Brojnost leptira pamukove sovice u Somboru prati se od 1994. godine. Prosečno se uhvati 1225 leptira godišnje. Najviše leptira do sada, 10027 zabeleženo je 2003. godine. Naredna najveća brojnost do ove godine zabeležena je tokom 2021. godine – 3985 leptira. Obzirom da je tokom 2024. godine zabeleženo 5655 leptira, to predstavlja drugu najveću brojnost ikada!

U Čelarevu, brojnost se prati od 2008. godine. Prosečno se zabeleži 1925 leptira godišnje. Do sada, najveća brojnost je bila 2021. godine – 10615 primaraka, pa 2022. godine – 6017 primaraka. Tokom 2024. godine zabeleženo je 46290 primeraka pa je to ujedno i najveća brojnost do sada. Za jednu noć u Čelarevu do ove godine je zabeleženo najviše 779 leptira 27. avgusta 2021. godine. Tokom 2024. godine, 25 noći je imalo brojnost veću od do sada najveće noćne brojnosti! Najveći broj leptira 2024. godine je zabeležen 02. avgusta – 3008 primeraka za noć! Odnosno za ovu jednu noć je zabeleženo više primeraka nego što je uhvaćeno za većinu godina, tokom cele godine!

Što se tiče dinamike leta, početak godine je bio uobičajen. Do 25. juna je zabeleženo u Somboru 33, a u Čelarevu 82 leptira. To jesu bile vrednosti iznad proseka za tej period, ali i ranije se dešavalo da se do 25. juna zabeleži brojnost veća od proseka, a da brojnost do kraja godine ne bude visoka. Za sada nije jasna korelacija između brojnosti leptira u maju i junu i godišnje brojnosti. U Somboru su hvatana jedan do tri primerka za noć, a ono što je bilo neuobičajeno je da je u Čelarevu zabeleženo 11 primeraka za noć 26. maja! Preko 10 primeraka za noć u Čelarevu je do sada zabeleženo samo tokom 2021., 2022. godine, a to su bile godine koje su kasnije u julu i avgustu imale visoke brojnosti!

Nakon 25. juna usledilo je povećanje brojnosti leptira na oba lokaliteta. U periodu od 10. jula do 12 septembra brojnost leptira na svetlosnim klopkama je bila velika. Izuzetno visoke brojnosti zabeležene su krajem jula i početkom avgusta i krajem avgusta i početkom septembra. U Somboru je najveći vrh brojnosti u letu bio 29. jula sa 428 primeraka za noć, a zabeleženo je još nekoliko vrhova 10 i 15. jula sa 51 i 54 primerka , te 23. avgusta i 06. septembra po 184 primeraka. U Čelarevu, osim najvećeg vrha u letu 02. avgusta sa 2008 primeraka, zabeležena su još tri manja vrha brojnosti sa 1983, 2200 i 1632 primerka 10. avgusta, 28. avgusta i 08. septembra.

Na osnovu dinamike može se zaključiti da je vrsta imala tri generacije. Prvu tokom maja i juna, drugu od kraja juna do sredine avgusta, treću od sredina avgusta do sredine septembra.

Gusenice prve generacije su bile malobrojne kao i ranijih godina i nisu zabeležene ekonomski značajne štete. Gusenice druge generacije su do sredine avgusta bile veoma brojne na kukuruzu i male brojnosti u soji. Kod kukuruza je bilo parcela gde je gotovo svaki klip imao jednu gusenicu na sebi! Treća generacija gusenica je imala smanjenu brojnost na kukuruzu, ali su gusenice bile masovne na kasnim rokovima setve soje, postrnoj soji, paradajzu i paprici. Uz Dunav gde se soja na nekim parcelama zelenila sve do kraja septembra, gusenice su morale biti suzbijane na velikim površinama. Zabeleženo i preko 5 gusenica na svakoj biljci soje u okolini Koluta, Bezdana, Bačkog Monoštora. Na parcelama gde nije urađeno suzbijanje, gusenice su pojele sve mahune! U okolini Čelareva, grad koji ja pao početkom juna, potpuno je uništio useve. Veliki broj poljoprivrednika se odlučio da seje kukuruz. Ti kukuruzi su bili potpuno zeleni i tokom septembra i na njima je na svakom klipu bila po jedna gusenica ove sovice.

            Poljoprivredna proizvodnja za 2024. godinu je manje više gotova. Kakve su bile vremenske prilike tokom nje, videćemo ako podatke uporedimo sa prosečnim (srednjim) vrednostima za predhoni period. U ovoj analizi, podaci za Sombor tokom 2024. godine, upoređeni su sa podacima za period od 1948. do 2023. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, srednja temperatura za period od januara do septembra bila je za 4,1^OC viša! Iskazano po mesecima u januaru je bila viša za 3.2 ^OC, u februaru za čak 7,5 ^OC, u martu za 3,8 ^OC, u aprilu za 2.3 ^OC, u maju za 2,3 ^OC, u junu za 3 ^OC, u julu za 4,5 ^OC, u avgustu za 5,4 ^OC i u septembru za 2,8 ^OC.

            Padavina je bilo za oko 6% više od višegodišnjeg proseka. U periodu januar avgust srednja visina padavina je 408mm a tokom 2024. godine bila je 422mm. Najveći uticaj na biljke je imao loš raspored padavina. Mart, maj i jun su imali padavina više od proseka i to za 17, 50 i 32mm, dok su februar, april, jul, i avgust imali manje padavina za 21, 17, 1 i 44mm.

            Bilo je dosta lokalnih padavina pa su one lokalno direktno uticale na prinose. Zbog toga su se pojavile velike razlike u prinosima čak i u bliskim delovima atara.

            Nadprosečne temperature u februaru i martu pokrenule su vegetaciju mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Osim ranijeg kretanja vegetacije i fenofaze su veoma brzo završavane. Nedostajao je dan dva, pa da se sa žetvom strnih žita krene u maju, umesto krajem juna ili početkom jula. Visoke temperature su osim na ranije sazrevanje uticale i na kvalitet plodova. Jabuke pred berbu kao da su skuvane na stablima, U  kratkom roku su prezrele, pa je njihova sposobnost čuvanja znatno smanjena.

            Uslovi za pojavu prvih infekcija mrke pegavosti lista šećerne repe se obično ispune krajem maja a ove godine je to bilo već početkom maja, odnosno 20tak dana ranije. Toploljubivim insektima su pogodovali uslovi, pa je brojnost vrsta: Agrotis segetum, A: exclamationis, Helicoverpa armigera i Ostrinia nubilalis bila jako velika. Zabeležena je masovnija pojava toploljubivih insekata od kojih bi istakli lokalnu masovnu pojavu tropskih migratornih vrsta Spodoptera exigua i Mythimna unipuncta, koje su u postojbini označene kao značajne štetočine.

            Kakve vremenske uslove možemo očekivati u budućnosti? Na osnovu podataka koji se mogu videti u grafikonima u prilogu po mesecima zaključci su sledeći:

Januari su topliji za 3^OC i možemo očekivati dalje povećanje: ako uporedimo temperature u poslednjih 14 godina, jedan januar je bio hladniji od proseka i to drastično, ostali su bili topliji.

Februari su topliji za 4,5^OC i možemo očekivati dalje povećanje temperatura: u poslednjih 11 godina samo jedan februar je bio hladniji od proseka, ostali su bili topliji.

Mart je ostao promenljiv – teško predvidiv. Srednje temeprature u martu su generalno u porastu, ali su u poslednjih 10 godina tokom 7 bile više od proseka a tokom 3 godine temperature u martu su bila hladnije od proseka.

April je teško predvideti. Naime nakon tendencije porasta po dekadama u poslednjih 5 godina imali smo tri godine u kojima je april bio hladniji od proseka i dve u kojima je bio topliji.

Maj je teško predvideti. U peslednjih 10 godina, 5 je dilo toplije a 5 hladnije od proseka!

Jun, jul, avgust i septembar su bili topliji (1,8 ^OC; 2,8 ^OC; 2,9 ^OC; 2,4 ^OC) i može se očekivati dalji porast. Srednje mesečne temperature u ovim mesecima su tokom poslednjih 10-15 godina bile više od prosečnih vrednosti.

Oktobari su topliji za 2,5 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 12 godina, samo dva oktobra su bila hladnija od proseka.

Novembri su topliji za 2,3 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 16 godina, samo dva novembra su bila hladnija od proseka.

Decembar je topliji za 2,5 ^OC do proseka i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslenjih 11 godina, samo dva decembra su bila hladnija od proseka.

Znači dalje povećanje temperatura možemo očekivati, sve dok se ne pređe granica pa se procesi okrenu u drastično suprotnom pravcu, ne bi li Zemlja ponovo uspostavila ravnotežu koju čovek pomera.

      Sovica šećerne repe je mediteranska vrsta koja se hrani na preko 180 biljnih vrsta. Kada se prenamnoži velika je štetočina na šećernoj repi, duvanu, lucerki i soji. Može da da se razvija i na kupusu, salati, brokoliju, paprici... Poslednji put kod nas je bila masovna 2015. godine i tada je napravila golobrst na par njiva na šećernoj repi u okolini Bele Crkve. Gusenice možete videti na drugim sajtovima. Najveći deo lisne mase na šećernoj repi ove godine je zbog suše propao a trulež korena je sada najveći problem. Ipak preporuka je da se pregledaju navedeni usevi, a posebno šećerna rapa u zalivanju u periodu do 7. septembra i po potrebu uradi suzbijanje gusenica. Repe koje će se vaditi tokom narednih 20 dana ne moraju se štititi. Za suzbijanje se mogu koristiti:...

      Zahvaljujući toplom vremenu podgrizajuće sovice poslednjih godina redovno razvijaju treću generaciju. Ipak ova godina im je izgleda bila posebno povoljna, pa je treća generacija izuzetno brojna. Visoka brojnost traje već 15 tak dana. Stoga možemo očekivati masovnu pojavu gusenica tokom naredne dve nedelje. Leptiri polažu jaja na zemlju i skoro ih je nemoguće uočiti! Mlade gusenice se razvijaju na velikom broju biljaka, ali u slučaju veće brojnosti mogu biti veoma štetne na mrkvi, krompiru, cvekli, šećernoj repi, kupusu, lucerki, duvanu, uljanoj repici, svim postrnim usevima, pa čak i na pšenici, ječmu i mladim drvenastim biljkama u rasadnicima. Preporuka je da se pregledaju prizemni delovi bijlaka na prisustvo malih gusenica tokom narednih 5-6 dana. Ukoliko se uoče gusenice, treba ih suzbijati rano ujutro sa:

    Brojnost leptira na svetlosnim klopkama kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice je i dalje jako visoka. I pored visoke brojnosti na klopkama, brojnost jajnih legala u usevima nije srazmerno velika. To je verovatno posledica činjenice da se ta velika brojnost rasporedila na merkantilne kukuruze koji su još uvek vitalne zelene boje.  Ipak u većini pregledanih useva paprike, paradajza, kukuruza u zalivanju, broj jaja prelazi ekonomski prag štetnosti i potrebno je ponoviti suzbijanje. Preporuka je da se suzbijanje izvrši na 6-10 dana od predhodnog suzbijanja sa:...

     Poslednjih par dana jako je porasla i brojnost kukuruznog moljca i sovice. U toku je masovno polaganje jaja obe vrste, pa je preporuka da se uradi naredna dva dana pregled kukuruza, paprika, kupusa, duvana, boranije na prisustvo jaja. Velika je verovatnoća da će suzbijanje morati da se radi od utorka do petka (16-19. jula). Preporuka je da se koriste:...

Voće koje završava sa cvetanjem ili je tek zametnulo plodove se trenutno nalazi u vrlo osetljivoj fenofazi. Pšenice se približavaju periodu cvetanja, a neke sorete (kao na primer Avenue) su u cvetu.

Posle desetak dana nadprosečno toplih dana za ovo doba godine usledio je drastičan pad noćnih i jutarnjih temperatura. Niske temperatu bi mogle prouzrokovati značajne štete. Da bi se ublažili stresni uslovi kojim su izložene sve biljne kulture i ojačao njihov imunitet, preporučujemo folijarni tretman nekim od preparata...

* Kod pšenica (hlebnih sorti) je posebno preporučljivo dodavanje aminokiselina radi poboljšanja kvaliteta zrna.

* Izuzetak su konzumne šljive koje ne treba tretirati biostimulatorima zbog opasnosnosti od fitotoksija i stvaranja krastavosti pokožice.

   U organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u periodu od 16. do 20. septembra 2024. godine održaće se konferencija radne grupe regiona zapadnog Palearktika Mađunarodne organizacije biološke i integralne kontrole štetočina u Novom Sadu, na temu integralne zaštite uskladištenih proizvoda.

   Uvodni predavači biće: Mirko Đorđević, Filip Vukajlović i Goran Jokić.

   Prijava radova i učesnika je u toku, a više informacija možete pronaći na sajtu konferencije.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2024. godinu, poželjno je da pošalju potrebe do 02. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Autographa      gamma             gama sovica                         feromon                VARL+ i RAG

Halyomorpha      halys     braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis   kupusni moljac                       feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum           kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis (sordidus)  skočibuba (žičar)            feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator                skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis            staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus           skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

  Više o feromonima pročitajte ovde a cenovnik možete videti ovde.

Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

 Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

 Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

 Obojene klopke koriste osobinu insekata da ih privlače određene boje. Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepak lepljiv). Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.

 Bez obzira na to koje klopke se koriste važno je da se one postave na vreme, na mestu gde je vrsta koju želimo da pratimo najbrojnija i da se brojnost očitava redovno. Pravo vreme postavljanja se može odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura. Podaci o sumama efektivnih temperatura za Srbiju se mogu pronaći na sajtu www.agroupozorenje.rs Podatak o pravom mestu postavljanja je dat u uputstvu za upotrebu svake vrste. Očitavanje se može vršiti svaki dan, ali pošto je to nekada teško izvodljivo ili veoma skupo, potrebno je znati da je sasvim dovoljno prebrojavanje sakupljenih insekata vršiti dva puta nedeljno.

 Pošto jedan feromon privlači najčešće jednu vrstu, u voćnjak je potrebno da se postavi onoliko klopki koliko vrsta želimo da pratimo. Veoma je bitno da se feromonske klopke za različite vrste postave na najmanje 20 metara udaljenosti jedna od druge! Takođe prilikom postavljanja feromona u klopku ne sme se dodirivati kapsula feromona (crvena gumena pločica). Ukoliko je dodirnuta kapsula, ruke treba oprati sapunom pre nego što se počne montiranje klopke za drugu vrstu. Plastični delovi klopke se mogu koristiti duže vremena, nekad i nekoliko godina. U klopku uvek treba postavljati feromon za istu vrstu, jer plastika povuče miris feromona koji je korišten pa ukoliko se stavi feromon druge vrste može se pojaviti veći ulov vrste koja je predhodno korištena u njoj.

 Insekte koji se zalepe je nakon prebrojavanja najbolje skinuti sa lepka. Skidanje insekata se vrši čačkalicom ili suvom grančicom. Jedna čačkalica ili grančica se koriste samo za jednu vrstu insekta. Ukoliko se ulovi veliki broj jedinki, najbolje je promenuti lepljivu ploču, jer  lepljiva površina gubi na efikasnosti zbog velike količine ljuspica koji odpadne sa krila leptira.

 Kod nekih vrsta, ukolko su u pitanju pojedinačna usamljena stabla se feromonske klopke mogu koristiti za masovno izlovljavanje neke vrste. Tada se na jedno stablu ili grupu stabala postavi veći broj klopki, svi mužjaci se zalepe na klopke i nema ko da oplodi ženke, pa nema ni polaganja jaja. Ovo će biti efikasno samo ako postoji veća udaljenost do drugih stabala te biljne vrste, jer je većina štetočina lenja da leti na veće udaljenosti, ukoliko negde već imaju pogodne uslove za razvoj. 

   Zemljište je osnovi resurs za proizvodnju najvećeg dela hrane za Čoveka. Iako po obradivom Zemljištu gazimo i vozimo se traktorima, u pitanju je jedna živa smeša prepuna mikroorganizama. Potreba da se proizvede što više hrane po sve nižoj ceni, nateralo je poljoprivrednike da se trude da iz obradivog Zemljišta dobiju što više. Vreme je pokazalo da obradivo Zemljište nije večni samoobnovljivi resurs. Vremenom, narušavamo zdravlje obradivog Zemljišta.

    Institut BioSens, pokrenuo je projekat Čuvari zdravlja zemljišta. Cilj ovog projekta je angažovati poljoprivrednike i mlade generacije, kao svojevrsnih čuvara održivosti zemljišta, kroz relevantne poljoprivredne organizacije, predškoleske i školske ustanove, da zajedno prate indikatore zdravlja zemljišta na teritoriji Vojvodine tokom 2024-2025 godine. Uz edukativnu podršku naučnih istraživača, građani naučnici će koristeći jednostavne, ekonomične i standardizovane metode za uzorkovanje i merenje odabranih fizičkih, hemijskih i bioloških indikatora zemljišta, generisati podatke o zemljištu i donositi zaključke zasnovane na indikatorima. Nakon validacije i analize, prikupljeni podaci će biti podeljeni sa svim učesnicima radi zajedničkog izvođenja zaključaka i produbljivanje razumevanja zdravlja zemljišta, kao i olakšavanja budućih saradnji i inicijativa između građana kao pojedinaca, lokalnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i istraživačkih institucija.

    Ukoliko želite da učestvujete u projektu, prijavite se i budite Čuvar zdravlja zemljišta

Brojnost leptira tokom 2023. godine u Somboru je bila 7% iznad prosečne. Prosečno se registruje 8945 leptira, a 2023. godine je zabeleženo 9598. U Čelarevu nakon izuzetno velike brojnosti 2022. godine, zabeleženo je 13595 leptira što je 2,4 puta manje od proseka koji iznosi 32868.

Leptiri su bili prisutni u tri generacije. Prva generacija je bila prisutna od 08. maja do 04. jula. Vrh leta prve generacije u Somboru je zabeležen 19. maja i iznosio je 10 leptira za noć. U Čelarevu je vrh leta zabeležen 08. juna i iznosio je 108 leptira za noć. Zabeleženo je 244 leptira u Somboru i 1658 u Čelarevu.

Druga generacija je počela sa letom 11. jula. Prekid leta prve i početak leta treće generacije nije jasan, ali se na osnovu dnevnog ulova može reći da leptiri ulovljeni nakon 04. septembra 2023. pripadaju trećoj generaciji. Vrhovi u letu druge generacije u Čelarevu su zabeleženi 04. avgusta (327 leptira za noć), 15. avgusta (246) i 28. avgusta (397), a u Somboru 04. avgusta (771), 10. avgusta (428) i 29. avgusta 148). U Čelarevu zabeleženo je 8982 leptira druge generacije, a u Somboru 6036.

Treća generacija leptira je bila prisutna od 04. do 30. septembra. Zabeležen je po jedan vrh u letu na oba lokaliteta. U Somboru 17. septembra sa 203 leptira, a u Čelarevu 19. septembra sa 280 leptira za noć.

Krivulja dinamike leta je jako izlomljena, posebno tokom druge generacije jer je brojnost više puta išla na gore pa na dole. Uočava se i značajno kašnjenje porasta broja leptira druge generacije u Čelarevu u odnosnu krivulju prosečne brojnosti. To je verovatno posledica strahovitog nevremena koje je 20. jula zadesilo područje između Begeča i Čelareva.

Gusenice druge generacije kukuruznog plamenca su pravile štete tokom avgusta 2023. godine i morale su se sprovoditi mere suzbijanja u kukuruzu šećercu, semenskom kukuruzu i paprici baburi koja se proizvodi na otvorenom polju.

              Ozima sovica je 2023. godine bila manje brojna od proseka. U Čelarevu je to svega par primeraka manje, jer je prosek 192 leptira, a zabeleženo je 188. U Somboru je zabeleženo 84 primerka što je pola od uobičajene brojnosti koja iznosi 159. Iako je prognozirano povećanje brojnosti prve generacije, do nje nije došlo, verovatno zbog izuzetno kišnog proleća, kada ozima sovica završava svoje prezimljavanje.

              Bile su prisutne tri generacije. Prvi leptir u Čelarevu je zabeležen 17. aprila, što je najranije zabeležen primerak u Čelarevu od 2008. godine od kada se leptiri prate. Nakon tog primerka usledila je pauza u pojavi do 06. maja, a pojedinčani leptiri sa kraćim i dužim periodima bez ulova su bili prisutni do 13. juna u Čelarevu, odnosno do 17. juna u Somboru. Zabeleženo je 10 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

              Druga generacija je bila prisutna od 6. jula pa do 02. septembra u Somboru i 08. septembra u Čelarevu. Zabeleženo je 43 leptira u Somboru sa vrhom u letu 25. avgusta kada je zabeleženo 7 leptira i 79 u Čelarevu sa vrhom u letu 29. avgusta kada je zabeleđeno 17 leptira za noć.

              Treća generacija leptira je bila prisutna od 09. septembra, pa do 28. septembra u Čelarevu a u Somboru su se leptiri lovili na svetlosnu klopku do 14. oktobra. U Čelarevu je zabeleđeno 95 primeraka treće generacije sa vrhom leta 19. septembra kada je zabeleženo 34 leptira za noć. U Somboru je zabeležen 31 primerak bez vrha leta.

              Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 7,4 a u Čelarevu 12,4. Pošto je veći od 1, prognozira se povećanje brojnosti leptira prve generacije u proleće 2024. godine. Obzirom na brojnost u 2023. godini, ne treba očekivati značajnije štete od gusenica prve generacije ozime sovice i pored pozitivne prognoze.

Leptiri metlice su tokom 2023. godine u Somboru bili brojniji od proseka, a u Čelarevu manje brojni od proseka. U Somboru je zabeleženo 109 primeraka (prosek je 46) a u Čelarevu 73 (prosek je 123) i to je to bila najveća brojnost posle 2014. godine. Prisutne su bile tri generacije leptira.

              Prvi leptir 2023. godine je zabeležen 8. maja, a zatim su još tri leptira prve generacije zabeležena 24. i 29. maja i 03. juna u Somboru. U Čelarevu su tri primerka zabeležena 14., 22. i 24. maja.

              Početak leta druge generacije 2023. godine teško je odvojiti od kraja leta prve generacije. Druga generacija je bila pristuna od 03. juna do 24. jula u Somboru i od 05. juna do 19. jula u Čelarevu. U Somboru je manji vrh u letu zabeležen 22. juna sa 5 leptira i glavni vrh 12. jula sa 16 primeraka za noć. U Čelarevu je zabeležen vrh u letu 9. jula sa 7 primeraka za noć. Najveća brojnost leptira je zabeležena u uobičajeno vreme, sredinom jula meseca. U Somboru je zabeleženo 70 leptira druge generacije a u Čelarevu 56.

              Treća generacija u Čelarevu bila je prisutna od 13. do 29. avgusta i zabeleženo je 14. primeraka. U Somboru zabeleženo je 36 leptira druge generacije. Najveći broj u periodu od 08. do 29. avgusta i nakon toga po jedan primerak 08., 10. i 20. septembra. U Somboru je zabeležen i vrh u letu treće generacije 16. avgusta sa 6 primeraka za noć.

              U usevima šećerne repe, lucerke, kukuruza, suncokreta tokom 2023. godine, nije zabeležen povećan broj gusenica metlice i nije bilo potrebe za njenim suzbijanjem.

      Evropska unija neprestano dopunjuje podatke o dozvoljenim / zabranjenim pesticidima -  sredstvima za zaštitu bilja. Srbija sa vremena na vreme usklađuje svoju listu dozvoljenih aktivnih materija. Veći broj aktivnih materija je zabranjen u Srbiji pre nekog vremena, ali do novembra 2023. godine su zalihe morale biti potrošene.

      Svaka dalja upotreba na bilju u Srbiji od ove godine zabranjena je za

     Insekticide:

Alfa cipermetrin koga sadrže: Faskord , Esperoi Fastak

Diflubenzuron koga sadrže: Dimilin i Shlem

Etoksazol koga sadrže: Borneo i Uranus

Fenoksikarb koga sadrži Insegar

Fosmet koga sadrži Imidan

Imidakloprid koga sadrže: Confidor, Kohinor, Coup, Kondor, Macho, Lobo Espero

Indoksakarb koga sadrže: Avaunt, Avatar, Indoxatop, Indy

    Fungicide:

Ciprokonazol koga sadrže: Arcon esxtra, Census, Amistar extra, Comrade, Granada, Ison, Seguris extra, Cerox, Sphere, Venere.

Famoxadon koga sadrži Equation pro, Elbrus i Espada

Fenbukonazol koga sadrži Indar

Flutriafol koga sadrži Cerpakt top, Fluoco, Slupact, Impact, Imperium, Priora, Vintage

Mankozeb koga sadrže: Dithane Candeza, Manfil, Mankogal, Mankosav, Nota, Penncozeb, Pinozeb, Titular, Prevent, Fantic M, Cuprofix 30MZ, Cimozate M, Curzate M68, Cymoclean 714WP, Fuerza, Profilux, Vokal, Adut, Fylal double, Notimil MZ, Alijansa, Ridomil gold MZ, Silueta, Akord plus, Valis M, Electis 75WG

Miklobutanil koga sadrže: Foton, Miclo i Systane

Prohloraz koga sadrže: Azimut, Faxer, Mirage, Spartak 45EC, Mystic pro 500EC, Zamir, Kinto duo

Tiofanat metil koga sadrže: Duofen, Funomil, Galofungin T, Privado, Prunus, Topsin Duofen plus, Sekvenca plus, Postulat dou, Antre plus, Sanus

    Herbicide:

Haloksifop P metil koga sadrže Gallant super, Halogeniks i Malibu

   U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije u periodu od 27. do 30. novembra 2023 godine, biće održan XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije. prijava i registracija učesnika može se izvršiti putem do 25 novembra na stranici https://plantprs.org.rs/xvii-simpozijum-o-zastiti-bilja/ ili na tokom simpozijuma. 

    Tokom prepodneva biće održavana stručna predavanja, a popodne su prezentacije spoznora.

Meteorološke prilike direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Vremenske prilike izmerene 2023. godine u Somboru uporedili smo sa periodom od 1948. do 2022. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, temperatura tokom prvih devet meseci 2023. godine bila je mnogo viša. U januaru je to bilo za čak 5,3^OC  više od proseka, u februaru za 2,6 ^OC, u martu za 3,1 ^OC; u maju za 0,4 ^OC , u junu za 0,9 ^OC; u julu i avgustu za 2,6 ^OC  i u septembru za 4,6 ^OC. Samo tokom aprila je izmerena srednja temperatura niža od proseka i to za 0,6^OC. Prvih devet meseci su u proseku bili topliji za 2,4 ^OC!

            U odnosu na prosečnu visinu padavina: januar, februar, april i avgust su imali više padavina, a mart, maj, jun, jul i septembar manje padavina. Kada se saberu visine padavina, u proseku padne 456.3mm padavina, a tokom 2023. godine je palo svega 373mm. Znači ukupno je palo 83mm padavina niže od proseka. Najniže padavine su zabeležene tokom juna svega 13mm (65mm manje od proseka), marta 18mm (16mm manje od proseka) i tokom jula 29mm (38mm manje od proseka).

           Kiše tokom aprila i maja su stvorile pogodne uslove za prouzrokovače gljivičnih bolesti. Plamenjača se pojavila intenzivno na usevima krompira, vinove loze, paradajza, luka… Pegavosti, rđe, plesnivosti klasa na strnim žitima. Krastavosti na jabukama i kruškama.

            Leto je bilo izuzetno toplo pa su promene vremena često bile praćene lokalnim vremenskim neprilikama. Više nego ikad do sada osetila se snaga letnjih oluja koje su stvarale jezera od njiva, čupale protivgrade mreže u voćarstvu, a grad je lokalno bio tako intenzivan da se posle njega nije moglo prepoznati koji usev ja pre oluje bio na njivi.

            Svaki čovek bi morao da se zapita šta može da uradi da bi se klimatske promene zaustavile

     U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu od 13. do 16. septembra biće održan XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Entomološkog društva Srbije. 

     Prvog dana Simpozijuma, biće prezentovani radovi o prirodnim neprijateljima stenica (Halyomorpha halys), štitastih vaši te novim saznanjima o biologiji i suzbijanju vrsta koje su značajne za biljnu proizvodnju, ali i druge teme.

Otvaranje je zakazano u 10. časova, a program 13. septembra 2023. godine je sledeći: 

10:15-10:35 Francesco Tortorici, Luciana Tavella: CLASSICAL BIOLOGICAL CONTROL OF HALYOMORPHA HALYS AND DROSOPHILA SUZUKII: RESULTS OF NATIONAL ACTIONS AND SITUATION IN ITALY ž

10:35-10:50 Marina Dervišević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET PARAZITOIDA ŠTITASTIH VAŠI (HEMIPTERA: COCCIDAE) U SRBIJI

10:50-11:05 Korana Kocić, Anđeljko Petrović, Alf Tore Mjǿs, Željko Tomanović: FAUNA PARAZITOIDNIH OSA NORVEŠKE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: APHIDIINAE): NOVE VRSTE ZA NORVEŠKU I POTENCIJALNO NOVE VRSTE ZA NAUKU

11:05-11:20 Marija Milošević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET ENTOMOFAGA PULVINARIA VITIS (L.) (HEMIPTERA: COCCIDAE) U VINOGRADU SA I BEZ PRIMENE INSEKTICIDA

11:20-11:35 Aleksandra Konjević, Sandra Senji, Francesco Tortorici, Luciana Tavella: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE PRIRODNIH NEPRIJATELJA STENICA U SRBIJI

11:35-11:50 Maja Lazarević, Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Darija Milenković, Vladimir Žikić: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE ROD MICROGASTER LATREILLE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: MICROGASTRINAE) U SRBIJI

12:30-12:45 Ankica Sarajlić, Ivana Majić, Toni Kujundžić, Mato Drenjančević: PREGLED STANJA VRSTE SCAPHOIDEUS TITANUS NA PODRUČJU VINOGORJA SRIJEM U REPUBLICI HRVATSKOJ

12:45-13:00 Jelena Jović, Oliver Krstić, Tatjana Cvrković, Miljana Jakovljević, Slavica Marinković, Milana Mitrović, Ivo Toševski: INVAZIVNE VRSTE CIKADA (HEMIPTERA: AUCHENORRHYNCHA) U SRBIJI I VEKTORSKI ZNAČAJ U PRENOŠENJU FITOPLAZMI

13:00-13:15 Aleksandra Ignjatović Ćupina, Mihaela Kavran, Dušan Petrić, Jeremy Bouyer, Arianna Puggioli, Romeo Bellini, Wadaka Mamai, Sara Opačić, Sara Šiljegović, Nemanja Avrić, Miloš Petrović, Zoran Francuski, Dragan Dondur, Uroš Vlajkov, Dragana Radulović, Stefan Stefanović: TEHNIKA STERILNIH INSEKATA U SUZBIJANJU AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA U SRBIJI: PRVA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

13:15-13:30 Ivan Fijat, Nikola Laćarac, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Dušan Petrić, Mihaela Kavran: GONOTROFIČKI CIKLUS I FEKUNDITET AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA, AEDES ALBOPICTUS U SRBIJI (DIPTERA: CULICIDAE)

13:30-13:45 Željko Milovac, Snežana Pešić, Filip Franeta: PROMENA VREMENA POJAVE MALE I VELIKE REPIČINE PIPE U USEVU ULJANE REPICE

15:30-15:45 Ádám Egri, Ádám Mészáros, György Kriska, József Fail: DEVELOPING MANAGEMENT METHODS OF THE BROWN MARMORATED STINK BUG (BMSB), HALYOMORPHA HALYS

15:45-16:00 Jovan Dobrosavljević, Čedomir Marković: VERTIKALNA DISTRIBUCIJA LISNIH MINERA LIŠĆARSKIH DRVENASTIH VRSTA SRBIJE

16:00-16:15 Aleksandra Đorđević, Marija Miličić, Tamara Tot, Laura Likov, Ana Stefanović Grković, Sonja-Mudri Stojnić, Snežana Radenković: EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA U MONITORINGU OSOLIKIH MUVA (DIPTERA: SYRPHIDAE) SRBIJE

16:15-16:30 Ivana Lalićević, Svjetlana Janković Šoja, Anđa Radonjić: UTICAJ RAZLIČITIH SORTI PŠENICE I NJIHOVIH MEŠAVINA NA RAZVIĆE RHOPALOSIPUM PADI (HEMIPTERA: APHIDIDAE

17:15-17:30 Jovana Raičević, Jovana Bila Dubaić, Aleksandar Ćetković, Milan Plećaš: EFEKAT POLUPRIRODNE IVICE POLJA NA BROJNOST OPRAŠIVAČA I PRINOS ULJANE REPICE

17:30-17:45 Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Maja Lazarević, Darija Milenković, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: POVRATAK SVILENE BUBE: PERSPEKTIVE U OPTIMIZACIJI LABORATORIJSKOG UZGOJA

17:45-18:00 Nenad Zarić, Robert Brodschneider, Ljubiša Stanisavljević, Walter Goessler: IZBEGAVANJE APSORPCIJE TOKSIČNIH METALA KOD RADILICA MEDONOSNE PČELE (APIS MELLIFERA)

18:00-18:15 Aleksandra Trajković, Đurađ Milošević, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: PRIMENA FUZZY LOGIKE U MATRICAMA MORFOLOŠKO-FUNKCIONALNIH ATRIBUTA VISOKO KRIPTIČNIH EGZOFITOFAGNIH GUSENICA

Kotizacija za Simpozijum je 4000 dinara, a kontakt za uplate je entomolosko@gmail.com

Poslednja dva dana povećana je brojnost leptira kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice na svetlosnim klopkama. Preporuka je da se počne sa redovnim pregledima kukuruza i paprike na prisustvo jajnih legala plamenca a jaja kukurzne sovice treba potražiti i na paradajzu, boraniji, kupusu.

      Ženke žive dva do tri dana pre nego što počnu sa polaganjem jaja. Stadijum jaje se razvija 5-7 dana. Pojedinačna legla su već prisutna, ali će masovnije piljenje jaja početi od 02. avgusta. Optimalno vreme za primenu Karate zeona, Decis Experta, Groma, Kozaka, Poluxa na osnovu podataka sa svetlosne klopke je od 29 do 31. jula. Navedene preparate treba primenuti na mestima gde se prilikom pregleda kukuruza uoči veliki broj leptira. Optimalno vreme za primenu Coragena, Radianta, Inecora i Lepinox plusa na osnovu podataka sa svetlosne klopke je od 1 do 4 avgusta.

    Optimalno vreme za svaku njivu treba odrediti na osnovu vizuelnog pregleda useva.

   Brojnost leptira gama sovice je poslednja tri dana jako visoka na svetlosnim klopkama! To je posledica povećane brojnosti leptira tokom maja i povoljnih uslova za razvoj gusenica.

   Očekuje se visoka brojnost leptira još par dana, a onda smanjenje brojnosti leptira na klopci. Gusenice gama sovica je se razvijaju na preko 390 biljnih vrsta i često pravi štete na gejenim biljkama. Preporučuje se pregled paradajza, šećerne repe, kukuruza šećerca, soje, suncokreta, duvana i kupusa na prisustvo jaja narednih tri do pet dana, te pristutvo gusenica za 7 dana. Velika je verovatnoća da će biti potrebno vršiti suzbijanje gusenica gama sovice.

     2015. i 2021. godine kada je brojnost bila manja, gusenice gama sovice su morale biti suzbijane u soji, šećernoj repi, kupusnjačama, duvanu i paprici. Više o pojavi 2015. pročitejte ovde.

     Brojnost leptira metlice tokom 2022. godine je bila najveća od 2013. godine u Somboru i najveća od 2014. godine u Čelarevu. U Somboru je zabeleženo 40 leptira a u Čelarevu 38. To je manje u odnosu na prosek koji iznosi 46 za Sombor i 128 za Čelarevo.

     Prvi leptir je zabeležen 14. aprila u Čelarevu. To je 17 dana ranije od do sada najranije zabeleženog leptira metlice od kada se leptiri svakodnevno prate (1994. godina). U Somboru je prvi leptir zabeležen 26. maja. Nakon ovih pojedinačih primeraka u periodu pojave leptira prve generacije usledila je pauza u letu. Našto redovniji ulov je zabeležen tokom perioda pojave leptira druge generacije, od 16. juna do 2. jula kada je u Somboru zabeleženo pet a u Čelarevu osam primeraka.

     Treća generacija leptira od 31. jula do 09. septembra je takođe bila nešto brojnija. Zabeleženo je 33 leptira u Somboru i 28. leptira u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeleženi: u Somobru 16. avgusta i u Čelarevu 19. avgusta. Na oba mesta je zabeleženo po pet primeraka za noć.

     Nakon ovih perioda zabeležen je jedan usamljeni primerak 07. oktobra 2022. godine, što je ujedno i najkasnije do sada zabeležen leptir ove vrste.

     Krivulja dinamike leta leptira pokazuje da su leptiri druge i treće generacija leteli nešto ranije nego što je to uobičajeno. Pregledom useva šećerne repe, lucerke i kukuruza, ekonomski značajne štete od gusenica metlice tokom 2022. godine na području Bačke nisu zabeležene.

             Tokom 2022. godine upotrebom svetlosnih klopki u Somboru je zabeleženo 1450 leptira a u Čelarevu 6017 leptira. Na oba lokaliteta to je više od višegodišnjeg proseka koji iznose 1222 odnosno 1470 (Grafikon 1). U Čelarevu je samo tokom 2021. godine zabeleženo više leptira od kada se brojnost na tom lokalitetu prati brojnost odnosno od 2008. godine.

              Prvi primerak je zabeležen 21. aprila u Čelarevu i 15. maja u Somboru. Do 03. jula u Somboru je hvatan po jedan do šest primeraka na noć, ukupno njih 66. Nekoliko puta se desilo da se po dve do tri noći uzastopno ne uhvati ni jedan primerak. Ranijih godina u ovom periodu je ratko kada zabeleženo pet primeraka za noć, a samo 10. juna 2018. godine zabeleženo je 9 primeraka. Takođe ranijih godina, od 1994. godine, između noći sa ulovom je prolazilo i po pet do 10 noći bez ulova ove vrste.

              U Čelarevu do 23. juna zabeleženo je ukupno 228 primeraka, hvatano je 1 do 14 primeraka za noć. Tokom 7 noći je zabeleženo više od 10 primeraka za noć! Nekoliko puta, tokom dve do tri noći uzastopno nije zabeležen ni jedan primerak. Od 2008. godine, u ovom periodu je hvatano do tri primerka za noć, a samo 15. juna 2021. godine je zabeleženo 11 primeraka.

              Može se zaključiti da je ovaj prvi period leta bio mnogostruko brojniji od proseka. U Čelarevu se od 10. aprila do 25. juna prosečno ulovi 14 leptira a 2022. godine 228. U Somboru u proseku zabeleži se 17, a 2022. godine 66!

              Od početka jula ulovi su bili stalni (skoro svake noći je kukuruzna sovica bila hvatana) i malo veći nego na početku sezone. Od 27. jula u Čelarevu i od 28. jula u Somboru, brojnost je bila jako visoka. Maksimumi leta su zabeleženi 08. avgusta u Somboru (114 primeraka za noć) i 14. avgusta u Čelarevu (353 primerka za noć). Kao što je brojnost brzo porasla, tako je brzo i pala u Somobru posle 12. avgusta a u Čelarevu posle 19. avgusta.

              Ako se pogledaju Grafikoni 2. i 3. vidi se da je krivulja brojnosti dostigla svoj vrhunac 14 dana ranije nego što je to uobičajeno! Takođe, visoka brojnost je trajala kraće nego što je to uobičajeno. Kraći period visoke brojnosti možemo objasniti visokim temperaturama koje su vladale u to vreme.

              Nakon perioda jako velike brojnosti usledio je period srednje visoke brojnosti sa više vrhova (pikova) u letu: 24. avgusta (10 leptira za noć), 05. septembra (26 leptira), 15. septembra (17 leptira), 03. oktobra (23 leptira) u Somboru, a u Čelarevu 04. septembra (72 leptira), 15 septembra (97 leptira) i 27. septembra (59 leptira).

              Štete od gusenica proteklog leta su zabeležene pregledom gajanih biljaka širom Bačke na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, pasulju i kupusu. Tokom jeseni bilo je gusenica koje su oštećivale rese na lesci.

Meteorološke prilike tokom 2022. godine su se po mnogo čemu razlikovale od prosečnih godina. Da bi videli razlike, vremenske podatke za Sombor iz 2022. godine uporedili smo sa podacima za Sombor za period od 1948. do 2021. godine.

 Tokom prvih devet meseci 2022. godine, samo mart i april su bili hladniji od preseka i to za 0,4^OC i 0,7^OC. Svi ostali meseci su bili topliji. Januar je bio topliji za 2,5 ^OC, februar za čak 4,3 ^OC (!!!), maj za 2,4 ^OC, jun za 3 ^OC, jul i avgust za 3.2 ^OC i septembar za 0,9 ^OC. Period januar – septembar je bio u proseku topliji za 2 ^OC od prosečnih vrednosti.

Od 1948. godine, ovo je prva godina, da je tokom svakog od prvih osam meseci, mesečna visina padavina bila manja od proseka. Tokom januara je palo svega 9 mm, a prosek je 36mm. U februaru je palo 18mm a prosek je 35mm. Tokom marta svega 4 mm a prosek je 34mm.  Znači da tokom prosečne godine u prva tri meseca visina padavina bude 105 mm, a tokom 2022. godine je bila svega 31mm! Ipak ozimi usevi su bili dobro obezbeđeni vlagom, zahvaljujući činjenici da je u periodu oktobar, novembar, decembar 2021. godine visina padavina bila 210 mm a što je za 67 mm više od proseka koji za taj period iznosi 143mm.

April, maj i jun su bili sa visinom padavina 38, 56,8 i 67 mm što je za 21 mm niže od proseka. Suša je već počela da se oseti, a onda su usledili jul i avgust sa visinom padavina nižom za 47 i 15 mm od proseka. Kao posledica nižih padavina i nadprosečno visokih temperatura, jare biljke su na pojedinim poljima doslovce osušile. One biljke koje su preživele, doživele su strahoviti šok, od koga se nisu oporavile do kraja vegetacije.

Kišni septembar sa 112 mm padavina – 65 mm više od prosečnih, je spasio useve šećerne repe, ali suncokretu, kukuruzu i soji nije mnogo pomogao. Kod soje bi se moglo reći da je čak odmogao, jer se deo soja zazalenio i ponovo cvetao. Krajem oktobra trećina mahuna soje je istrulo, trećina mahuna je zrelo i počinje da se osipa, a trećina je zelena i čak ni uz desikaciju, niko ne može da prognozira kada će se zrna u njima osušiti. U voćarstvu i povrtarstvu, bez zalivanja proizvodnja je bila bez uspeha.

  Brojnost odraslih stenica je veoma visoka poslednjih nekoliko dana. Trenutno je u toku i masovno piljenje. Stenice se hrane na plodovima tako što ih ubadaju i sišu sokove. Ugoženi su zasadi leske, kasnijih sorti jabuka, krušaka, ali i kukuruz šećerac, breskva, dunja, soja, vinova loza.... Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi suzbijanje stenica sa: Kaiso 0,25 kg/ha ili Kozak 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha ili Karate zeon 0,25 L/ha.

   Obzirom na velike vrućine insekticidima se mogu dodati i Vellamin ili Delfam plus ili Wuxal Aminofol 2/ha.

   Ovih dana je počeo intenzivan let leptira kukuruznog plamenca. Očekuje se dalje povećanje brojnosti leptira tokom narednih 10dana. U toku je pojedinačano polaganje jajnih legala na kukuruzu i paprici. Masovno polaganje jaja se očekuje od nedelje 24. jula. Masovno piljelje gusenica treba da počne od četvrtka 28 jula. Tačno vreme primene treba odrediti pregledom svakog polja. Prema sadašnjim podacima: optimalni rok za primenu insekticida Dimilin i Harpun je od 24 do 28 jula. Optimalni rok za primenu preparata Avaunt, Coragen i Radiant je 28. jul do 01. avgust. Optimalni rok za primenu preparata Lepinox plus je 30. jul do 02. avgust. Ukoliko se pregledom ustanovi veliko prisustvo leptira, poželjno je navedenim preparatima dodati Decis ili Karate zeon ili koristiti Ampligo.

   Brojnost kukuruznog plamenca je ovog proleća jako visoka. U Somboru na svetlosnoj klopci je dva i po puta brojnija od prosečne brojnosti i dostigla je drugu po veličini brojnost od 1983. godine. U Čelarevu je brojnost četiri puta veća od prosečne i najveća je od 2008. godine od kada se tamo vrši praćenje.

    U toku je masovno piljenje jaja, a tokom narednih nedelju dana se očekuje još veća brojnost ispiljenih gusenica, jer je brojnost petnaestak dana bila visoka. Preporuka je da se uradi pregled kukuruza na prisustvo janih legala i gusenica. Ukoliko su larve ili jajna legla prisutna na više od 5% biljaka, preporučuje se suzbijanje sa: Radiant 0,4 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Avaunt 0,35 L/ha

Tokom 2021. godine na svetlosnoj klopci ulovljeno je 274 leptira u Somboru i 292 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost to je 1,5 put više u Somboru i 2 puta više u Čelarevu.

Vrsta je bila pristuna u tri generacija. Leptiri prve generacije su leteli od 10. maja u Somboru i 11. maja u Čelarevu do 21. juna u Čelarevu i 26. juna u Somboru. Tokom leta zabeleženo je 153 leptira u Somboru i 67 leptira u Čelarevu. Maksimum leta je zabeležen 27. maja na oba mesta. Prilikom maksimuma je zabeleženo 14 leptira u Somboru i 7 leptira u Čelarevu. Osim maksimuma u letu zabeležen je po jedan vrh u letu i to 07. juna – 11 leptira u Somboru i 06. juna – pet leptira u Čelarevu.

Druga generacija je bila prisutna od 30. juna u Somboru i 15. jula u Čelarevu pa do 03. septembra na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 239, a u Čelarevu 210 primeraka. Treba spomenuti da je u Čelarevu zabeleženo i pet pojedinačnih primeraka u periodu od 28. juna do 05. jula, za koje je teško odrediti da li pripadaju prvoj ili drugoj generaciji. Maksimumi leta druge generacije zabeleženi su 08. avgusta – 21 primerak u Čelarevu i 09. avgusta – 20 primeraka u Somboru. Tokom pojave druge genracije u Somboru zabeleženo je još dva vrha u letu: 20. jula – 9 primeraka i 02. avgusta – 14 primeraka.

Leptiri treće generacije bili su prisutni od 07. septembra u Somboru i 10. septembra u Čelarevu do 01. oktobra na oba mesta. U Čelarevu je zabeleženo 10 pojedinačnih primeraka a u Somboru 17 primeraka. U letu treće generacije u Somboru zabeležen je i maksimum leta 29. avgusta sa pet leptira za noć.

Brojnost prve generacije u 2021. godini počela je da raste kasnije u odnosu na prosečnu pojavu. Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 15 dana u odnosu na prosek. U Somboru je maksimum zabeležen pet dana kasnije u odnosu na prosek, ali je najveći deo leptira zabeležen 15 dana kasnije nego što je to uobičajeno. Ovo kašnjenje možemo objasniti hladnim vremenom tokom aprila i maja.  Brojnost druge generacije je takođe počela da raste deset do petnaest dana kasnije u odnosu na prosečno vreme, ali je u Somboru maksimum leta bio u isto vreme kad je to uobičajeno. To se može objasniti veoma toplim junom i julom. U Čelarevu je maksimum brojnosti druge generacije kasnio 15 dana u odnosu na prosek, za čega nema objašnjenja. Treća generacija se javila tokom septembra i oktobra, što postaje uobičajeno vreme kao posledica globalnog zagrevanja.

Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 1,5 a u Čelarevu 3,1. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. To znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete od gusenica prve generacije na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

              Tokom 2021. godine ulovljeno je 114 leptira u Somboru i 466 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost za poslednih 13 godina, to je za 31% manje u Somboru i čak 3,4 puta više u Čelarevu.

              Vrsta je bila prisutna u tri generacije. Prva generacija leptira bila je prisutna od 11. maja do 21. juna na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 26 primeraka, a u Čelarevu 20. Tokom pojave prve generacije nije zabeležen ni jedan maksimum leta, jer su lovljeni po 1 – 3 primerka za noć.

              Druga generacija je bila pristuna od 30. juna u Čelarevu i 06. jula u Somboru, pa do 28. avgusta u Čelarevu i 29. avgusta u Somboru. Tokom leta druge generacije zabeležen je 71 primerak u Somboru i čak 236 leptira u Čelarevu. Maksimum leta u Somboru je bio 20. jula – 15 leptira za noć, a u Čelarevu 22. jula – 17 leptira. U Čelarevu je zabeležen i još jedan vrh u letu 03. avgusta, kada je zabeleženo 13 leptira.

              Treća generacija je bila pristuna u Čelarevu od 02. septembra do 19. oktobra, a u Somboru od 21. septembra do 02. oktobra. U Somboru je zabeleženo 17 leptira a maksimum leta je bio 31. septembra sa svega 4 leptira za noć. U Čelarevu je tokom pojave treće generacije zabeleženo ukupno čak 210 primeraka. Usamljeni vrh u letu je zabeležen 17. leptira sa 22 leptira za noć. Nazvan je usamljen vrh, jer je dva dana pre i dva dana posle ovog ulova brojnost leptira iznosila do tri primerka. Nasuprot ovom ulovu, 06. oktobra je ulovljeno 20 primerka za noć, ali je pre toga ulovljeno 7 i 14 primeraka a posle toga dva dana po 11 primeraka za noć. Zbog ovog 06. oktobar smatramo maksimumom leta teće generacije u Čelarevu.

              Kada se dinamika brojnosti tokom 2021. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, vidi se da je najveća brojnost prve generacije zabeležena oko 15 dana kasnije u odnosu na prosek. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7^OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula (više za 2.1 i 2.9^OC od proseka), naveća brojnost leptira zabeležena u vreme prosečne pojave.

Početak porasta brojnosti leptira treće generacija je malo kasnio, kao i najveća brojnost, što je posledica temperature u avgustu koja je bila za “samo” 0,8^OC toplija od proseka.

Štete od gusenica prve generacije tokom 2021. godine nisu zabeležene. Povećana brojnost leptira druge generacija je stvorila potrebu da se izvrši zaštita krompira i mrkve u južnoj Bačkoj, pa štete nisu primećene.

Koeficijent generacije po Meszaros-u u Somboru je 2,7 a u Čelarevu 11.8. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

     Nakon 2019. i 2020. godine, tokom kojih je brojnost leptira bila značajno manja u odnosu na višegodišnji prosek, 2021. u Somboru je zabeleženo 596 leptira. To je najveća brojnost leptira od 2001. godine kada je zabeležena migracija. Tada je zabeleženo 2198 leptira a od toga preko 1500 primeraka za 14 dana masovne migracije. U Čelarevu je 2021. godine zabeležen 1351 primerak i to je najveća brojnost od 2008. godine, od kada se brojnost prati na tom lokalitetu.

 Početak leta leptira zabeležen je u Somboru 12. maja, a u Čelarevu 01. maja 2021. godine. Mala brojnost zabeležena je do 20. juna. Zavisno od godine, nakon toga brojnost je manje ili više rasla.

Maksimum leta u Somboru zabeležen je 20. jula 2021. godine sa čak 228 leptira za noć. Tokom 2021. godine zabeležen je i još jedan pik u letu 24. avgusta (7 leptira za noć). U Čelarevu maksimum leta je bio 26. jula sa 69 leptira, a sem njega zabeležena su dva pika u letu: 20. jula  (54 leptira) i 25. avgusta (36 leptira). 

Tokom 2021. godine u Somboru se uočava velika brojnost tokom jula meseca i znatno manja u drugoj polovini avgusta. U Čelarevu velika brojnost je bila tokom jula. Nakon kratkog pada u brojnosti ona je ponovo porasla krajem avgusta i početkom septembra.

Gusenice gama sovice suzbijane su lokalno na parcelama pod šećernom repom, a širom Bačke na parcelama pod paprikom tokom jula i avgusta.

Tokom 2021. godine zabeleženo je 10615 primeraka u Čelarevu i 3985 primeraka u Somboru. Brojnost 2021. godine je ostvarila najveću vrednost od 2003. godine u Somboru, odnosno najveću brojnost od kada se prati u Čelarevu. Leptiri su počinjali let 11. maja 2021. godine u Čelarevu i 25. maja 2021. godine u Somboru i bili su prisutni do 10.  oktobra, sve dok radi klopka.

Pojedinačni leptiri i neredovan ulov je trajao do 06. jula. Od tada je brojnost porasla, pa su pikovi (vrhovi) u letu u Čelarevu zabeleženi: 14. jula (81 leptir za noć), 27. jula (41 leptir), 10. avgusta (201 leptir), 17. avgusta (643 leptira), 27. avgusta (779 leptira - ujedno i maksimum leta), 09. septembra (213 leptira), 17. septembra (103 leptira) i 30. septembra (34 leptira).

U Somboru, vrhovi u letu zabeleženi su: 20. jula (57 leptira), 12. avgusta (388 leptira - ujedno i maksimum leta), 29. avgusta (258 leptira), 06. septembra (228 leptira) i 01. oktobra (12 leptira).

Brojnost jaja u pojedinim usevima paprike i kukuruza dostigla je ekonomski prag štetnosti već krajem jula, pa je tokom 2021. godine potreba za njenim suzbijanjem trajala od kraja jula pa do sredine septembra na kukuruzu, paprici, paradajzu, soji, boraniji, suncokretu, kupusu, mrkvi, lesci.

Za nama je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to videli, vremenske podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima za period od 1948. do 2020. godine.

Januar i februar 2021. godine su bili mnogo topliji i to za 3,4 i 3.6 ^OC u odnosu na prosečne vrednosti. Usledio je mart, koji je bio hladniji za samo 0,1 ^OC, pa april hladniji za čak 1.7 ^OC od proseka i maj koji je po temperaturi bio potpuno isti višegodišnjoj srednjoj vrednosti za maj. Jun a posebno jul su bili topliji od proseka i to za 2.1 i čak 2.9 ^OC od proseka. Nakon jula 2012. godine kada je izmerena prosečna temperatura od 25,1^OC, jul 2021. godine sa prosečnom temperaturom od 24,5^OC je drugi najtopliji jul od 1948 godine, od kada imamo podatke o temepraturama u Somboru. I avgust i septembar su bili topliji i to za 0,8 ^OC i 1.3 ^OC. Usledio je oktobar koji je bio 0.6 ^OC hladniji od proseka.

Mesečna količina padavina je tokom januara i februara bila viša od proseka za 40 odnosno 8 mm. Usledili su mart, april, maj i jun sa malo nižim padavinama u odnosu na prosek i to za 7, 9, 7 i 4 mm. Usledio je jul sa 58 mm i avgust sa 13mm višim padavinama od proseka. Zatim je tokom septembra bilo čak 38 mm padavina niže od proseka i na kraju imamo oktobar sa 38mm padavina više od proseka.

Znači da je vegetacija krenula sa dosta povoljnim uslovima vlage u zemljištu, koja se polako trošila u aprilu, maju i junu mesecu. U junu se nedostatak vlage počeo značajno osetiti. Ječam je sa prinosima bio zato dobar, a pšenica je već počela da pati usled suše i prinosi su pali ispod očekivanih u kratkom roku pred žetvu. Jari usevi posejani na vreme i u dobroj kondiciji su uspeli da dobro podnesu visoke temperature u junu mesecu. Oni su sačekali kiše u julu u dobroj kondiciji, dok su kasniji rokovi setve značajnije počeli da zaostaju u porastu.

 Značajnija količina kiša u julu je spasila useve, pa su biljke dobro podnele veoma toplo vreme tokom jula i kasnije avgusta koji je imao dobru količinu padavina. Septembar je bio veoma suv i topao, pa se to odrazilo na setvu uljane repice za narednu sezonu. Valjalo bi napomenuti i veoma vlažan oktobar koji je pomerio setvu većeg dela pšenice u kraj oktobra. Koliko će se to odraziti na narednu godinu zavisiće od vremena tokom zimskih meseci.

Vegetacioni period 2021. godine je bio za 0,7^OC topliji od proseka i sa 51mm padavina više od proseka. Najvažnije je da je ekstremno topao jul bio praćen visokim padavinama, pa većina useva je manje više uspela normalno da završi vegetaciju. Lokalno gde nije palo ovoliko padavina i na kasnije posejanim njivama, podbačaj prinosa je bio katastrofalan. Prinosi na kasnije posejanim njivama, na kojima nije pala navedena količina padavina, čak ni uz povećane cene poljoprivrednih proizvoda nisu mogle da donesu finansijsku dobit velikom broju proizvođača.

  16. i 17. novembra 2021. godine biće održan virtuelni sajam SmAgTech Expo (Smart Agricultur Technology). Na sajmu će biti reči o upotrebi informacionih, pamtnih tehnologija u poljoprivredi. Ukoliko želite da prisustvujete prijavite sa na: SmAgTechExpo.viralerasmus.org

Pogledajte detalje na instagramu https://www.instagram.com/smagtech_expo 

     U organizaciji Privredne komore Srbije i Fondacije Ana i Vlade Divac, održaće se panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo 9. novembra 2021. godine sa početkom u 11 časova.

   Na panelu će dr Goran Malidža izneti rezultate istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji.

   Moderator panela je: Dejan Jovanović, urednik portala Agromedia

 Uvodna obraćanja će održati: 

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (TBC)

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Privredna komora Srbije i

Ana Košel, direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac

Učestvovanje i diskusija učesnika panela- postavljanje pitanja uživo i online idu preko Zoom platforme. Prijava događaja se vrši na adresi https://bit.ly/3pY8riY 

Pitanja za sekciju diskusije možete poslati na email adresu intern1@divac.com , ili postaviti direktno u chat-u tokom trajanja prezentacije

     Brojnost pamukove sovice na svetlosnim klopkama je veoma visoka. Tri do pet puta je viša od prosečne i dostiže nivo kada može da pravi štetu na velikom broju biljaka, na velikom području. 

     Na skoro svim pregledanim paprikama, brojnost jaja je visoka i potrebna je zaštita. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Exalt 2,2 kg/ha

     Na skoro svim pregledanim paradajzima, brojnost jaja je visoka i potrebna je zaštita. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Affirm 2,5 kg/ha ili Triton 2,5 kg/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Ampligo 0,25 L/ha.

     Na većini kukuruza, duvana , kupusa i paprika, brojnost je visoka i potrebna je zaštita. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Affirm 2,5 kg/ha ili Triton 2,5 kg/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Ampligo 0,25 L/ha.

     Posebnu pažnju treba obratiti na postrnoj soji, ali i na redovnoj setvi soja ukoliko je soja još uvek zelena. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Karate zeon 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha ili Decis expert 0,15 L/ha ili Polux 0,6 L/ha ili Plures 1 L/ha ili Decis mega 0,25 L/ha ili Scatto 0,6 L/ha.

    Pojedinačna piljanja gusenica kukuruznog plamenca su počela. Masovna piljenja gusenica očekuju se posle 2. avgusta. Preporuka je da se usevi kukuruza i paprike pregledaju narednih par dana. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala na više od 5% biljaka semenskog kukuruza ili na više od 25% biljaka merkantilnog kukuruza, preporučuje se zaštita.

    Od sredstava mogu se koristiti: Radiant 0,4 L/ha ili Ampligo 0,2 L/ha u periodu od 2. do 5 avgusta.

     Od 10. juna brojnost leptira na svetlosnim klopkama je značano porasla. U odnosu na prosečne godine to je 15 dana kasnije! 

     Preporuka je da se tokom narednih nekoliko dana pregledaju usevi kukuruza na prisustvo jajanih legala i ispiljenih gusenica. Prva pojedinačna piljenja očekuju se 21. juna. Masovnija piljenja očekuju se nakon 28. juna. Ukoliko se ustanovi prisustvo jaja i gusenica kukuruzog plamenca na više od 10% biljaka kukuruza šećerca i semenskih kukuruza, te na više od 20% biljaka merkantilnog kukuruza, preporuka je da se uradi suzbijanje.

    Optimalni rok za primenu preparata Dimilin 0,4 L/ha + Letol 0,5% je u periodu od 22. do 25. juna, a optimalni rok za primenu preparata Coragen 0,15 L/ha, Ampligo 0,2 L/ha, Avaunt 0,25 L/ha i Radiant 120SC 0,4 L/ha je od 25 juna do 1 jula.

     Usevi paprike za sada nisu interesantni za kukuruznog plamenca.

   Nedavno je u Kaću proradio Magen Kać. U pitanju je preduzetnica, agencija za davanje saveta u poljoprivredi. 

   Primenom savremenih laboratorijskih metoda i izlascima na teren, vrši se savetovanje tokom proizvodnje i skladištenja koje omogućava smanjivanje troškova proizvodnje i smanjenje gubitaka prilikom skladištenja. Obavlja se utvrđivanje bolesti, štetočina i korova u biljnoj proizvodnji i daju smernice za njihovo suzbijanje. Saveti se daju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kako bi se biljke zaštitile sa što manjim uticajem na životnu sredinu i ugrožavanje zdravlja ljudi.

   Informacije možete dobiti na telefon 066 - 51 36 878 ili na poljomagen@gmail.com 

  XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije biće održano u hotelu Palisad od 22-25. februara 2021. godine. Prijava i program Savetovanje mogu se naći na sajtu Društva https://plantprs.org.rs/rs.

    Predviđeno je strogo pridržavanje epidemioloških mera protiv CoVid-19 tokom održavanja savetovanja.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2021. godinu, potrebno je da pošalju potrebe do 5. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       NOVO       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Halyomorpha      halys  NOVO   braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis NOVO       kupusni moljac         feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Ostrinia            nubilalis           kukurzni plamenac                mirisni mamak      VARL+

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum  NOVO kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis NOVO skočibuba (žičar)                   feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator   NOVO      skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis NOVO      staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus    NOVO       skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

    Više o feromonima pročitajte ovde.

     Usklična sovica bila je brojna. U Somboru je brojnost bila skoro četiri puta veća od prosečne brojnosti, a u Čelarevu 15% veća od prosečne brojnosti. Leptiri su bili prisutni u dve generacije, sa tim da su  u Somboru zabeležena i dva pojedinačna leptira treće generacije 14. i 16. septembra.

   Prva generacija bila je pristuna od 19. aprila do 24. juna. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 14. maja – 6 leptira za noć, a  u Somboru 29. maja – 24 leptira za noć. U Somboru je osim njega zabeležen još jedan vrh u letu i to 16. maja – 17 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 349 leptira prve generacije u Somboru i 60 u Čelarevu.

   Druga generacija bila je prisutna od 02. jula do 31. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu zabeležen je 21. jula – 10, i pik 14. avgusta – 7 leptira za noć. U Somboru je raspored najvećeg broja leptira bio obrnut, prvo je zabeležen pik u letu 17. avgusta – 27 leptira za noć, a tek potom maksimum leta 06. avgusta – 62 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 517 leptira druge generacije  u Somboru i 114 leptira u Čelarevu.

   Gusenice usklične sovice su krajem maja pravile štete i morale da se suzbijaju u kasnije rasađivanim paprikama. Gusenice druge generacije su morale da se suzbijaju u usevima krompira i mrkve.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 1,5, a u Čelarevu 1,9. Na osnovu koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno štete od gusenica prve generacije na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

   Zabeležene su tri generacije 2020. godine. U Čelarevu je prva bila prisutna od 20. aprila do 16. juna, a u Somboru veoma kratko od 15. maja do 06. juna. U Somboru je zabeležen i jedan primerak 16. juna. Maksimumi leta zabeleženi su u Somboru 18. maja 5 primaraka za noć, a u Čelarevu 06. juna 8 primeraka za noć. Zabeleženo je 29 leptira u Somboru i 49 leptira u Čelarevu. To je za Sombor na nivou proseka za poslednjih 11 godina, a u Čelarevu dva i po puta više od proseka.

   Druga generacija bila je pristuna od 26. juna do 23. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 24. jula – 35 primeraka za noć, a u Somboru je zabeležen 06. avgusta 11 primeraka. Ukupno je zabeleženo 167 primeraka u Čelarevu i 97 u Somboru. U Čelarevu je to skoro dvostruko više u odnosu na prosečne vrednosti, a u Somboru na nivou 11 godišnjeg proseka.

   Treća generacija leptira bila je pristuna od 28. avgusta do 7. oktobra. U Čelarevu su hvatani pojedinačni primerci, njih 13, a u Somboru su leptri bili brojniji, pa je zabeleženo i 4 primerka za noć 23. septembra. Ukupno njih 30. U Čelarevu je zabeleženo dva puta manje leptira u odnosu na prosek, a u Somboru je brojnost bila na nivou višegodišnjeg proseka.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 4,4, au Čelarevu 3,7. Na osnovu koeficijenta se saopštava pozitivna dugoročna prognoza za ozimu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno manje štete od gusenica ozime sovice na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Za nema je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to prikazali, podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima od 1948. do 2019. godine.

Prva četiri meseca: januar, februar, mart i april bili su topliji od proseka. Posebno se tu istakao februar koji je bio čak za 5.3^OC topliji od proseka. Samo je februar 2016. godine bio topliji od februara ove godine! Nakon toga je usledio maj koji je za 0,4^OC bio hladniji od prosečnih vrednosti. Ovakav mesečni podatak ne pokazuje dovoljno jasnu sliku temperature u maju. Međutim ako se prisetimo ovog maja, setićemo se da smo morali paliti grejanje po kućama sve do kraja maja. To je zato jer je poslednja dekada u maju bila za 2,5^OC hladnija od prosečnih vrednosti za maj!

Za jun možemo reći da je bio oko prosečnih temperaturnih vrednosti, jer bio toliji za svega 0,5^OC od proseka. Jul, avgust i septembar su bili značajno topliji od proseka: jul za 1.3 ^OC, avgust za 2.9 ^OC a septembar za 2.7 ^OC, a to se jasno vidi i na grafikonu u prilogu.

Period april – avgust je bio topliji za 1,2^OC od prosečnih vrednosti.

Što se tiče padavina, januar je počeo sa 17mm padavina niže od prosečnih vrednosti. Zatim su usledili februar i mart sa +8 odnosno +5 mm više od proseka. Na osnovu ovog za period januar mart se može zaključiti da su vrednosti vlage bile uobičajene. Usledio je april sa 35mm padavina niže od proseka a onda i maj sa 26mm padavina niže od proseka. Tokom juna visina padavina je bila 114 mm odnosno 37mm padavina više od proseka. To nije u potpunosti nadoknadilo manjak vlage, ali biljke su bile u dobroj kondiciji. U julu je visina padavina bila 61mm odnosno samo 6 mm niže od proseka pa se dobra kondicija biljaka nastavila. Avgust je imao visinu padavina od 82 mm što je za 28mm više od prosečnih vrednosti. Biljke su se držale dobro sve do kraja avgusta kada je tri – četiri dana temperatura prešla 34^OC i prekinula normalno otpuštanje vlage iz zrna kukuruza i soje.

Period april – avgust je imao 2,7mm niže padavine od prosečnih vrednosti.

Ako se u obzir uzme da je isti period bio topliji za 1,2^OC i da je raspored padavina bio neujednačen, 2020. godina može se oceniti kao blago nepovoljna za razvoj gajenih biljaka.

   Poslednjih par dana na svetlosnim klopkama zabeležno je veliko povećanje brojnosti leptira pamukove sovice. Pošto kukuruz i soja u redovnim rokovima setve završavaju vegetaciju, posebnu pažnju treba obratiti na postrne useve i kasne setve soje i kukuruza. Ugroženi su i usevi duvana, paprike, paradajza, boranije, pa preglede useva u narednom periodu treba obavljati na svakih 5 do 7 dana. U ovom periodu na pojedinim zasadima jabuke i leske, takođe je zabelećena šteta od pamukove sovice, pa preglede treba obavljati i u jabuci i lesci.

   U slučaju pojave jaja preporuka je da se uradi suzbijanje insekticidima uz strogo poštovanje karenci preparata!

  Mogu se koristiti:

AFFIRM 0,3% (karenca 7 dana) ili

AVAUNT 0,05% (karenca 7 dana) ili

DELEGATE 0,04% (karenca 7 dana) ili

DECIS 0,04% (karenca 7 dana: jabuka, kruška, paradajz; 14 - ostalo voće, povrće,)

    Protiv bakterioznih i gljivičnih oboljenja preporuka je da se uradi zaštita preparatom Bacillomix original 3 L/ha.

     Prva piljenja gusenica druge generacije su počela. Masovna piljenja gusenica predviđaju se za period od 06. do 10. avgusta. Preporuka je da se pregledaju usevi kukuruza i paprike narednih par dana. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala optimalno vreme za primenu preparata Dimilin je od 5 do 8 avgusta. Optimalno vremene za primenu preparata Avaunt, Coragen, Ampligo je od 7 do 11 avgusta. Optimalno vreme za primenu preparata Karate zeon, Decis, Fastak, Plures, Kaiso, je od 10 do 15 avgusta.

   Poslednjih nekoliko dana povećana je brojnost leptira pamukove sovice na klopkama i brojnost jaja na usevima paprike, leske, kukuruza, duvana, paradajza. Preporuka je da se naredna tri dana pregledaju usevi na kojima se hrani i ukoliko se ustanovi prisutvo jaja, uradi zaštita u periodu od 25 do 28 jula preparatima: Coragen 2 dL/ha ili Avaunt 2,5 dL/ha ili Exirel 0,5 L/ha ili Delegate 0,3 kg/ha.

      U toku je masovnije polaganje jaja kukuruznog plamenca. Pojedinačne gusenice su počele da se pile iz legala koja su prva položena. Preporuka je da se tokom narednih 5 dana pregledaju usevi kukuruza na prisustvo jajanih legala. Na usevima gde se ustanove jajna legla na manje od 5% biljaka kukuruza, preporuka je da se pregled ponovi za 5 do 7 dana. Na mestima gde su ustanovi prisustvo na više od 5% biljaka kukuruza, treba raditi zaštitu. Od preparata preporučuje se upotreba preparata: Ampligo 0,3 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Avaunt 0,25 L/ha.

     Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2020. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2020. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2019. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 120 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Obim knjige je 373 strane, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 300) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Leptiri su tokom 2019. godine bili malobrojni. U Čelarevu je zabeleženo samo četiri primerka: 11. maja, 18. juna, 22. avgusta i 5. septembra. U Somboru samo tri leptira: 12., 24. i 25. maja. Leptiri zabeleženi 11. i 12. maja su ujedno i najranije zabeleženi leptiri do sada!

U pitanju je selica, a ne postoje ni metode za izradu dugoročne prognoze za sovicu šećerne repe. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Brojnost leptira tokom 2019. godine bila je više nego dvostruko manja u odnosu na višegodišnji prosek. Nije zabeležena migracija većih razmera na naše područje.

Najre su zabeleženi pojedinačni usamljeni primerci 29. aprila u Somboru, 12. i 18. maja u Čelarevu. Redovniji let je počeo od 10. juna i trajao je do 28. avgusta. Brojnost nije bila visoka. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 10. jula, kada je uhvaćeno sedam leptira za noć, a u Čelarevu je po pet leptira zabeleženo 28. juna i 13. jula. Nakon ovog pojedinačni primerci su zabeleženi na oba lokaliteta od 5. do 22. septembra i u Čelarevu jedan primerak 3. oktobra.

Pojedinačne gusenice su se mogle naći u paprici, paradajzu, soji i šećernoj repi, ali potrebe za suzbijanjem nije bilo.

Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Prvi leptir tokom 2019. godine zabeležen je 17. aprila, što je najranija pojava od kada se prati brojnost leptira. Ipak ovaj leptir je ostao usamljen, jer je usledila pauza u letu. Naredni primerak je uhvaćen 4. maja. Od tada pa do 11. oktobra leptiri su hvatani skoro svakodnevno.

U periodu od 4. maja do 18. jula tokom noći je hvatano do pet leptira. Nakon toga do 18. avgusta je hvatano do 20 leptira za noć. Zatim brojnost raste značajnije pa se maksimumi leta beleže u Somboru 28. avgusta 174 leptira i u Čelarevu 29. avgusta 208 primeraka. Od 3. septembra brojnost značajnije pada i pojedinačni leptiri se love do 11. oktobra.

Brojnost leptira na klopci je relativno dugo bila mala, što je posledica hladnijeg maja. Značajnije povećanje brojnosti je kasnilo 20tak dana u odnosu na uobičajeno vreme, pa su i maksimumi leta kasnili. Toplo leto je pogodovalo ravoju vrste. U Somboru je zabeležena brojnost 1,4 puta veća od prosečne, a u Čelarevu više nego dvostruka prosečna brojnost.

Brojnost gusenica kukuruzne sovice dostigla je kritičan broj na paprici, boraniji, paradajzu, kupusu, duvanu, kukuruzu šećercu i semenskom i morala je da se suzbija tokom 2019. godine i više puta na velikim površinama.

Dugoročna prognoza se ne izrađuje, jer nema razrađenih metoda, a u pitanju je i selica. Kratkoročna prognoza i signali za eventualno suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u na osnovu tekućeg leta na svetlosnoj klopci i pregleda bilja.

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, mirisne, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Kako naručiti: Za jedno mesto praćenja je najčešće potrebno 4 feromona, 1 klopka i 2 paketa lepka ako se koriste delta klopke tipa RAG. Feromoni se menjaju na 4 do 6 nedelja. Klopka bez problema izdrži jednu godinu. Ukoliko brojnost insekata nije velika, dovoljno je da se lepljive ploče menjaju na svakih 14 dana, što znači da je za sezonu dovoljno dva paketa lepka, jer jedan paket lepka sadrži četiri lepljive ploče, 

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2020. godinu poručite do 7. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772. I nakon 7 februara se feromoni mogu poručiti, ali količine u tom slučaju nisu zagarantovane. Isporuka naručenih količina se vrši posle sredine marta.

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde

Leptiri ispilon sovice bili su tokom 2019. godine značajno manje brojni u odnosu na prosečnu brojnost. U Čelarevu je zabeleženo 23 primerka u periodu od 21. maja do 28. septembra. U Somboru je zabeleženo 10 leptira u periodu od 24. juna do 20. septembra. Za noć je hvatan jedan do tri leptira i maksimum leta se ne uočava.

Na gejenim biljkama nisu zabeležene ekonomski značajne štete i nije bilo potrebe za suzbijanjem ipsilon sovice. Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer je u pitanju selica, pa se povećane brojnosti pojavljuju iznenada. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u.

Leptiri usklične sovice tokom 2019. godin bili su prisutni u tri generacije.

Najpre su zabeležena dva pojedinačna primerka u Somboru 15. i 21. aprila, a redovan let je trajao od 25. aprila do 12. juna. Kada to uporedimo sa ranijim godinama, zaključuje se da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksimum leta je zabeležen 23. maja u Čelarevu (6 leptira za noć) i u Somboru 28. maja (19 leptira za noć). Ukupno je zabeleženo 58 leptira u Čelarevu i 175 u Somboru. To je skoro dvostruko veća brojnost od prosečnih vrednosti za prvu generaciju!

Druga generacija leptira je trajala od 6. jula do 19. avgusta u Čelarevu i 27. avgusta u Somboru. Znači da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksmimum leta u Somboru je jasan i zabeležen je 24. jula – 13 leptira za noć. U Čelarevu je tokom tri noći zabeleženo po sedam leptira: 23. i 31. jula i 5. avgusta. Kao maksimum leta smatramo 31. jul, jer je tada u par okolnih dana zabeležen najveći broj leptira. Ukupno je zabeleženo 174 leptira u Somboru i 94 leptira u Čelarevu. Što je malo više od višegodišnjeg proseka.

Tokom leta treće generacije hvatalo se po jedan do tri primerka za noć. Let je trajao od 28. avgusta do 26. septembra. Zabeleženo je 14 leptira u Somboru i 11 u Čelarevu.

Gusenice usklične sovice nisu pravile ekonomski značajne štete tokom 2019. godine.

Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,1 a za Čelarevo 1,8. Saopštava se pozitivna prognoza. Obzirom na brojnost koja je ušla u prezimljavanje, ekonomski značajne štete mogu se očekivati lokalno na na kasno posejanim kukuruzima, u rasadnicima, kao i na paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se kasnije rasađuju na otvorenom polju.

Zabeležene su tri generacije leptira na svetlosnim klopkama. Brojnost je bila dva do tri puta manja od prosečne. U usevima kasnije posejanih kukuruza, su se lokalno javljale pojedinačne gusenice, ali nije bilo potrebe za suzbijanjem prve generacije. U usevima mrkve, krompira u uljane repice nije bilo potrebe za suzbijanjem gusenica druge generacije.

Tokom 2019. godine najpre su zabeležena dva pojedinačna leptira 25. i 26. aprila u Čelarevu. Redovniji ulov je trajao od 8. maja do 7. juna. U Somboru je zabeleženo osam, a u Čelarevu devet leptira prve genracije. Hvatan je jedan do dva primerka za noć, pa se maksimum leta ne uočava.

Druga generacija je bila prisutna od 4. jula do 16. avgusta. Zabeleženo je 50 leptira u Somboru i 31 u Čelarevu. Maksimum leta je registrovan samo u Somboru 29. jula (6 leptira za noć). U Čelarevu su hvatani po jedan do tri leptira za noć.

Treća generacija leptira hvatana je od 23. avgusta do 6. oktobra. Hvatani su po jedan do tri leptira za noć, u Somboru 25 ukupno, a u Čelarevu 29.

Početak leta leptira prve generacije registrovan je kasnije od uobičajenog, zbog maja koji je bio 1,7^OC hladniji od proseka, ali i zbog niske brojnosti. Početak leta druge generacije je bio u uobičajeno vreme, a početak leta treće generacije malo ranije nego što je to uobičajeno.

Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 9,4 a u Čelarevu 6,7. Pošto je koeficijent veći od 1, saopštava se pozitivna prognoza. To znači da će broj leptira prve generacije 2020. godine biti veći nego broj leptira tokom 2019. godine. Obzirom na relativno malu brojnost tokom 2019. godine, štete se mogu očekivati lokalno u područjima gde je vrsta pravila štete ranijih godina i to u slučaju da nicanje i prijem ugroženih gajenih biljaka bude spor usled nižih temepratura u maju i junu.

Leptiri kukuruznog plamenca su leteli u tri generacije. Brojnost u Somboru bila je na nivou višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu 1,5 put veća od proseka.

Prva generacija leptira letela je od 12. maja do početka jula. U Somboru je let prestao 1. jula, a u Čelarevu 8. jula. Tokom leta leptira prve generacije u Somboru zabeležen je pik u letu 28. maja i maksimum leta 15. juna – 32 leptira za noć. U Čelarevu je maksimum leta zabeležen 8. juna – 137 leptira za noć. Zabeleženo je 620 leptira u Somboru i 2135 leptira u Čelarevu.

Prelazak iz prve u drugu generaciju je teško uočljiv jer su pojedinačni leptiri hvatani skoro bez prestanka. U Somboru je let počeo 6. jula a u Čelarevu 12. jula. Leptiri su bili malobrojni do 18. jula, a onda je brojnost svakodnevno brzo rasla. Maksimum leta je zabeležen u Somboru 29. jula (432 ženke za noć), a u Čelarevu 31. jula (2430 leptira za noć). U Čelarevu je zabeležen još i pik u letu 8. avgusta sa 672 leptira. Druga generacije prestala je sa letom 16. avgusta, a ukupno je zabeleženo 5102 leptira u Somboru i 28700 u Čelarevu.

Let treće generacije je počeo odmah 17. avgusta i trajao je do 26. septembra u Čelarevu, odnosno do 7. oktobra u Somboru. Maksimumi leta zabeleženi su u Čelarevu 29. avgusta (831 ženka) i 1. septembra u Somboru (140 ženki).

Početak leta leptira prve generacije je bio kasnije od uobičajenog zbog maja koji je bio 1,7^OC hladniji od proseka. Početak leta druge generacije je bio u uobičajeno vreme, a početak leta treće generacije malo ranije nego što je to uobičajeno.

Gusenice plamenca 2019. godine pravile su štete i morele su se suzbijati u kukuruzu šećercu, semenskom kukuruzu, paprici i jabuci. U kukuruzu je postajala potreba suzbijanja prve dve generacije. Na paprici je plamenac postao značajna štetočina u proizvodnji babure na otvorenom u svim rejonima proizvodnje u Vojvodini. Suzbijana je druga generacija, u dva do četiri navrata. U proizvodnji začinske paprike je samo lokalno postojala potreba za suzbijanjem. Na jabuci, na sortama koje se beru posle 1. septembra lokalno se pojavila potreba za suzbijanjem treće generacije.

Dugoročna prognoza se ne saopštava. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u.

      U Somboru su zabeležena samo dva primerka (26. juna i 01. septembra) a u Čelarevu nije zabeležen ni jedan primerak.  U skladu sa tim ni gusenice pa ni štete na gajenim usevima tokom 2019. godine nisu uočene na našem području. Dugoročna prognoza za metlicu se ne saopštava, a kratkoročna prognoza i eventualni signali za tretiranje će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

            Vremenske prilike tokom svake pojedinačne godine su priča za sebe. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u najvećoj meri odvija se na otvorenom polju, bez navodnjavanja i zato jako zavisi od vremenskih uslova.  Brzo prilagođavanje proizvođača postojećim uslovima neophodno je da bi proizvodnja bila uspešna. Podaci za 2019. godinu u Somboru upoređeni su sa podacima za period od 1955. do 2018. godine.

            Na grafikonu temperatura i padavina vidi se da je godina počela kao sušna. Od januara do juna, tokom svih meseci je visina padavina bila niža od proseka. Tokom prvih pet meseci palo je 82 litre kiše po kvadratnom metru manje nego što je to uobičajeno! U istom periodu temperature tokom svih meseci su bile više u odnosu na prosek i to od 0,8^OC u januaru do čak 3,9^OC u martu. Nije čudno što je ovo posle marta 2018. godine, natopliji mart od kada imamo podatke.

            Nastavak godine je doneo topliji april (za 2,2^OC) a zatim maj koji je bio hladniji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Da se potsetimo, bio je ovo maj tokom kog je grejanje kuća radilo punom parom. Svi naredni meseci su bili topliji od proseka: jul za 0,8^OC, jun za 1,8 ^OC, avgust za čak 2.8 ^OC i septembar za 1.9^OC. Sve navedene temperature praćene su padavinama manjim od proseka osim u junu, tokom koga je palo čak 56 mm padavina više od proseka i u septembru tokom kog je palo 10mm padavina više od proseka.

            Poslednjih godina su povećane temperature bile praćene povećanom visinom padavina. Ove godine od januara do sepembra palo je 26mm padavina niže od proseka. Pri tome temperauta je bila viša za 1,8^OC ! Tako da bi se moglo reći da su biljke bile u stalnom stresu.

          Najveći uticaj vreme u ovoj vegetaciji je imalo na strnine i uljanu repicu, koje su jako patile od nedostatka vlage tokom zime. Pšenice u martu su izgledale kao što prosečnih godina izgledaju u decembru! Bokorenje kasnije posejanih strnina je skoro potpuno izostalo. Obzirom da se sada gaje sorte koje da bi dale visok prinos traže dobro bokorenje, očekivanje da će prinosi biti umanjeni se i ostvarilo. Hektolitri zrna su bili uglavnom loši, pa je na mnogim njivama pšenica izgledala kao urodica a uljana repica kao mak. Soja i kukuruz su se dugo dobro držali, ali je nedostatak vlage uslovio da zrna prinudno sazre, pa su prinosi u proseku na kraju ipak bili značajno umanjeni. Lokalno dobre prinose donela su područja koja su imala sreću da dobiju jedan ili dva pljuska više, jer je to značilo da su dobili 50 do 80 mm padavina više od okoline.

     Poslednja tri dana brojnost leptira pamukove sovice je jako porasla. Dostigla je brojnost kada počinje da pravi štete na paprici, paradajzu, postrnoj soji, kupusnjačama, kukuruzu šećercu, boraniji, duvanu...  Preporuka je da se uradi zaštita preparatima Ampligo 2 dL/ha ili Coragen 1,5 dL/ha ili Avaunt 2,5 dL/ha u periodu od 27 do 30 avgusta!!!

   Na severu Bačke preporučuje se i pregled jabuka i lešnika u rodu na prisustvo jaja pamukove sovice!

   U toku je masovno piljenje jaja kukuruznog plamenca. Preporučuje se pregled kukuruza radi ustanovljavanja brojnosti naseljenih biljaka. U slučaju da se konstatuje prisustvo jaja ili gusenica na više od 40% biljaka u mektantilnom kukuruzu ili 5% na semenskim usevima kukuruza preporučuje se zaštita sa... samo za pretplatnike.

    Podgrizajuće sovice obuhvataju grupu vrsta koje se na početku razvoja gusenice hrane iznad zemlje, a kasnije pregrizaju biljku na mestu gde koren prelazi u stablo. Brojnost ozime osivce je mala, ali je brojnost usklične sovice (A. exclamationis) velika. Zavisno od lokaliteta dva do tri puta je veća od uobičajene. Piljenje gusenica treba da počne u periodu od 10 do 13 juna. Zaštita paprike, paradajza, lubenica, duvana i kanije posejanih kukuruza se preporučuje u periodu od 15. do 20. juna preparatima: Pyrinex 1,5 L/ha ili Savanur 1,5 L/ha ili Scatto 0,5 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2019. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2018. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 40 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 40tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 90 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

   Knjiga je posvećena dr Marku Injcu, doajenu zaštite bilja.

    Obim knjige je 380 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 250) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

            Gama sovica, u odnosu na prosečne brojnosti je bila manje brojna. U Somboru je brojnost bila polovina prosečne. Zabeležen je 201 leptir, a prosek je 407 godišnje. Ipak to je bila najveća brojnost za poslednjih 10 godina. U Čelarevu je brojnost bila samo malo manja od prosečne. Zabeleženo je 169 leptira, a prosečna brojnost je 175.

            Let leptira tokom 2018. godine bi se mogao podeliti u četiri perioda, a ti periodi su najverovatnije i četiri generacije. Prvi period je trajao od 17. aprila do 18. maja. Tokom ovog perioda su hvatani samo pojedinačni primerci, a ulov nije bio svakodnevan. U Somboru je zabeleženo 15 leptira a u Čelarevu 11.

            Druga generacija je bila prisutna od 21. maja do 22. juna. Tokom ovog perioda, ulov leptira je bio svakodnevan. U Somboru je zabeležen 141 primerak. Pik u letu je registrovan 04. juna sa 22 leptira za noć, a maksimum leta je zabeležen 10. juna, 39 leptira za noć. U Čelarevu je zabeleženo 67 primeraka, a maksimum leta je zabeležen 26. maja, 10 leptira za noć.

            Leptiri treće generacije su bili prisutni od 24. juna do 03. avgusta. Brojnost i dinamika leta leptira razlikovala se u Somboru i Čelarevu. U Somboru, brojnost je bila po 1-3 primerka za noć i zabeleženo je 36 primeraka. Leptiri nisu registrovani svaki dan. U Čelarevu su leptiri zabeleženi skoro svaki dan, a ukupno ih je bilo 84. Za noć je hvatano i do 6 primeraka (29. juna, 05. jula i 12. jula). Iako je za noć hvatana manja brojnost u odnosu na drugu generaciju i ne uočava se klasičan maksimum leta, u Čelarevu je druga generacija leptira na kraju bila brojnija od prve generacije.

            Četvrta generacija leptira je trajala od 09. avgusta do 10. septembra. Za noć su na oba lokaliteta hvatani po jedan do dva primerka. Ulov leptira nije bio svakodnevan. U Čelarevu je zabeleženo 7 leptira, a u Somboru 11.

            Pojedinačne gusenice gama sovice su se mogle naći u šećernoj repi, soji i paprici. Ekonomski prag štetnosti brojnost gama sovice je prelazila samo u paprici, gde je suzbijana zajedno sa gusenicama kukuruzne sovice i kukuruznog plamenca, veći broj puta, tokom pojave druge, treće i četvrte generacije.

            Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e i tokom 2019. godine.

            Kukuruzna sovica je tokom 2018. godine imala dobre uslove za razvoj, jer je u pitanju tropska vrsta. U Somboru je zabeležen ukupno 1801 leptir, što je za 66% više u odnosu na višegodišnji prosek, koji iznosi 1084 leptira. U Čelarevu je zabeleženo 780 leptira što je za 15% manje u odnosu na višegodišnji prosek koji iznosi 890 primeraka.

            Na osnovu podataka prikupljenih svetlosnom klopkom, prisutne su bile četiri generacije. Prva je bila prisutna od 06. maja do 22. juna. Uglavnom su registrovani pojedinačni primerci. U Čelarevu je zabeleženo 35 leptira, bez jasno izraženog maksimuma leta. U Somboru je zabeleženo 94 leptira. Maksimum leta je zabeležen 10. juna, kada je uhvaćeno 9 leptira za noć.

            Druga generacija je bila prisutna od 26. juna do 26. jula. U Čelarevu je zabeleženo 275 leptira, a u Somboru 257. Maksimimi leta na oba lokaliteta zabeleženi su 08. jula. Prilikom maksimuma leta je zabeleženo 48 leptira u Čelarevu i 47 leptira u Somboru.

            Treća generacija je zabeležena od 28. jula do 26. avgusta. U Somboru je zabeleženo 1210 primeraka a u Čelarevu 350. Maksimumi leta su zabeleženi 12. avgusta u Somboru sa 175 primeraka za noć i 18. avgusta u Čelarevu sa 41 leptirom za noć. Treća generacija je bila i najbrojnija 2018. godine.

            Četvrta generacija je bila prisutna od 27. avgusta do 14. oktobra. I u Somboru je zabeleženo 240 primeraka, sa maksimumom leta 14. septembra. Tada je zabeleženo 20 leptira za noć. U Čelarevu je za zabeleženo 120 leptira četvrte generacije, a maksimum leta je zabeležen deset dana ranije nego u Somboru 04. septembra. Pri maksimumu leta je zabeleženo 11 leptira za noć.

            Gusenice kukuruzne sovice su bile malobrojne nakon pojave prve generacije leptira, i nije bilo potrebe za suzbijanjem na većim površinama. Brojnost gusenica druge generacije je na pojedinim mestima bila značajanija. Suzbijanje je vršeno na skoro svim površinama kukuruza šećerca, pojedinim usevima semenskih kukuruza, paprici, paradajzu i boraniji. Treća generacija gusenica je morala da se suzbija na svim površinama kukuruza šećerca, paprika, paradajza i boranija i po nekoliko puta zbog razvučenog perioda polaganja jaja. Zbog veoma toplog leta, većina semenskih kukuruza je već zavešavala vegetaciju, pa potrebe za suzbijanjem treće generacije nije bilo. Gusenice treće, a posebno četvrte generacije su najveće probleme napravile na kupusu. Leptiri su polagali jaja ispod dva do tri lista kupusa u još uvek rastresite glavice. Na taj način su gusenice izbegle kontakt sa većinom registrovanih insekticida. Efikasnosti primenjenih insekticida su bile manje od 50%. Na pojednim parcelama šteta je iznosila i 30%, jer oštećene glavice su bile potpuno neupotrebljive! Gusenice četvrte generacije, osim na kupusu su pravile oštećenja i na lešnicima. Jele su mlade listove i zelene rese. Obzirom da biljke imaju veliki broj resa, procena je da neće doći do umanjenja oplodnje tokom cvetanja lešnika, pa je ovo vrsta na koju treba obratiti pažnju i u lešnicima.

            Ne postoje metode dugoročne prognoze ove vrste, pa će signali o optimalnim rokovima tretiranja biti saopštavani na Agroupozoren!u.

            Pojava leptira usklične sovice značajno se razlikovala od prosečnih vrednosti. Leptiri su bili prisutni u tri generacije.

            Let leptira prve generacije se može podeliti u dva dela. U prvom delu leptiri na svetlosnoj klopci, bili su prisustni skoro svakodnevno od 27. aprila do 28. maja. Nakon toga su do 26. juna hvatani pojedinačni primerci. U Somboru je maksimum leta zabeležen 11. maja (12 leptira) što je najranije zabeležen maksimum do sada, od kada se vrši praćenje vrste u Somboru (od 1980. godine). U Čelarevu je maksimum leta zabeležen 22. maja (pet leptira za noć) ali je zabeležen i pik u letu 9. maja  sa četiri leptira za noć. Taj pik u letu je najranije zabeležen pik do sada. U Somboru je zabeleženo 118 leptira prve generacije što je 25% više od proseka, a u Čelarevu je zabeležen 61 leptir, što je 60% više od proseka.

            Leptiri druge generacije su bili prisutni skoro svakodnevno od 02. jula do 08. avgusta. Nakon toga su pojedinačni leptiri bili prisutni do 19. avgusta. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 18. jula (14 primeraka), a u Čelarevu 19. jula (30 primeraka). U Somboru je maksimum leta zabeležen ranije samo 2017. godine, a u Čelarevu je to najraniji maksimum leta do sada. Ukupno je zabeleženo 211 leptira druge generacije u Somboru i 235 leptira u Čelarevu. Za Sombor je to skoro dvostuko više od proseka, a u Čelarevu je to više nego dvostruko više od proseka!

            Pojava treće generacije usklične sovice poslednjih nekoliko godina postaje redovna pojava. Tokom 2018. godine, leptiri treće generacije su bili pristuni od 23. avgusta do 22. septembra. Za noć je hvatano skoro svakodnevno jedan do tri leptira i u Somboru i u Čelarevu. Ukupno je zabeleženo po 38 leptira. Ovo je velika razlika u odnosu na ranije kada su u ovom periodu beleženi samo pojedinačni usamljeni leptiri.

            Ako se dinamika leta leptira 2018. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, može se zaključiti da je brojnost prve generacije, nakon pojave prvih leptira veoma brzo porasla, a najveća brojnost zabeležena je čak 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno! Najveći broj leptira je bio grupisan u mnogo kraćem periodu nego što je to uobičajeno, a onda su nakon toga registrovani samo pojedinačni leptiri. I brojnost leptira druge generacije je nakon pojave prvih leptira brzo porasla, pa su i tu najveće brojnosti zabeležene 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno. Ovakva ranija pojava je najverovatnije u vezi sa činjenicom da je april bio za 5,1^OC a maj za 3,7^OC topliji od prosečnih vrednosti temperatura.

            I pored toga što je brojnost leptira u Somboru bila za 1,6 puta viša, a u Čelarevu za 26% viša od proseka, značajnijih šteta od gusenica na terenu nije bilo. Znači da su za ekonomski značajne štete potrebne još veće brojnosti leptira na svetlosnim klopkama.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,8 a za Čelarevo 3,8. Pošto su koeficijenti veći od 1, saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. To znači da se predviđa povećanje brojnosti leptira prve generacije u 2019. godini. U prezimljavanje je ušla povećana brojnost gusenica. No i kada je bila veća brojnost ove vrste, gusenice prve generacije nisu pravile značajnije štete.  Stoga nema potrebe da se preduzimaju mere zaštite protiv gusenica usklične sovice na kasno posejanim kukuruzima, te u paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se proizvode iz rasade na otvorenom polju.

            Ozima sovica je tokom 2018. godine bila prisutna u tri generacije. Leptiri prve generacije su bili prisutni od 01. maja do 01. juna. Leptiri su hvatani sa kraćim pauzama u letu, najčešće po jedan do dva primerka za noć. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 11. maja, kada je zabeleženo pet leptira za noć. Nakon ovog perioda zabeležena su još dva leptira 13. juna i jedan 19. juna u Čelarevu. Tokom leta prve generacije je zabeleženo 37 leptira u Somboru i 23 u Čelarevu. To je oko 20% veća brojnost u odnosu na predhodni desetogodišnji period.

            Druga generacija je bila prisutna od 03. jula do 20. avgusta. Hvatano je po jedan do tri primerka za noć, sa kraćim i dužim pauzama u letu, pa se maksimum leta ne može uočiti. U Somboru je zabeleženo 18, a u Čelarevu 28 leptira.

            Treća generacija je bila prisutna od 26. avgusta do 19. oktobra. Za noć je hvatano uvek po jedan do dva primerka, a let je na oba lokaliteta imao kraće i duže pauze u letu. U Somboru je zabeleženo 13 a u Čelarevu 20 leptira treće generacije.

            Pojava leptira prve generacije je bila u uobičajeno vreme. Međutim brojnost je porasla brže nego što je to uobičajeno. Druga generacija je počela sa letom pet do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno. Brojnost druge generacije je bila veoma mala, pa se dinamika leta u Somboru gotovo ne uočava. U Čelarevu leptiri su bili brojniji, a najveća brojnost je zabeležena približno u uobičajeno vreme. Treća generacija je bila prisutna u uobičajeno vreme i bila je malobrojnija u odnosu na sada već uobičajenu brojnost leptira u ovom periodu godine.

            Tokom 2018. godine, nisu registrovane ekonomski značajne štete od gusenica ozime sovice u ratarstvu i povrtarstvu.

            Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru je manji od 1, a u Čelarevu veći od 1. Na osnovu koeficijenta generacije u Somboru i okolini očekuje se smanjenje brojnosti leptira prve generacije 2019. godine, a u okolini Čelareva povećanje brojnosti. Brojnost leptira u Somboru je četvorostruko manja u odnosu na prosečnu, a u Čelarevu dvostruko manja u odnosu na prosečnu. Zato smatramo da nije potrebno preduzimati mere zaštite kasno posejanih kukuruza, kao ni rasade paprike, paradajza, bostana i kupusa na kojima se gusenice prve generacije ozime sovice razvijaju.

Leptiri kukuruznog plamenca su bili prisutni u tri generacije, što nije neuobičajena pojava u poslednje vreme. Na svetlosnim klopkama, u Somboru i Čelarevu, prva generacija leptira bila je prisutna od 01. maja do 22. juna. U Somboru je zabeleženo 516 primeraka a u Čelarevu 3186. Maksimumi leta ženki su zabeleženi 24. maja u Čelarevu (96 primeraka) i 02. juna u Somboru (68 primeraka za noć).

Leptiri druge generacije počeli su let 27. juna. Prekid leta prve i početak leta druge generacije nije jasan, jer je ulov bio svakodnevan. Analizom dnevnih ulova se može zaključiti da je u Čelarevu kraj leta prve generacije bio 11. avgusta a u Somboru 15. avgusta. Tokom leta druge generacije je zabeleženo 15 598 primeraka u Čelarevu i 1497 primeraka u Somboru. Maksimum leta leptira u Čelarevu zabeležen je 23 juna, 1203 ženke za noć. Osim njega zabeležen je i pik u letu 31. jula 683 ženke za noć. U Somboru je maksimum leta zabeležen 03. avgusta 104 ženke za noć.

Treća generacija je bila prisutna sve do 09. oktobra. U Čelarevu je zabeleženo 21337 primeraka, a u Somboru 2597. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 31. avgusta, 1472 ženke za noć. U Somboru je maksimum zabeležen 01. septembra 245 leptira za noć.

Dinamika leta leptira 2018. godine se po nekim osobinama razlikovala od prosečne. Početak leta prve generacije je pojedinih godina bio raniji, ali je ove godine redovan ulov i značajniji porast brojnosti bio raniji. Prekid leta prve generacije je bio 5 do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno što ne treba da čudi, jer su april i maj bili značajno topliji od proseka. Pojava druge generacije je bila pet do sedam dana ranije, ali je brojnost brzo rasla, pa su maksimumi leta zabeleženi 10tak dana ranije neto što je to bilo uobičajeno. Treća generacija je bila brojnija od od druge, što se ranije nije dešavalo! Maksimum leta je bio jasno izražen i kod treće generacije.

Gusenice plamenca su morale da se suzbijaju u usevima paprike, ali štete nisu bile velike ako ranijih godina. U usevima kukuruza šećerca i semenskih kukuruza je suzbijanje takođe moralo da se obavlja, na skoro svim površinama i rokovima setve. Na merkantilnom kukuruzu suzbijanje nije imalo ekonomskog opravdanja.

Obzirom da je bilo toplo sve do kraja novembra i ove gusenice spremno ulaze u zimovanje. Brojnost leptira u Čelarevu tokom 2108. godine je bila značajno veća od prosečne, dok je u Somboru bila manja od prosečne. Dugoročna prognoza na osnovu leta leptira se ne saopštava. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti redovno saopštavani na Agroupozoren!u.

            Leptiri su bili malobrojni. I u Čelarevu i u Somboru je zabeleženo svega po četiri pojedinačna leptira. U Čelarevu su zabeleženi: 19. juna, 16. i 18. jula i 03. septembra. U Somboru su zabeleženi 08. i 13. maja, 08. jula i 07. septembra. Ako se pogledaju podaci od 1980. godine, od kada postoje podaci sa svetlosne klopke u Somboru, jedino je 2003. godine ranije zabeležen leptir metlice i to 01. maja.

            Gusenice, tokom 2018. godine, nisu zapažene na gajenim biljkama niti je postojala potreba za suzbijanjem.

            Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer ne postoji pouzdana metoda dugoročne prognoze na osnovu leta leptira na svetlosnoj klopci. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1^OC; maj za čak 3,7^OC, jun za 1,9^OC, jul za 1,2^OC, avgust za čak 3,6^OC i septembar za čak 2,2 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9^OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5^OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6^OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

   Brojnost leptira na svetlosnim klopkama je značajno porasla. >Istovremeno je porastao i broj položenih jaja u usevima paprike, duvana, paradajza, kupusa, boranije, kukuruza šećerca. Preporuka je da se u narednom periodu pregledi ovih useva vrše svakih 3 do 5 dana na prisustvo jaja i gusenica i po potrebi vrši suzbijanje. <Na ovako visokim temperaturama insekticidi imaju skraćenu efikasnost, pa je bez obzira na odabir insekticida potrebno praviti kraće razmake između zaštite. Obzrom da je većina useva u periodu berbe, preporučuju se preparati sa kratkim karencama kao što su: Ampligo 0,25 L/ha ili Avaunt 0,35 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Delegate 0,4 L/ha ili Affirm 2,5 kg/ha.

   Broj leptira na svetlosnoj klopci je jako porastao poslednjih nedelju dana. Od sutra počinje masovno polaganje jaja. Masovno piljenje jaja će početi od 31. jula, pa je potrebno zaštiti useve kukuruza šećerca i paprike.  Preporuka je da se narednih par dana pregledaju usevi na brojnost jajnih legala kukuruznog plamenca.

     U slučaju da su jajana legla prisutna u malom broju preporuka je da se uradi samo jedan od dole navedenih tretimana. Ukoliko su jajna legla prisutna na više od 10% biljaka kukuruza ili na više od 1% paprika, preporuka je da se urade sva tri dole navedena tretmana.

     Ukoliko se radi tretman odmah, preporučuje se upotreba preparata Dimilin 0,25 L/ha + Letol. U periodu od 30. jula do 4. avgusta preporučuje se upotreba preparata Ampligo 0,25 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Delegate 0,4 L/ha.U periodu od 5 do 8 avgusta preporučuje se upotreba preparata Decis expert 0,135 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha. Ukoliko se koriste poslednje navedeni preparati, tretman obavezno ponoiti za 3 do 5 dana!

      Tokom ove godine, do sada, uhvaćeno je petostruko više leptira u odnosu na prosečnu brojnost. Broj leptira je ovih dana dostigao brojnosti bliske brojnostima iz 2003 godine, kada je pamukova sovica napravila ogromne štete na paradajzu, paprici, boraniji, kukuruzu, soji, suncokretu, kupusnjačama... Od 10 do 14. jula preporuka je da se pregledaju svi usevi koji mogu biti ugroženi od ove vrste i ukoliko su prisutna jaja izvrši suzbijanje!!! U usevima gde je berba daleko, preporučuje su upotreba preparata Pyrinex 2 L/ha ili Savanur 2 L/ha ili Saturn 480EC 3 L/ha ili Perfektion 2 L/ha. U usevima gde je berba blizu, preporuka je da se koriste Ampligo 0,3 L/ha ili Affirm 2 kg/ha ili Alverde 1 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Delegate 0,4 L/ha.

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

   Brojnost leptira kukuruznog plamenca na svetlosnoj klopci je značajno porasla i trenutno je na nivou višegodišnjeg proseka. Brojnost kukuruzne sovice ja mala ali je ulov već svakodnevan, što se ove godine dešava ranije nego što je to uobičajeno! Brojnost leptira usklične sovice je tri puta veća u odnosu na prosečne vrednosti. Prva piljenja gusenica svih ovih leptira počeće tokom ove nedelje. Preporuka je da se usevi kukuruza pregledaju u periodu od 30. maja do 02. juna.

    Ukoliko se gusenice ili jajna legla nađu na više od 5% biljaka kukuruza, preporuka je da se uradi suzbijanje preparatima: Ampligo 2 dL/ha ili Coragen 2dL + Bifenicus 0,2 L/ha ili Dimilin 0,25 L/ha + Bifenicus 0,2 L/ha + Letol 0,5%.

     Usled povećane brojnosti podgrizajuće usklične sovice posebnu pažnju treba obratiti i na semenske useve na kojima je usejavanje pojedinih linija vršeno nakon 20 aprila, jer su te linije veoma pogodne za napad podgrizajućih sovica. Tretmani gore navedenim sredstvima su veoma efikasni i protiv podgrizajućih sovica.

            Let leptira je počeo 01. maja u Čelarevu i 17. maja u Somboru. Tokom leta leptira prve generacije je hvatan 1 do 3 primerka za noć. U Čelarevu je let prestao 24. maja, a u Somboru 02. juna. U Čelarevu je zabeleženo ukupno 10 leptira a u Somboru 16 i na oba mesta je to manje u odnosu na prosečnu brojnost.

            Druga generacije je počela da leti 02. jula u Čelarevu i 03. jula u Somboru. U Čelarevu je brojnost brže rasla pa je maksimum leta zabeležen već 11. jula - 19 leptira za noć, a u Somboru 20. jula - 8 leptira za noć. U Čelarevu je velika brojnost trajala duže i zabeležen je još jedan pik u letu 03. avgusta - 10 leptira za noć. Leptiri druge generacije su bili prisutni do 14. avgusta u Somboru i to 17. avgusta u Čelarevu. Tokom leta leptira druge generacije u Čelarevu je zabeleženo 153 leptira, a u Somboru 81 leptir. U Čelarevu je to veća brojnost od proseka, a u Somboru manja od proseka.

            Treća generacije je počela da leti prvo u Čelarevu, 26. avgusta, a zatim u Somboru 31. avgusta. Leptiri su bili prisutni do 11. oktobra u Somboru i 15. oktobra u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeležni u Čelarevu 07. septembra - 9 leptira za noć, a u Somboru 19. septembra - 12 leptira za noć. Zabeleženo je 90 primeraka treće generacije u Čelarevu i 74 u Somboru. Brojnost treće generacije je mnogostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek.

            Tokom cele 2017. godine je zabeleženo ukupno 253 leptira u Čelarevu i 171 u Somboru. Za Čelarevo je to skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosek, a u Somboru je to oko 75% prosečne brojnosti.

            Dinamika leta se značajno razlikuje od prosečne. Prva generacija je počela da leti znatno kasnije i prestala je da leti znatno ranije u odnosu na višegodišnji prosek. Druga generacija je počela da leti u uobičajeno vreme. Na oba lokaliteta je brojnost brzo porasla iznad prosečne. U Somboru je nadprosečna brojnost trajala relativno kratko, a u Čelarevu, je trajala više od 35 dana! Treća generacija se javila u vreme koje postaje uobičajeno kod ove vrste. Ipak treća generacija je bila mnogobrojna sa jasnim maksimumom leta, koji je u Somboru bio nedelju dana ranije nego što je to uobičajeno, a u Čelarevu nedelju dana kasnije nego što je to uobičajeno.

            Koeficijent generacije po Meszarosu je veći od 1 (u Somboru 9,7, a u Čelarevu 24,3) pa se očekuje porast brojnosti prve generacije ozime sovice tokom 2018. godine. Obzirom na  brojnost krajem 2017. godine, lokalno su moguće štete od gusenica ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. 

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupoyoren!u.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

Let leptira u Čelarevu je trajao bez dužih prekida u letu od 12. maja do 15. oktobra. Zato je pripadnost leptira pojedinim generacijama teško tačno odrediti.  Prva generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. maja do 30. juna. Maksimum leta je zabeležen 31. maja kada je uhvaćena 241 ženka. Osim maksimuma zabeležena su još dva pika u letu i to 23. maja i 05. juna. Zabeleženo je 2823 primerka prve generacije. Druga generacija je počela da leti 01. jula. Brojnost leptira je lagano rasla do 20. jula, a onda je usledio veliki skok brojnosti na 5504 primerka 23. jula. Nakon toga usledio je kratki pad brojnosti, a onda je 01. avgusta brojnost opet porasla i zabeležen je 3041 primerak. Brojnost posle toga opet brzo pada na svega 4 primerka 13. avgusta. Nakon toga sledi kratki porast pa pad brojnosti do 22. avgusta.  Taj datum se smatra krajem leta druge generacije leptira. Zabeleženo je 39.987 primeraka druge generacije. Već od 23. avgusta brojnost ponovo raste. Maksimum leta treće generacije je zabeležen 27. avgusta. Tada je zabeleženo 1200 leptira za noć. Do 17. septembra je ulov bio skoro svakodnevan, a nakon toga su usledile kraće pauze u letu. Pojedinačni leptiri su hvatani do 15. oktobra. Zabeležen je 10.991 primerak tokom leta treće generacije.

Tokom 2017. godine je zabeležen ukupno 53.801 primerak u Čelarevu. To je dvostruko veća brojnost u odnosu na prosečnu koja iznosi 23.417. Prva generacija imala je 28% veću brojnost od prosečne. Druga generacija je imala 2,4 puta veću brojnost od prosečne, a treća generacija 1,94 puta veću brojnost od prosečne.

Let u Somboru je počeo 29. aprila i trajao je do 06. oktobra.  Prva generacija je bila prisutna od 29. aprila do 29. juna. Maksimum leta i pik leta su zabeleženi istog dana kao i u Čelarevu 31. maja - 38 ženki, a pik u letu 23. maja - 11 ženki. Zabeležen je 401 primerak prve generacije. Druga generacija je počela sa letom 05. jula i polako je rasla do 20. jula. Brojnost počinje značajnije da raste, pa se pik u leti desio 24. jula - 132 ženke za noć. Nakon kraćeg pada, brojnost je dostigla maskimum leta 01. avgusta 181 leptir za noć. Nakon toga brojnost pada do 11.avgusta i onda sledi još jedan kratak porast i pad brojnosti. Druga generacija prestaje sa letom 21. avgusta. Zabeleženo je 1724 leptira. Od 25. avgusta leti treća generacija leptira, koja najpre dostiže pik u letu 28. avgusta (34 ženke), a zatim i svoj maksimum 11. septembra (95 leptira). Zabeleženo je 647 leptira treće generacije.

Iako je dinamika leta bila skoro podpuno ista u Čelarevu i u Somboru, što se tiče brojnosti u odnosu na prosečnu je bilo drugačije. U 2017. godini u Somboru je zabeleženo ukupno 2772 leptira. To je 3 put manje u odnosu na prosek! Prva generacija je bila za 2,2 puta manje brojna od proseka. Druga generacija je bila 4,3 puta manje brojna od proseka. Treća generacija je bila 2,4 puta manje brojna od proseka.

Dinamiku leta prve generacije je bila slična prosečnim dinamikama, jer su se početak i prekid leta desili u uobičajeno vreme. Početak leta druge generacije se takođe desio u oubičajeno vreme. Najveća razlika u odnosu na prosečnu dinamiku se dešava krajem avgusta i početkom septembra. U tom periodu dolazi do značajnog pada brojnosti leptira, odnosno do smene u letu leptira druge i treće generacije.

Ne postoji metoda za dugoročnu brojnost leptira kukuruznog plamenca. Pa ostaje da se prate kratkoročne prognoze i signali za suzbijanje tokom 2018. godine na Agroupozoren!u.

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9^OC, jun za 2,6^OC, jul za 1,5^OC, avgust za čak 4,4^OC i septembar za 0,8 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3^OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1^OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 ^OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 ^OC na 22.7^OC ili za 3,4 ^OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7^OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

Uhvaćen je veliki broj leptira pamukove sovice i kukuruznog plamenca. Preporuka je da se nastavi sa redovnim pregledima paprike, boranije, duvana i kukuruza. Velika je verovatnoća da se pojavi veća brojnost jaja i gusenica, odnostno i potreba za suzbijanjem. Preporuka je da se uradi zaštita u periodu od 16.-20. avgusta sa Coragen 0,2 l/ha ili Ampligo 0,2 l/ha uz korišćenje velike količine vode. Čak i u usevima gde je rađena zaštita prethodne nedelje, verovatno treba ponoviti trtman.

     Brojnost leptira kukuruznog plamenca je jako velika, a pamukove sovice je srednje velika, ali je dostigla brojnost kada može da pravi značajnije štete na velikom broju useva i parcela. Preporuka je da se nastavi sa redovnim pregledima paprika, paradajza, semenskog kukuruza i kukuruza šećerca. Postoji realna mogućnost da se pronađe veća brojnost i potreba za suzbijanjem.

     U paprici na mestima gde se prilikom hoda pojavljuje veći broj leptira ili se nađe više od 1% biljaka sa jajima, preporuka je da se uradi zaštita. Ukoliko je proteklih nedelju dana rađena zaštita, nije potrebno ponavljati tretman. Ukoliko nije rađena zaštita preporuka je da se u periodu od 04 do 06. avgusta uradi zaštita u paprici sa Avaunt 0,3 L/ha a u kukuruzu sa Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Dimilin 0,3 L/ha ili Ampligo 0,2 L/ha uz korištenje velike količine vode i okvašivača. Ako je broj leptira u usevu jako velik preporuka je da se Avauntu , Coragenu i Dimilinu dodaju Fastak 1,5 dL/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Bifenikus 0,2 L/ha.

     Na klopkama, brojnost kukuruznog plamenca je značajnije porasla, a ulov pamukove (kukuruzne) sovice je postao svakodnevan ali je još uvek mali. Preporuka je da se nastavi sa redovnim pregledima paprika i počne sa pregledima kukuruza šećerca. Postoji realna mogućnost da se pronađe veća brojnost jaja i potreba za suzbijanjem.

     U paprici na mestima gde se prilikom hoda kroz nju pojavljuje veći broj leptira ili se pronađu jajna legla na više od 1% biljaka paprike uradi zaštita u periodu od 26. do 28. jula sa Avaunt 0,3 L/ha.

     U kukuruzu šećercu ne mestima gde se prilikom pregleda pronađu jajna legla na više od 5% biljaka, preporuka je da se uradi zaštita sa Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha ili Dimilin 0,3 L/ha ili Ampligo 0,2 L/ha uz korištenje velike količine vode i okvašivača. 

     Ako je broj leptira u usevu jako velik preporuka je da se Avauntu, Coragenu i Dimilinu dodaju Fastak 1,5 dL/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Bifenikus 0,2 L/ha.

     U toku je piljenje gusenica iz jaja. Brojnost plamenca je na nivou višegodišnjeg proseka. Preporučuje se pregled kukuruza tokom narednih nekoliko dana. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala i gusenica na više od 10% biljaka, preporuka je da se uradi suzbijanje sa: Coragen 2 dL/ha ili Ampligo 0,2 L/ha ili Avaunt 0,25 L/ha. U tretmane ja poželjno dodati Kumulus ili Thiovit jet ili Wetsul 3 kg/ha.

    Podgrizajuće sovice obuhvataju veći broj vrsta. Zajedničko im je da gusenice pregrizaju bijlke na mestu gde koren prelazi u stablo. Brojnost ozime sovice ove godine je ispod proseka, međutim brojnost usklične sovice (Agrotis exclamationis) je višestruko veća od višegodišnjeg proseka. Preporuka je da se periodu od 08. do 12. juna uradi zaštita useva koji se rade proizvodnjom iz rasade (lubenice, paprika, paradajz, patlidžan) na otvorenom polju. Preporuka je da se koriste preparati: ...

Prema vremenskoj prognozi u petak, subota 21,22.aprila, moguća je pojava mraza, u trajanju od 1-3 sata. Mraz je moguć u svim regionima Srbije, ali će jako zavisiti od konfiguracije terena. Prognozirani intenzitet je do -1,5C. Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Osetljivost ratarskih biljnih vrsta na mraz je sledeća:

- Kukuruz: faza nicanje-3 lista oštećenje lista do -2-2,5C, ali će doći do regeneracije biljaka 

- Suncokret: faza ponik-2 lista bez oštećenja do -5C

- Šećerna repa: izmrzava u fazi nicanja -3C, a u fazi ponik-2lista izmrzava na -6C 

- Pšenica, ječam: faza vlatanja bez oštećenja do -4C, početak vlatanja do -7C

- Soja: ponik izdržava bez oštećenja do -2,5C   

- Grašak: do pojave cvetnih pupoljaka izdržava mrazeve od -3 do -5C zavisnosti od sorte

- Uljana repica: u fazi cvetanja minimalno oštećenje cveta je do -2C

Ako se obistini najavljena prognoza, najugroženije su soja i uljana repica.

Ostale moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je četvrtak 20.april (nekoliko sati pre očekivanog mraza). Pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Delfan, Vellamin, Epin Extra...). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do -2C. Tretman ponoviti nakon mraza u naredna 2-3 dana.

- kod uljane repice koja sada cveta pomoć može biti i primena giberelinskih kiselina (Banko, Gibrell, Gibb, Berelex, Gibb Plus...). Treba ih primeniti u roku od 12 sati nakon mraza i tretman ponoviti za 7-10 dana.

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

Tokom najvećeg broja godina brojnija je od vrste A. exclamationis, ali je 2016. godine bilo obrnuto. U Somboru je zabeleženo ukupno 65 leptira, dok je prosek 304. U Čelarevu je zabeleženo 107 leptira, a prosek je 134. Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici.

Prva generacija je letala od 04. maja do 07. juna u Čelarevu i od 12. maja do 05. juna u Somboru. Zabeleženo je 26 leptira u Čelarevu i 18 leptira u Somboru. U Somboru se ne uočava maksimum leta, a leptiri su bili najbrojniji od 27. do 31 maja. U Čelarevu je maksimum leta prve generacije zabeležen 19. maja - osam leptira za noć.

Druga generacija je bila prisutna u Čelarevu od 05. jula do 19. avgusta i od 07. jula do 09. avgusta u Somboru. U Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 20. jula - sedam leptira. Brojnost letpira je bila manja u odnosu na prosek, posebno u Somboru gde je prosečna brojnost 205, a 2016. godine je zabeleženo svega 38 leptira a to je ujeno i najmanja brojnost druge generacije od kada se vrši njeno praćenje.

Treća generacija u Čelarevu je bila prisutna od 01. septembra do 14 oktobra, a u Somboru od 13. septembra do 12. oktobra. Hvatano je po jedan do dva leptira za noć i maksimum leta nije uočljiv.

Koeficijent generacije po Mészáros-u iznosi 2,6 za Sombor i 3 za Čelarevo. Saopštava se pozitivna prognoza za 2017. godinu. Obzirom na brojnost, ova vrsta neće moći da pravi samostalne štete. Obzirom da se gusenice A. segetum i A. exclamationis uvek javljaju zajedno, a vrsta A. exclamationis ima značajnu brojnost, njenim suzbijanjem će se vršiti kontrola i vrste A. segetum.

     Usklična sovica - je tokom 2016. godine bila brojnija u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeležen 296, a u Čelarevu 131 leptir. Proseci su 220 i 111 leptira. Štete je vrsta pravila lokalno na krompiru, kukuruzu i mrkvi, pa je u ovim usevima i suzbijana.

      Prisutne su bile tri generacije, stim da je tokom leta treće generacije uhvaćeno svega par leptira. Prva generacija je u Somboru bila prisutna od 01. maja do 24 juna a u Čelarevu od 07. maja do 3. juna. Jedan pojedinačan leptir je zabeležen u Somboru 13. aprila. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 27. maja - 7 primeraka. U Somboru je zabeleženo 77 leptira prve generacije a u Čelarevu 25, što izosi oko 80% prosečne brojnosti. Dinamika leta je bila slična prosečnoj.

Druga geneacija je bila prisutna od 03. jula do 28. avgusta u Somboru i od 05. jula do 22. avgusta u Čelarevu. Maksimum leta na oba mesta je zabeležen 28. jula. U Somboru je pri maksimumu zabeleženo 11 a u Čelarevu 10 leptira. Zabeleženo je ukupno 210 leptira u Somboru i 100 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Let leptira druge generacije je počeo 10 do 14 dana ranije nego što je to uobičajeno.

   Treća generacije je bila prisutna od 30. avgusta u Čelarevu i 31. avgusta u Somboru, pa do 09. septembra u Čelarevu i 19. septembra u Somboru. Zabeleženo je 9 leptira u Somboru i 6 u Čelarevu.

     Koeficijent generacije po Mészáros-u za Sombor iznosi 2,9 a za Čelarevo 4,2. Na osnovu njega saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Obzirom na brojnost koja ulazi u prezimljavanje, mogu se očekivati ekonomski značajne štete na kasno posejanim kukuruzima, na lubenicama, kupusnjačama, paradajzu i paprici koji se na otvorenom polju seju ili rasađuju u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna.

   Brojnost Agrotis ipsilon - ipsilon sovica tokom 2015. godine je bila dvostuko manja od prosečne brojnosti i u Somboru i u Čelarevu. Na oba mesta je zabeleženo po 19 leptira, a proseci su 39. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene.

   U Čelarevu je prvi leptir zabeležen 12. aprila, zatim je 17 leptira zabeleženo od 29. maja do 07. septembra i još jedan leptir je zabeležen 01. oktobra. U Somboru su leptiri bili prisutni od 04. juna do 06. septembra. Tokom navedenih perioda, između uhvaćenih leptira su zabeležene manje i veće pauze u letu. Uvek su hvatani po jedan do dva primerka za noć.

  Prognoza za 2017. godinu se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Sovica šećerne repe je bila malobrojna na svetlosnim klopkama. U Somboru je zabeleženo 26 leptira, a u Čelarevu 43, što je manje u odnosu na višegodišnji prosek. Nije zabeležena masovnija pojava gusenica, a ni štete od ove vrste tokom 2016. godine.

Leptiri su bili prisutni od 04. juna u Somboru i 09. juna u Čelarevu. Za oba lokaliteta, ovo je najranija pojava vrste od kada se prati njihova brojnost! Po jedan do dva leptira za noć su hvatana do 21. septembra u Somboru i 22. septembra u Čelarevu.

Vrsta je selica, pa se dugoročna prognoza za 2017. godinu ne saopštava. Podaci o letu i eventualna upozorenja na masovnu pojavu će se i dalje saopštavati na www.agroupozorenje.rs

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Pamukova = kukuruzna sovica je tokom 2016. godine pravila štete na  kukuruzu, paprici, paradajzu, kupusu i duvanu. Zabeleženo je 894 leptira u Somboru i 775 u Čelarevu. To iznosi 80 i 86% prosečne brojnosti, ali je i ta brojnost dovoljna da lokalno štete od ove vrste budu značajne. Obim šteta uglavnom nije bio velik u kukuruzu, a u ostalim navedenim biljkama je bilo potrebno sprovoditi mere hemijskog suzbijanja gusenica u drugoj polovini avgusta i tokom septembra.

Prvi leptir na svetlosnu klopku je zabeležen 25. aprila u Somboru i to je ujedno najranije zabeležen leptir ove vrste od 1986. godine kada je počelo praćenje ove vrste. U Čelarevu je let leptira počeo 07. maja. Na oba lokaliteta po jedan do dva leptira za noć su hvatana sve do 29. juna. Nakon toga brojnost je bila u porastu, što je uobičajeno vreme za porast brojnosti. Maksimum brojnosti u Somboru je zabeležen 26. avgusta (86 leptira za noć), a u Čellarevu 31. avgusta - 55 leptira za noć. Osim maksimuma leta, U Čelarevu je zabeležen još jedan pik u letu 28. jula 14 primeraka za noć, a u Somboru 13. avgusta 26 leptira za noć. Leptiri su bili prisutni do 22. septembra u Čelarevu i do 29. septembra u Somboru.

            Dugoročna prognoza za 2017. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na sajtu www.agroupozorenje.rs kao i ranijih godina.

Metlica je tokom 2016. godine bila mnogostruko manje brojna od prosečnih vrednosti. Tokom cele godina u Somboru je zabeleženo 10, a u Čelarevu 28 leptira. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene 2016. godine.

U Somboru je zabeleženo osam pojedinačnih leptira od 24. juna do 13. jula i dva leptira 27. avgusta. U Čelarevu su leptiri zabeleženi od 24. juna do 12. jula. Hvatano je jedan do tri leptira za noć. Nakon toga je zabeležen jedan pojedinačan leptir 10. avgusta, i onda od 24. do 30. avgusta još osam leptira, po jedan do dva za noć.

Kada se podaci o letu uporede sa podacima o prosečnoj dinamici leta, može se zaključiti da su leptiri bili prisutni u vreme leta druge i četvrte generacije.

   Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje. Masovne pojave su uvek iznenadne. Tokom 2017. godine, na sajtu Aroupozoren!e će se moći naći podaci o pojavi leptira i upozorenja na eventualne masovne pojave.

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

     Brojnost kukuruzne sovice je poslenjih par dana visoka, a kukuruznog plamenca je srednje visoka. Pregledima kukuruza koji je vitalan (prvenstveno šećerca), paprika i paradajza je konstatovana povećana brojnost položenih jaja. Preporuka je da se tokom narednih par dana pregledaju usevi. Ukoliko se konstatuje prisustvo jaja ovih štetočina treba uraditi zaštitu. Za useve koji se već beru preporučuje se upotreba preparata male karenca: Affirm 1,5 L/ha ili Coragen 1,5 dL/ha ili Avauni 2,5 dL/ha i Ampligo 2 dL/ha.

     Brojnost leptira je porasla, a sa njom i broj položenih jaja u usevima kukuruza i paprike. Prva značajnija piljenja gusenica očekuju se u periodu od 03 do 06. avgusta, a u toku je masovno polaganje jaja. Preporučuje se nastavak pregleda kukuruza na prisutvo jajnih legala na paprikama i kukuruzima. Na semenskim kukuruzima gde se pregledom ustanovi preko 10% biljaka sa jajnim leglima i merkantilnim gde se ustanovi preko 25% biljaka sa jajnim leglima zaštitu planirati u periodu od 8. do 12. avgusta preparatima Coragen 1,5 dL/ha ili Ampligo 2,5 dL/ha. 

    Brojnost leptira kukuruznog plamenca je značajnije porasla. Od 29. avgusta treba početi sa pregledima kukuruza na prisutvo jajnih legala. Optimalni momenti za suzbijanja će biti verovatno tokom naredne nedelje, o čemu će biti dato upozorenje. Na semenskim kukuruzima gde se pregledom tokom narednih nedelju dana ustanovi preko 10% biljaka sa jajnim leglima i merkantilnim gde se ustanovi preko 25% biljaka sa jajnim leglima može se odmah upotrebiti kombinacija preparata Dimilin 250mL/ha uz dodatak Letola 0,8 L/ha. Za ostale preparate, optimalno vreme upotrebe će biti javljeno naknadno.

    Iako je let leptira pratilo kišovito i hladno vreme brojnost leptira na svetlosnim klopkama je bila na nivou višegodišnjeg proseka. U periodu od 10 do 15 juna se očekuje masovnije piljenje gusenica. Zaštitu u tom period treba obaviti na krompirima i kukuruzima koji su u fazi 1 do 3 lista, te na paprici, lubenicama, paradajzu i kupusnjačama koje se proizvode iz rasade. U navedenom periodu preporučuje se upotreba insekticida Pyrinex 2 L/ha ili Savanur 2 L/ha.

     U toku je poručivanje klopki za insekte. Spisak vrsta za koje se mogu naručiti feromonske, mirisne ili obojene klopke nalazi se na adresi http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm .

      Novo u ponudi je mirisna klopka za kukuruznog plamenca. U pitanju je mirisni hranidbeni mamak, a više o njemu možete pročitati ako kliknete ovde. 

     Ukoliko koristite metodu ometanja parenja radi kontrole jabučnog smotavca u prilici smo da Vam ponudimo mirisne hranidbene mamke koji prate brojnost jabučnog smotavca i u uslovima velike koncentracije feromona za ometanje parenja.

     Da bi ste osigurali potrebnu količinu klopki za insekte za 2016. godinu, molim Vas da se javite do 16 februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili telefon 063326772 Dragan

Brojnost leptira na svetlosnoj klopci tokom 2015. godine bila je za oko 50% veća od prosečne. Prosečna brojnost leptira u Čelarevu je 105, a u Somboru 215. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka, čime je izjednačena do sada najveća brojnost iz 2012. godine. U Somboru je zabeleženo 303 primerka što je najveća brojnost leptira u poslednjih 14 godina!

            Prva generacija leptira u Somoboru je bila prisutna od 23. aprila do 09. juna. Zabeleženo je 83 leptira i dva vrha u letu. Prvi vrh je zabeležen 19. maja - 10 leptira za noć, a drugi 04. juna - 15 leptira za noć i to je ujedno i maksimum leta. U Čelarevu, prva generacija je bila prisutna od 06. maja do 06. juna. Zabeleženo je 37 leptira i jedan vrh u letu. On je registrovan 18. maja - šest primeraka za noć. Na oba lokaliteta najveći broj primeraka je zabeležen u periodu od 17. do 21. maja. Najveći broj leptira je zabeležen nešto ranije nego što je to uobičajeno, no da tokom maja nisu padale velike kiše, možda bi dinamika leta bila sličnija prosečnoj.

            Druga generacija leptira u Somboru  je bila prisutna od 08. jula do 29. avgusta. Nakon toga su zabeležena još dva primerka 13. septembra. Tokom leta druge generacije je zabeleženo ukupno 220 leptira. Maksimum leta je zabeležen 29. jula i on je iznosio 26 leptira za noć. Osim ovog zabeležen je još jedan vrh u letu i to 21. jula, 17 leptira za noć.

            Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. jula do 25. avgusta. Nakon ovog perioda su zabeležena dva pojedinačna primerka 06. septembra i 01. oktobra. Maksimum leta je zabeležen 29. jula - 12 primeraka za noć. Ukupno je zabeleženo 123 primerka druge generacije.

            Na osnovu krive dinamike leta se može zaključiti da se povećanje brojnosti leptira druge generacije desilo veoma brzo nakon početka leta, što nije uobičajeno. Najveća brojnost na oba lokaliteta se desila skoro istovremeno, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Ovako velika brojnost uslovila je pojavu šteta pred vađenje na krompiru i mrkvi na kojima nije urađena zaštita. Štete su iznosile i do 20% ili po sadašnjim cenama do 200.000 dinara po hektaru! Koeficijent generacije po Mészáros-u za Čelarevo iznosi 3,3 a za Sombor 2,7. Na osnovu ovoga saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu tokom proleća 2016. godine. Obzirom na veliku brojnost sa kojom ulazi u proleće, gusenice bi mogle praviti značajne ekonomske štete na šećernoj repi, kukuruzu koji se kasno seje, lucerki, paprici, paradajzu, kupusnjačama koji se gaje iz rasade.

            Tokom 2015. godine i u Somboru i u Čelarevu je zabeležena dvostruko manja brojnost od prosečne. U Somboru je zabeleženo 20 leptira (prosek je 40), a u Čelarevu 22 leptira (prosek je 42).

            Hvatani su pojedinačni leptiri u periodu od 23. aprila do 05. oktobra u Somboru i od 31. maja do 05. oktobra u Čelarevu. Tokom leta je zabeleženo više kraćih i dužih perioda u letu. Redovniji ulov je zabeležen jedino u periodu od 25. do 29. avgusta u Somboru, a tada je zabeleženo i četiri primerka za noć, što je najveći ulov za jednu noć.

            Tokom ove godine nisu zabeležene štete ove vrste. Dugoročna prognoza se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Brojnost leptira tokom 2015. godine bila je mnogostruko veća od višegodišnjeg proseka. U Čelarevu je zabeleženo 256 leptira, a 30 je prosek. To je najveća brojnost od 2008. godine od kada se brojnost prati i ona je dvostruko veća od do sada najveće brojnosti zabeležene 2012. godine (116 primeraka). U Somboru je zabeležen 141 primerak, a prosek je 26. Ovo je druga najveća brojnost nakon 2003. godine kada je zabeleženo 309 leptira. I pored velike brojnosti značajnije štete od ove vrste nisu zabeležene na šećernoj repi i lucerki na kojima bi vrsta mogla biti štetna.

            Prvi leptiri su zabeleženi 13. juna u Čelarevu i 19. juna u Somboru. Pojedinačni leptiri u Somboru su hvatani do 29. juna, a zatim brojnost je rasla do 07. avgusta, kada je za noć ulovljeno 10 primeraka za noć. Nakon toga su opet hvatani pojedinačni leptiri. U Čelarevu je mala brojnost leptira trajala sve do 04. septembra, a onda je porasla i u Somboru i Čelarevu. Vrh u letu leptira zabeležen je u Somboru 05. septembra (10 leptira za noć) a u Čelarevu 11. septembra, 23 leptira za noć. Pojedinačni leptiri su bili prisutni u Somboru do 30. septembra, a u Čelarevu do 12. oktobra.

            Vrsta je selica. Na osnovu brojnosti sa svetlosnih klopki, ne može se zaključiti da je došlo do masovnije migracije tokom 2015. godine. Dugoročna prognoza za 2016. godinu se ne saopštava, a podaci o letu i upozorenja će se i dalje saopštavati na Agroupozoren!u.

            Tokom 2015. godine zabeleženo je 646 leptira u Somboru (prosek je 1141 primerak) a u Čelarevu 613 leptira (prosek je 945). To ja značajno manje u odnosu na višegodišnje proseke.

            Let leptira je počeo u Somboru 04. juna a u Čelarevu 19. juna. Hvatani su pojedinačni leptiri sve do 20. jula, a onda je ulov postao svakodnevan i brojnost je počela da raste. Prvi vrh u letu je zabeležen 25. jula na oba lokaliteta i tada je u Somboru zabeleženo 8 leptira a u Čelarevu 11 leptira za noć. Brojnost se nakon toga malo smanjila, a zatim je značajnije porasla 12. avgusta na oba lokaliteta. Maksimumi leta su registrovani u Somboru 14. avgusta (67 leptira za noć), a u Čelarevu 15. avgusta (72 leptira za noć). Značajnija brojnost je trajala do 25. avgusta, znači oko dve nedelje. Tokom ovog perioda povećane brojnosti je zabeleženo 473 leptira u Somboru (skoro dve trećine godišnje brojnosti) i 300 leptira u Čelarevu (skoro polovina od godišnje brojnosti).

            Pamukova sovica tokom 2015. godine nije bila glavna štetočina u proizvodnji paprike, boranije, kukuruza i paradajza. Suzbijanja su uglavnom bila okrenuta ka drugim štetočinama, kao što su gama sovica i kukuruzni plamenac, čijim suzbijanjem je u većoj meri kontrolisana i brojnost i štetnost i pamukove sovice. Ciljani tretmani su vršeni u drugoj polovini avgusta na pojedinim paprikama, postrnim kukuruzima i boraniji. Dugoročna prognoza za 2016. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na Agroupozoren!u tokom godine.

            U Čelarevu tokom 2015. godine zabeleženo je 517 leptira (prosek je 142), a u Somboru 109 primeraka (prosek je 254). Gama sovica je migratorna vrsta, koja povremeno može da doleti u većem broju na naše područje. Doletanja su lokalnog karaktera, što se vidi iz priloženog.

            Leptiri su počeli sa pojavom 09. maja u Čelarevu i 15. maja u Somboru. U periodu do 09. juna u Čelarevu i 15. juna u Somboru, na oba lokaliteta su hvatani pojedinačni primerci sa kraćim ili dužim prekidima u letu, što je uobičajena dinamika leta. Nakon toga u Somboru je došlo do blagog povećanja broja leptira pa je od 16. do 20 juna ulovljeno 32 primerka, sa maksimumom leta 18. juna. U Čelarevu je porast brojnosti počeo 10. juna i brojnost je sa 3 i 7 primeraka za noć porasla najpre na 22 a zatim i na 94 leptira 15. juna. Nakon toga je brojnost opala na uobičajenih nekoliko primeraka. Za svega četiri dana je zabeleženo 278 leptira, što je veća brojnost u odnosu na većinu godišnjih brojnosti! U Bajmoku  je povećana brojnost leptira zabeležena u periodu od 11. do 17. juna. U tih sedam dana je zabeleženo 56 leptira, sa maksimumom 14. juna i 14 primeraka za noć. Tokom cele sezone je zabeleženo 166 leptira što znači da je trećina godišnjeg ulova zabeležena za sedam dana!

            U Somboru leptiri su bili prisutni sve do 09. oktobra. Tokom leta su zabeležene uobičajene kraće i duže pauze u letu. Zabeležene su uobičajene vrednosti od 1 do 4 leptira za noć.

            Leptiri u Čelarevu su nastavili da lete takođe do 13. oktobra, brojnost je tokom najvećeg perioda bila nešto veća od uobičajene, ali je retko zabeleženo više od 5 primeraka za noć. Na osnovu prikupljenih rezultata o letu može se uočiti još jedan vrh u brojnosti i to 23. jula, kada je zabeleženo 13 leptira za noć, a povećana brojnost je zabeležena i od 22. do 24 avgusta sa maksimumom leta 22. avgusta i tada je zabeleženo samo 5 leptira za noć.

            Posledice migracije su bile vidljive uglavnom u centralnoj i južnoj Bačkoj. Najveći broj gusenica je zabeležen na soji, ali su gusenice bile brojne i na suncokretu. Pojavu gama sovice su pratile i druge migratorne vrste kao na primer Trichoplusi ni, Heliothis peltigera, Vanessa cardui... Gusenice su suzbijane na više stotina hektara pod sojom. Negde su suzbijanja bila opravdana, a negde je suzbijanje obavljeno i iz straha jer je ekonomski prag štetnosti po našem iskustvu u soji veći od jedne gusenice po biljci. Prognoza za 2016 se ne sapštava, jer je vrsta selica.

            Metlica je tokom 2015. godine bila malobrojna u odnosu na prosečne pojave. U Čelarevu je zabeleženo 26 leptira (prosek je 246 leptira), a u Somboru 25 leptira (prosek je 59 leptira). Stoga ne čudi da vrsta tokom 2015. godine nije bila ekonomski značajna.

            Vrsta je bila prisutna u dva perioda. Prvi je trajao u Čelarevu od 05. do 25. jula a u Somboru od 19. do 24. jula. Tokom ovog perioda u Čelarevu je zabeleženo 17 primeraka. Maksimum leta je bio 06. jula kada je zabeleženo sedam letpira. U Somboru je zabeleženo samo 3 leptira. Drugi period leta je trajao u Somboru od 08. avgusta do 04. septembra. Tokom ovog perioda je zabeleženo 22 leptira, a za noć je hvatano do četiri leptira. U Čelarevu drugi period trajao je od 12. avgusta do 17. septembra i zabeleženo je samo devet leptira sa kraćim i dužim prekidima u letu. Ako se dinamika leta uporedi sa prosečnom dinamikom leta, vidi se da je prva generacija, koja se javlja krajem maja i početkom juna podpuno izostala, a da su kasnije pojave bile manje brojne od prosečnih.

            Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje, a masovne pojave su uvek iznenadne pa na Agroupozoren!u možete pratiti njenu pojavu i upozorenja tokom 2016. godine.

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 ^OC, maj za 0,9 ^OC, jun za 0,7 ^OC, avgust za čak 2,5 ^OC i septembar za čak 2,8 ^OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

     Brojnost leptira podgrizajućih sovica (Agrotis segetum i exclamationis) je dva do četiri putra veća od prosečnih vrednosti za ovaj period godine. Masovnije piljenje gusenica se očekuje u periodu od 01. do 03. avgusta. Preporuka je da se u krompiru, mrkvi, skoro rasađenim kupusima, postrnim kukuruzima uradi suzbijanje gusenica u periodu od 05. do 10. avgusta preparatima Pyrinex 48 EC (28 dana karenca), Pyrinex super 2 L/ha (28 dana karenca) ili Bifenicus 0,5 L/ha (14 dana karenca). Ukoliko je u krompiru potrebno suzbijati i krompirovu zlaticu, preporučuje se povećanje doze Coragena na 1,5 dL/ha (21 dan karenca) ili Alverde 1 L/ha (21 dan karenca) ili Laser 2 dL/ha (21 dan karenca). Krompire i mrkve koji će se vaditi narednih 15 dana ne treba štititi.

Očekuje se veliko povećanje brojnosti leptira u periodu od 29. jula do 02. avgusta, a u istom periodu će doći do piljenja prvih gusenica. Preporuka je da se u tom periodu pregledaju usevi kukuruza.

Za merkantilni kukuruz: Ukoliko je od prve generacije oštećeno 10 do 15% biljaka a sadašnja naseljenost jajnim leglima iznosi 10%, ne treba raditi ništa. Ukoliko je od  prve generacije naseljeno 15 do 25% biljaka a sadašnja naseljenost jajnim leglima iznosi 20% preporučuje se upotreba preparata Decis 0,5 L/ha ili Karate zeon 2 dL/ha ili Bifenicus 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha. Ukoliko je od prve generacije oštećeno više od 25% biljaka, a sadašnja naseljenost iznosi više od 30%, preporuka je da se koriste Coragen 1,5 dL/ha ili Ampligo 2,5 dL/ha ili Avaunt 2,5 dL/ha.

Za semenski kukuruz korisititi dvostruko manje vrednosti od navedenih pragova za merkantilni kukuruz.

Za kukuruz šećerac koristiti četvorostruko manje vrednosti od navedenih pragova za merkantilni kukuruz i voditi računa o karenci preparata! Kukruze koji će se brati narednih 10 dana ne prskati!

    Poslednja tri dana došlo je do značajnijeg povećanja brojnosti leptira pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na pojedinim svetlosnim klopkama. Ulov gama sovice (Autographa gamma), ni sovice (Trichoplusia ni) i Heliothis peltigera je stalno prisutan na malom nivou. Istovremeno došlo je i do značajnijeg povećanja brojna položenih jaja na paprikama, paradajzu, boraniji, duvanu i kukuruzu šećercu. Ipak velike su razlike u brojnosti položenih jaja od parcele do parcele. Preporučuje se redovan pregled navedenih useva na svakih 3 do 4 dana. Ukoliko se konstatuje velika brojnost potrebno je uraditi zaštitu sa

u paprici baburi, koja se neće brati duže od 20 dana sa Pyrinex super 1,5 L/ha ili Lannate90 250 g/ha.

u paradajzu, boraniji, kukuruzu šećercu preparatima Affirm 1,5 kg/ha ili Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha.

Unazad 10-tak dana počelo je piljenje imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera). Na pojedinim parcelama oazno može se uočiti veliki broj imaga. Gde nije izbačena svila uglavnom oštećuju lisnu masu glodanjem površinskog tkiva, pa se stvaraju "prozori" na listovima. Gde je izbačena svila hrane se sa njom. Ako potpuno ošišaju svilu neće doći do oplodnje, međutim ako ostane i najmanje 1cm svile polen će moći da klija i oplodi.

Kritičan broj je 20 ili više prisutnih imaga/biljci, tek tada treba razmišljati o hemijskom suzbijanju. Za sada nisu uočene parcele na kojima je dostignuta ova brojnost. Kada svila počne da dobija tamnosmeđu, odnosno crnu boju oplodnja je završena i nema dalje opasnosti od direktnih šteta imaga kukuruzne zlatice. Jedino ne treba na parcelama sa jakim napadom planirati setvu kukuruza naredne godine (vidi prilog: Drvo odluke Diabrotica).

U Srbiji nema registrovanih preparata za suzbijanje kukruzne zlatice, pa ako mislite da treba nešto da preduzmete, konsultujte stručno lice. 

     Od predhodnog upozorenja, brojnost leptira je najpre porasla, a zatim je opala. Očekuje se dalji pad brojnosti leptira.

     Za sada je prisutna srednje velika brojnost jaja u kukuruzu a istovremeno su prisutne i larve prvog i drugog stupnja razvoja. U regionima gde je predhodnih godina zabeležena masovna pojava preporučuje se pregled polja tokom dana. Ukoliko se uoči veći broj leptira koji poleću i rupice na listovima 10% kukuruza može se uraditi suzbijanje do 17 juna preparatima Karate zeon 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Decis 5 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha ili Bifenikus 2 dL/ha.

        Ukoliko nema mnogo leptira koji poleću prilikom pregleda polja, preporučuje se pregled kukuruza od 17 do 25 juna na prisustvo jajnih legala. Ukoliko su jajna legla i larve prisutna na više od 15% biljaka preporuka je da se nakon toga uradi zaštita kukuruza preparatima Coragen 2 dL/ha ili Avaunt 2,5 dL/ha ili Ampligo 2,5 dL/ha

    Brojnost kukuruznog plamenca je zavisno od lokaliteta na nivou višegodišnjeg proseka ili trostruko niža od višegodišnjeg proseka. Za sada je prisutna mala brojnost jajnih legala u kukuruzu, a mogu se naći i pojedinačne ispiljene gusenice. U regionima gde je predhodnih godina zabeležena masovna pojava plamenca preporučuje se pregled kukuruza tokom dana. Ukoliko se uoči veći broj leptira koji poleće nakon uznemiranja može se u periodu od 11 do 17. juna uradi suzbijanje leptira preparatima Karate zeon 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili BIfenicus 2 dL/ha ili Decis 5 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha.

     Ukoliko nema mnogo leptira koji poleću preporuka je da se u periodu od 17. do 25. juna pregledaju kukuruzi na prisustvo jajnih legala. Ukoliko su jajna legla i ispiljene gusenice prisutni na više od 15% kukuruza, preporuka je da se nakon tog perioda uradi zaštita kukuruza preparatima Coragen 2 dL/ha ili Avaunt 2 dL/ha ili Ampligo 2,5 dL/ha. 

     Suzbijanje bez predhodnog pregleda i ustanovljavanja brojnosti se ne preporučuje jer je brojnost uglavnom mala.

Najveći broj primeraka je zabeležen u Somboru, 167 i to je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 178. U Čelarevu je zabeleženo samo 46 leptira što je trostruko manje od višegodišnjeg proseka koji iznosi 129. U V. Radincima je zabeleženo 39 leptira a u Bajmoku 49.

Tokom leta zabeležene su dve generacije leptira. Prva je počela da leti 20. aprila u V. Radincima i to je do sada najranija pojava ove vrste! U Somboru je let počeo 29. aprila, samo jedan dan posle do sada najranije zabeleženog leptira 2002. godine (vidi sliku). Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 22. maja - pet leptira za noć, Somboru 24. maja - 17 leptira i u Bajmoku 28. maja - šest leptira. Prva generacija je prestala sa letom, u zavisnosti od lokaliteta u periodu od 09. do 17. juna. Druga generacija je počela let 13. jula a završila 25. avgusta. Brojnost je brzo počela da raste, ali je to trajalo svega 10tak dana, nakon čega su klopkom hvatani samo pojedinačni primerci. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 29. jula - pet leptira za noć. Po jedan primerak je zabeležen 12. septembra u Čelarevu i 24. septembra u Somboru.

Koeficijent generacije u Somboru iznosi 0,33, u V. Radincima 0,22 i Bajmoku 0,4. Samo je u Čelarevu koeficijent generacije veći od jedan i to 1,09. Na osnovu ovog se saopštava negativna prognoza brojnosti prve generacije. Na osnovu koeficijenta generacije u Čelarevu bi mogla da se saopšti i pozitivna prognoza, ali je brojnost bila veoma mala, pa čak i ako broj poraste u 2015. godini, gusenice neće moći da prave ekonomski značajne štete.

Tokom cele 2014. godine je zabeleženo ukupno 259 leptira ove vrste. Brojnost je bila mnogostruko manja u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti. Najviše leptira je zabeleženo u Bajmoku 90, a najmanje u V. Radincima samo četiri. Pojedinačne gusenice su nalažene u usevu kukuruza i paprike, ali nikad brojnost nije prelazila 1 % naseljenih biljaka. Tokom 2014. godine ovo je bila ekonomski beznačajna vrsta.

Prvi leptiri u Somboru, Čelarevu i Bajmoku zabeleženi su 27. i 28 maja. Sve do 14. avgusta registrovani su pojedinačni primerci leptira sa manjim i većim pauzama u letu. Od 15. avgusta brojnost na klopkama počinje da raste (videti sliku). Maksimum leta u Bajmoku je dostignut 21. avgusta - sedam leptira za noć, u Somboru 03. septembra - osam leptira za noć, a u Čelarevu 05. septembra 14 leptira. Nakon maksimuma brojnosti broj leptira se brzo i smanjio pa su posle 19. septembra svuda zabeleženi samo pojedinačni primerci. Poslednji primerak je zabeležen 01. oktobra u Somboru.

Kukuruzna sovica je migrator i dugoročna prognoza se ne saopštava.

Vrsta je bila prisutna u tri generacije tokom 2014. godine. Let leptira prve generacije je počeo između 19 i 23 aprila. U Velikim Radincima je trajao samo do 11. maja i nakon toga cele godine nije zabeležen ni jedan leptir što do sada nikad nije zabeleženo na drugim lokalitetima. Na drugim mestima je let prve generacije prestao od 05. do 16. juna. Maksimumi leta su zabeležni: u Somboru 24. maja (osam leptira za noć), 28. maja u Bajmoku (17 leptira za noć). Druga generacija je počela sa letom između 29. juna (u Bajmoku) i 08. jula (u Čelarevu). Bila je prisutna do 08. avgusta u Somboru i 23. avgusta u Čelarevu. Jasna granica između druge i treće generacije u Bajmoku nije jasna, jer su se pojedinačni leptiri hvatali bez većih pauza sve do 1. oktobra. Tokom leta druge generacije nije bio jasno izražen maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Najveći broj leptira je zabeležen svuda oko 25. jula. U Somboru je zabeleženo 70 leptira, u Čelarevu 28 a u Bajmoku 45 leptira druge generacije. Treća generacija je bila prisutna od 05. septembra do 10. oktobra. U Somboru je zabeleženo 11 primeraka, u Čelarevu 21 primerak a u Bajmoku 18 leptira. Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 17. septembra, pet primeraka za noć.

Poređenjem ovogodišnje dinamike leta sa ranijim podacima može se zaključiti da je prva generacija počela sa letom ranije nego što je to uobičajeno (vidi sliku). Tokom maja je usledilo smanjenje brojnosti, a najveća brojnost prve generacije je zabeležena malo kasnije nego što je to uobičajeno.  Druga generacija je imala mnogo manju brojnost od prosečne a u periodu kada je obično najbrojnija, došlo je do prestanka leta druge generacije. Treća generacija je bila prisutna u uobičajenom obimu i vremenu. Treća generacije je na mestima gde se krompir vadio tokom oktobra i novembra pravila lokalno štete.

Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru i Čelarevu iznosi 1,56 i 2,45 pa se tu može očekivati povećanje brojnosti. Međutim u Velikim Radincima i Bajmoku je koeficijent ispod vrednosti 1 (0 i 0,03) i može se očekivati smanjenje brojnosti. Obzirom da je brojnost bila višestruko manja od prosečnih, ekonomski značajne štete se tokom pojave gusenica prve generacije gusenica ne mogu očekivati.

       Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto: voćnjak, plastenik ili skladište je najbolje postaviti po dve klopke za jednu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su vrlo osetljive i ukoliko nema ulovljenih insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali.

            Savremeni insekticidi  moraju da se upotrebljavaju u tačno određenom stadijumu insekata. Feromoni predstavalju odličan alat za određivanje potrebe upotrebe insekticida i  pravog vremena upotrebe insekticida.

             Ukoliko želite da Vam obezbedimo feromone za 2015. godnu, kontaktirajte nas do 14. februara. Više podataka o klopkama naći ćete na sajtu firme Agroprotekt

             Brojnost leptira je praćena svetlosnim klopkama u Somboru, Čelarevu, Bajmoku i Velikim Radincima. Leptiri su zabeleženi u tri perioda. Prvi period je trajao od 23. juna do 06 jula. Drugi period je trajao od 11. do 25. jula a treći od 10. avusta do 11. septembra. Tokom prvog perioda je zabeleženo 14 pojedinačnih primeraka. U drugom periodu je posebno u Čelarevu i Bajmoku registrovan brz porast brojnosti od 18 do 25 jula i nakon toga se leptiri opet nisu hvatali. Moguće je da je u ovom periodu došlo do migracije manjeg obima ove vrste na naše područje! Za jednu noć je u Čelarevu zabeleženo 35 leptira 21 jula, a u Bajmoku 18. jula 40 primeraka za noć. Tokom trećeg perioda leta zabeleženo je najviše 5 leptira za noć, a leptiri su na svim lokalitetima bili najbrojniji od 30. avgusta do 03. septembra.

            Povećana brojnost tokom drugog i trećeg perioda je kasnila u odnosu na prosečnu dinamiku leta desetak dana. Pregledom polja šećerne repe i lucerke nije konstatovana povećana brojnost gusenica niti štete od metlice tokom 2014. godine. U odnosu na višegodišnju proosečnu brojnost i u Somboru i u Čelarevu je zabeležno višestruko manje leptira. Dugoročna prognoza za metlicu se ne saopštava, jer je u pitanju selica.

    Došlo je do značajnog povećanja brojnosti leptira kukuruznog plamenca na svetlosnim klopkama, a mogu se naći i pojedinačna jajan legla u usevima kukuruza. 

     Mere zaštite kukuruza treba prilagoditi obimu naseljenosti biljaka kukuruza na svakoj pareli tokom pojave gusenica prve generacije. Obim naseljenosti treba utvrditi pregledom po 100 biljaka na nekoliko mesta na parceli i brojanjem oštećenih biljaka.

      Na parcelama gde je naseljenost biljaka kukuruza od 70 do 100% u periodu od 25 do 29 jula preporučuje se upotreba kombinacije preparata (Runner 0,5 L/ha ili Lascar 1 L/ha ili Dimilin 0,3 L/ha) + (Karate zeon 2,5 dL/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Vantex 0,05L/ha) za 7 do 10 dana od ovog tretmana preporučuje se upotreba preparata Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha ili Ampligo 0,25 L/ha.

Na parcelama gde je naseljenost biljaka kukuruza od 50 do 70% u periodu od 25 do 29 jula preporučuje se upotreba preparata Karate zeon 2,5 dL/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Vantex 0,05L/ha a za za 7 do 10 dana od ovog tretmana preporučuje se upotreba preparata Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha ili Ampligo 0,25 L/ha.

Na parcelama gde je naseljenost biljaka kukuruza 30 do 50% u periodu od 30  jula do 03. avgusta preporučuje se upotreba preparata Nurel D 1,5 L/ha ili Pyrinex super 1,5 L/ha.

Na parcelama gde je naseljeno manje od 30% biljaka kukuruza ne preporučuje se zaštita za sada, osim ako je u pitanju semenski kukuruza ili kukuruz šećerac ili jako kasna setva merkantilnog kukuruza.

     Brojnost sitnih glodara u polju je jako velika. Žetvom pšenice i njihovom obradom, došlo je do masovnog seljenja miševa u sve okolne useve. Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta pregledaju i po potrebi se uradi suzbijanje sitnih glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja, a preporučuje se upotreba: cinkfosfid, bromadiolon, hlorfacinon ili mamaka na bazi natrijum selenita.

     Brojnost kukuruznog plamenca je manja nego ranijih godina i na većini mesta je naseljeno 3 do 5% biljaka kukuruza ovom štetočinom. Trenutno je veći deo populacije u fazi prva dva larvena stupnja, mada se mogu naći i jajna legla. Preprouka je da se uradi pregled biljaka kukuruza. Ukoliko se konstatuje više od 5% naseljenih biljaka u narednih nekoliko dana je optimalan rok za primenu insekticida a preporučuju se: Karate zeon, 2,5 dL/ha ili Lamdex 2,5 dL/ha ili Decis 6 dL/ha ili Fastak 2 dL/ha. Prskanja obavljati u večernjim satima uz upotrebu što veće količine vode.

     Zahlađenje u proteklih par dana je prekinulo porast brojnosti leptira kukuruznog plamenca. Iako se i u narednom periodu očekuje povećanje brojnosti, preporuka je da se u narednih nekoliko dana uradi pregled kukuruza na prisustvo jajnih legala. Povećana brojnost jajanih legala se očekuje u usevima monokulture i u regionima gde je protekle godine bilo većih šteta od gusenica.... Suzbijanje se za sada ne preporučuje.

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

1. da se što pre odvede voda sa parcele 
2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

1. Što pre se osloboditi vode
2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

       Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se najveći broj jedinki vrste koju želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Agroupozorenje Vam prikazuje sume efektivnih temperatura čime daje podatak o fazi razvoja, a brojnost vrste u Vašem usevu treba da odredite sami. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađete su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive. Preduzeće Agroprotekt nudi klopke za veliki broj vrsta smotavaca (jabuke, breskve, šljive...), minera (okruglih mina, paradajzovog moljca, krompirovog moljca...), sovica (pamukova, kupusna..), muve (trešnjina...) te obojene lepljive klopke za tripse, belu leptirastu vaš...

     Da bi ste osigurali klopke koje su Vam potrebne tokom ove sezone molimo da se javiti na 063 326 772 ilivajgandd@sbb.rs do 10. februara 2014. godine. Više o ponudi možete naći i nahttp://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm 

Nastavljaju se sušni uslovi, skoro u svim regionima Srbije (detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Nažalost i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Tako da količina konzervisane zimske vlage u zemljištu i dalje opada. Trenutno u proseku nam nedostaje vlage oko 100 lit/m² u sloju do 1 metra dubine. Detalje merenja na Telečkoj zaravni, na zimskim obradama možete videti u tabeli:              

              Napomene:

                           - Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
                                                - Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %

Takođe na grafikonu u prilogu možete videti kretanje vlage na 25cm dubine tokom prvih 20 dana januara meseca, na jednom lokalitetu u Bajmoku. Merenja se rade sa Watermark tenziometrom, koji pokazuje kolika je sila potrebna korenu da izvuče vlagu iz zemljišta. Što znači da što je niža vrednost to je bolja snabdevenost zemljišta sa vlagom. Odnosno vrednosti od 10-30 cBara se smatraju optimalnom snabdevenošću sa vlagom, na većini zemljišta.  

Preporuka od 22.12.2013 godine i dalje stoji, iako sada izvedene mere će imati znatno manji efekat. Sa druge strane, ako se obistine dalje prognoze, koje ne predviđaju značajnije padavine do početka vegetacije, treba će biti jako oprezan sa odabirom tehnologije jarih useva, pre svega kukuruza. Za sada sve ukazuje da će se ponoviti sezona 2012. 

Trenutno u većini ratarskih regiona Srbije vladaju uslovi suše(detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Takođe i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Prema našim merenjima na Telečkoj zaravni, u pogledu sadržaja vlage na zimskim obradama, trenutna situacija je sledeća:

Napomene:

- Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
- Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %

Iz gore navedenih razloga preporuka je da se u narednih 10-tak dana zatvore zimske brazde na pooranim parcelama. Odnosno ko sada ore obavezno i da zatvara oranje. Posebno je ovo važno da se uradi u regionima Severne, Zapadne i Srednje Bačke, Srema, Severnog i Srednjeg Banata i u Pomoravlju. Adekvatan oruđa za ovu namenu su setvospremači ili drljače... Ko ne uradi ovu meru treba da računa sa dnevnim gubicima vlage od najmanje 0.5 lit/m2 dnevno (detalji na sajtu RHMZ – Potencijalna evapotranspiracija).

Ko je obradio parcele razrivačima/gruberima ne treba ništa da radi. Trenutno ovaj način obrade zemljišta vrlo dobro konzervira postojeću vlagu u zemljištu.  

Ukoliko je po preporuci od 16. juna radjena zaštita preparatima Rimon ili Match, tretman Actelicom ili Etiolom nije potreban.  

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

Problem aflatoksina i drugih mikotoksina postoji od kada je i čovečanstva, iako je tek poslednjih 40 godina objašnjen uzrok, ali i dalje ima mnogo nepoznanica. Činjenica je da je od svih mikotoksina, aflatoksin jedan od najopasnijih i najagresivnijih.

Bez namere da se ulazi u analizu koje kriv što je nastala ovakva situacija oko problema aflatoksina u kukruzu, želja nam je da ukažemo  koje mere se sada mogu preduzeti da bi se umanjile posledice. Takođe, skrećemo pažnju kako da se problem ubuduće minimizira. Treba znati da uslovi u kojima dolazi do formiranja aflatoksina su temperature uskladištenog zrna  25-35°C i vlaga zrna 15% ili više. Naravno treba da imamo oštećena i zaražena zrna sa gljivama iz roda Aspergilus koja se sa polja unose u skladište. Ako imamo sve ove činioce, tada već u polju ili kasnije u skladištu može doći formiranja aflatoksina. Polazeći od ovih uslova razvoja nameću se dve grupe mera:

1. preventivne – odvojeno skladištenje suvog i vlažnog proizvoda i sprečavanje da se povisi vlaga u suvoj robi tokom skladištenja.
2. direktne mere – mešanje zdrave i zaražene robe prilikom prodaje (cilj smanjiti sadržej u masi ispod granične vrednosti), dodavanje zeolita, silikata ili filosilikata koji vežu mikotoksine za sebe (ovi proizvodi mogu da se nabave u prodavnicama stočne hrane), mikrobiološkim putem...

Treba znati da se može utvrditi prisustvo mikotoksina u robi. Postoje:

-          kvalitativne metode (samo pokazuju da li ima ili nema prisustva) ovo su jeftinije metode, reda veličine desetina eura. Za proizvođača ova analiza nije dovoljna pošto prisustvo mikotoksina, ne znači obavezno da roba nije uslovna (U Srbiji MDK za kukuruz je 5 μg/kg)

-          kvantitativne metode (iskazuju tačnu količinu u uzorku) ovo su skuplje metode, ali daje tačnu sliku stanja (da li je roba dobra ili nije)

Da bi analiza dala što  realniji rezultat vrlo je bitno da roba bude pravilno uzorkovana. Kako to uraditi najbolje je da se konsultuje stručno lice.

O aktuelnim rizicima vezanim za hranu u svetu i EU uvek se možete informisati na sajtu Rapid Alert (RASFF portal).

Ovih dana su uočene prve štete na korenu od larvi kukuruzne zlatice. Štete se ogledaju uvidu izgrizanja korena, pa biljke počinju blago da poležu u vidu guščijeg vrata i lako mogu da se isčupaju. Takođe je uočen i početak aktivnosti imaga, ali pošto sada još nema svile na kukuruzu štete pravi izgrizanjem lišća (vidi sliku).

Suzbijanja larava sada nije moguće, ostaje samo nada da će se zadržati kišovito vreme, koje će omogućiti regenraciju korena i sprečiti jače poleganje biljaka.

Suzbijanje imaga za sada nije potrebno, kritičan period će biti u periodu svilanja kukuruza. Tada se odluka o potrebi hemijskog tretmana, može doneti na osnovu šeme koju možete videti ovde.

      Brojnost pamukove (kukuruzne) sovice je mala. Brojnost kukuruznog plamenca je pre nekoliko dana je bila veoma visoka. Cikada Reprtalus panzeri je počela da masovno naseljava kukuruz. Masovnije piljenje larvi kukuruznog plamenca se predviđa  u sledećim terminima: u periodu od 16. do 18. juna u južnom Banatu i Sremu, u periodu od 17. do 20. u južnoj Bačkoj i srednjem Banatu, u periodu od 19. do 22. juna u severnom Banatu i severnoj Bačkoj. U navednim periodima se preporučuje upotreba preparata Avaunt 2,5dL/ha ili Coragen 1,5 dL/ha ili Affirm 2kg/ha. Tri do četiri dana nakon navedenih perioda u semenskom kukuruzu se preporučuje upotreba preparata Pyrinex super 2 L/ha a u kukuruzu šećercu Decis 7dL/ha ili Karate zeon 3dL/ha ili Fastak 3dL/ha. Koristiti najmanje 400 L vode po hektaru.

U regionima Mačva, Srem, Južni Banat i Južna Bačka počelo je piljenje larvi kurkuruzne zlatice (Diabrotica virgifera). U ostalim regionima Srbije početak piljenja se očekuje u narednih 7-10 dana. Prvi vidljive štete (padanje kukruza i povijanje u vidu "guščijeg vrata") se očekuju u drugoj dekadi juna meseca. Štete su moguće na kukuruzu koji se gaji u monokulturi, posebno su ugrožene monokulture od 3 i više godina ponovljene setve.

Mere suzbijanja protiv larava sada su moguće samo unošenjem granulisaniih insekticida međurednom kultivacijom. Seme zaštićeno insekticidom pruža delimičnu zaštitu (najefikasniji je Poncho), nešto su pouzdaniji granulisani insekticidi (Force 0.5G i Primidex Forte 6.5G) primenjeni sa setvom. 

O momentima za suzbijanje imaga bićete na vreme obavešteni. 

            Prva generacija leptira je počela na svim mestima da leti 11. maja. U Somboru i Čelarevu se jasno uočava i prekid leta prve generacije 30. juna. U Velikim Radnicima prekid leta prve i početak leta druge generacije nije jasno uočljiv jer su leptiri lovljeni svakodnevno, ali je u periodu od 30. juna do 6. jula hvatan mali broj leptira. Maksimumi leta su registrovani: 28. maja u Čelarevu (296 ženki za noć), 31. maja u Velikim Radincima (316 ženki za noć) i 06. juna u Somboru (30 ženki za noć). Na svim mestima su registrovani i pikovi u letu ženki: u Somboru 31. maja (25 leptira), u Čelarevu 06. juna (156 leptira) i u Velikim Radincima 26. maja i 08. juna (133 i 86 leptira za noć). Ukupno je zabeleženo 530 leptira prve generacije u Somboru, 3280 leptira u Velikim Radincima i 3895 leptira u Čelarevu.

            Druga generacija leptira je počela da leti 02. jula u Čelarevu i 05. jula u Somboru, a u Velikim Radincima se početak leta ne uočava jasno. U Somboru je brojnost brzo postala veća od 50, u Čelarevu od 100, a u Velikim Radincima 500 leptira za noć. Maksimumi leta su zabeleženi u svega tri dana: u Somboru 08. avgusta (328 ženki za noć), u Čelarevu 06. avgusta (500 ženki za noć) i u Velikim Radincima 06. avgusta (1985 ženki za noć). Nakon maksimuma leta, brojnost je drastično pala. Još jedno povećanje brojnosti na svim lokalitetima je bilo krajem avgusta i početkom septembra.

Treća generacija se pojavila u Velikim Radincima, gde je do velikog povećanja brojnosti došlo sredinom septembra, sa maksimumom leta 12. septembra (288 ženki za noć).

Pikovi u letu druge generacije u Somboru su zabeleženi 19. i 28. jula i 05. septembra (45, 65 i 64 ženke za noć); u Čelarevu 26. avgusta i 06. septembra (138 i 99 ženki za noć) i u Velikim Radincima 18. jula, 01. avgusta i 01. septembra (1180, 1838 i 300 ženki za noć).

Zabeleženo je 4094 leptira druge generacije u Somboru, 13015 leptira u Čelarevu i 36708 leptira u Velikim Radincima. U Velikim Radincima je zabeleženo i 2535 leptira treće generacije.

U Somboru je ukupno registrovano 4624 leptira što je polovina prosečne brojnosti za Sombor koji daju Vajgand i sar. (2008). U Čelarevu je ukupno registrovano 16910 leptira što iznosi oko 25% manje od višegodišnjeg proseka za Čelarevo koga je saopštio Vajgand (2010b). U okolini Sombora suzbijanje prve generacije na kukuruzu je retko gde bilo ekonomski opravdano. U okolini Čelareva i Velikih Radinaca je suzbijanje prve generacije moralo da se obavi na skoro svim kukuruzima, jer su pronalažene parcele na kojima je svaki kukuruz bio sa gusenicom plamenca. Brojnost druge generacije je svuda bila velika pa je suzbijanje bilo ekonomski opravdano na skoro svim kukuruzima. Velika brojnost gusenica druge generacije je zabeležena na skoro svim paprikama u Bačkoj i Sremu. Pregledima nekih paprika je ustanovljeno u proseku jedno jajno leglo na dve biljke, pa je čak i na mestima gde je obavljeno pravovremeno suzbijanje šteta od plamenca na paprici bilo.

     U Somboru je zabeležen samo jedan primerak 20. septembra. U Velikim Radincima je zabeležen jedan primerak 21. septembra a u Čelarevu su pojedinačni primerci zabeleženi 08. i 29. septembra i 06. oktobra. Svih pet primeraka je uhvaćeno u periodu od 08. septembra do 06. oktobra. Brojnost leptira je bila višestruko manja u odnosu na proseke koje daju Vajgand i sar. (2008) i Vajgand (2010b).

Tokom 2011. godine, prvi leptir je zabeležen 30. aprila u Čelarevu. Zatim su zabeleženi leptiri 19. maja u Čelarevu i Velikim Radincima. Od 31. maja su na svim mestima zabeleženi pojedinačni primerci sa velikim pauzama u letu do 02. jula, od kada počinje ulov sa manjim pauzama na svim praćenim mestima. Redovan ulov je registrovan od 18. jula do 01. avgusta. Potom sledi period sa pauzama u letu do 16. avgusta. Od 16. avgusta leptiri postaju brojniji i već 21. avgusta u Somboru a 24. avgusta u Čelarevu se beleže maksimumi leta sa 34, odnosno 22 leptira za noć. Maksimum leta leptira u Velikim Radincima je zabeležen 30 avgusta (9 leptira). Osim navedinih maksimuma leta je zabeleženo i po dva pika u letu leptira u Somboru 29. avgusta (30 leptira) i 05. septembra (20 leptira) i u Čelarevu 19. avgusta (14 leptira) i 04. septembra (15 leptira za noć). Nakon perioda povećane brojnosti, brojnost se polako smanjuje i let leptira prestaje 25. septembra u Velikim Radincima, 01. oktobra u Somboru i 07. oktobra u Čelarevu.

            Ako se dinamika leta uporedi sa prosečnim dinamikama leta (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand , 2010b) vidi se da je maksimalna brojnost bila u uobičajeno vreme, krajem agusta i početkom septembra. Brojnost leptira je činila 20% prosečne brojnosti za Sombor i oko 30% brojnosti za Čelarevo.

            Najmasovnije polaganje jaja tokom 2011. godine je bilo na paprici, gde sa na skoro svim usevima paprike moralo obaviti suzbijanje krajem avgusta i početkom septembra. Mnogo manji napad od pamukove sovice ove godine je zabeležen na paradajzu. Jednokratno suzbijanje je bilo potrebno na oko 70% površina. Na ranijim setvama kukuruza suzbijanje nije bilo potrebno, a na kasnijim rokovima setve je suzbijanje uglavnom moralo biti obavljeno barem jedan put.

     Po jedan do dva primerka za noć su registrovana u periodu od 13. aprila (u Somboru) do 27. septembra (u Čelarevu). Na svim mestima su zabeležene velike pauze između ulovljenih primeraka, pa se ne može ustanoviti dinamika leta. U Velikim Radincima su za celu godinu registrovana samo tri leptira, u Čelarevu devet, a u Somboru 11, što je mnogo manje u odnosu na višegodišnje proseke za ta mesta (Vajgand 2010b i Vajgand i sar., 2008).

U Velikim Radincima je let leptira počeo 23. aprila, a u Čelarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u Čelarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u Čelarevu i 54 u Somboru.

Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u Čelarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u Čelarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za noć). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i Čelarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u Čelarevu i 172 u Somboru.

Ukupan godišnji broj leptira po lokalitetima je u Čelarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za Čelarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% veća. Posledica ovakve brojnosti su pojave šteta tokom avgusta na krompiru na kome nije rađena zaštita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

Leptiri prve generacije su počeli da lete 27. aprila (u Velikim Radincima). Let je trajao do 03. juna (u Somboru). Jedan leptir u Velikim Radincima je registrovan i 22. juna. Uvek je hvatan po jedan do dva primerka za noć. Leptiri su bili najbrojniji u periodu od 07. do 11. maja, što je uobičajeno vreme. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleženo po 14 leptira a u Čelarevu 8 leptira prve generacije. U odnosu na srednje vrednosti za Sombor i Čelarevo (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) registrovano je mnogo manje leptira prve generacije.

Druga generacija je počela sa letom 05. jula. Prestanak leta druge i pojava treće generacije na lokalitetima Čelarevo i Veliki Radinci je jasno uočljiva u zadnjoj dekadi avgusta. Na lokalitetu Sombor smatramo da leptiri ulovljeni nakon 29. avgusta pripadaju trećoj generaciji. Tokom leta druge generacije je na svim lokalitetima registrovan maksimum leta: u Velikim Radincima 18. jula (šest leptira), u Čelarevu 22. jula (pet leptira) i u Somboru 25. jula (26 leptira za noć). Leptiri su u periodu od 21. do 25. jula bili najbrojniji. U Somboru su registrovana i dva pika u letu 16. jula i 02. avgusta (19 i 21. leptir). Po lokalitetima je registrovan sledeći broj leptira druge generacije: u Somboru 248, u Čelarevu 45, a u Velikim Radincima 20 primeraka.

U letu leptira treće generacije nije registrovan maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Registrovano je do tri leptira za noć, a leptiri su bili najbrojniji u periodu od 14. do 18. septembra. To je isto kao i u ranijem periodu (Vajgand 2010). U Somboru je registrovano 39 leptira treće generacije, u Čelarevu 17, a u Velikim Radincima 9 leptira.

Ako se brojnost uporedi sa ranijim rezultatima (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) , može se zaključiti da je brojnost u Somboru činila 91% srednje brojnosti, a u Čelarevu 63%. Ipak u odnosu na 2010. godinu, ovo je veliko povećanje, pa ne čudi da su značajne štete registrovane u krompiru na mestima gde nije bilo suzbijanja gusenica ozime sovice tokom avgusta meseca, prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

     Brojnost pamukove sovice i gama sovice je mala. Brojnost kukuruznog plamenca je na nekim mestima do pre tri dana bila izuzetno velika! Stoga je preporuka da se zaštita kukuruza ponovi. Ukoliko ste koristili preparate Alverde, Avaunt, Coragen ili Affirm, zaštitu ponoviti za 5 do 7 dana od predhodnog tretmana. Ukoliko ste koristili Decis, Fastak ili Karate zeon, zaštitu treba ponoviti za 4 do 5 dana.

U poslednjih 10 dana je počela aktivnost kukuruzne zlatice. Na većini parcela pod kukuruzom mogu se uočiti imaga. Na pojedinim parcelama, gde se kukuruz gaji u monokulturi, brojnost je jako velika. Sada je vreme (kada kukuruz počne da svila) da se pregledom parcela utvrdi rizik od ove štetočine za ovu i narednu godinu. Postupak za procenu šteta od larvi i imaga može se videti ovde. A tabela za utvrđivanje brojnosti imaga kukuruzne zlatice može se videti ovde.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

            Brojnost kukuruznog plamenca na svetlosnoj klopci je jako porasla. Brojnost pamukove sovice (Helicoverpa armigera) je malo porasla. Brojnost gama sovice je malo porasla. Preporuka je da se ponovno obavi pregled kukuruza na 5 do 7 dana od predhodnog pregleda. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala na više od 10% biljaka, preporučuje se upotreba insekticida kao u predhodnom izveštaju.

Podgrizajuće sovice su štetočine koje pregrizaju koren na mestu gde koren prelazi u stablo. U odnosu na predhodne godine brojnost je oko 70% u odnosu na prosečnu. U periodu od 15. do 17 juna na području Srema i južnog Banata, a od 17 do 19 juna na području Bačke i srednjeg i severnog Banata uraditi pregled krompira i kasno posejanih kukuruza na prisustvo larvi podgrizajućih sovica. Brojnost j takva da se jača pojava gusenica ne očekuje!

Ukoliko imate potrebu da suzbijate krompirovu zlaticu predlaže se da na krompiru izvršite suzbijanje zlatice preparatima Coragen 50 mL/ha ili Alverde 2,5dL/ha  pet dana nakon navedenih termina i time ćete ujedno suzbiti i ovu sovicu.

U kukuruzu preporučujemo upotrebu herbicida 1.Jednokratno CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha+ Motivel 1-1.2 L/ha (JEDAN JE ORIGINAL SVE OSTALO SU KOPIJE),za suzbijanje svih uskolisnih i širokolisnih korova, faza primene do 6 lista kukuruza.

2.U usevu kukuruza koji je prosao fazu 6 listova, BASF preporučuje

kombinaciju MOTIVEL +CLIO+DASH u kolicini 1 L/ha+0.15 L/ha+1 l/ha ,ova kombinacija rešava celokupan spektar kako jednogodišnjih tako i višegodišnjih korova u kukuruzu na izuzetno efikasan nacin.

            Dugo hladno vreme nije pogodovalo razvoju kukuruza. Potrebno je par dana da kukuruz stabilizuje svoje stanje i nastavi sa razvojem. Stoga do utorka 25 maja ne treba koristiti ni jedan herbicid u kukuruzu! Ukoliko želite da se kukuruz što pre oporavi preporučuje se upotreba sredstava ishrane bilja koja sadrže aminokiseline i vitamine na primer Megafol ili Slavol. 

Soja je uglavnom u fazi prvog trolista, BASF preporučuje da se uradi split aplikacija herbicida i to:

Varijanta 1. PULSAR 40 0,6 L/ha u trenutnoj fazi razvoja  soje i nakon 7 dana drugi deo PULSARA 40 0,6 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila.

Varijanta 2. PIVOT 0,3L/ha + BASAGRAN 2-2,5 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila, jednokratno ili u split aplikaciji.

U hibridima suncokreta koji su odporni na upotrebu PULSARA 40 preporučujemo primenu u količini od 1.2 L/ha, u fazi od drugog para listova suncokreta pa dalje.

U kukuruzu preporučujemo upotrebu herbicida CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha, za suzbijanje svih širokolisnih korova, faza primene do 6 listova kukuruza.

U jabučastom voću borba protiv čadjave krastavosti se nastavlja primenom fungicida DELAN 700 WG u kolicini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola.

Za  jagodasto voce (jagoda,malina) preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.5 kg/ha (upotreba 1000 litara vode/ha), radi suzbijanja truleži u ovim kulturama. Napomena SIGNUM je jedan od retkih fungicida REGISTROVANIH za primenu u jagodastom vocu sa karencom od 7 dana.

         Zaštitu ponavljati u razmacima u zavisnosti od korištenog preparata: ako su korišteni Avaunt ili COragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana, ako su korišteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha svakih 3 dana.

      Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Pančevo, Bela Crkva, se očekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Bačka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odžaka, Vrbasa i Bečeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Bačka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgoš od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvršiti zaštitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

      Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza šećerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne očekuje značajnija pojava jaja i gusenica.

           Značajnije piljenje gusenica kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u Sremu, južnoj Bačkoj i južnom Banatu se očekuje u periodu od 27. do 31. jula. U ovom periodu se predlaže pregled kukuruza na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili sveže ispiljenih gusenica na više od 3% biljaka kukuruza predlaže se vršenje zaštite. Ako se zaštita radi odmah preporučuje se upotreba preparata Avaunt 0,3L/ha ili Coragen 0,15L/ha. Ako se zaštita vrši u periodu od 30. jula do 04. avgusta preporučuje se upotreba preparata Karate zeon 0,2L/ha, Actellic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Na severu Vojvodine se preporučuje samo pregled useva u navodnjavanju.

             Na Telečkoj visoravni, te na mestima gde je pamukova sovica (Helicoverpa armigera)pravila značajnije štete treba pregledati kukuruz i na prisustvo pamukove sovice. Koristiti preparate kao i kod kukuruznog plamenca.

           Registrovan je početak leta leptira podgrizajućih sovica druge generacije (Agrotis segetum i Agrotis exclamationis).

         Brojnost leptira podgrizajućih sovica je još uvek suviše mala da bi u polju trebalo preduzimati neke mere.