za sedam dana!

            U Somboru leptiri su bili prisutni sve do 09. oktobra. Tokom leta su zabeležene uobičajene kraće i duže pauze u letu. Zabeležene su uobičajene vrednosti od 1 do 4 leptira za noć.

            Leptiri u Čelarevu su nastavili da lete takođe do 13. oktobra, brojnost je tokom najvećeg perioda bila nešto veća od uobičajene, ali je retko zabeleženo više od 5 primeraka za noć. Na osnovu prikupljenih rezultata o letu može se uočiti još jedan vrh u brojnosti i to 23. jula, kada je zabeleženo 13 leptira za noć, a povećana brojnost je zabeležena i od 22. do 24 avgusta sa maksimumom leta 22. avgusta i tada je zabeleženo samo 5 leptira za noć.

            Posledice migracije su bile vidljive uglavnom u centralnoj i južnoj Bačkoj. Najveći broj gusenica je zabeležen na soji, ali su gusenice bile brojne i na suncokretu. Pojavu gama sovice su pratile i druge migratorne vrste kao na primer Trichoplusi ni, Heliothis peltigera, Vanessa cardui... Gusenice su suzbijane na više stotina hektara pod sojom. Negde su suzbijanja bila opravdana, a negde je suzbijanje obavljeno i iz straha jer je ekonomski prag štetnosti po našem iskustvu u soji veći od jedne gusenice po biljci. Prognoza za 2016 se ne sapštava, jer je vrsta selica.

Pojava metlice Loxostege sticticalis 2015. godine [01.11.2015]

            Metlica je tokom 2015. godine bila malobrojna u odnosu na prosečne pojave. U Čelarevu je zabeleženo 26 leptira (prosek je 246 leptira), a u Somboru 25 leptira (prosek je 59 leptira). Stoga ne čudi da vrsta tokom 2015. godine nije bila ekonomski značajna.

            Vrsta je bila prisutna u dva perioda. Prvi je trajao u Čelarevu od 05. do 25. jula a u Somboru od 19. do 24. jula. Tokom ovog perioda u Čelarevu je zabeleženo 17 primeraka. Maksimum leta je bio 06. jula kada je zabeleženo sedam letpira. U Somboru je zabeleženo samo 3 leptira. Drugi period leta je trajao u Somboru od 08. avgusta do 04. septembra. Tokom ovog perioda je zabeleženo 22 leptira, a za noć je hvatano do četiri leptira. U Čelarevu drugi period trajao je od 12. avgusta do 17. septembra i zabeleženo je samo devet leptira sa kraćim i dužim prekidima u letu. Ako se dinamika leta uporedi sa prosečnom dinamikom leta, vidi se da je prva generacija, koja se javlja krajem maja i početkom juna podpuno izostala, a da su kasnije pojave bile manje brojne od prosečnih.

            Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje, a masovne pojave su uvek iznenadne pa na Agroupozoren!u možete pratiti njenu pojavu i upozorenja tokom 2016. godine.

Meteorološki podaci tokom vegetacije u 2015. godini [23.10.2015]

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 OC, maj za 0,9 OC, jun za 0,7 OC, avgust za čak 2,5 OC i septembar za čak 2,8 OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

Podgrizajuće sovice [03.08.2015]

     Brojnost leptira podgrizajućih sovica (Agrotis segetum i exclamationis) je dva do četiri putra veća od prosečnih vrednosti za ovaj period godine. Masovnije piljenje gusenica se očekuje u periodu od 01. do 03. avgusta. Preporuka je da se u krompiru, mrkvi, skoro rasađenim kupusima, postrnim kukuruzima uradi suzbijanje gusenica u periodu od 05. do 10. avgusta preparatima Pyrinex 48 EC (28 dana karenca), Pyrinex super 2 L/ha (28 dana karenca) ili Bifenicus 0,5 L/ha (14 dana karenca). Ukoliko je u krompiru potrebno suzbijati i krompirovu zlaticu, preporučuje se povećanje doze Coragena na 1,5 dL/ha (21 dan karenca) ili Alverde 1 L/ha (21 dan karenca) ili Laser 2 dL/ha (21 dan karenca). Krompire i mrkve koji će se vaditi narednih 15 dana ne treba štititi.

Pojava druge generacije dudovca [27.07.2015]

      Preporuka je da se u periodu od 28. jula do 05. avgusta pregledaju zasadi oraha, kajsije, trešnje i višnje. Ukoliko se uoče zapredci, najbolje je pojedinačne listove mehanički ukloniti. Ukoliko je brojnost 3 do 5 zapredka po orahu, preporučuje se suzbijanje u periodu od 05. do 07. avgusta preparatima Karate zeon 2 dL/ha ili Bifenicus 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha ili Decis 5 dL/ha. Verovatnoća da će biti potrebno suzbijanje dudovca je mala, jer i brojnost leptira je mala.

Pojava gusenica na povrću i kukuruzu [18.07.2015]

    Poslednja tri dana došlo je do značajnijeg povećanja brojnosti leptira pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na pojedinim svetlosnim klopkama. Ulov gama sovice (Autographa gamma), ni sovice (Trichoplusia ni) i Heliothis peltigera je stalno prisutan na malom nivou. Istovremeno došlo je i do značajnijeg povećanja brojna položenih jaja na paprikama, paradajzu, boraniji, duvanu i kukuruzu šećercu. Ipak velike su razlike u brojnosti položenih jaja od parcele do parcele. Preporučuje se redovan pregled navedenih useva na svakih 3 do 4 dana. Ukoliko se konstatuje velika brojnost potrebno je uraditi zaštitu sa

u paprici baburi, koja se neće brati duže od 20 dana sa Pyrinex super 1,5 L/ha ili Lannate90 250 g/ha.

u paradajzu, boraniji, kukuruzu šećercu preparatima Affirm 1,5 kg/ha ili Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha.

Gusenice na soji i suncokretu [08.06.2015]

    U soji i na suncokretu je prisutan veliki broj crnih i zelenih gusenica. Crne gusenice su gusenice stričkovca - Vanessa cardui, a zelene sovice Heliothis peltigera. Obe se hrane listom i tokom svog života pojedu relativno malu lisnu masu. Čak ni brojnost veća od 20 gusenica po metru kvadratnom ne pravi značajnije štete i najčešće ih ne treba suzbijati! Oba useva imaju ogromnu lisnu masu, pa ishrana nema ekonomski uticaj na prinos iako vizuelno pojedini usevi izgledaju "zabrinjavajuće". Obe vrste su selice, pa trenutno prisustvo na nekom usevu ne znači da će se iste ponovo pojaviti na istoj parceli u drugoj generaciji.

     Leptiri i gusenice Heliothis peltigera su se tokom 2003 i 2009 godine takođe pojavili u sličnom obimu, ali je kasnije ova vrsta bila beznačajna i na soji i na suncokretu, verovatno jer je kasnije list ovih useva veoma grub. Pažnju treba obratiti na duvan, koji je i kasnije veoma privlačan za gusenice Heliothis peltigera koje u Indiji i Pakisatanu po štetama stoje rame uz rame sa vrstom Helicoverpa armigera - pamukovom, kukuruznom sovicom.

Monilija višnje, trešnje i šljive i rogač šljive [14.04.2015]

U periodu 9-12.april u svim regionima Srbije počelo cvetanje višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (u subotu 18.aprila), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje četvrtak ili petak 16,17.april)

u šljivi sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

u višnji i trešnji sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.5 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili preparatima na bazi iprodiona ili prosimidona ili vinklozorina

Ublažavanje dejstva niskih temperatura u cvetanju [03.04.2015]

Period hladnog vremena se nastavlja, čak su mogući i blagi mrazevi u narednim danima. Sve to nepovoljno utiče na oplodnju kajsije i breskve koje su u cvetanju. Iako ne možemo puno učiniti da bi situaciju popravili, ipak možemo u izvesnoj meri možda ublažiti negativne posledice. 

Sredstva koja su pogodna za ovu namenu su preparati sa aminokiselinama (Delfan, Vellamin, Nutriamino plus, Avant Natur i drugi) u koncentracijama od 0,4-0,5%. Tretmane raditi na svakih 3-5 dana tokom celog perioda cvetanja. Ova sredstva ublažavaju posledice stresa.

U punom cvetu, ali ne pre, možete primeniti i preparate koji sadrže citokinine i auksine koji potpomažu zametanje plodova (Kelpak 0,2%, Nutri BS-95 0,15%). Tretman ponoviti u precvetavanju.

Sva ova sredstva mogu se mešati sa fungicidima za suzbijanje monilije cveta.

I dalje visok rizik od Monilije na breskvi i kajsiji [01.04.2015]

Nastavlja se period nestabilnog vremena. Cvetanje i kajsije i breskve je vrlo razvučeno usled hladnog vremena. Pa je i rizik od infekcija prouzrokovača sušenja cveta i grana (Monilia sp.) i dalje vrlo visok u svim regionima Srbije.

Ako tretman nije rađen u predhodna 3 dana, treba ponoviti tretmane kao što je to navedeno u preporuci od 27.03.2015.

Sušenje cvetova i grančica breskve i kajsije (Monilija) [27.03.2015]

U narednih 4-5 dana se očekuje nestabilno vreme. Breskva je u svim reginoma otvorila pupoljke, a ponegde već počinje da cveta. Treba očekivati stvaranje uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na sortama i zasadima, gde ima otvorenog cveta. Sada već ni u jednom zasadu nema opasnosti od infekcija prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve.

Kajsija, u svim regionima Srbije, nalazi u fazi crvenog pupa - početak cvetanja. Na onim lokalitetima gde ima otvorenog cveta kajsije, moguće su infekcije od monilije u naredna 2-3 dana.

Preporuka je:

1. U zasadima breskve i kajsije gde ima otvorenog cveta, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana ( Merpan 50 WP 0,3% i drugi)

2. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša, a cvet je bio vlažan duže od 7 sati, tada treba da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparatima na bazi iprodiona u roku od 48 sati od početka kiše

3. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

Krenula vegetacija kajsije [10.03.2015]

U svim regionima Srbije došlo je do kretanja vegetacije kajsije. Preporučuje se tretman sa preparatima na bazi bakra do petka (13.mart).   

 

Agroupozorenje na facobook-u [20.02.2015]

     Sve vesti koje se objavljuju na sajtu www.agroupozorenje.rs se mogu pronaći i na društvenoj mreži Facebook Agroupozorenje . Sa urednicima Agroupozorenja za sada ne možete komunicirati putem Facebook-a, ali i dalje možete da ih kontaktirate na vajgandd@sbb.rs. 

V savetovanje Inovacije u voćarstvu - Savremena proizvodnja jagode [21.01.2015]

     U Zemunu na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu u organizaciji Katedre za voćarstvo će se 11. februara 2015. godine održati savetovanje na temu Savremena proizvodnja  jagode. Predavanja će držati predavači iz Srbije i inostranstva na sledeće teme:

- Oplemenjivanje jagode i novostvorene sorte

- Savremeni sistemi gajenja jagode

- Đubrenje jagode

- Zaštita jagode od prouzrokovača bolesti i štetočina

- Kvalitet i čuvanje plodova jagode

- Analiza marketinškog kanala jagode

     Dobiće se i uvek koristan štampan zbornik radova. U holu fakulteta će se predstavljati i firme koje su snabdevači materijala potrebnih za voćarsku proizvodnju.

Detaje o savetovanju možete naći na sajtu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu

     Korizacija iznosi 1000 dinara, a konktakt osobe su jasminka@agrif.bg.ac.rs i draganr@agrif.bg.ac.rs 

Pojava u 2014 godini i prognoza pojave za 2015 godinu usklične sovice Agrotis exclamationis [20.01.2015]

Najveći broj primeraka je zabeležen u Somboru, 167 i to je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 178. U Čelarevu je zabeleženo samo 46 leptira što je trostruko manje od višegodišnjeg proseka koji iznosi 129. U V. Radincima je zabeleženo 39 leptira a u Bajmoku 49.

Tokom leta zabeležene su dve generacije leptira. Prva je počela da leti 20. aprila u V. Radincima i to je do sada najranija pojava ove vrste! U Somboru je let počeo 29. aprila, samo jedan dan posle do sada najranije zabeleženog leptira 2002. godine (vidi sliku). Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 22. maja - pet leptira za noć, Somboru 24. maja - 17 leptira i u Bajmoku 28. maja - šest leptira. Prva generacija je prestala sa letom, u zavisnosti od lokaliteta u periodu od 09. do 17. juna. Druga generacija je počela let 13. jula a završila 25. avgusta. Brojnost je brzo počela da raste, ali je to trajalo svega 10tak dana, nakon čega su klopkom hvatani samo pojedinačni primerci. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 29. jula - pet leptira za noć. Po jedan primerak je zabeležen 12. septembra u Čelarevu i 24. septembra u Somboru.

Koeficijent generacije u Somboru iznosi 0,33, u V. Radincima 0,22 i Bajmoku 0,4. Samo je u Čelarevu koeficijent generacije veći od jedan i to 1,09. Na osnovu ovog se saopštava negativna prognoza brojnosti prve generacije. Na osnovu koeficijenta generacije u Čelarevu bi mogla da se saopšti i pozitivna prognoza, ali je brojnost bila veoma mala, pa čak i ako broj poraste u 2015. godini, gusenice neće moći da prave ekonomski značajne štete.

 

Ponovni tretman sa bakrom koštičavog voća [20.01.2015]

Usled "mekane" zime, učestalih padavina i dugotrajnih vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakve zime koje su blage i vlažne, a ispresecane naglim zahlađenjima stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do petka 23. januara.

Pojava pamukove (kukuruzne) sovice Helicoverpa armigera u 2014. godini [19.01.2015]

Tokom cele 2014. godine je zabeleženo ukupno 259 leptira ove vrste. Brojnost je bila mnogostruko manja u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti. Najviše leptira je zabeleženo u Bajmoku 90, a najmanje u V. Radincima samo četiri. Pojedinačne gusenice su nalažene u usevu kukuruza i paprike, ali nikad brojnost nije prelazila 1 % naseljenih biljaka. Tokom 2014. godine ovo je bila ekonomski beznačajna vrsta.

Prvi leptiri u Somboru, Čelarevu i Bajmoku zabeleženi su 27. i 28 maja. Sve do 14. avgusta registrovani su pojedinačni primerci leptira sa manjim i većim pauzama u letu. Od 15. avgusta brojnost na klopkama počinje da raste (videti sliku). Maksimum leta u Bajmoku je dostignut 21. avgusta - sedam leptira za noć, u Somboru 03. septembra - osam leptira za noć, a u Čelarevu 05. septembra 14 leptira. Nakon maksimuma brojnosti broj leptira se brzo i smanjio pa su posle 19. septembra svuda zabeleženi samo pojedinačni primerci. Poslednji primerak je zabeležen 01. oktobra u Somboru.

Kukuruzna sovica je migrator i dugoročna prognoza se ne saopštava.

Pojava ozime sovice Agrotis segetum u 2014. godini i prognoza za 2015. godinu [18.01.2015]

Vrsta je bila prisutna u tri generacije tokom 2014. godine. Let leptira prve generacije je počeo između 19 i 23 aprila. U Velikim Radincima je trajao samo do 11. maja i nakon toga cele godine nije zabeležen ni jedan leptir što do sada nikad nije zabeleženo na drugim lokalitetima. Na drugim mestima je let prve generacije prestao od 05. do 16. juna. Maksimumi leta su zabeležni: u Somboru 24. maja (osam leptira za noć), 28. maja u Bajmoku (17 leptira za noć). Druga generacija je počela sa letom između 29. juna (u Bajmoku) i 08. jula (u Čelarevu). Bila je prisutna do 08. avgusta u Somboru i 23. avgusta u Čelarevu. Jasna granica između druge i treće generacije u Bajmoku nije jasna, jer su se pojedinačni leptiri hvatali bez većih pauza sve do 1. oktobra. Tokom leta druge generacije nije bio jasno izražen maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Najveći broj leptira je zabeležen svuda oko 25. jula. U Somboru je zabeleženo 70 leptira, u Čelarevu 28 a u Bajmoku 45 leptira druge generacije. Treća generacija je bila prisutna od 05. septembra do 10. oktobra. U Somboru je zabeleženo 11 primeraka, u Čelarevu 21 primerak a u Bajmoku 18 leptira. Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 17. septembra, pet primeraka za noć.

Poređenjem ovogodišnje dinamike leta sa ranijim podacima može se zaključiti da je prva generacija počela sa letom ranije nego što je to uobičajeno (vidi sliku). Tokom maja je usledilo smanjenje brojnosti, a najveća brojnost prve generacije je zabeležena malo kasnije nego što je to uobičajeno.  Druga generacija je imala mnogo manju brojnost od prosečne a u periodu kada je obično najbrojnija, došlo je do prestanka leta druge generacije. Treća generacija je bila prisutna u uobičajenom obimu i vremenu. Treća generacije je na mestima gde se krompir vadio tokom oktobra i novembra pravila lokalno štete.

Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru i Čelarevu iznosi 1,56 i 2,45 pa se tu može očekivati povećanje brojnosti. Međutim u Velikim Radincima i Bajmoku je koeficijent ispod vrednosti 1 (0 i 0,03) i može se očekivati smanjenje brojnosti. Obzirom da je brojnost bila višestruko manja od prosečnih, ekonomski značajne štete se tokom pojave gusenica prve generacije gusenica ne mogu očekivati.

Pojava povrtne sovice (Lacanobia oleracea) u 2014. i prognoza za 2015. godinu [17.01.2015]

Iako bi po padavinama 2014. godina trebala da odgovara povećanoj brojnosti ove vrste, jer je higrofilna, brojnost je bila manja od višegodišnjeg proseka. U Somboru je zabeleženo 235 leptira a u Čelarevu 63 (proseci su 408 i 128 Vajgand, 2014). Padavine tokom maja su verovatno ometale let leptira, parenje i polaganje jaja prve generacije, pa je zato druga generacija imala značajniji pad brojnosti.

Leptiri prve geracije su počeli da se javljaju najpre u Somboru 13. aprila i bili su prisutni do 29. juna. Tokom leta prve generacije su zabeleženi makismumi leta u Čelarevu 20 maja - pet primeraka; u Somboru 26. maja - 14 primeraka i Bajmoka 28. maja - 10 primeraka. Zabeležna je polovina prosečne brojnosti prve generacije. Druga generacija je počela sa letom 09. jula i bila je prisutna sve do 5. okrobra. Tokom leta druge generacije je zabeležen maksimum leta samo u Somboru 07. avgusta - sedam leptira za noć. Na grafikonu u priloguse vidi da je početak leta druge generacije kasnio u odnosu na prosečan početak leta, a da je brojnost bila mnogostruko manja od prosečne. Sredinom avgusta je došlo da značajnijeg smanjenja brojnosti leptira.

Koeficijent generacije po Mesaros-u je za Sombor 0,66, za Čelarevo 0,75, za V. Radince 0,33 a za Bajmok 0,21. Stoga se saopštava negativna prognoza. Obzirom da je brojnost povrtne sovice bila veoma mala u 2014. godini, gusenice prve generacije sigurno neće praviti ekonomski značajne štete u poljoprivredi tokom 2015. godine. Minimalnu pažnju treba obratiti čak i na zaštitu kupusnjača od povrtne sovice.

Glodari ponovo naseljavaju ozime useve [25.11.2014]

Poslednjih dana je primećeno novo naseljavanje pšenice, ječma i uljane repice sa poljskim glodarima. Najugroženije su parcele koje se nalaze uz sojišta, strništa i ponegde kukuruzišta koja su razorana poslednjih dana. Takođe rubovi parcela koje se graniče sa površinama sa niskom travnatom vegetacijom pre svega divljeg sirka, su više izloženi napadu goldara.

Preporuku suzbijanja videti u obaveštenju od 30.10.2014. 

 

Let metlice (Loxostege sticticalis) tokom 2014. godine [31.10.2014]

             Brojnost leptira je praćena svetlosnim klopkama u Somboru, Čelarevu, Bajmoku i Velikim Radincima. Leptiri su zabeleženi u tri perioda. Prvi period je trajao od 23. juna do 06 jula. Drugi period je trajao od 11. do 25. jula a treći od 10. avusta do 11. septembra. Tokom prvog perioda je zabeleženo 14 pojedinačnih primeraka. U drugom periodu je posebno u Čelarevu i Bajmoku registrovan brz porast brojnosti od 18 do 25 jula i nakon toga se leptiri opet nisu hvatali. Moguće je da je u ovom periodu došlo do migracije manjeg obima ove vrste na naše područje! Za jednu noć je u Čelarevu zabeleženo 35 leptira 21 jula, a u Bajmoku 18. jula 40 primeraka za noć. Tokom trećeg perioda leta zabeleženo je najviše 5 leptira za noć, a leptiri su na svim lokalitetima bili najbrojniji od 30. avgusta do 03. septembra.

            Povećana brojnost tokom drugog i trećeg perioda je kasnila u odnosu na prosečnu dinamiku leta desetak dana. Pregledom polja šećerne repe i lucerke nije konstatovana povećana brojnost gusenica niti štete od metlice tokom 2014. godine. U odnosu na višegodišnju proosečnu brojnost i u Somboru i u Čelarevu je zabeležno višestruko manje leptira. Dugoročna prognoza za metlicu se ne saopštava, jer je u pitanju selica.

Jesenje plavo prskanje i krečenje stabala koštičavog voća [30.10.2014]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali šljive i višnje/trešnje). 

Nastavlja se intenzivna aktivnost poljskih glodara [30.10.2014]

Nastavlja se intenzivna aktivnost poljskih glodara. Iako je u odnosu na letnje mesece došlo do blagog smanjenja brojnosti i dalje na dosta parcela im je aktivnost prilično visoka. Najviše su prisutni na lucerništima i na strništima koja se nisu obrađivala u poslednja 3 meseca i na zelenim površinama sa travnom vegetacijom oko obradivih parcela. Sa ovih površina se masovno sele u okolne novo posejane useve uljane repice i strnih žita.

Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta, kao i periferni delovi parcela uz neobrađivane zelene površine periodično pregledaju i po potrebi uradi suzbijanje sitnih glodara. Suzbijanje raditi isključivo sa mamcima za suzbijanje glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja. Najefikasniji su mamci na bazi cinkfosfida. Takođe se mogu upotrebiti i mamci u vidu pšeničnih zrna na bazi bromadiolona, hlorfacinona ili na bazi natrijum selenita. Ako se upotrebljavaju mamci na bazi blokova, peleta i sl. mogu se upotrebiti samo parafinizirani mamci.

Takođe i zasadima voća stalno nadgledati stanje, i ako se konstatuje 10 rupa/100 metara dužnih reda treba pristupiti trovanju.

Više detalja možete naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Meteorološke prilike tokom vegetacije 2014. godine [26.10.2014]

      Meteorološki podaci za Sombor tokom perioda april avgust 2014. godine su upoređeni sa podacima za Sombor u periodu od 1948. do 2013. godine. Deo podataka za raniji period je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta i na tome im se zahvaljujemo. Srednje mesečene temperature su tokom aprila, jula i avgusta bile više u odnosu na prosečne vrednosti za 2,1, 0,9 i 0,3OC. a tokom maja i juna su bile niže za 0,7 i 0,1OC! Srednja temperatura tokom perioda od apila do kraja avgusta je tokom 2014. godine iznosila 18,6 OC i bila je viša za 0.8 OC u odnosu na prosečnu!

            Visina padavina tokom maja i jula 2014. godine je bila viša od srednjih mesečnih vrednost i to: tokom maja za čak 89mm/m2 a tokom avgusta za 18 mm/m2. Tokom aprila, juna i avgusta je visina padavina bila niža za 3, 10  i 4 mm. Ukupno je tokom vegetacije palo 44 mm padavina više nego što je to uobičajeno!

            Na osnovu iznetog možemo zaključiti da je 2014. godina u odnosu na prosečne klimatske prilike za Sombor bila malo toplija i ujedno sa više padavina.

Pojava podgrizajućih sovica [04.08.2014]

     Podgrizajuće sovice (Agrotis segetum i A. exclamationis) prave štete na krompiru i mrkvi pred vađenje, te uljanoj repici koja se seje u avgustu. Brojnost leptira druge generacije iznosi u zavisnosti od lokaliteta 10 do 30% prosečnih vrednosti, pa kako sada stoje stvari, ove godine neće biti potreba da se ona suzbija.

Cvetanje ambrozije [26.07.2014]

       Obzirom da je korov pelenasta ambrozija (Ambrosia artemisifolia) proletos veoma brzo prerastao fazu u kojoj je osetljiv na herbicide na mnogim njivama je preživeo herbicide i sada je počelo cvetanje. Cvetanje ja takođe počelo i pored mnogih puteva i asfatnih a posebno letnjih koji se jako loše ili nikako održavaju. Obzirom da niko za ovu biljku nije nadležan sve do septembra, kada ona već precveta, upozoravamo sve alergične na polen ove biljke da se što manje zadržavaju na otvorenom u narednih mesec dana, i ako sebi mogu da omoguće odu negde gde se ambrozija redovno suzbija.

Rekultivacija poplavljenih obradivih površina [18.05.2014]

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

  1. da se što pre odvede voda sa parcele 
  2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
  3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

  1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
  2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
    1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
    2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
    3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

 

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

  1. Što pre se osloboditi vode
  2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
  3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
  4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
  5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
  6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

Oboljenja breskve, kajsije i višnje [15.04.2014]

Kišoviti period koji je počeo stvori će uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla) na breskvi i kajsiji. A na višnji i trešnji doći će do infekcije kozičavosti lista (Blumereilla jappii). Usled hladnog vremena izbor efikasnih sredstava je ograničen, pa je preporuka da se što pre uradi tretman sa Delanom 0,1% ili preparatima na bazi dodina.

Nove infekcije monilije koštičavog voća [25.03.2014]

Jučerašnja kiša je stvorila uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u skoro svim regionima Srbije. Do infekcije je moglo doći u onim zasadima koštičavog voća gde je dužina vlaženja lista/cveta bila duža od 8 sati i gde ima otvorenog cveta. Praktično to znači da je u celoj Srbiji ugrožena kajsija i breskva, a šljiva u regionima južnog Banata, Srema i centralnoj Srbiji, a višnja i trešnja u pojednim lokalitetima centralne Srbije (početak cvetanja).  

Ako tretmani nisu rađeni u predhodna 2 dana, preporuka je, da se najkasnije do srede 26.mart urade tretmani:

1. Breskva i kajsija ponoviti tretmane kako je to napisano u preporuci od 20.03.2014

2. Šljivu tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ...

3. Višnju i trešnju tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ili SIGNUM 1kg/ha 

Monilija cveta breskve i kajsije [20.03.2014]

Jučerašnja kiša je stvorila uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), pre svega u pojedinim regionima centralne Srbije (Šumadija...), na južnim obroncima Fruške Gore, delovima južne Bačke i Banata. Kajsija, u svim regionima Srbije, nalazi u fazi početka cvetanja do punog cveta, a breskva u pojedinim reginoma na samom početku cvetanja. Na onim lokalitetima gde ima otvorenog cveta bilo kajsije bilo breskve, a vlaženje lista je trajalo duže od 5 sati, došlo je infekcije od monilije.

Ako tretmani nisu rađeni u predhodna 3 dana, preporuka je:

1. U zasadima breskve i kajsije, gde je bilo uslova za infekciju, u narednih 36 sati, tretirati sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 50 WG 0.5 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha

3. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, odnosno nije bilo uslova za infekcije, ne tretirati.

Ishrana breskve i kajsije [20.03.2014]

Za prvi tretman ishrane preko lista kod breskve i kajsije preporučujemo u fazi precvetavanja tretmane sa preparatima na bazi aminokiselina i bora. Sadržaj bora u preparatu trebao bi iznositi min. 5% bora. 

Preporučujemo sledeće preparate : 

1. DELFAN PLUS 1 l/ha ili Isabion 2 l/ha + FoliarelBor21% 1 kg/ha 

Biostimulatori za rasad lubenice [20.03.2014]

Preporučujemo primenu biostimulatora u rasadu lubenice preko korena tako i preko lista radi što boljeg starta biljke.  

Preporuka je zaliti rasad preparatima na bazi huminskih kiselina a folijarno prihraniti sa preparatima na bazi aminokiselina 

1. Fertirigacija/zalivanje HUMISTAR 10l/ha , ponoviti dva puta u razmaku od 7-10 dana

2. Folijarno prihraniti : DELFAN PLUS 1,5 l/ha ili ISABION 2 l/ha  

 

* Na slici prikaz ogleda , Krastavac rasad sa Humistarom, levo ne tretirano, desno tretirano sa 300 ml/m3  

 

Plavo prskanje višnje, trešnje i šljive [15.03.2014]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Iako se ne najavljuju ozbiljnije padavine u narednih 7 dana ipak se preporučuje tretman sa preparatima na bazi bakra. Tretmane uraditi u naredna 4 dana. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.

Sušenje cvetova kajsije [13.03.2014]

Kajsija je u fazi crvenih balona do punog cvetanj. Za vikend se očekuju padavine koje bi mogle stvoriti uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na kajsiji gde ima otvorenog cveta.

Preporuka je:

1. U zasadima kajsije gde ima otvorenog cveta u naredna 2 dana, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana ( Merpan 50 WP 0,3%i drugi)

2. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša tada možete da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 KG/HA ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha

3. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

Monilja kajsije [06.03.2014]

Kajsija je u mnogim regionima centralne Srbije u fazi početka cvetanja. Uostalim regionima je u fazi crveni balon-zatvorenih cvetnih pupoljaka. A u protekloj noći su se stvorili uslovi za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na kajsiji gde ima otvorenog cveta.

Preporuka je:

1. U zasadima kajsjie gde ima otvorenog cveta u naredna 2 dana uraditi tretman sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 KG/HA ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha

2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

9. naučno - stručno savetovanje hrvatskih voćara [11.02.2014]

      Hrvatska voćarska zajednica u saradnji sa Savjetodavnom službom, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Institutom za jadranske kulture i melioracije krša, Zagrebačkom udrugom voćara i Voćarskom udrugom Trišnjin cvit organizuje  9. znanstveno-stručno savjetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem. Savetovanje na temu "Mere za razvoj i unapređenje mediteranskog voćarstva" biće održano od 6. do 8. ožujka 2014. godine u Splitu. Više informacija može se dobiti na e-mail: vocarski-centar@zg.t-com.hr ili hrvocarskazajednica@gmail.com.
      Rezervaciju soba za gore navedene datume možete obaviti putem tel. +385 21 302-302 ili maila:prodaja@arthotel.hr, Hotel ART.

Obaveštenje o pretplati za 2014. godinu [28.01.2014]

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Što se tiče prognoziranih podataka. Neregistrovani korisnici tokom vegetacije vide prognozu štetnih organizama za danas, a registrovani korisnici prognozu pojave za sutra i za prekosutra. Odlučili smo da visina preplate tokom 2014. godine ostane ista kao i tokom 2013. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772, kako bi Vam bio otvoren nalog sa Vašim korisničkim imenom i lozinkom.

I dalje zabrinjavajuće niska konzervacija zimske vlage [22.01.2014]

Nastavljaju se sušni uslovi, skoro u svim regionima Srbije (detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Nažalost i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Tako da količina konzervisane zimske vlage u zemljištu i dalje opada. Trenutno u proseku nam nedostaje vlage oko 100 lit/m2 u sloju do 1 metra dubine. Detalje merenja na Telečkoj zaravni, na zimskim obradama možete videti u tabeli:              

PREDUSEV

NAČIN OBRADE

SADRŽAJ VLAGE (zapreminskih %)

20.12.2013

SADRŽAJ VLAGE (zapreminskih %)

20.01.2014

kukuruz

oranje ne zatvoreno

12-13%

11%

pšenica

oranje ne zatvoreno

12-13%

11%

kukuruz

oranje zatvoreno

13-14%

13-14%

pšenica

razrivač/gruber

15-16%

14-15%

kukuruz

razrivač/gruber

   20-23.5%

19%

 

 

 

 

 

              Napomene:

                           - Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
                                                - Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %


Takođe na grafikonu u prilogu možete videti kretanje vlage na 25cm dubine tokom prvih 20 dana januara meseca, na jednom lokalitetu u Bajmoku. Merenja se rade sa Watermark tenziometrom, koji pokazuje kolika je sila potrebna korenu da izvuče vlagu iz zemljišta. Što znači da što je niža vrednost to je bolja snabdevenost zemljišta sa vlagom. Odnosno vrednosti od 10-30 cBara se smatraju optimalnom snabdevenošću sa vlagom, na većini zemljišta.  

Preporuka od 22.12.2013 godine i dalje stoji, iako sada izvedene mere će imati znatno manji efekat. Sa druge strane, ako se obistine dalje prognoze, koje ne predviđaju značajnije padavine do početka vegetacije, treba će biti jako oprezan sa odabirom tehnologije jarih useva, pre svega kukuruza. Za sada sve ukazuje da će se ponoviti sezona 2012. 

Savetovanje voćara Gruža 2014 godine [22.01.2014]

     U subotu, 25. januara 2014. u Gruži - Ravni Gaj (sala Siljevac), sa početkom u 10 časova, održaće se treći seminar o savremenoj tehnologiji proizvodnje i iskustvima u voćarstvu, koga organizuje Gruža agrar. Za detaljne informacije se možete obratiti g. Miroslavu Nikoliću iz Gruža agrara na telefon 063 1060 907 ili na miroslav@madeinserbia.in.rs. Program je na slici u prilogu.

 

Oprezno sa zimskom rezidbom [14.01.2014]

Neuobičajeno dugačak period visokih temperatura tokom ove zime, nikako ne pogoduje zimskom mirovanju voćaka. Nažalost i na sreću, i dalja vremenska prognoza ne najavljuje neku ozbiljniju zimu. Dugačka topla jesen takođe nije doprinela da se normalni procesi diferencijacije rodnih pupoljaka odvijaju na uobičajeni način. U ovakvim uslovima sve voćne vrste su posebno podložne oštećenima rodnih elemenata, ali i drvenastog dela stabla, ako nastupe nagli temperaturni padovi ili periodi jako niskih temperatura. Kod koštičavog voća treba imati u vidu i aktivnost patogena kore, koji rade na ovim temperaturama. Osim toga, ako se obistini prognoza, za očekivati je da će vegetacija voćaka početi već oko 1.marta. Čime bi se otvorio jedan jako dugačak period rizika od izmrzavanja usled prolećnih mrazeva.

Ono što sada možemo da učinimo je da odložimo zimsku rezidbu do daljnjeg, a najmanje do 20. februara. Odlaganjem rezidbe, smanjujemo osetljivost rodnih elemenata na stres od niskih temperatura i odlažemo početak vegetacije. Svakako ko je okrečio stabla do sada je jako dobro uradio.

Više detalja na ovu temu možete pročitati i na stranicama Voćarskog portala

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [13.01.2014]

 „Mekana“ zima, ne pogoduje voćnim vrstama, u smislu što ih dovodi u stanje kada su osetljivije na nagle temperaturne padove.  Tako da je rizik od izmrzavanja, posebno rodnih pupoljaka,  jako visok.  Sa druge strane konstantne temperature preko 0°C i učestali periodi magle i dugotrajnog  vlaženja, pogoduju određenom broju prouzrokvača oboljenja.  Pre svega misli se na različite patogene kore i drveta (Pseudomonas, Cytospora cincta...).  U ovom periodu naročito su izloženi napadu patogena koštičave voćne vrste. Podložnost  infekcijama po vrstama je sledeća:  kajsija > breskva > trešnja > višnja > šljiva. A ako je već sada obavljena rezidba, bez obzira koja vrsta je u pitanju rizik od novih infekcija, u takvim zasadima je izuzetno visok.

Preporuka je da se u narednim danima ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Prednost dati preparatima na bazi bakar oksida, oksihlorida ili hidroksida (Neoram, Kocide, Nordox...). Primentiti doze koje su za 30% veće od onih iz uputstva za upotrebu.  Ovaj tretman je obavezan u zasadima gde je već urađena rezidba. Voditi računa da u vreme tretmana temperature budu preko +5°C i voćke suve.   

Suša i zatvaranje zimskih oranja [22.12.2013]

Trenutno u većini ratarskih regiona Srbije vladaju uslovi suše(detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Takođe i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Prema našim merenjima na Telečkoj zaravni, u pogledu sadržaja vlage na zimskim obradama, trenutna situacija je sledeća:

PREDUSEV

NAČIN OBRADE

SADRŽAJ VLAGE (ZAPREMINSKIH %)

kukuruz

oranje ne zatvoreno

12-13%

pšenica

oranje ne zatvoreno

12-13%

kukuruz

oranje zatvoreno

13-14%

pšenica

razrivač/gruber

15-16%

kukuruz

razrivač/gruber

            20-23.5%

 

 

 

Napomene:

- Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
- Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %

Iz gore navedenih razloga preporuka je da se u narednih 10-tak dana zatvore zimske brazde na pooranim parcelama. Odnosno ko sada ore obavezno i da zatvara oranje. Posebno je ovo važno da se uradi u regionima Severne, Zapadne i Srednje Bačke, Srema, Severnog i Srednjeg Banata i u Pomoravlju. Adekvatan oruđa za ovu namenu su setvospremači ili drljače... Ko ne uradi ovu meru treba da računa sa dnevnim gubicima vlage od najmanje 0.5 lit/m2 dnevno 
(detalji na sajtu RHMZ Potencijalna evapotranspiracija).

Ko je obradio parcele razrivačima/gruberima ne treba ništa da radi. Trenutno ovaj način obrade zemljišta vrlo dobro konzervira postojeću vlagu u zemljištu.  


Pojačava se aktivnost poljskih glodara [18.12.2013]

Primećeno je povećanje brojnosti poljskih glodara.  Stvaranje kolonija je uočeno na usevima ozimih strnina, uljane repice, lucerke ali i u višegodišnjim zasadima (naročito u onima koji su zatravljeni), kao i na pooranim kukuruzištima.  Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju povećava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi  10/100 m2 , a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda obavezno treba pristupiti suzbijanju.  Ali, pošto se u narednih mesec dana očekuje nastavak trenutnog suvog i hladnog vremena, u usevima uljane repice, lucerke i strnina, ako postoji i minimalna aktivnost bilo bi preporučljivo da se pristupi suzbijanju.

Direktno suzbijanje  podrazumeva primenu rodenticida. Nažalost i dalje su najefikasniji rodenticidi mamci na bazi cinkfosfida, pošto deluju trenutno. Ako se tretirana površina nalazi unutar 100 met od vodenih površina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva iz grupe antikoagulanata.  Prednost dati parafirizinarim mamcima, pošto su postojaniji u poljskim uslovima.  Zbog visoke toksičnosti mamaka na divljač, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta.  Međutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu.

Praćenje i suzbijanje glodara nastaviti, pošto sve upućuje da će pojačana aktivnost glodara biti izražena i u narednom periodu.

Tretmani voća bakrom i krečenje stabala [08.11.2013]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod košičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

III Tavankutski festival voća [17.09.2013]

     U organizaciji Galerije Prve kolonije naive u tehnici slame, OŠ Matija Gubec, HKPD Majtija Gubec, VZ Voćko i VZ Voće Tavankuta dana 19. oktobra 2013. godine sa početkom u 10 časova u Osnovnoj školi Matija Gubec u Tavankutu biće održan III Tavankutski festival voća. Na festivalu će biti predstavljen privredni potencijal kao i proizvodi autentičnih rukotvorina koji afirmišu razvoj tehnologije voćarstva, tradiciju i kulturno nasleđe. 

    Osim izložbe proizvoda, rukotvorina i kulturnog programa, biće održano i nekoliko predavanja:

Marko Dorić: Proizvodnja, standardizacija i značaj sadnog materijala u podizanju savremenog zasada jabuke

Florian Farkaš: Proređivanje jabuke, nužnost ili potreba

Dejan Stanko: SDI podzemno navodnjavanje sistemom kap po kap

dr Roža Peter: Proizvodnja kvalitetne rakije, od pripreme voća do procesa destilacije

Agroupozorenje na Facebook-u [20.05.2013]

     Agroupozorenje od sada možete pratiti i preko Vašeg Facebook profila. Ukucajte Agroupozorenje u pretraživač na Facebook-u!

Vrlo visok rizik od bakteroizne plamenjače jabučastog voća [13.05.2013]

Poslednjih dana u mnogim regionima je grad napravio manje ili veće štete na voću. Povrede nastale od leda predstavljaju ulazna vrata za mnoge patogene. Ali sada najveći rizik je od prouzrokovača bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora). Inače za ozbiljniji razvoj ovog oboljenja kritičan period je 20-tak dana nakon cvetanja, u uslovima kada zasad zadesi neka nepogoda praćena mehaničkim povredama (grad, oluja...). A to se upravo desilo ovih dana u mnogim zasadima jabuke, kruške i dunje. Prvi simptomi pojave oboljenja ( izboji u vidu "pastirskog štapa", narandzasti eksudat, braon lišće...) mogu se očekivati oko 20.maja. Preporuka je:

- u zasadima gde nije bilo grada i drugih vremenskih nepogoda u narednih mesec dana najmanje jedanput nedeljno obići zasad i svaku sumnjivu granu ili grančicu odseći, izneti iz voćnjaka i spaliti

- u zasadima gde je bilo vremenskih nepogoda što pre posle incidenta primeniti sredstva na bazi kaptana (Merpan 50 0.3%...) uz dodatak hraniva sa aminokiselinama (Delfan, Vellamin 24, Isabion, Fertileader 954... 0.3%). Takođe u narednih 20 dana posle nepogode u 3-4 navrata uraditi tretmane sa preparatima na bazi fosetil-Al (Alliete 0.3%...) ili fosfita (Fenix 0.4%...). Poželjno je da se primena naizmenično kombinuje sa hranivima fugistatičnog i bakteriostatičnog delovanja (Ekstrasol, NutriBio Clean...).

Ako se i pored svih preduzetih preventivnih mera, simptomi pojave, osim mehničkog čišćenja, najbolje da odmah konsultuje stručno lice. 

Stresni uslovi za biljke [13.05.2013]

Usled strsnih situacija u ovom periodu izazvane gradom ili nekim drugim stresom neophodno je biljke tretirati aminokiselinama kao što su Delfan Plus, Isabion, Vellamin u min. 0,2% 

Počeo let gama sovice [04.05.2013]

      Gama sovica, čije se gusenice hrane na velikom broju vrsta biljaka je počela sa letom. Za sada u polju ne treba raditi ništa.

Počela aktivnost rutave bube [15.04.2013]

Počela je aktivnost rutave bube (Epicometris hirta), koja može za kratko vreme da napravi katastrofalne štete na biljnim vrstama koje su u fazi cvetanja (voće koje cveta: kruška, jabuka, jagoda, šljiva..., kao i na uljanoj repici). Najveća populacije je prisutna u regionima severne i srednje Bačke i Banata, ali sa stalnom tendencijom širenja i u ostale regione Srbije. Oštećuje cvetne pupove i cvetove, pa izostaje formiranje ploda. Trenutno intenziteti prisustva su niski.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima dežurati u zasadima i usevima koji cvetaju, da bi se navreme uočile štete.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Novi rizik od sušenja cvetova (Monilia sp.) kajsije i breskve [08.04.2013]

Kajsija je i dalje u cvetu, a i breskva počinje da cveta u skoro svim regionima Srbije. U periodu 9-10.april, očekuje se stvaranje novih uslova za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova, grana i grančica (Monilia spp.). Preporuka je:   

1a. U zasadima kajsjie i breskve gde ima otvorenog cveta, a nije rađen tretman ili je prošlo više od 3 dana od tretmana, primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona 8 ili 9.aprila. Potrebno je da između tretmana i kiše prođe najmanje 2 sata.

1b. Ako je tretman urađen u predhodna 3 dana, tada je dovoljno primeniti MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

2. U regionima i zasadima breskve, gde nema otvorenog cveta, ne planirati ovaj tretman

Rizik od sušenja cvetova (Monilia sp.) kajsije i breskve [03.04.2013]

Kajsija je praktično u svim regionima Srbije počela da cveta (faze su početak cvetanja, do 50% otvorenih cvetova).  Breskva i nektarina su u pojednim regionima otvorile prve cvetove. A kiše prethodnih dana, su stvorili uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) trenutno pre svega na kajsiji koja cveta. Pošto se i za vikend (05.4-07.04.2013) očekuju vlaženja i nove infekcije, preporuka je da se najkasnije do 5.aprila uradi tretman:

1a. U zasadima kajsjie i breskve gde ima otvorenog cveta, a nije rađen tretman ili je prošlo više od 5 dana od tretmana, primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

1b. Ako je tretman urađen u predhodna 3 dana, tada je dovoljno primeniti MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1c. U cilju ublažavanja posledica stresnih uslova, ovim preparatima možete ponovo dodati folijarna hraniva na bazi aminokiselina (Delfan, Vellamin24, Isabion...)

2. U regionima i zasadima breskve, gde nema otvorenog cveta, ne planirati tretman ove nedelje

Rizik od sušenja cvetova kajsije i breskve i posledice stresnih uslova [29.03.2013]

Kajsija je u regionima  Smedereva, Grocke, Južnog Banata i Fruške Gore u fazi početka cvetanja. Uostalim regionima je u fazi zatvorenih cvetnih pupoljaka. Breskva i nektarina su u fazi pred cvetanje (crveni baloni) u svim regionima Srbije. Nažalost u ovim fazama se nalaze već duže vreme, usled dužeg perioda niskih temperatura. Dva mrazna talasa (14-18 i 23-28.marta) su nanele štete u vidu izmrzavanja cvetnih pupoljaka kako je to navedeno u obaveštenju od 17.03.2013. Ono što će vreme pokazati su posledice graničnih temperatura za preživljavanje cvetnih pupoljaka (-4 i -5C), kao i dugo "čekanje" u fazama pred cvetanje. Moguće su posledice po oplodnju i razvoj zametnutih plodova. Sa druge strane nestabilno vreme sa učestalim kišama u narednih 10 dana, može da stvori uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) trenutno pre svega na kajsiji koja cveta.

Preporuka do 02.aprila:

1a. U zasadima kajsjie i breskve gde ima otvorenog cveta pre kiša uradi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kiša, tada najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

1c. U cilju ublažavanja posledica stresnih uslova, ovim preparatima dodati folijarna hraniva na bazi aminokiselina (Delfan, Vellamin24, Isabion...)

2. U regionima i zasadima gde neće biti otvoreni cvet, u periodu vlaženja, ne tretirati

Posledice mraza 16 i 17.marta [17.03.2013]

Mraz 16, a naročito 17.marta je opet uzeo svoj danak. U proseku je jačina mraza bila do -5C, ali je u regionima severne Bačke, nizijskim delovima Srema i južne Srbije mereno i do -9.5C. U ovim lokalitetima su konstatovana sledeća oštećenja:

- Kajsija izmzlo je 90-95% cvetnih pupoljaka

- Breskva uzavisnosti od sorte izmrzlo je od 0-95% cvetnih pupoljaka 

- Šljiva stenlej 50% oštećenja, čačanske selekcije 30% izmrzlih pupoljaka

- Višnja do 20% izmrzlo uzavisnosti od sorte

- Jabuka i kruška nisu konstatovana oštećenja

U ostalim regionima gde je jačina mraza bila slabija, proprocijalno su i manje štete.

U cilju smanjenja oštećenja, pre svega drvnog tkiva preporučuje se što pre tretman sa preparatima na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (Frigocur, Dirager...) 0.08-0.1%. A kasnije kada voćke olistaju intenzivnija primena preparata sa aminokiselinama  (Isabion, Vellamin 24, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...)

Moguća oštećenja od mraza na koštičavom voću i jagodama [10.03.2013]

Prema vremenskoj prognozi u jutarnjim časovima 15 i 16. marta, moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije, a najjači u Vojvodni, Pomoravlju i Mačvi (do -6C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Voćne vrste se, u zavisnosti od regiona i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, pa je i njihova osetljivost na mraz različita:

Kajsija je u fazama pucanje pupoljaka- pupoljci otovreni, prva oštećenja nastaju na - 6.5°C 

Breskva je u fazama zelena tačka – početak listanja, prva oštećenja nastaju na -6 do -5°C

Šljiva je u fazami bubrenja pupova, prva oštećenja nastaju na -9°C

Višnja i trešnja su u fazi kraja bubrenja pupova, prva oštećenja nastaju na -5°C

Jabuka je u fazami mirovanja, prva oštećenja nastaju na -9°C

Kruška je u fazi bubrenja pupoljaka, prva oštećenja nastaju na -9°C

Jagoda je u fazi kretanja vegetacije, prva oštećenja nastaju na  -6.5°C

Vinova loza je u fazi  mirovanja, prva oštećenja nastaju na  -10°C

Pošto je predviđen mraz do -6C, potencijalno najugroženije su kajsije, breskve, višnja, trešnja i jagode.    

Moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, ali najefikasnije, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla. Podiže temperaturu u zasadu za 6-8°C.

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino, često niske efiksnosti. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3°C. Podiže temperaturu u zasadu za 1-1.5°C.

- grejači na propan-butan (Frostbuster...) relativno skupo, ali često zadovoljavajuće efikasnosti. Dobro je rešenje za mrazeve do -5°C. . Podiže temperaturu u zasadu za 1.5-2.5°C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je 48 sati , a najkasnije nekoliko sati pred početak mraza. Pruža zaštitu 10 dana, za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Vellamin 24, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...). Osim kod jagode kod ostalih biljni vrsta u ovim  fazama razvoja nema smisla da se primenjuju. 

Kod jagoda za preporuku je da se sa uklanjanjem starog lišća sačeka do 18. marta. Naime i to lišće će doprineti izvesnoj zaštiti od mraza.

IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu - unapredjenje proizvodnje breskve i kajsije [05.02.2013]

      U organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu - Zemunu, Katedre za voćarstvo, dana 11. februara 2013. godine sa početkom u 9 časova održaće se IV savetovanje Inovacije u voćarstvu na temu Unapređenje proizvodnje breskve i kajsije. Detaljan program možete videti na slikama ili se javite Dejanu Djuroviću na djura12@agrif.bg.ac.rs 

Obaveštenje o visini preplate za 2013. godinu [11.01.2013]

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

 

Sistem sakupljanja i zbrinjavanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja [03.01.2013]

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

 

Ponovni tretman voća sa bakarnim preparatima [20.12.2012]

Vremenska prognoza za naredne dve nedelje predviđa relativno toplo vreme preko dana i temperature oko 0 C preko noći. Predhodni periodi sa padavinama su sprali depozit eventualnih ranijih bakarnih tretmana. A trenutni vremenski uslovi pogoduju patogenima koji infekcije rade preko drvenastih delova voćaka. Te infekcije se dešavaju preko povreda nastalih od niskih temperatura, rezidbe ili drugim mehaničkim putem. Nakon infekcije simptomi njihovog delovanja se ispoljavaju tek nakon nekoliko godina, a u velikoj meri mogu da smanje produktivnu sposobnost zasada, kao i njegov eksploatacioni vek. Iz tog razloga preporučljivo bi bilo da se u narednih 7 dana uradi tretman voća sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman se može primeniti kod svog jabučasto i koštičavo voća. Ali je najpreporučljiviji kod koštičavog voća, pre svega kajsije i breskve.  

Bakarane preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu.

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Priprema koštičavog voća za zimu i tretman bakrom [03.11.2012]

 

U zasadima gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Te se i na ovaj način smanjuje njihov infektivni potencijal. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih 

iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

 

Folijarna prihrana koštičavog voća nakon berbe [15.09.2012]

U našim agroklimatrskim uslovima praksa je pokazala da nekoliko hranjivim elemenata mogu biti posebno limitirajući faktor u proizvodnji voća. Na alkalnim zemljištima, u uslovima visoke obezbeđenosti zemljišta fosforom ili kada je često primenjuje nedovoljno zgoreli stajnjak može se javiti problem sa usvajanjem cinka i bora. A ova dva elementa zajedno sa azotom su potrebna u većim količinama odmah po kretanju vegetacije u proleće. Zato se u praksi dobro pokazalo tzv. "djubrenje na rezervu" cinka, bora i azota.

Primena je folijarna sa hranivima koja su bogata ovim elementima. Kao izvor azota najjeftinija je Urea (1kg/100lit vode), ali mogu da posluže i neka druga hraniva (naprim.: Agro N fluid itd). Kao izvor bora mogu da posluže sva folijarna hraniva koja sadrže najmanje 5% Bora (naprim.: Wuksal Boron, Foliarel 21B...), količina primene je 1-2 lit/kg po hektaru. A kao izvor cinka mogu da posluže sva hraniva sa najmanje 5% cinka (Wuksal Zink, Maxflow Zn...), količina primene ista kao i kod bora. Bitno je da je aplikacija urađena dok je još list fiziološki aktivan. U svim koštičavim voćnim vrstama (šljiva, breskva, kajsija, višnja, trešnja) je preporučljivo da se uradi ovaj tretman.

O neophodnosti ove mere u vašem zasadu, preporučujemo da se konsultujete sa vašim stručnjakom za ishranu bilja. 

Bakteriozna plamenjača (Erwinia) situacija [03.05.2012]

Iako tokom cvetanja jabuke, nisu bili povoljni uslovi za infekcije od bakteriozne plamenjače jabučastog voća, treba biti oprezan. Do kraja maja meseca preporučljivo je najmanje jednom nedeljno da se obiđu zasadi u cilju utvrđivanja prisustva simptoma (mladari se suše i uvijaju u vidu pastirskog štapa - vidi sliku). Posebnu pažnju obratiti u zasadima gde u poslednje dve godine je bilo simptoma, odnosno problema. Takođe poseban oprez je potreban u lokalitetima gde je nakon cvetanja bilo grada i/ili olujnog vetra.

Ako se uoče simptomi obiljenja odmah pristupiti otklanjanju zaraženih biljnih delova sa najmanje 20-30cm i zdravog dela. Alat nakon svake upotrebe dezinfikovati (naprim.: alkohol, Desu i sl.). Zaražene biljne delove odmah spaliti. U ovom periodu primena antibiotika nema nikakvog efekta, već samo mehaničke mere i maksimalno održavanje higijene zasada. 

 

Bolesti i štetočine breskve i kajsije [23.04.2012]

U poslednja 3 dana u regionima gde je vlaženje lišća bilo duže od 12 sati, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophyla). A u pojedinim zasadima su prisutne i lisne vaši. Da bi se jednim tretmanom obuhvatili svi problemi, preporuka za primenu fungicida i insekticida je sledeća:
- Folicur 250 EW ili Orius 25 EC 0,1% + Bravo 0,25% ili Odeon 0,2%, za suzbijanje šupljikavosti lišća i pepelnice. Ako su lisne vaši naselile više od 5% letorasta dodati i Lannate 25 WP 0,15% ili Methomex 0,2% ili Mavrik 0,03%.


Ogromne štete od mraza na jabučastom voću [14.04.2012]

Na jabučastom voću mraz tokom noći 9 na 10.april, je u mnogim voćarskim regionima Srbije napravio velike štete na jabuci, krušci, a čini se i na dunji. Mraz je bio jačine -3 do -9C, sa prosečnom dužinom trajanja temperatura ispod 0C od 6 sati. Po sortama štete su sledeće:

- 50-100% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Ajdared, Jonagold grupa, Red Chief, Breaburn

- 40-80% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Mutchu, Čadel, Melroza

- 30-70% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Gala 

- 20-60% izmrzlih cvetnih pupoljaka: grupa Zlatni Delišes

- 10-50% izmrzlih cvetnih pupoljaka: Fuji grupa, Greeni Smith

- kruška je uzavisnosti od sorte i lokaliteta izmrzla 60-100%

- visina šteta na dunji će se moći proceniti tek nakon cvetanja 

Prosečne štete po gazdinstvu iznose 50-95%. Prava veličina štete će se moći videti tek nakon oplodnje, odnosno nakon junskog opadanja plodova. 

Najviše su nastradali regioni Subotičko-Horgoške peščare, ravničarski deo Srema, nizijski delovi Smederevskog kraja... U ovim regionima pojedina voćarska gazdinstva su ostala bez prihoda, praktično u naredne 2 godine.

Šta činiti dalje?!

- izazivanje partenokarpije (formiranja plodova bez oplodnje) giberelinima (tražite savet stručnjaka, mera se sada mora sprovesti tokom faze cvetanja)

- sve mere zaštite treba redukovati i usmeriti na očuvanje lisne mase:

nastaviti sa redovnom zaštitom protiv prouzrokovača čađave krastavosti plodova do 15.juna

primena insekticida samo u krajnjoj nuždi, jabučnog smotavca intenzivno štiti samo na sortama ili  delovima voćnjaka gde se očekuje ekonomski prinos

- oprezno sa prihranom pre svega azotom, ali i folijarnim hranivima. Posebno obratiti pažnju da prihranu sa kalcijumom, zbog narušene ravnoteže list/plod, mogu biti izraženiji problemi nedostatka na plodovima

- u cilju sprečavanja preterane bujnosti planirati i zelenu rezidbu

Ovaj mraz je napravio katastrofalne štete na svim nivoima u državi (od direktnih šteta u voćnjaku do smanjenja značajnih izvoznih prihoda i za državu) i doveo u pitanje egzistenciju, pre svega specijalizovanih/porodičnih voćarskih gazdinstava. Nadamo se da će svi nivoi vlasti prepoznati veličinu i posledice ove katastrofe, i preduzeti mere za sanaciju koliko je to u njihovoj moći. Na voćarskim zadrugama i udruženjima je da nadležne upoznaju sa veličinom problema, kao i da animiraju iste da nešto preduzmu. 

Nabavka feromonskih klopki za insekte [12.04.2012]

    Preduzeće Agroprotekt Vam nudi feromonske i obojene klopke tipa Csalomon za sledeće vrste: Tuta absoluta paradajzov moljac, Helicoverpa armigera pamukova sovica, Lithocolletis blancardella miner mramornih mina, Lobesia botrana grožđani moljac, Ceratitis capitata voćna muva, Rhagoletis cerasi i cingulata muva višnje i trešnje, Lithocolletis corylifoliella miner belih mina, Grapholita funebrana šljivin smotavac, Pandemis heparana smotavac lisnih pupoljaka, Epicometis (Tropinota) hirta rutava buba, Anarsia lineatella breskvin moljac, Hoplocampa minuta i flava šljivine ose, Grapholita molesta breskvin smotavac, Cameraria ohridella miner kestena, Adoxophyes orana smotavac pokožice ploda, Archips podana mrki smotavac, Cydia pomonella jabučni smotavac, Leucoptera scitella miner okruglih mina i Diabrotica virgifera kukuruzna zlatica. Ukoliko ste zainteresovani javite se na telefon 063 326 772 Dragan Vajgand ili na E-mail vajgandd@sbb.rs . Cenovnik se nalazi na slici u prilogu.

Sušenje cvetova (Monilia) koštičavog voća [07.04.2012]

Vlaženje tokom noći 6 na 7. april je stvorilo uslove za infekcije prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u većini lokaliteta u Srbiji (tamo gde je list bio vlažan najmanje 5 sati). Do infekcije je moglo doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, šljiva i breskva).

Ako niste radili tretman u poslednja 3 dana (od 04.aprila) preporuka je da se urade tretiranja sa:

breskva: CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona

šljivaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha 

višnjaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

Tretman uraditi najkasnije u roku od 36 sati od početka vlaženja.

Ponovo preti mraz!!! [06.04.2012]

Prema vremenskoj prognozi u ponedeljak 9 i 10.aprila, u jutranjim časovima moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije.

Sada se voćne vrste nalaze uglavnom u fazama pred cvetanje, cvetanju ili precvetavanju, a osetljivost  na mraz je sledeća:

Kajsija je u fazi precvetavanje, prva oštećenja nastaju na - 2.7C 

Breskva je u fazama cvetanje - precvetavanje, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Šljiva je u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Višnja i trešnja su u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Jabuka je u fazi crveni balon, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Kruška je u fazi prvi cvetovi otovreni, prva oštećenja nastaju na -2,7C

Jagoda je u fazi pred cvetanje, prva oštećenja nastaju na  -3C

Mraz od 2.aprila je štete napravio uglavnom na cvetovima jabuke (prosečno do 20% oštećenja, uglavnom na Ajdaredu, Jonagold grupi i Zlatnom delišesu). Mere ublažavanja posledica ovog mraza su iste kao što je navedeno u obaveštenju od 31.03.2012    

Počela je aktivnost rutave bube!!! [03.04.2012]

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (breskva, kajsija) u pojedinim voćnjacima, pre svega u regionima Bačke i Banata može da se uoči rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Sušenje cvetova (Monilia) breskve, nektarine i kajsije [02.04.2012]

 

Kišovito vreme najavljeno za 4-5.april, će najverovatnije dovesti do infekcija prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), kod kajsije i breskve koje su još u fazi cvetanja.

Preporuka je da se urade tretiranja sa: CIPRODEX 0.7lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona i to najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja.

 

Moguća opasnost od mraza?!! [31.03.2012]

Prema vremenskoj prognozi u ponedeljak 2.aprila, odmah posle ponoći moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije, a najjači u Pomoravlju (do -2C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Voćne vrste se, u zavisnosti od regiona i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, pa je i njihova osetljivost na mraz različita:

Kajsija je u fazama pun cvet - precvetavanje, prva oštećenja nastaju na - 2.5C 

Breskva je u fazama zeleni pup - početak cvetanja, prva oštećenja nastaju na -6 do -2,5C

Šljiva je u fazama zelena tačka - zeleni pup, prva oštećenja nastaju na -6.5 do -4C

Višnja i trešnja su u fazama zelenog pupa, prva oštećenja nastaju na -3,5C

Jabuka je u fazama mišije uši - crveni balon, prva oštećenja nastaju na -3,5 do -2,5C

Kruška je u fazi zelenog pupa, prva oštećenja nastaju na -4,5C

Jagoda je u fazi intenzivnog formiranja lisne mase, prva oštećenja nastaju na  -5C

Pošto je predviđen mraz do -2C, potencijalno najugroženije su kajsije, breskve (koje su u cvetu) i jabuke (koje su u crvenom balonu).    

Moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je nedelja 1.april (nekoliko sati pre očekivanog mraza). Pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do -2C. 

 

 

 

Folijarna primena cinka u voćnjacima [28.03.2012]

Sada na početku vegetacije, u vreme pucanja pupoljaka do pojave cvetnih gronja, je momenat za primenu folijarnih hraniva sa naglašenim cinkom. Ovaj tretman je potreban, pošto u našim zemljišnim i klimatskim okolnostima, postoji stalni manji ili veći manjak ovog mikroelementa. Posebno nedostatak može biti izražen na peskovima i glinušama, ako je pH preko 7.2, ako se đubri sa nezgorelim stajnjakom, ako je povišen sadržaj teških metala i fosfora. Na ovakvim parcelama tretman je neizostavan.

Tretman se posebno preporučuje u zasadima jabuke, kruške, a poželjno je da se urade tremani i u zasadima koštičavog voća, do cvetanja istih.

Za ovaj tretman pogodna su folijarna đubriva koja sadrže najmanje 4-5% cinka (Cinkuran, Fertileader Axis, Nutri Zinc-P, Wuksal  Zinc, Maxflow Zinc...) 

Sušenje cvetova (Monilia) breskve, nektarine i kajsije [26.03.2012]

Kajsija je u svim regionima Srbije u fazi cvetanja. U regionu Smedereva, Grocke, Južnog Banata i Fruške Gore počinje i cvetanje bresaka odnosno nektarina . U ovim regionima najavljeno kišovito vreme za period 30.mart - 1.april, može da stvori u uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.).

Preporuka:

1a. U zasadima gde ima otvorenog cveta  pre kiša (29. marta) uradi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kiša, a vlaženje je bilo duže od 10 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja primeniti CIPRODEX 0.7lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

2. U regionima i zasadima gde neće biti otvoreni cvet, u periodu vlaženja, ne tretirati

Obaveštenje o preplati za 2012. godinu [01.03.2012]

       Poštovani korisnici,

Agroupozorenje daje podatke o stanju štetnih organizama besplatno, ukoliko želite da osim stanja vidite i konkretne preporuke kada, kojim sredstvom za zaštitu bilja i kojom dozom treba uraditi zaštitu gajene biljke, postanite preplatnik. Preplata za celu 2012 godinu iznosi 2500 dinara. O detaljima pitajte na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772

Štete od izmrzavanja i šta raditi?! [28.02.2012]

Prve analize nastalih šteta od jako niskih temperatura, pokazuju da su nastale štete značajne, pre svega na koštičavom voću i vinovoj lozi. Što se tiče izmrzavanja cvetnih pupoljaka, u svim voćarskim regionima ispod 150 metara nadmorske visine situacija je slična:

- kajsija 90-100% izmrzlo

- breskva 80-100% 

- šljiva i višnja do 40%

- trešnja do 50%

- jabuka bez oštećenja ili do 5%

- kruška do 30%

- dunja bez oštećenja

- vinova loza 50-100% (što je bilo iznad snega) 

Na većim nadmorskim visinama štete su za koji procenat manje. Takođe ono što se sada ne može proceniti je stepen oštećenja višegodišnjeg drveta i grana, naročito kod kajsije, breskve i vinove loze (tek kada krene vegetacije videće se štete).

Koje mere se mogu preduzeti?!

Od pomotehničkih mera svakako pre nastavka rezidbe proceniti štete u voćnjaku. Sa rezidbom koštičavog voća sačekati kretanje vegetacije. Ako se utvrdi jače oštećenje drveta treba će praktikovati jaču rezidbu da bi se pospešila regeneracija drvne mase. Ako je došlo samo do oštećenja cvetnih pupoljaka rezati "na rod", odnosno raditi samo blagu rezidbu.

Od hemijskih mera do početka cvetanja za preporuku je primena:

- hormonskih preparata na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (ni jedan nije preparat nema registraciju kod nas, ali se mogu nabaviti Firgocur ultimate, Dirager...). Ovi preparati se primenjuju u periodu pucanje pupoljaka - zeleni pup, jednokratno. Pomažu regeneraciju sprovodnih elemenata i kambijalnog tkiva.

- primena preparata sa aminokiselinama, koje imaju "antistres efekat" (Isabion, Fertileader vital 954, Megafol, Delfan...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

- primena preparata na bazi ekstrakta morskih algi, koje sadrže citokinine i auksine (Ascofol...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

Sve ove mere mogu u nekim slučajevima samo da ublaže nastale štete, i ne treba očekivati čuda od ovih sredstava.  

 

Plavo prskanje breskve i kajsije [22.02.2012]

Predstojeće postepeno otopljavnje i relativno vlažno vreme (magla, učestale kiše) pogoduju patogenima koji infekcije rade preko drvenastih delova voćaka. Te infekcije se dešavaju preko povreda nastalih od niskih temperatura i rezidbe. Iz tog razloga preporuka je da se u narednih 7 dana uradi tretman bresaka i kajsija sa nekim bakarnim preparatom. Pošto se pucanje pupoljaka prvo kajsije, a zatim i breskve očekuje najranije između 5-10.marta, malo je verovatno da će ovaj tretman biti dovoljan i za suzbijanje prouzrokovača kovrčavosti lišća breskve (Taphrina deformans).. Prvo se očekuje kretanje vegetacije kajsije i breskve na južnim obroncima Fruške Gore, Južnog Banata i regionu Grocke.

Bakarane preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli:

 Preparat

 doza na 100 lit

 NEORAM

0,85 kg 

 CUPROCAFFARO

0,5 kg 

 NORDOX

0.3 kg

 KOCIDE

0,6 kg

 ...

 

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Sedmo naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara [05.02.2012]

      Hrvatska voćarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Hrvatske, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Virovitičko-podravskom županijom, gradom Viroviticom, gradom Slatinom i gradom Orahovicom organizuju "7. znanstveno-stručno savjetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim učešćem". Savetovanje će se održati na pustari Višnjica 2. i 3. marta 2012. godine na temu „Prednosti, nedostaci i opasnosti hrvatskog voćarstva ulaskom u Evropsku uniju“. Opširnije...

Agroupozorenje na celoj teritoriji Srbije [24.01.2012]

       Agroupozorenje od 2011. godine daje podatke o stanju štetnih organizama za celu Republiku Srbiju. Deo podataka nije bio prikazivan, jer su meteorološki podaci koje smo dobijali od weather2umbrella i Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije bili nepotpuni. Tokom ove zime su uradjene adaptacije modela za prikaz razvoja bolesti i proširen je broj bolesti i modela za koje se prikazuju podaci. Prikaz rezultata modela nije svuda uradjen, jer smo dali prikaz podataka samo za biljne vrste za koje smatramo da su za neki region interesantne. Ukoliko se na nekom području ne vide podaci za biljku koja je Vama interesantna, javite nam to na vajgandd@sbb.rs pa ćemo aktivirati prikaz podataka ukoliko je to tehnički izvodljivo.

Plavo prskanje jabučastog voća [04.12.2011]

Preporučljivo bi bilo do 10. decembra tretirati sa nekim bakarnim preparatom zasade kruške, dunje i jabukeTretman bi obavezno trebalo uraditi u onim zasadima gde je tokom prošle sezone bilo problema sa bakterioznom plamenjačom (Erwinia amylovora). 

Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tačne doze,  za neke preparate su date u tabeli:

 preparat doza na 100 lit
 NEORAM0.8 kg 
CUPROCAFFARO0.5 kg 
KOCIDE

0.55 kg

VEKTAFID R

2-3 lit  ...

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Meteorološke prilike tokom vegetacije 2011. godine [15.11.2011]

    Upoređenje meteoroloških prilika tokom 2011. godine za Sombor je urađeno sa klimatskim podacima za Sombor u periodu od 1948. do 2010. godine. Srednje mesečene temperature su tokom svih meseci bile više u odnosu na prosečne vrednosti i to tokom aprila za 2,6OC, maja 0,4; juna 1,2; jula 0,6; avgusta 3,3 i septembra čak 3,6 OC! Srednja temperatura tokom perioda od apila do kraja septembra je tokom 2011. godine iznosila 19,7 OC i bila je viša za 2 OC u odnosu na prosečnu!

            Visina padavina je samo u julu 2011. godine bila veća u odnosu na srednju mesečnu vrednost i to za 17mm/m2. Tokom svih ostalih meseci je količina padavina bila mnogo manja i to tokom aprila za 36mm/m2, maja 21, juna 36mm, avgusta 55 i septembra 13mm/m2

            Na osnovu iznetog možemo zaključiti da je 2011. godina u odnosu na prosečne klimatske prilike za Sombor bila mnogo toplija i suvlja.

Obratiti pažnju na poljske glodare [13.11.2011]

Relativno topla i suva jesen, otežana i/ili redukovana obrada sa velikom količinom žetvenih ostataka na površini stvaraju optimalne uslove masovnom umnožavanju poljske voluharice i drugih poljskih glodara.  Sada masovno naseljavaju  tek ponikle useve ozimih strnina ili uljane repice, ali se u sve većem broju nalaze i u višegodišnjim zasadima (naročito u onima koji su zatravljeni).  Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju povećava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi  10/100 m2 , a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda treba pristupiti trovanju.

Kada govorimo o suzbijanju obično se misli na hemijska sredstva. Međutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu. Što se tiče hemijskih sredstava ima ih veći broj registrovan za ovu namenu. Primenjivati ih samo ako su ostvareni kritični brojevi. Nažalost i dalje je najefikasnije sredstvo mamci na bazi cinkfosfida, pošto deluje trenutno. Zbog njegove visoke toksičnosti na divljač, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta. Ako se tretirana površina nalazi unutar 100 met od vodenih površina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva antikoagulante.

Praćenje i suzbijanje glodara nastaviti i u narednom periodu, pošto sigurno jedan tretman neće biti dovoljan.

Pojava metlice (Loxostege sticticalis) tokom 2011. godine [11.11.2011]

     Tokom 2011. godine, na svim lokalitetima su leptiri zabeleženi u periodu od 23. septembra do 06. oktobra. Registrovano je do tri primerka za noć. Ono što je interesantno je da su u periodu od 1986. do sada leptiri uglavnom prestajali sa letom tokom prve polovine septembra. Tokom perioda od 25 godina, nakon 15. septembra je zabeleženo samo 8 leptira i to 1989. godine, kada je zabeležen i najveći broj primeraka na svetlosnoj klopci u Somboru. Tokom 2011. godine u Somboru je zabeležen samo jedan leptir 05. oktobra. U Čelarevu je ukupno zabeleženo 12 leptira od 23 do 02. oktobra i to po jedan do tri za noć, a u Velikim Radincima pet leptira ukupno 26. septembra tri i po jedan 04. i 06. oktobra.

Analiza pojave dudovca (Hyphantria cunea) u 2011. godine [22.10.2011]

      Prva generacija leptira je počela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najduže u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u Čelarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski Šančevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almaši i sar., 1997).

            Druga generacija je počela da leti istovremeno u Somboru i Čelarevu 13. jula. Najveća brojnost je registrovana odmah po pojavi već od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u Čelarevu 14. jula (devet leptira za noć). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraćim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u Čelarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za Novi Sad (Almaši i sar. 1997) bila nešto ranije najbrojnija.

            Ukupna broj leptira dudovca uhvaćen tokom cele godine za Sombor je 46. Ako se on uporedi sa višegodišnjom srednjom vrednošću za Sombor od 1980. do 2004. godine (Vajgand, 1999. i Vajgand i sar., 2008.) koji iznosi 390 vidi se da je on mnogostruko manji. Međutim ako se uporedi sa podacima za Sombor za poslednjih pet godina (Vajgand i sar., 2008; Vajgand, 2008; Vajgand, 2009; Vajgand, 2010a i Vajgand, 2010b) vidi se da je on dvostruko veći. Broj leptira dudovca za Čelarevo tokom 2011 iznosi 59. Ukoliko se on uporedi sa višegodišnjim prosečnim podacima za Čelarevo od 2008. do 2010. godine (Vajgand 2010) koji iznosi 7 vidi se da je on višestruko veći. Pošto se podaci za Velike Radince daju prvi put, oni se ne mogu uporediti sa srednjim vrednostima za ranije godine.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća [12.06.2011]

Iako generalno ova sezona ne odgovara razvoju bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora),u pojednim zasadima jabuke, kruške i dunje, mogu se pronaći simptomi prisustva oboljenja (mladari savijeni u vidu pastirskog štapa). Najčešće su simptomi sporadični i javljaju se oazno. Preporuka je da se sumnjivi mladari uklone zajedno sa 10-30cm zdravog dela i spale, a preseci dezinfikuju sa 1% rastvorom nekog bakarnog preparata. U slučaju da i posle višekratnog uklanjanja ima novih pojava, konsultujte se sa stručnim licem oko daljih aktivnosti.

Šupljikavost lišća koštičavog voća [29.04.2011]

Tokom noći 28 na 29.aprila u pojedinim lokalitetima pre svega Vojvodine stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je došlo tamo gde je vlaženje trajalo duže od 10 sati. Preporuka je da se danas ili sutra uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%. Karenca ove kombinacije je 21 dan. 

 

Rutava buba pojačava svoju aktivnost [19.04.2011]

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (kruška, jabuka, jagoda, šljiva) kao i na uljanoj repici, pre svega u regionima severne i srednje Bačke i Banata može da se uoči rutava buba (Epicometris hirta), koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima dežurati u zasadima i usevima, da bi se navreme uočile štete.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Sušenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije (Monilia sp.) [05.04.2011]

U jutrarnjim časovima 5.aprila, su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova na breskvi i kajsiji, koja je još u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je došlo u regionima gde je bilo tokom noći padavina (severni delovi Vojvodine i delovi istočne Srbije). U ovim regionima u narednih 48 sati treba uraditi suzbijanje, kao što je to napisano u obaveštenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b.

Rutava buba u voćnjacima [04.04.2011]

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (breskva, kajsija) u pojedinim voćnjacima, pre svega u regionima Bačke i Banata može da se uoči rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Novi uslovi koristenja sajta [03.04.2011]

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

 

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

 

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

O rezistentnosti breskvine vaši na neonikotinoide [02.04.2011]

Prema poslednjem izveštaju IRAC (međunarodni komitet za praćenje rezistentnosti insekticida) u regionima južne Francuske (Languedoc-Roussillon, Provence-Alpes-Cote d’Azur i Rhone-Alpes) i severne Španije (Katalonija) uočena je visoka rezistentnost breskvine vaši (Myzus persicae) na insekticide iz grupe neonikotnioida (aktivne materije: acetamiprid, imidacloprid, thiacloprid i thiamethoxam). Više detalja možete videti na http://www.irac-online.org/wp-content/uploads/2009/09/M-Persicae-Resistance-Mechanisms-Poster-Sept09.pdf . Kod nas za sada u pojedinim regionima imamo samo znake početne rezistentnosti (primenom većih doza zadržavamo visok nivo efikasnosti).  
            Pojava ponovo poziva na oprez prilikom primene pesticida, odnosno da se oni primenjuju samo ako za to zaista postoji opravdanje. Sve je manje novih aktivnih materija, zaštita je sve skuplja, a rezistentnost patogena i insekata sve izraženija.

Sušenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije (Monilia sp.) trips breskve [01.04.2011]

U svim regionima Srbije je počelo cvetanje kajsija ili je ona u punom cvetu, a u svim regionima južno od Fruške Gore i cvetanje bresaka odnosno nektarina . Najavljene padavine u regionima Istočne i Južne Srbije za vikend (2-3. april), mogu da stvore uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) i na kajsiji i na breskvi. Na breskvi je zapažena aktivnost tripsa (Trips meridionalis) u cvetovima breskve. Preporučljivo je suzbijanje ako je brojnost veća od 2 tripsa/cvetu. Posebnu pažnju obratiti na nektarine, koje su osetljivije na štete.

Preporuka za Istočnu i Južnu Srbiju:

1a. U zasadima gde još ima otvorenog cveta pre kiša uraditi  tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kiša, a vlaženje je bilo duže od 8 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja primeniti SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

2. U ostalim regionima mali je rizik od infekcija u naredna 4 dana

 Suzbijanje tripsa ISKLJUČIVO raditi u vreme precvetavanja bresaka. Tretmane raditi uveče (1 sat nakon zalaska sunca, a najkasnije do 23 sata)uz OBAVEZNO predhodno obaveštavanje pčelara o nameri primene insekticida

Najveću efikasnost protiv tripsa ispoljava:

- Laser 0,4 lit/ha (umereno toksičan za pčele),

Manje efikasnosti su:

- Mavrik 0,4 lit/ha (jako nisko toksičan za pčele)

- Calypso 0,6 lit/ha (jako nisko toksičan za pčele)

- Kestrel i drugi na bazi acetamipirida 0.7lit/ha (umereno toksičan za pčele)

- Actara 0,7 kg/ha (jako toksičan za pčele) 

- preparati na bazi bifentrina 0,5lit/ha (jako toksičan za pčele) 

  

Sušenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije (Monilia sp.) [28.03.2011]

Na južnim obroncima Fruške Gore je počelo cvetanje kajsija, a u regionu Smedereva, Grocke, Južnog Banata i cvetanje bresaka odnosno nektarina . U ovim regionima najavljeno kišovito vreme za 28 i 29.mart, može da stvori u uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.).

Preporuka:

1a. U zasadima gde ima otvorenog cveta  pre kiša (28. mart) uradi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha...

1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kiša, a vlaženje je bilo duže od 8 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od početka vlaženja primeniti SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.

2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta za sada ne tretirati

Moguća opasnost od mraza [17.03.2011]

Prema vremenskoj prognozi u jutranjim časovima 22.marta moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Vojvodine, a najjači u regionu severne Vojvodine i cele Bačke (do -4C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temeprature. U ovoj fazi u kojoj se nalaze breskva (zelena tačka) i kajsija (otvoreni pupoljci) prva oštećena nastaju na temperaturama od -6C. Moguća je mera zaštite sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je ponedeljak 21.mart (nekoliko sati pre očekivanog mraza), ukoliko se ne promeni vremenska prognoza.

Potencijalno najugroženije su kajsije, jagode i breskve.   

Zimsko prskanje breskve i kajsije [08.03.2011]

Prema vremenskoj prognozi postepeno će da otopljava, a oko 14.marta se očekuju i padavine. Očekivano pucanje pupoljaka prvo kajsije, a zatim i breskve će se verovatno desiti tokom 2 dekade marta. Prvo će krenuti vegetacija na južnim obroncima Fruške Gore, Južnog Banata i regionu Grocke. Iz tog razloga se preporučuje primena bakarnih preparata, najkasnije do 13 .marta. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli:

 preparat doza na 100 lit
 NEORAM

0,85 kg 

 CUPROCAFFARO

0,5 kg 

 NORDOX

0.3 kg

 KOCIDE

0,6 kg

 ... 

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Ako ima problema i sa štitastim vašima dodati i EOS ili neko drugo ulje 3-4lit/100 lit vode.

6. savjetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim sudjelovanjem Ilok [26.02.2011]

Hrvatska voćarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja, Agronomskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu, Poljoprivrednim institutom Osijek, Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Hrvatskim centrom za selo, hranu i poljoprivredu, Udrugom voćara Tovarnika, Vukovarsko-srijemskom županijom i gradom Ilokom, organizuju 6. naučno stručno savetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Dunav" u Iloku 4. i 5. marta 2011. godine. Program savetovanja možete preuzeti ovde.

Knjiga o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) [31.01.2011]

            Nedavno je iz štampe izašla knjiga pod naslovom Priručnik o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) na svetlosnoj klopci. Autor knjige je mr Dragan Vajgand koji ovom prilikom želi da upozna javnost sa rezultatima svojih istraživanja familije sovica, koja traju još od 1986. godine.

            Knjiga je B5 formata i ima 180 stranica. Knjiga obrađuje 200 različitih sovica koje su značajne za rad sa svetlosnim klopkama. U zavisnosti od brojnosti konkretne vrste sovice, knjiga prikazuje sve ili deo narednih podataka:

Ukupnu brojnost leptira po godinama od 1994. do 2009. godine.

Prosečnu godišnju brojnost leptira za period od 1994. do 2004. godine.

Vreme početka i kraja leta leptira tokom godine u Evropi i u Somboru.

Dinamiku leta leptira tokom godine.

Brojnost leptira po generacijama.

Mogućnost davanja dugoročne prognoze primenom koeficijenta generacije.

Vreme pojave maksimuma leta leptira.

Podatke o prezimljujućem stadijumu.

Podatke o vremenu pojave gusenica.

Podatke o biljkama na kojima se razvija gusenica.

Podatke o eventualnoj štetnosti kod nas i u svetu.

Kvalitetne fotografije svih obrađenih sovica.

 

            Knjiga je namenjena stručnjacima za zaštitu bilja, agronomima koji se bave zaštitom bilja, studentima i ljubiteljima prirode koji će pomoću knjige moći da prepoznaju 200 sovica.

            Primerak knjige košta 1.200 dinara + troškovi slanja knjige koji prilikom slanja Post ekspresom koštaju oko 200 dinara po primerku.

            Ukoliko ste zainteresovani za knjigu, možete se javiti autoru vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772.

Predavanje iz voćarstva u Kupusini [18.01.2011]

U organizaciji tima sajta www.agroupozorenje.rs, urednici sajta www.vocarstvo.org će u Lovačkom domu u Kupusini, 21. januara 2011. godine održati prezentaciju i predavanje iz oblasti voćarstva sa sledećim sadržajem:

15.00-15.15  Florijan Farkaš i Dragan Vajgand

   Uvodna reč sa kratkim obrazloženjem programa i ciljeva skupa

15.15-16.15  Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije

   Praktičan prikaz integracijske standardizacije integralne voćarske proizvodnje u voćnjaku. 16.15 - 16.30 prelazak u Lovački dom

16.30-17.30  Predavač Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije

   Animacijsko predavanje o mogućnostima učinkovitije  implementacije integralnih voćarskih znanja u voćnjake Somborske regije. 17.30 do 17.45 Pauza

17.45 do 18.00 Predavač: Slađana Babić-Rađenović-InveR Gradiška, Republika Srpska

    Predstavljanje praktičnog modela integracijskog standardizacijskoh konzaltinga u integraciji RS-2 Podgradci-Dubica u 2010 godini.

18.00 do 18.15 Predavač Damir Lučić, Inventivna rješenja Velika Gorica, Republika Hrvatska

    Predstavljanje modela on line internet oruđa IA voćarski portal i Fruit Discovery za informisanje, edukaciju, konsalting,  operativnu komunikaciju i kontrolu.

18.15 do 19.00 Dragan Vajgand, Florian Farkaš i predavači

     Diskusija i zaključci

Obratiti pažnju na štete od zečeva [29.12.2010]

Duže zadržavanje snega u voćnjacima je uslovilo pojačane štete od divljači, u poslednjih par dana. Naviše šteta (u vidu glodanja debla) ima od zečeva. Osim mera borbe koje su opisane u upozorenju od 25.11.2010., preporučuje se i orezivanje grana koje treba ostaviti u međurednom prostoru. Naime, ove orezane grane, koje leže na zemlji, rado konzumiraju zečevi, čime se smanjuje napad na debla.

 

Obratiti pažnju na divljač i poljske glodare [25.11.2010]

U višegodišnjim zasadima najčešće i najveće štete prave srne i divlji zec. Sada je vreme kada se obilaze zasadi i preduzimaju mere zaštite.Ograđivanje zasada i umotavanje debla voćaka često pruža samo delimičnu zaštitu. Protiv srna obično se postižu dobri rezultati kačenjem ljudske kose u krošnje voćaka. A za zečeve primena gotovih repelenata (Kunilent) ili pravljenih proizvoda na bazi životinjskog loja, ribljeg ulja i sumpornih preparata. Preparati na bazi loja se moraju oprezno primenjivati, nikako ne premazivati celo deblo već samo povući jednu tanku liniju. U protivnom može doći do ugušivanja voćaka. Sva ova sredstva svoje dejstvo zadržavaju maksimalno do 2 meseca.

Štetne glodare (miševi, voluharice...) u višegodišnjim zasadima reba suzbijati ako broj rupa bude veći od 50/100m2. U trapovima sadnog materijala i rasadnicima glodari se ne smeju tolerisati. Najbolji rezultati se postižu primenom mamaka na bazi cinkfosfida (ako je suvo vreme i zemljište) ili parafinisanim preparatima na bazi bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona, holekalciferola (ako je zemljište vlažno). Mamke obavezno postavlajti samo u aktivne rupe, nikako ih ne razbacivati po površini.  

Obratiti pažnju na poljske glodare [25.11.2010]

Potrebno je obići parcele ozimih useva (pšenica, ječam, uljana repica. lucerka) i utvrditi prisustvo poljskih glodara (miševi, voluharice...). Mere suzbijanja je potrebno primeniti ako se utvrdi više od 5 rupa/100m2 (ozima žita i uljana repica) odnosno 3 rupe/100 m2 (lucerišta). Najefikasnije je suzbijanje mamcima na bazi cink-fosfida.

Ovi mamci smeju da se primenjuju isključivo postavljanjem u rupe. Zabranjeno je njihovo rasturanje po čitavoj površini, pošto su izuzetno toksičini na ostalu divljač. 

Klimatske prilike tokom 2010 godine [23.11.2010]

     Ukoliko uporedimo srednje mesečne temperaure izmerene tokom 2010. godine i uporedimo ih sa prosečnim za period od 1948 do 2009. godine možemo da zaključimo da je april bio hladniji od proseka za 0,7°C, maj 0,7°C, jun 0,6°C i september 0,7°C. Jul i avgust su bili topliji od proseka za 0,4°C odnosno 0,8°C. Srednja temperatura u vegetacionom periodu je bila za 0,3°C manja u odnosu na višegodišnji prosek. Ukupne padavine u periodu od aprila do septembra su za 310 mm/m2 bile više od proseka. Jul i avgust su imali 30 mm padavina manje, ali su april, maj i jun imali ukupno 300mm padavina više od proseka.

     Proteklu vegetaciju, 2010. godine možemo podeliti u dva perioda. April, maj i jun su bili hladniji i vlažniji od proseka, a jul i avgust su bili toliji i suvlji od proseka. Ovakva klima je u prvom delu pogodovala razvoju velikog broja bolesti i higrofilnih štetočina, a u drugom delu razvoju većeg broja termofilnih štetočina.

     Ukupno se može reći da je 2010. godina bila veoma vlažna jer su temperature bile slične prosečnima, a padavine mnogo veće.

Ponovni tretman koštičavog voća bakarnim prepratima [12.11.2010]

Preporučuje se ponovni tretman bakarnim preparatima kako je to preporučeno u obveštenju od 17.10.2010. Razlozi su:

- velike količine padavina u poslednjih 5 dana su dovele do spiranja bakarnih preparata

- u narednih 10-tak dana se očekuju temperature koje će pogodovati daljoj aktivnosti patogena, a moguće su i nove padavine

Ponovni tretman je preporučljiv pre svega kod kajsija i u onim zasadima bresaka gde svake godine ima sušenja grana i grančica i celih stabala. Kod ostalog koštičavog voća tretman nije neophodan. 

XI naučno stručni skup Savremena proizvodnja povrće [11.11.2010]

     U organizaciji Vojvođanskog društva povrtara će se u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu 11. decembra 2010. godine sa početkom u 9. sati održati skup povrtara. Tokom skupa se predstavljaju i prodavci repromaterijala za povrće.

X savetovanje o zaštiti bilja [01.11.2010]

     U periodu od 29. novembra do 3. decembra 2010. na Zlatiboru će u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije biti održano X savetovanje o zaštiti bilja. Program savetovanja možete preuzeti  ovde

Novost iz kompanije BASF [31.07.2010]

            ALVERDE je preparat na bazi aktivne materije metaflumizon i do sada je na tržištu Srbije bio registrovan za suzbijanje krompirove zlatice. Ova aktivna materija predstavlja novu grupu po mehanizmu delovanja i odlična je za upotrebu u integralnom pristupu suzbijanja zlatice, jer nema ukrštene rezistencije sa drugim aktivnim materijama koje se nalaze na tržištu Srbije. Registracija preparata ALVERDE je proširena i na kupus gde je doza 1 L/ha, a karenca svega 7 dana.  AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN) 

BASF Agrotim preporučuje u soji i suncokretu [29.05.2010]

Za suzbijanje korova u usevu soje preporučujemo:

1. PULSAR 40 1.0 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila (maksimum 8 g/ha,u slučaju manje brojnosti korova i 6 g/ha završava posao).

2. ili kombinacija PIVOT + BASAGRAN 0.3 L/ha + 2-2.5 L/ha+preparat na bazi tifensulfuron-metila.

 

U suncokretu preporucujemo upotrebu PULSARA 40 u kolicini od 1.2l/ha,od drugog para listova suncokreta pa dalje.

 

BASF Agrotim preporučuje za suzbijanje uskolisnih korova [29.05.2010]

Za suzbijanje divljih sirkova,muhara i drugih travnih korova u usevima soje,suncokreta,secerne repe,krompira,lucerke graskova i drugih kultura preporucujemo upotrebu herbicida FOCCUS ULTRA u kolicini 1.5-2.0 l/ha.

 

Preporuka kompanije BASF [16.05.2010]

   

Preporuka kompanije BASF [09.05.2010]

Soja je uglavnom u fazi prvog trolista, BASF preporučuje da se uradi split aplikacija herbicida i to:

Varijanta 1. PULSAR 40 0,6 L/ha u trenutnoj fazi razvoja  soje i nakon 7 dana drugi deo PULSARA 40 0,6 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila.

Varijanta 2. PIVOT 0,3L/ha + BASAGRAN 2-2,5 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila, jednokratno ili u split aplikaciji.

 

U hibridima suncokreta koji su odporni na upotrebu PULSARA 40 preporučujemo primenu u količini od 1.2 L/ha, u fazi od drugog para listova suncokreta pa dalje.

 

U kukuruzu preporučujemo upotrebu herbicida CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha, za suzbijanje svih širokolisnih korova, faza primene do 6 listova kukuruza.

 

U jabučastom voću borba protiv čadjave krastavosti se nastavlja primenom fungicida DELAN 700 WG u kolicini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola.

 

Za  jagodasto voce (jagoda,malina) preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.5 kg/ha (upotreba 1000 litara vode/ha), radi suzbijanja truleži u ovim kulturama. Napomena SIGNUM je jedan od retkih fungicida REGISTROVANIH za primenu u jagodastom vocu sa karencom od 7 dana.

 

AGRO TIM BASF(SINIŠA, DRAGAN, RAŠA, LJUBIŠA, DUŠAN)

Sve agresinija Tropinota hirta - cvetojed [06.05.2010]

Biljke čiji su oprašivači u cvetu se ne smeju prskati insekticidima jer će stradati pčele. i tu treba primenuti metode masovnog izlovljavanja plavim i belim obojenim klopkama. Međutim na usevima ječma i crnog luka preporučuje se upotreba insekticida, posebno na uvratinama. Ukoliko su parcele u blizini voćnjaka u cvetu preporučuje se upotreba preparata koji su slabe otrovnosti za pčele Mavrik 0,3L7ha ili Calypso 0,3L/ha.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylowora) [15.04.2010]

Trenutno se deo krušaka nalazi u fazi cvetanja i jedan jako mali procenat jabuka (pretežno sorta Idared). Najkritičniji period za infekcije od bakteriozne plamenjače je period cvetanja. Iako je već danima kišovito vreme, potencijal širenja bakteriozne plamenjača je vrlo mali. Takođe za sada se nisu stvorili uslovi ni za infekciju cveta. Do 23.aprila se ne očekuje znatnije otopljavanje, pa je procena da će do tog perioda i biti nizak rizik od infekcija bakteriozne plamenjače jabučastog voća. 

Sušenje cvetova breskve i nekatrine (Monilia sp.) [12.04.2010]

U regionu južnog i srednje Banata i Fruške gore u ranim jutarnjim časovima, a u ostalim regionima Vojvodine tokom ranih prepodnevnih časova 12.aprila je došlo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova. Stoga na breskvama i eventualno kajsijama koje su još u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Pošto se najavljuje kišovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledeća:

1. ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3%, ODEON 0,2%, BRAVO 0,3% i slično

2. ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1% i drugi.

Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do večernjih sati 14.aprila, makar i po kiši. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti. Ovim tretmanom štitimo i od prouzrokovača šupljikavosti lišća.

Sušenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije [06.04.2010]

U većini regiona Vojvodine (Srem, Južni Banat i Bačka, Srednja i zapadna Bačka, severni Banat) je došlo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova,  tokom podnevnih sati 06. aprila. Preporuka je sledeća:

Preporuka:

1. u zasadima breskve i nektarine, gde ima otvorenog cveta  uraditi  tretman sa CHORUS 0,03%, MIRAGE 0,05%, SIGNUM 0,1% i drugi. Tretman uraditi najkasnije do četvrtka 07.aprila.

2. u zasadima kajsija primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, RONILAN 0,1% i drugi. Tretmane uraditi najkasnije do petka 08.aprila.

3. u zasadima bresaka gde nema otvorenog cveta ne tretirati.

4. U regionu Severne Bačke nije neophodno da se rade tretmani, pošto nije došlo do ispunjenja uslova za infekcije 

Zaštita pčela i drugih oprašivača [05.04.2010]

Proizvođači voća i uljane repice 

Sada je period cvetanja voća i uljane repice. U nekim slučajevima će biti potrebno da se primenjuju insekticidi. Apelujemo da se primena insekticida ne radi bez preke potrebe i bez predhodne konsultacije sa stručnim licem. Vaša je moralna, agronomska i zakonska obaveza da obavestite pčelare 48 sati pre primene insekticida (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja - član 48 i 49 i Zakon o stočarstvu -član 63). Uništavanjem oprašivača smanjujete procenat oplodnje i do 40%. 

Rutava buba je počela svoju aktivnost [05.04.2010]

Rutava buba je i ove godine počela da pričinjava štete na voćnim vrstama koje cvetaju. Najveće štete treba računati u periodu od 10-16 sati, kada je miran, topao sunčan dan (temperature preko 18C). Primena insekticida pri jakom napadu ima vrlo malog efekta (pošto naleću nove jedinke i vrlo brzo uništavaju cvetove). Samo kombinacijom različitih mera se mogu postići kakvi takvi efekti zaštite. Te mere podrazumevaju: 

- primena belih ili plavih plastičnih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojačalo privlačno delovanje. Posude se kače u krošnje voćaka. Broj posuda zavisi od jačine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha možda će trebati i nekoliko stotina). Vodite računa da će možda trebati svakog dana da se prazne od insekata i pune novom tekućinom.

- zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanje isto može da smanji aktivnost insekta, pošto se kasnije "diže" sa mesta gde provede noć, pa je period aktivnosti tokom dana kraći. Takođe u ovim zasadima je moguća primena insekticida u jutarnjim časovima na površinu zemljišta u cilju suzbijanja insekata pre nego što polete u krošnje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta uništavanja korisnih insekata oprašivača .

- gore navedeni saveti se odnose na višegodišnje zasade. Što se tiče uljane repice nažalost primena insekticida je često neophodna. Ali efikasnost i u ovom slučaju je diskutabilna. Parcele koje su šire nego što su duže obično prolaze sa mali procentom oštećenja, pošto je napad obično ograničen na periferne delove parcele.

Sušenje cvetova kajsije - Monilija [31.03.2010]

U celoj Vojvodini  je kajsija u cvetu. Kiša tokom jutra 31.marta, je stvorila uslove za infekciju prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.).

Preporuka:

najkasnije do petka 2.aprila primeniti CHORUS 0,03%, SIGNUM 0.075%, MIRAGE 0,05% i slične preparate.

Obaveštenje o plaćanju za pristup delovima sajta [25.03.2010]

Postanite preplatnik na sajt Agroupozorenje    

Od 1. januara vidljiv je samo deo podatka o štetnim organizmima. Samo oni koji plate pretplatu vide i preporuke za kontrolu štetnih organizama date od strane stručnjaka. Ukoliko želite da postanete pretplatnik javite se na adresu vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 Dragan Vajgand. Poslaćemo Vam upitnik u zavisnosti od toga da li ste poljoprivredni proizvođač, apoteka, savetodavac, poljoprivredna stručna služba... Cenovnik usluga možete videti ovde: http://www.agroupozorenje.rs/page.php?page_id=2.    

Preplata se plaća na godinu dana! Korisnici plaćaju na žiro račun preduzeća Agroprotekt.

 

Zaštita zimske salate u plastenicima-druga polovina vegetacije [24.12.2009]

Naglo otopljavanje i očekivani vremenski uslovi tokom januara meseca (temperature između -5 i + 5°C) stvaraće povoljne uslove za razvoj prouzrokovača truleži glavica salate. Ovoj pojavi će naročito biti podležni usevi koji su u fazi rozete i na početku zavijanja u glavicu. I dalje najveći značaj imaju preventivne mere - provetravanje i štedljivo navodnjavanje (svakih 20-tak dana sa 25-30lit/m2 vode). Za navodnjavanje birati dane kada se očekuje nekoliko vezanih sunčanih dana i sa što višim temeperaturama. Cilj svih ovih mera je da lisna masa bude što kraće vreme vlažna.

Primena fungicida je preoručljiva u onim objektima gde je i ranijih godina bilo problema sa truleži glavica, odnosno gde ne može da se dobro reguliše provetravanje objekata. Prednost treba dati  preparatima koji su toksikološki povoljniji i imaju kraću karencu (boskalid - karenca 14 dana ili fenhexamid karenca 3 dana).

Ako je već došlo do pojave truleži, najbolje je konsultovati stručnjaka za zaštitu bilja, koji će odrediti prirodu patogena (bakterija, gljiva...) i preporučiti odgovarajuće mere.

Pokrivanje biljaka sa agrotekstilom je preporučljivo samo ako je salata u fazi glavičenja i kada se očekuju noćne temperature oko ili ispod -5°C. Preko dana (kada su temperature u plusu) i ovakav usev je poželjno otkriti.

U slučaju da nastupe duži sušni periodi, kada u objektima relativna vlažnost vazduha postane jako niska povećava se opasnost od rubne paleži najstarijeg lišća. U takvim situacijama rešenje je u primeni orošivača koji prave maglu i to u najtoplijim delovima dana, odnosno tempiranju navodnjavanja u tim periodima.

Salata u plastenicima i niske temperature [20.12.2009]

Prema vremenskoj prognozi period jako niskih temperatura (i do -14°C) će trajati do ponedeljka 21.decembra. Nakon toga temperature će otići u plus vrednosti.

U negrejanim objektima, ako je salata u fazi do 10 formiranih listova i pokrivena agrotekstilom, trebalo bi da bez oštećenja izdrži ove temperature. Ako je salata u fazi zavijanja glavice, tada su moguća oštećenja. Najčešće se oštećenja manifestuju u vidu odumiranja najstarijeg lišća ili dolazi do pojave mehura i smežuravanja tkiva (kao koža starih ljudi). U težim slučajevima dolazi do odumiranja sredine glavica (vidi sliku).

Šta se može učiniti?! Ako ste pre ovog perioda pokrili biljke agrotekstilom tada je problem rešen kod useva koji su u mlađim razvojim stadijumima. Napominjemo da ako do sada niste pokrili biljke agrotekstilom to sada dok su smznute i ne činite, osim ako to možete da uradite tako da ih ne dodirujete. Smrznute biljke jako lako pucaju na dodir. Kod useva koji je u fazi zavijanja rozete, dogrevanje vazduha (obično gasnim topovima) i održavanje temperature u objektima oko 0°C u kombinaciji sa agrotekstilom je rešenje problema. Vodite računa da ako duže vreme koristite gasni top (naprim: celu noć) povremeno provetravate objekat, da bi smanjili koncentraciju CO2, u protivnom može doći do oštećenja biljaka.

Posebno kritičan dan će biti utorak (22.decembar) u slučaju da dođe do naglog otkravljivanja salate. Tada i mlađe salate mogu da budu oštećene u izvesnoj meri. Rešenje je da se, u slučaju naglog podizanja temperature, otvori objekat i na taj način uspori naglo otkravljivanje useva.

Vremenske prilike tokom 2009 godine [10.12.2009]

          Za analizu vrednosti meteoroloških podataka su na grafikonu prikazane vrednosti u Somboru za period od 1948. do 2008. godine i 2009. godine.

Kriva temperature pokazuje da je april bio topliji od prosečne vrednosti za 3OC, maj za 1.8OC, jul za 1.7OC, avgust za 2.1OC a septembar za 2.4OC. Samo je jun bio hladniji od višegodišnjeg proseka za 0,4OC. Prosečna temperatura tokom vegetacionog perioda u 2009. godini je bila toplija za 1,8OC ili 10% veća u poređenju sa višegodišnjim prosekom. To znači da je suma efektivnih temperatura bila 323,6OC veća od prosečne vrednosti. Insekti i biljke su znači imali mnogo više toplotne energije za svoj razvoj. Ta toplotna energija je bila jednaka energiji koju dobiju tokom 15 dana! Zato nas ne čudi pojava treće generacije kod insekata koji uobičajeno imaju dve generacije (Ostrinia nubilalis, Cydia pomonella, Agrotis segetum).

 

            Količina padavina u periodu od aprila do septembra je bila za 87,8mm/m2 ili za 25% manja od prosečne. Samo je jun imao za 32mm padavina više od proseka, ali te padavine nisu mogle da nadoknade nedostatak vode u zemljištu nastao tokom aprila i maja.

             Stoga se može reći da je 2009. godina bila mnogo toplija i veoma suva, ako se uporedi sa višegodišnjim prosečnim podacima.

VI kongres o zaštiti bilja i Agroupozorenje [19.11.2009]

       Prezentacija sajta će biti održana u sklopu VI kongresa o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, koji se od 23 do 27. novembra održava na Zlatiboru. Više o konresu možeta saznati na sajtu Društva za zaštitu bilja Srbije www.plantprs.org.rs

Zaštita zimske salate u plastenicima-prva polovina vegetacije [05.11.2009]

Nakon rasađivanja salate u plastenicima, česta je dilema kod proizvođača koje mere zaštite primeniti i u kolikoj meri. Pre svega treba stalno imati u vidu da je zimska salata vrlo zdravo, ali i vrlo opasno povrće. Opasno zato što nepravilnom primenom đubriva može da nagomila štetne materije koje mogu biti čak i pogubne po zdravlje. A nepotrebna primena pesticida dovodi do nagomilavanja pesticidnih ostataka. Povoljna je okolnost da integralnim pristupom zaštiti salate primena pesticida može biti svedena na minimum ili čak i izostavljena.

Što se tiče prouzrokovača oboljenja, treba znati da u prvoj polovini vegetacije salate, tokom zimskog perioda, oboljenja ne predstavljaju problem. Ako su preduzete sve potrebne mere koje podrazumevaju proizvodnju savremenu proizvodnju salate, tada primena fungicida je nepotrebna u prvoj polovini vegetacije. Najznačajnije mere su:

- rasad proizveden u kontejnerima na sterilnim supstratima,

- rasadjivanje na malč foliju,

- plitka sadnja (1/3 zemljane lopte samo da se nalazi u zemlji),

- štedljivo navodnjavanje, "bolje da je suvo nego mokro" (obično 1x sa 25-30 lit/m2 u 10-15 dana ili čak i ređe)

- provetravanje kada je god moguće

Od štetočina najčešći problem su puževi i krtice. Primena zemljišnih insekticida u ovom periodu rasađivanja salate, takođe nije opravdana.

Puževi: prednost treba dati mehaničkim merama suzbijanja. Ručno skupljanje puževa u zoru je jedna mera koja bi trebalo više da se primenjuje. Postavljanje klopki (od crepa, mokrih džakova i slično) koje se pune krompirom, mrkvom, proklijalom pšenicom i sl, gde se puževi sakupljaju i lako mogu da se skupe. Ovakve klopke postavljati uz ivice plastenika. Pivske klopke se prave od plastičnih flaša umetanjem gornjeg suženog dela u donji, ukopavaju se u zemlju, tako da gornja ivica malo viri iznad površine zemlje. Klopke se pune se pivom tako da sloj tečnosti bude debljine 3 prsta. Kao krajnju meru preporučujemo primenu hemijskih preparata.  Mogu se primeniti mamci na bazi metiokarba koji dobro deluju na nižim temperaturama, ali su jako toksični za kišne gliste ili metaldehida (Carakol) koji slabije deluje na nižim temperaturama, ali je toksikološki povoljniji. U svakom slučaju mamke je najbolje postavaljati nakon zalivanja isključivo oko biljaka na zemlju i posle nekoliko dana ih menjati kada počinje da im se smanjuje delovanje. 

Krtice treba imati u vidu da su one korisne životinje, iako mogu veliki broj biljaka da unište posredno svojim kretanje kroz zemljište. Zato pre svega ih treba terati zalivanjem njihovih hodnika vodom, postavlajnjem krpa natopljenih u naftu ili benzin. Mogu se primeniti i ultrazvučni uređaji koji ih teraju. U krajnjo nuždi mogu se primeniti dimni repelenti (Talpax i drugi).

Global GAP i dokumentacija o zaposlenima, farmi i repromaterijalu [02.11.2009]

Podaci o zaposlenima moraju da sadrže: - imena i prezimena, stručnu spremiu zaduženja na farmi, - da li su prošli obuke korištenja mehanizacije- da li su prošli obuke korištenja pesticida- da li su prošli obuke protivpožarne zaštite- da li su prošli obuke korištenja sredstava zaštite na radu

- da li imaju sanitarne knjižice ako rade u primarnoj doradi prizvoda

 Podaci o farmi treba da sadrže:- postojanje prostorije za presvlačenje- postojanje sanitarnog čvoga na farmi i u voćnjacima- postojanje uređenog mesta za odlaganje smeća- postojanje protivpožarnog puta i aparata- podaci o potrošnji energije (goriva)- podaci o mehanizaciji (atestima) Podaci o repromaterijalu:- podaci o potrošnji energije (struja, gorivo, ugalj)- podaci o potrošnji pesticida- podaci o potrošnji đubriva (količina i vrsta po parcelama)- podaci o semenu i sadnom materijalu (da li imaju sertifikat)- podaci o vodi za navodnjavanje i higijenu

GlobalGAP i HACCP i osnovna dokumentacija [12.10.2009]

     Global GAP je u stvari primena Good (Dobre) Agricultur (Poljoprivredne) Practis (Prakse) tako što se moraju kontrolisati kritične tačke. Kritične tačke su tačno precizirane i svaka od njih se pojedinačno mora analizirati. Ako razumemo da je HACCP je skraćenica od engleskih reči Hazard (opasnost) Analysis (analiza) Control (kontrola) Critical (kritičnih) Point (tačaka), onda je jasno da je Global GAP u stvari primena HACCP principa u poljoprivrednoj proizvodnji.            Ako uzmemo da se sama poljoprivredna proizvodnja sastoji iz niza tačaka, na primer: tačka 1. Istorija poljatačka 2. hemijska analiza zemljištatačka 3. koristenje zdravog semena i sadnicatačka 4. primena đubrivatačka 5. primena herbicidatačka 6. praćenje štetočinatačka 7. primena insekticidatačka 8. berbatačka 9. transport do skladištatačka 10. pranje i sortiranje

tačka11 obeležavanje i isporuka robe

Onda moramo za svaku od tačaka da imamo dokumentaciju da su preduzete mere zaštite životne sredine, da je vođena briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih, te o propisima koji garantuju zdravstveno bezbednu hranu.

            Veliki deo dokumentacije, kada jednom prikupite traje vam zauvek! Dokumetacija treba da je složena određenim redom i da se uredno čuva na imanju.

Global GAP standard je podeljen u više delova, prilagođen određenim specifičnostima pojedinih proizvodnji. Zajednički, osnovni deo je zajednički za sve proizvodnje. On se dalje deli na biljnu proizvodnju, proizvodnju životinja i proizvodnju hrane u vodi.

Podaci o proizvođaču treba da sadrže osnovne podatke: ime i prezime, adresu, mesto.

Podaci o proizvodnji treba da sadrže: mapu polja, može i skica rukom; knjigu polja, koja sadrži podatke o plodoredu, hemijskom sastavu zemljišta, podacima o mogućnosti pojave erozije, procena opasnosti i predlozi rešenja usled pjave zagađenja smećem ili prljavom robom.

Osnove standarda GlobalGAPa 1 [04.10.2009]

Šta je Global GAP?

 Global GAP je oznaka za standard u poljoprivrednoj proizvodnji. Ranije je postojao Eurep GAP. Pošto se standard proširio na ceo svet, standard je promenuo ime u Global GAP. Globalno znači da je široko rasprostranjeno. GAP je skraćenica od engleskih reči Good Agricultur Practice, što znači Dobra poljoprivredna praksa.

            Zašto je napravljen ovaj standard?

 U proizvodnji hrane je sve veća potrošnja pesticida, antibiotika, aditiva i hormona. Ove materije koje pomažu biljkama i životinjama da lakše prođu kroz neke životne stadijume, ukoliko se ne koriste na propisan način, nose sa sobom rizik za ljude koji tu hranu kasnije koriste.              U proizvodnji hrane se desio veći broj skandala (lude krave, ostaci pesticida, genetski modifikovana hrana za bebe, istekli rokovi čuvanja mesa...) u prošlosti. Ovaj standard treba da spreči pojavu novih skandala ili da da jasan odgovor, ko je za njega kriv.

            Proizvod napravljen po principima GlobalGAP-a garantuje da su prikom proizvodnje korišteni najviši bezbednosni i higijenski standardi te da je hrana koju kupujete zdravstveno bezbedna!

Pojava invazivne bubamare Harmonia axyridis [29.09.2009]

       Vrsta Harmonia axyridis se nalazi na spiskovima najnepoželjnijih organizama Evrope i Severne Amerike. Zbog svoje velike efikasnosti u suzbijanju lisnih vaši je preneta iz Azije u Severnu Ameriku i Evropu. Međutim posle kratkog vremena je pokazala svoje drugo lice. Ova vrsta toliko efikasno suzbija lisne vaši, da druge bubamare ostaju bez hrane. Dodatan problem je što se ponekad hrani i larvama drugih bubamara koje su na nekoj teritoriji odomaćene. Takođe krajem leta i tokom jeseni ona se ponekad hrani i zrelim voćem i grožđem. Ako ove bubamare uđu u preradu vina, zbog alkaloida koje ima u sebi vino gubi kvalitet. Vrsta je sklona okupljanju u grupe radi prezimljavanja, a kao jedno od pogodnih mesta se navode upravo grozdovi grožđa!

      Harmonia ima veoma promenljive crne pege na crvenim krilima, a ono što je karakteristično je crna W šara na beloj glavi, što se može videti na fotografiji u prilogu.

    Ukoliko u grozdovima grožđa uočite grupe bubamara, najverovatnije se radi o ovoj vrsti (ostale vrste se obično ne grupišu), pa te grozdove obavezno treba odvojiti i ne stavljati ih u preradu! Hemijsko suzbijanje se ne sme izvoditi!!!

Pojava pamukove sovice [30.08.2009]

           Broj leptira a i novopoloženih jaja je značajno manji negu u predhodnom periodu, ali je brojnost i dalje na većini mesta iznad praga štetnosti. Na oko 10% useva paradajza, duvana i boranije nije potrebno vršiti zaštitu bilja. Brojnost jaja na paprici, boraniji i paradajzu je i dalje velik.

         Zaštitu ponavljati u razmacima u zavisnosti od korištenog preparata: ako su korišteni Avaunt ili COragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana, ako su korišteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha svakih 3 dana.

Pojava pamukove sovice [20.08.2009]

     Zaštitu paprike, kukuruza, boranije i paradajza treba obavezno ponoviti, jer je broj sveže položenih jaja i dalje velik. Jaja pamukove sovice se sada mogu naći i na delu parcela pod duvanom i kupusom, pa i ove useve treba pregledati na prisustvo jaja i gusenica!      Zaštitu ponavljati u ramacima u zavisnosti od korištenog preparata: ako su korišteni Avaunt ili Coragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha prskati svakih 3 dana.            Radi poboljšanja delovanja prilikom prskanja dodati okvašivače: Trend ili Extravon i povećati količinu vode.

     Radi sprečavanja pojave rezistentnosti vodi računa o promeni pesticida po mehanizmu delovanja! 

      Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Mađarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u šećercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Mađarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Mađarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Mađarskoj, 10 dana paprika u Mađarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana šećerac u Mađarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Mađarskoj.

Pojava pamukove sovice [11.08.2009]

      Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Pančevo, Bela Crkva, se očekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Bačka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odžaka, Vrbasa i Bečeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Bačka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgoš od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvršiti zaštitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

      Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza šećerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne očekuje značajnija pojava jaja i gusenica.

      Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Mađarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u šećercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Mađarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Mađarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Mađarskoj, 10 dana paprika u Mađarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana šećerac u Mađarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Mađarskoj.

Štetne gusenice na paradajzu, paprici i boraniji [27.07.2009]

          U periodu od 27. do 30. jula se predlaže pregled useva pradajza, paprike i boranije na prisustvo jaja pamukove sovice. Ukoliko se ustanovi prisustvo jaja preporučuje se upotreba preparata Avaunt 0,3L/ha ili Coragen 0,1L/ha. Ako se zaštita vrši u periodu od 30. jula do 03. avgusta preporučuje se upotreba preparata  Karate zeon 0,2L/ha, Lannate90 450g/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Actellic 1,5L/ha, Methomex 2L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

             Masovna pojava gusenica se za sada ne očekuje ni na jednom usevu!

             Karence Avaunta i Coragena 3 dana u navedenim usevima. Lannate i Methomex 14 dana u paprici i paradajzu. Karate zeon 3 dana paradajz, 5 dana paprika, Sumi alpha 5 dana kukuruz, 7 dana paradajz i paprika u EU.

Stanje štetočina na soji [23.07.2009]

          U slučaju masovne pojave grinja preporučuje se upotreba preparata Vertimec 0,75L/ha + Atplus 0,5L/ha ili Flumite 0,5L/ha.

Počeo let leptira podgrizajućih sovica druge generacije [07.07.2009]

           Registrovan je početak leta leptira podgrizajućih sovica druge generacije (Agrotis segetum i Agrotis exclamationis).

         Brojnost leptira podgrizajućih sovica je još uvek suviše mala da bi u polju trebalo preduzimati neke mere.

Vanessa cardui - stričkov admiral, druga generacija leptira [29.06.2009]

            Tokom predhodna dva, tri dana registrovani su prvi primerci leptira druge generacije stričkovog admirala. Iako su leptiri masovni, polaganje jaja još nije počelo nego je u toku dopunska ishrana leptira. Soje u narednih pet dana ne treba pregledati na prisustno jaja.

Erwinia jabuke, kruške i dunje [17.06.2009]

U proteklih 7 dana primećena je masovna pojava simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinie amylovore) u pojedinim regiona Vojvodine.  Zasada je primećena na lokacijama koje se nalaze u blizini reka ili su zatvorenije pa je duže zadržavanje rose i vlažnih uslova. Simptomi su primećeni na jabuci i krušci. Ali su ugroženi su i dunja, mušmula...Obratiti pažnju na jabuci, kruški i dunji na simptome kao što je na slici (sušenje lastara i lišća koje ne opada, sa mogućom pojavom bakterijskog eksudata-sluzi...) Preporučuju se mehaničke mere borbe i obavezno uklanjanje zaraženih delova iz voćnjaka rezidbom do zdravog tkiva (makazama je potrebno odseći najmanje 30 cm ispod poslednjeg simptoma) uz obaveznu dezinfekciju pribora-makaza. Rez odmah dezinfikovati 0,5% rastvorom bakarnog preparata. Odsečene grane treba stavljati u vreće ili džakove, izneti iz voćnjaka i spaliti! Pregled i mehaničke mere treba uraditi što pre, jer se za vikend najavljuju kiše koje će dalje širiti bolest.Bakterioznu plamenjaču je nemoguće hemijski suzbiti.  Ukoliko se uoče simptomi osim mehaničkih mera, na dunji možemo primeniti i prskanje bakarnim preparatima (naprim.: Neoram 0.3%...). Obično je potrebno više tretmana u razmacima od nekoliko dana. Na jabuci i krušci tretman bakarnim prepratom raditi samo uz predhodnu konsultaciju sa stručnim licem.

 

Vanessa cardui - stričkov admiral štetočina na soji [10.06.2009]

         Na usevima soje još uvek su prisutni i leptiri, ali se brojnost smanjila.

         Na parcelama gde se ustanovi prisustvo gusenica, a nema mnogo položenih jaja treba izvršiti zaštitu soje preparatima: Vantex 0,06L/ha, Talstar 0,15 L/ha, Sumialpha 0,15L/ha, Karate zeon 0,2 L/ha.

         Na parcelama gde su prisutne gusenice ali je još uvek u toku i polaganje jaja preporučuje se upotreba Pyrinex 1,5L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili fenitrotiona 1,5L/ha

       Pošto je u toku i suzbijanje divljeg sirka, a na nekim parcelama još uvek i širokolisnih korova, vršene su i kombinacije navedenih insekticida sa herbicidima Agil, Oxon, Harmony, Pulsar, Fusilade forte. Ni insekticidi ni herbicidi nisu imali umanjeno dejstvo.

Stričkov admiral (Vanessa cardui) [31.05.2009]

          Na najvećem broju površina pod sojom je još uvek prisutna velika brojnost leptira koji intenzivno polažu jaja. Medjutim raste broj useva gde je počelo piljenje gusenica (oko 5% površine). Na svega 5% površina gusenice su se razvile do trećeg razvojnog stadijuma i tamo gde nije izvedeno suzbijanje su štete od gusenica već prisutne.

         Savetuje se obavezan pregled svih površina pod sojom u narednih 7 dana.

           Na parcelama gde se ustanovi prisustvo gusenica, a nema mnogo položenih jaja treba izvršiti zaštitu soje preparatima: Vantex 0,06L/ha, Talstar 0,15 L/ha, Sumialpha 0,15L/ha, Karate zeon 0,2 L/ha.

         Na parcelama gde su prisutne gusenice ali je još uvek u toku i polaganje jaja preporučuje se upotreba Pyrinex 1,5L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili fenitrotiona 1,5L/ha

Pojava stričkovog admirala (Vanessa cardui) [25.05.2009]

         Ovaj leptir se hrani svim biljkama u cvetanju. Jaja najradije polaže na palamidu. Nekada postaje štetan na soji, kada se mlade gusenice sa palamide koju suzbijemo herbicidima, presele na soju. U periodu od 30. maja do 10. juna treba pregledati useve soje na prisustvo gusenica stričkovog admirala. Ukoliko se ustanovi dve gusenice po metru kvadratnom u proseku, treba obaviti suzbijanje. Treba imati u vidu da se gusenice obično javljaju oazno, pa to treba imati u vidu prilikom pregleda. Pošto gusenice prave gnezda povezujući nekoliko listova svilom, i suzbijanje se može obaviti oazno. Za suzbijanje se mogu koristiti: Talstar 1,5dl/ha i Sumialpha 1,5dL/ha.

Izgled leptira možete videti na adresi http://www.leptiri.co.yu/leptiri/zbirka_dnevnih/C_cardui.jpg a svih stadijuma ove vrste možete videti na adresi  http://www.leps.it/indexjs.htm?SpeciesPages/CynthCardui.htm

Zaštita jagode [20.05.2009]

U pojedinim regionima Vojvodine tokom 18 i 19. maja doslo je do stvaranja uslova za infekcije od prouzrokovača sive truleži na jagodi. U narednim danima ne preporučuju se hemijski tretmani. Razlozi su: berba je sada već intenzivna, svakodnevna, pa ako se 3 ili 4 dana (koliko traje karenca) ne beru plodovi, drastično će se smanjiti procenat prve klase. Takođe, periodi povoljnih uslova za infekcije su trajali vrlo kratko, pa nije bilo uslova za masovne infekcije. Takodje, prema vremenskoj prognozi u narednih 7 dana se više ni u jednom regionu Vojvodine ne očekuju dalja vlaženja. Rizik za pojavu bolesti na jagodi u ovom momentu je vrlo mali, tako da je svako opterećivanje plodova sa hemijskim preparatima nepotrebno iz zdravstvenih i iz ekonomskih razloga.

Siva trulež jagoda i grinje [12.05.2009]

Usled povolljnih vremenskih prilika, u velikom broju zasada jagoda primećeno je prisustvo običog paučinara (Tetranichus urticae). Pošto se, u ovim uslovima, vrlo brzo razmnožava, a berba je u toku, ako se uoči njegovo prisustvo preproučujemo primenu tzv. "letnjih ulja" na bazi parafinskih (jedino dolazi u obzir preparat EOS) ili biljnih ulja u koncentracijama od 1%. Karenca za ove preparate je 2 dana i nisu toksični za toplokrvne organizme. Pošto je njihovo delovanje isključivo mehaničko (gušenje i otežavanje disanja i sisanja) tretmani se moraju ponavljati svakih 4-7 dana, a aplikacija usmerena na naličje lista.

U narednih 10 dana (do 20.maja) iako se najavljuju padavine, nizak je rizik od prouzrokovača sive truleži. Ipak ako nastane situacija da je lisna masa vlažna više od 7 sati/dan, nakon izvršene berbe tretirati sa preparatom na bazi fenheksamida 0.1% (kod nas nema registraciju, ali u susednim zemljama ima i karenca je 3 dana). Od preparata koji kod nas imaju registraciju za ovu namenu samo se moze koristiti kombinacija pyraclostrobin + boscalid 0.15% (karenca je 7 dana kod nas, a u susedim zemljama 3 dana), ostali preparati imaju mnogo duže karence (14 i više dana) i u ovom periodu se ne mogu koristiti.

Molimo Vas, da vodite računa, da je jagoda proizvod kod koga je visok rizik od akutnih trovanja i zato se konsultujete sa stručnim licem i dobro promislite pre nego što primenite bilo koji pesticid.

Jagode otvoreno polje [21.04.2009]

Jagoda na otvorenom polju je u fazi cvetanja i/ili već zametnutih plodova. A nestabilno vreme, sa učestalim kišama uslovljava visok rizik od infekcije od prouzrokovača sive truleži (Botritisa) na plodovima jagode. I tih razloga za preprouku je da se u ovom periodu (20-23.april) urade tretmani sa fungicidima: Ronilan 0.15% (karenca: 14 dana) ili Pyrus 0.25%* (karenca: 14 dana).

* preparat nije registrovan u Srbiji za ovu namenu

Kajsija monilija [01.04.2009]

U reginoma gde je kajsija počela da cveta (srednja Bačka i Banat, Srem  i jug Banata) 1 ili 2 aprila je neophodno da se tretiraju zasadi kajsija protiv monilije. U obzir dolaze sledeći preparati:

- Ronilan 0.15%, Octave 0.04%, Mirage 0.05%, Chorus 0.03% i drugi.    

Salata u plastenicima [08.03.2009]

U onim objektima gde je primećena pojava lisnih vašiju na salati u plastenicima, a sečenje je u toku ili će da počne u narednih 14 dana, ne bi trebalo raditi njihovo hemijsko suzbijanje, već što pre prodati glavice.  U tom periodu populacija vašiju neće toliko da se poveća da bi nanela veće štete.

Ako je do početka sečenja ostalo više od 14 dana, primena insekticida može da uspori rast populacije. Nažalost, u Srbiji nema registorvanih preparata za ovu namenu. U nekim zemljama EU se koristi ACTARA 4gr (karenca 7 dana) ili CHEES 4gr/10 lit vode (karenca 7 dana). Za jedan objekat u kome ima oko 2500 glavica salate treba najmanje 30lit rastvora, ako se tretman radi sa leđnim prskalicama.

Takođe u narednom periodu je povećana opasnost od pojave nekroze oboda listova salate. Da bi se problem predupredio obratiti pažnju na režim zalivanja (nedeljno obezbediti 20lit/m2 vode i održavati konstantnu vlažnost zemljišta). Ako se ima mogućnosti tokom toplih, sunčanih dana primenjivati orošavanje u cilju održavanja relativne vlažnosti vazduha oko 75%. Takođe se preporučuje folijarna primena kalcijuma (Calbit C, Calciogreen, Fertileader Magical - kao skuplje, ali fiziološki bolje varijante ili Calcinita, Wuksal Calciuma - kao jeftinije, ali fiziološki lošije opcije). Karenca za ova hraniva je 10 dana.

U cilju smanjenja mogućnosti nagomilavanja štetnih azotnih jedinjenja u glavicama salate, prestati sa prihranom preko zemljišta 3-4 nedelje pre početka sečenja glavica.

Jagoda priprema za vegetaciju [28.02.2009]

Nakon 1 marta, pristupiti skidanju starog, sasušenog, bolesnog lišća sa živića-bokora jagode. Lišće obavezno sakupiti i izneti iz zasada i spaliti ili kompostirati. Takođe, ako živić ima više od 3 "srca"-bokornice (obično u drugoj godini uzgoja), najslabije razvijene se odsecaju. Na ovaj način izbegavamo formiranje velikog broj sitnih/ne tržišnih plodova. Nakon toga se radi tretman sa nekim bakarnim preparatom, koristiti doze/koncentrcije koje su za 30% veće od onoga što piše u uputstvu za upotrebu. Ceo ovaj posao završiti najkasnije do 15 marta.

-

  • Štetni organizmi
  • Bolesti