Poljoprivredna proizvodnja za 2024. godinu je manje više gotova. Kakve su bile vremenske prilike tokom nje, videćemo ako podatke uporedimo sa prosečnim (srednjim) vrednostima za predhoni period. U ovoj analizi, podaci za Sombor tokom 2024. godine, upoređeni su sa podacima za period od 1948. do 2023. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, srednja temperatura za period od januara do septembra bila je za 4,1^OC viša! Iskazano po mesecima u januaru je bila viša za 3.2 ^OC, u februaru za čak 7,5 ^OC, u martu za 3,8 ^OC, u aprilu za 2.3 ^OC, u maju za 2,3 ^OC, u junu za 3 ^OC, u julu za 4,5 ^OC, u avgustu za 5,4 ^OC i u septembru za 2,8 ^OC.

            Padavina je bilo za oko 6% više od višegodišnjeg proseka. U periodu januar avgust srednja visina padavina je 408mm a tokom 2024. godine bila je 422mm. Najveći uticaj na biljke je imao loš raspored padavina. Mart, maj i jun su imali padavina više od proseka i to za 17, 50 i 32mm, dok su februar, april, jul, i avgust imali manje padavina za 21, 17, 1 i 44mm.

            Bilo je dosta lokalnih padavina pa su one lokalno direktno uticale na prinose. Zbog toga su se pojavile velike razlike u prinosima čak i u bliskim delovima atara.

            Nadprosečne temperature u februaru i martu pokrenule su vegetaciju mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Osim ranijeg kretanja vegetacije i fenofaze su veoma brzo završavane. Nedostajao je dan dva, pa da se sa žetvom strnih žita krene u maju, umesto krajem juna ili početkom jula. Visoke temperature su osim na ranije sazrevanje uticale i na kvalitet plodova. Jabuke pred berbu kao da su skuvane na stablima, U  kratkom roku su prezrele, pa je njihova sposobnost čuvanja znatno smanjena.

            Uslovi za pojavu prvih infekcija mrke pegavosti lista šećerne repe se obično ispune krajem maja a ove godine je to bilo već početkom maja, odnosno 20tak dana ranije. Toploljubivim insektima su pogodovali uslovi, pa je brojnost vrsta: Agrotis segetum, A: exclamationis, Helicoverpa armigera i Ostrinia nubilalis bila jako velika. Zabeležena je masovnija pojava toploljubivih insekata od kojih bi istakli lokalnu masovnu pojavu tropskih migratornih vrsta Spodoptera exigua i Mythimna unipuncta, koje su u postojbini označene kao značajne štetočine.

            Kakve vremenske uslove možemo očekivati u budućnosti? Na osnovu podataka koji se mogu videti u grafikonima u prilogu po mesecima zaključci su sledeći:

Januari su topliji za 3^OC i možemo očekivati dalje povećanje: ako uporedimo temperature u poslednjih 14 godina, jedan januar je bio hladniji od proseka i to drastično, ostali su bili topliji.

Februari su topliji za 4,5^OC i možemo očekivati dalje povećanje temperatura: u poslednjih 11 godina samo jedan februar je bio hladniji od proseka, ostali su bili topliji.

Mart je ostao promenljiv – teško predvidiv. Srednje temeprature u martu su generalno u porastu, ali su u poslednjih 10 godina tokom 7 bile više od proseka a tokom 3 godine temperature u martu su bila hladnije od proseka.

April je teško predvideti. Naime nakon tendencije porasta po dekadama u poslednjih 5 godina imali smo tri godine u kojima je april bio hladniji od proseka i dve u kojima je bio topliji.

Maj je teško predvideti. U peslednjih 10 godina, 5 je dilo toplije a 5 hladnije od proseka!

Jun, jul, avgust i septembar su bili topliji (1,8 ^OC; 2,8 ^OC; 2,9 ^OC; 2,4 ^OC) i može se očekivati dalji porast. Srednje mesečne temperature u ovim mesecima su tokom poslednjih 10-15 godina bile više od prosečnih vrednosti.

Oktobari su topliji za 2,5 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 12 godina, samo dva oktobra su bila hladnija od proseka.

Novembri su topliji za 2,3 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 16 godina, samo dva novembra su bila hladnija od proseka.

Decembar je topliji za 2,5 ^OC do proseka i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslenjih 11 godina, samo dva decembra su bila hladnija od proseka.

Znači dalje povećanje temperatura možemo očekivati, sve dok se ne pređe granica pa se procesi okrenu u drastično suprotnom pravcu, ne bi li Zemlja ponovo uspostavila ravnotežu koju čovek pomera.

      Sovica šećerne repe je mediteranska vrsta koja se hrani na preko 180 biljnih vrsta. Kada se prenamnoži velika je štetočina na šećernoj repi, duvanu, lucerki i soji. Može da da se razvija i na kupusu, salati, brokoliju, paprici... Poslednji put kod nas je bila masovna 2015. godine i tada je napravila golobrst na par njiva na šećernoj repi u okolini Bele Crkve. Gusenice možete videti na drugim sajtovima. Najveći deo lisne mase na šećernoj repi ove godine je zbog suše propao a trulež korena je sada najveći problem. Ipak preporuka je da se pregledaju navedeni usevi, a posebno šećerna rapa u zalivanju u periodu do 7. septembra i po potrebu uradi suzbijanje gusenica. Repe koje će se vaditi tokom narednih 20 dana ne moraju se štititi. Za suzbijanje se mogu koristiti:...

      Zahvaljujući toplom vremenu podgrizajuće sovice poslednjih godina redovno razvijaju treću generaciju. Ipak ova godina im je izgleda bila posebno povoljna, pa je treća generacija izuzetno brojna. Visoka brojnost traje već 15 tak dana. Stoga možemo očekivati masovnu pojavu gusenica tokom naredne dve nedelje. Leptiri polažu jaja na zemlju i skoro ih je nemoguće uočiti! Mlade gusenice se razvijaju na velikom broju biljaka, ali u slučaju veće brojnosti mogu biti veoma štetne na mrkvi, krompiru, cvekli, šećernoj repi, kupusu, lucerki, duvanu, uljanoj repici, svim postrnim usevima, pa čak i na pšenici, ječmu i mladim drvenastim biljkama u rasadnicima. Preporuka je da se pregledaju prizemni delovi bijlaka na prisustvo malih gusenica tokom narednih 5-6 dana. Ukoliko se uoče gusenice, treba ih suzbijati rano ujutro sa:

    Za predstojeće dane najavljene su lokalne padavine, pa je preporuka da se pre toga uradi zaštita repe fungicidima: ...

    Trulež korena repe, počinje da se javlja na skoro svim parcelama. Proces truljenja posebno je izražen na repama koje su pored zaraženosti mikoplazmom, izložene lošem vodnom režimu usled nedostatka vlage ili loše obrade zemljišta. Naravno udeo repa gde kreće trulež je različita. Jedina mera koja može sprečiti dalji razvoj bolesti je ranije vađenje. Kako bi se na vreme obezbedili raniji termini vađenja, preprouka je da se brojanjem ustanovi tačan udeo repa gde kreće trulež. Brojanje treba vršiti na većem broju mesta dijagonalno po parceli, na sličan način kao što se broji sklop, jednom u nedelju dana, da bi se videla tendencija širenja simptoma truleži. 

    Zahvaljući lokalnim pljuskovima i visokim temperaturama, povoljni uslovi za razvoj Cercospora beticola - pegavost lista su povoljni.

Preporuka je da se narednih par dana uradi zaštita sa:...

     Poslednjih par dana je skoro u svim rejonima gde se gaji šećerna repa pala kiša. Velika vlada i relativno visoke temperature pogoduju razvoju pegavosti repe, pa je preporuka da se uradi zaštita sa:....

    Od stručnjaka koji se bave cikadama, skrenuta je pažnja na grešku koja je objavljena na Agroupozorenju 15.06.2024. godine. Naime, kod nas je lisni cvrčak Pentastiridius leporinus jako redak. Dominantne vrste koje prenose gumozu repe u Srbiji su roda Reptalus sp. Kako je napisano za P. leporinus, tako važi i za Reptalus sp. insekticide iz grupe piretroida i acetamiprid ne treba primenjivati protiv lisnih cikada u šećernoj repi!!! Pojedini preparati su efikasni samo protiv larvi P. leporinus i Reptalus sp., ali ne i protiv odraslih koje prenose gumozu, pa se ni njihova upotreba, od strane stručnjaka za cikade ne preporučuje u šećernoj repi kod nas.

Jedina efikasna mera je držati biljke u što boljoj kondiciji, a ako se počne javljati gumoza, preporučuje se ranije vađenje takvih njiva, jer gumozne korenove kasnije napadaju prouzrokovači truleži repe!

    Obimne kiše protekle nedelje i predviđeno toplo vreme stvoriće povoljne uslove za razvoj bolesti šećerne repe. Preprouka je da se narednih dana uradi zaštita sa:...

   Sovice koje mogu biti štetne su na klopkama malobrojne i ne mogu trenutno predstavljati ekonomski značajnu opasnost.

   U poljima šećerne repe može se videti veliki broj cikada - lisnih cverčaka. Samo mali broj cikada je prenosioc bolesti gumoze repe. Nekontrolisana upotreba insekticida najpre će suzbiti prirodne neprijatelje, a tek onda štetne insekte u usevima repe. Preporuka je da se usevi šećerne repe pregledaju na prisustvo lisnog cvrčka Pentastiridius leporinus i upotreba insekticida obavi samo na poljima gde se ustanovi njeno prisustvo. Kod nas ne postoje registrovani insekticidi za ovu štetočinu, ali upotrebu neselektivnih piretroida i acetamiprida treba izbegavati.  

Nedostatke Bora na šećernoj repi može se uočiti po propadanju centralnog dela rozete počevši od najmlađeg lista, na lisnim drškama (sa gornje strane) starijeg lišća se uočavaju braonkaste mrežaste pege, koje vode ka korenu, kasnije i koren biva zahvaćen spuštanjem bolesti sa lisnih drški, preko centralnog dela rozete i na kraju dolazi do propadanja cele biljke. Preporuka je :... (samo za pretplatnike).

    Zahvaljujući vanredno toplom proleću tokom koga su srednje mesečne temperature u martu bile u proseku više za 4,6 stpeni po Celzijusu, tokom aprila za 3,9 a tokom maja za 1,9, ispunili su se uslovi za pojavu primarnih zaraza pegavošću repe.

    Preporuka je da se u periodu od 7 do 9 juna uradi prva zaštita protiv pegavosti repe koju prouzrokuje Cercospora beticola na repama koje su posejane u periodu do 01. aprila sa: ...

    Navedeni preparati se mogu mešati sa sredstvima za ishranu: ...

Voće koje završava sa cvetanjem ili je tek zametnulo plodove se trenutno nalazi u vrlo osetljivoj fenofazi. Pšenice se približavaju periodu cvetanja, a neke sorete (kao na primer Avenue) su u cvetu.

Posle desetak dana nadprosečno toplih dana za ovo doba godine usledio je drastičan pad noćnih i jutarnjih temperatura. Niske temperatu bi mogle prouzrokovati značajne štete. Da bi se ublažili stresni uslovi kojim su izložene sve biljne kulture i ojačao njihov imunitet, preporučujemo folijarni tretman nekim od preparata...

* Kod pšenica (hlebnih sorti) je posebno preporučljivo dodavanje aminokiselina radi poboljšanja kvaliteta zrna.

* Izuzetak su konzumne šljive koje ne treba tretirati biostimulatorima zbog opasnosnosti od fitotoksija i stvaranja krastavosti pokožice.

Nadprosečno topao početak aprila nas je iznenadio, temperature će u nedelju i ponedeljak u većem delu Srbije dostići 30 C°. Ovo je samo jedna u nizu od posledica klimatskih promena, a treba biti spreman na to da ćemo se ovakvim i sličnim ekstremima u budućnosti sve više suočavati. Jedino što nam ostaje jeste da se prilagođavamo i sa njima borimo. Biljkama u polju nije lako, a pogotovo kada pored temperaturnih bivaju izložene i pesticidnim stresovima. Zato je naša preporuka da se uz svaki pesticidni tretman doda jedan od navedenih biostimulatori radi lakšeg otklanjanja stresa kod svih biljnih kultura : Algavell 1,5 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, Phylgreengema 1,5 l/ha, Bioplex 0,4 l/ha, Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, Megafol 1 l/ha, Isabion 2 l/ha, Vellamin 3 L/ha, Wuxal amino 1 l/ha.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2024. godinu, poželjno je da pošalju potrebe do 02. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Autographa      gamma             gama sovica                         feromon                VARL+ i RAG

Halyomorpha      halys     braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis   kupusni moljac                       feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum           kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis (sordidus)  skočibuba (žičar)            feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator                skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis            staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus           skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

  Više o feromonima pročitajte ovde a cenovnik možete videti ovde.

Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

 Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

 Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

 Obojene klopke koriste osobinu insekata da ih privlače određene boje. Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepak lepljiv). Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.

 Bez obzira na to koje klopke se koriste važno je da se one postave na vreme, na mestu gde je vrsta koju želimo da pratimo najbrojnija i da se brojnost očitava redovno. Pravo vreme postavljanja se može odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura. Podaci o sumama efektivnih temperatura za Srbiju se mogu pronaći na sajtu www.agroupozorenje.rs Podatak o pravom mestu postavljanja je dat u uputstvu za upotrebu svake vrste. Očitavanje se može vršiti svaki dan, ali pošto je to nekada teško izvodljivo ili veoma skupo, potrebno je znati da je sasvim dovoljno prebrojavanje sakupljenih insekata vršiti dva puta nedeljno.

 Pošto jedan feromon privlači najčešće jednu vrstu, u voćnjak je potrebno da se postavi onoliko klopki koliko vrsta želimo da pratimo. Veoma je bitno da se feromonske klopke za različite vrste postave na najmanje 20 metara udaljenosti jedna od druge! Takođe prilikom postavljanja feromona u klopku ne sme se dodirivati kapsula feromona (crvena gumena pločica). Ukoliko je dodirnuta kapsula, ruke treba oprati sapunom pre nego što se počne montiranje klopke za drugu vrstu. Plastični delovi klopke se mogu koristiti duže vremena, nekad i nekoliko godina. U klopku uvek treba postavljati feromon za istu vrstu, jer plastika povuče miris feromona koji je korišten pa ukoliko se stavi feromon druge vrste može se pojaviti veći ulov vrste koja je predhodno korištena u njoj.

 Insekte koji se zalepe je nakon prebrojavanja najbolje skinuti sa lepka. Skidanje insekata se vrši čačkalicom ili suvom grančicom. Jedna čačkalica ili grančica se koriste samo za jednu vrstu insekta. Ukoliko se ulovi veliki broj jedinki, najbolje je promenuti lepljivu ploču, jer  lepljiva površina gubi na efikasnosti zbog velike količine ljuspica koji odpadne sa krila leptira.

 Kod nekih vrsta, ukolko su u pitanju pojedinačna usamljena stabla se feromonske klopke mogu koristiti za masovno izlovljavanje neke vrste. Tada se na jedno stablu ili grupu stabala postavi veći broj klopki, svi mužjaci se zalepe na klopke i nema ko da oplodi ženke, pa nema ni polaganja jaja. Ovo će biti efikasno samo ako postoji veća udaljenost do drugih stabala te biljne vrste, jer je većina štetočina lenja da leti na veće udaljenosti, ukoliko negde već imaju pogodne uslove za razvoj. 

   Zemljište je osnovi resurs za proizvodnju najvećeg dela hrane za Čoveka. Iako po obradivom Zemljištu gazimo i vozimo se traktorima, u pitanju je jedna živa smeša prepuna mikroorganizama. Potreba da se proizvede što više hrane po sve nižoj ceni, nateralo je poljoprivrednike da se trude da iz obradivog Zemljišta dobiju što više. Vreme je pokazalo da obradivo Zemljište nije večni samoobnovljivi resurs. Vremenom, narušavamo zdravlje obradivog Zemljišta.

    Institut BioSens, pokrenuo je projekat Čuvari zdravlja zemljišta. Cilj ovog projekta je angažovati poljoprivrednike i mlade generacije, kao svojevrsnih čuvara održivosti zemljišta, kroz relevantne poljoprivredne organizacije, predškoleske i školske ustanove, da zajedno prate indikatore zdravlja zemljišta na teritoriji Vojvodine tokom 2024-2025 godine. Uz edukativnu podršku naučnih istraživača, građani naučnici će koristeći jednostavne, ekonomične i standardizovane metode za uzorkovanje i merenje odabranih fizičkih, hemijskih i bioloških indikatora zemljišta, generisati podatke o zemljištu i donositi zaključke zasnovane na indikatorima. Nakon validacije i analize, prikupljeni podaci će biti podeljeni sa svim učesnicima radi zajedničkog izvođenja zaključaka i produbljivanje razumevanja zdravlja zemljišta, kao i olakšavanja budućih saradnji i inicijativa između građana kao pojedinaca, lokalnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i istraživačkih institucija.

    Ukoliko želite da učestvujete u projektu, prijavite se i budite Čuvar zdravlja zemljišta

              Ozima sovica je 2023. godine bila manje brojna od proseka. U Čelarevu je to svega par primeraka manje, jer je prosek 192 leptira, a zabeleženo je 188. U Somboru je zabeleženo 84 primerka što je pola od uobičajene brojnosti koja iznosi 159. Iako je prognozirano povećanje brojnosti prve generacije, do nje nije došlo, verovatno zbog izuzetno kišnog proleća, kada ozima sovica završava svoje prezimljavanje.

              Bile su prisutne tri generacije. Prvi leptir u Čelarevu je zabeležen 17. aprila, što je najranije zabeležen primerak u Čelarevu od 2008. godine od kada se leptiri prate. Nakon tog primerka usledila je pauza u pojavi do 06. maja, a pojedinčani leptiri sa kraćim i dužim periodima bez ulova su bili prisutni do 13. juna u Čelarevu, odnosno do 17. juna u Somboru. Zabeleženo je 10 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

              Druga generacija je bila prisutna od 6. jula pa do 02. septembra u Somboru i 08. septembra u Čelarevu. Zabeleženo je 43 leptira u Somboru sa vrhom u letu 25. avgusta kada je zabeleženo 7 leptira i 79 u Čelarevu sa vrhom u letu 29. avgusta kada je zabeleđeno 17 leptira za noć.

              Treća generacija leptira je bila prisutna od 09. septembra, pa do 28. septembra u Čelarevu a u Somboru su se leptiri lovili na svetlosnu klopku do 14. oktobra. U Čelarevu je zabeleđeno 95 primeraka treće generacije sa vrhom leta 19. septembra kada je zabeleženo 34 leptira za noć. U Somboru je zabeležen 31 primerak bez vrha leta.

              Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 7,4 a u Čelarevu 12,4. Pošto je veći od 1, prognozira se povećanje brojnosti leptira prve generacije u proleće 2024. godine. Obzirom na brojnost u 2023. godini, ne treba očekivati značajnije štete od gusenica prve generacije ozime sovice i pored pozitivne prognoze.

Leptiri metlice su tokom 2023. godine u Somboru bili brojniji od proseka, a u Čelarevu manje brojni od proseka. U Somboru je zabeleženo 109 primeraka (prosek je 46) a u Čelarevu 73 (prosek je 123) i to je to bila najveća brojnost posle 2014. godine. Prisutne su bile tri generacije leptira.

              Prvi leptir 2023. godine je zabeležen 8. maja, a zatim su još tri leptira prve generacije zabeležena 24. i 29. maja i 03. juna u Somboru. U Čelarevu su tri primerka zabeležena 14., 22. i 24. maja.

              Početak leta druge generacije 2023. godine teško je odvojiti od kraja leta prve generacije. Druga generacija je bila pristuna od 03. juna do 24. jula u Somboru i od 05. juna do 19. jula u Čelarevu. U Somboru je manji vrh u letu zabeležen 22. juna sa 5 leptira i glavni vrh 12. jula sa 16 primeraka za noć. U Čelarevu je zabeležen vrh u letu 9. jula sa 7 primeraka za noć. Najveća brojnost leptira je zabeležena u uobičajeno vreme, sredinom jula meseca. U Somboru je zabeleženo 70 leptira druge generacije a u Čelarevu 56.

              Treća generacija u Čelarevu bila je prisutna od 13. do 29. avgusta i zabeleženo je 14. primeraka. U Somboru zabeleženo je 36 leptira druge generacije. Najveći broj u periodu od 08. do 29. avgusta i nakon toga po jedan primerak 08., 10. i 20. septembra. U Somboru je zabeležen i vrh u letu treće generacije 16. avgusta sa 6 primeraka za noć.

              U usevima šećerne repe, lucerke, kukuruza, suncokreta tokom 2023. godine, nije zabeležen povećan broj gusenica metlice i nije bilo potrebe za njenim suzbijanjem.

      Evropska unija neprestano dopunjuje podatke o dozvoljenim / zabranjenim pesticidima -  sredstvima za zaštitu bilja. Srbija sa vremena na vreme usklađuje svoju listu dozvoljenih aktivnih materija. Veći broj aktivnih materija je zabranjen u Srbiji pre nekog vremena, ali do novembra 2023. godine su zalihe morale biti potrošene.

      Svaka dalja upotreba na bilju u Srbiji od ove godine zabranjena je za

     Insekticide:

Alfa cipermetrin koga sadrže: Faskord , Esperoi Fastak

Diflubenzuron koga sadrže: Dimilin i Shlem

Etoksazol koga sadrže: Borneo i Uranus

Fenoksikarb koga sadrži Insegar

Fosmet koga sadrži Imidan

Imidakloprid koga sadrže: Confidor, Kohinor, Coup, Kondor, Macho, Lobo Espero

Indoksakarb koga sadrže: Avaunt, Avatar, Indoxatop, Indy

    Fungicide:

Ciprokonazol koga sadrže: Arcon esxtra, Census, Amistar extra, Comrade, Granada, Ison, Seguris extra, Cerox, Sphere, Venere.

Famoxadon koga sadrži Equation pro, Elbrus i Espada

Fenbukonazol koga sadrži Indar

Flutriafol koga sadrži Cerpakt top, Fluoco, Slupact, Impact, Imperium, Priora, Vintage

Mankozeb koga sadrže: Dithane Candeza, Manfil, Mankogal, Mankosav, Nota, Penncozeb, Pinozeb, Titular, Prevent, Fantic M, Cuprofix 30MZ, Cimozate M, Curzate M68, Cymoclean 714WP, Fuerza, Profilux, Vokal, Adut, Fylal double, Notimil MZ, Alijansa, Ridomil gold MZ, Silueta, Akord plus, Valis M, Electis 75WG

Miklobutanil koga sadrže: Foton, Miclo i Systane

Prohloraz koga sadrže: Azimut, Faxer, Mirage, Spartak 45EC, Mystic pro 500EC, Zamir, Kinto duo

Tiofanat metil koga sadrže: Duofen, Funomil, Galofungin T, Privado, Prunus, Topsin Duofen plus, Sekvenca plus, Postulat dou, Antre plus, Sanus

    Herbicide:

Haloksifop P metil koga sadrže Gallant super, Halogeniks i Malibu

   U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije u periodu od 27. do 30. novembra 2023 godine, biće održan XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije. prijava i registracija učesnika može se izvršiti putem do 25 novembra na stranici https://plantprs.org.rs/xvii-simpozijum-o-zastiti-bilja/ ili na tokom simpozijuma. 

    Tokom prepodneva biće održavana stručna predavanja, a popodne su prezentacije spoznora.

Meteorološke prilike direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Vremenske prilike izmerene 2023. godine u Somboru uporedili smo sa periodom od 1948. do 2022. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, temperatura tokom prvih devet meseci 2023. godine bila je mnogo viša. U januaru je to bilo za čak 5,3^OC  više od proseka, u februaru za 2,6 ^OC, u martu za 3,1 ^OC; u maju za 0,4 ^OC , u junu za 0,9 ^OC; u julu i avgustu za 2,6 ^OC  i u septembru za 4,6 ^OC. Samo tokom aprila je izmerena srednja temperatura niža od proseka i to za 0,6^OC. Prvih devet meseci su u proseku bili topliji za 2,4 ^OC!

            U odnosu na prosečnu visinu padavina: januar, februar, april i avgust su imali više padavina, a mart, maj, jun, jul i septembar manje padavina. Kada se saberu visine padavina, u proseku padne 456.3mm padavina, a tokom 2023. godine je palo svega 373mm. Znači ukupno je palo 83mm padavina niže od proseka. Najniže padavine su zabeležene tokom juna svega 13mm (65mm manje od proseka), marta 18mm (16mm manje od proseka) i tokom jula 29mm (38mm manje od proseka).

           Kiše tokom aprila i maja su stvorile pogodne uslove za prouzrokovače gljivičnih bolesti. Plamenjača se pojavila intenzivno na usevima krompira, vinove loze, paradajza, luka… Pegavosti, rđe, plesnivosti klasa na strnim žitima. Krastavosti na jabukama i kruškama.

            Leto je bilo izuzetno toplo pa su promene vremena često bile praćene lokalnim vremenskim neprilikama. Više nego ikad do sada osetila se snaga letnjih oluja koje su stvarale jezera od njiva, čupale protivgrade mreže u voćarstvu, a grad je lokalno bio tako intenzivan da se posle njega nije moglo prepoznati koji usev ja pre oluje bio na njivi.

            Svaki čovek bi morao da se zapita šta može da uradi da bi se klimatske promene zaustavile

     U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu od 13. do 16. septembra biće održan XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Entomološkog društva Srbije. 

     Prvog dana Simpozijuma, biće prezentovani radovi o prirodnim neprijateljima stenica (Halyomorpha halys), štitastih vaši te novim saznanjima o biologiji i suzbijanju vrsta koje su značajne za biljnu proizvodnju, ali i druge teme.

Otvaranje je zakazano u 10. časova, a program 13. septembra 2023. godine je sledeći: 

10:15-10:35 Francesco Tortorici, Luciana Tavella: CLASSICAL BIOLOGICAL CONTROL OF HALYOMORPHA HALYS AND DROSOPHILA SUZUKII: RESULTS OF NATIONAL ACTIONS AND SITUATION IN ITALY ž

10:35-10:50 Marina Dervišević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET PARAZITOIDA ŠTITASTIH VAŠI (HEMIPTERA: COCCIDAE) U SRBIJI

10:50-11:05 Korana Kocić, Anđeljko Petrović, Alf Tore Mjǿs, Željko Tomanović: FAUNA PARAZITOIDNIH OSA NORVEŠKE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: APHIDIINAE): NOVE VRSTE ZA NORVEŠKU I POTENCIJALNO NOVE VRSTE ZA NAUKU

11:05-11:20 Marija Milošević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET ENTOMOFAGA PULVINARIA VITIS (L.) (HEMIPTERA: COCCIDAE) U VINOGRADU SA I BEZ PRIMENE INSEKTICIDA

11:20-11:35 Aleksandra Konjević, Sandra Senji, Francesco Tortorici, Luciana Tavella: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE PRIRODNIH NEPRIJATELJA STENICA U SRBIJI

11:35-11:50 Maja Lazarević, Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Darija Milenković, Vladimir Žikić: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE ROD MICROGASTER LATREILLE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: MICROGASTRINAE) U SRBIJI

12:30-12:45 Ankica Sarajlić, Ivana Majić, Toni Kujundžić, Mato Drenjančević: PREGLED STANJA VRSTE SCAPHOIDEUS TITANUS NA PODRUČJU VINOGORJA SRIJEM U REPUBLICI HRVATSKOJ

12:45-13:00 Jelena Jović, Oliver Krstić, Tatjana Cvrković, Miljana Jakovljević, Slavica Marinković, Milana Mitrović, Ivo Toševski: INVAZIVNE VRSTE CIKADA (HEMIPTERA: AUCHENORRHYNCHA) U SRBIJI I VEKTORSKI ZNAČAJ U PRENOŠENJU FITOPLAZMI

13:00-13:15 Aleksandra Ignjatović Ćupina, Mihaela Kavran, Dušan Petrić, Jeremy Bouyer, Arianna Puggioli, Romeo Bellini, Wadaka Mamai, Sara Opačić, Sara Šiljegović, Nemanja Avrić, Miloš Petrović, Zoran Francuski, Dragan Dondur, Uroš Vlajkov, Dragana Radulović, Stefan Stefanović: TEHNIKA STERILNIH INSEKATA U SUZBIJANJU AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA U SRBIJI: PRVA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

13:15-13:30 Ivan Fijat, Nikola Laćarac, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Dušan Petrić, Mihaela Kavran: GONOTROFIČKI CIKLUS I FEKUNDITET AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA, AEDES ALBOPICTUS U SRBIJI (DIPTERA: CULICIDAE)

13:30-13:45 Željko Milovac, Snežana Pešić, Filip Franeta: PROMENA VREMENA POJAVE MALE I VELIKE REPIČINE PIPE U USEVU ULJANE REPICE

15:30-15:45 Ádám Egri, Ádám Mészáros, György Kriska, József Fail: DEVELOPING MANAGEMENT METHODS OF THE BROWN MARMORATED STINK BUG (BMSB), HALYOMORPHA HALYS

15:45-16:00 Jovan Dobrosavljević, Čedomir Marković: VERTIKALNA DISTRIBUCIJA LISNIH MINERA LIŠĆARSKIH DRVENASTIH VRSTA SRBIJE

16:00-16:15 Aleksandra Đorđević, Marija Miličić, Tamara Tot, Laura Likov, Ana Stefanović Grković, Sonja-Mudri Stojnić, Snežana Radenković: EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA U MONITORINGU OSOLIKIH MUVA (DIPTERA: SYRPHIDAE) SRBIJE

16:15-16:30 Ivana Lalićević, Svjetlana Janković Šoja, Anđa Radonjić: UTICAJ RAZLIČITIH SORTI PŠENICE I NJIHOVIH MEŠAVINA NA RAZVIĆE RHOPALOSIPUM PADI (HEMIPTERA: APHIDIDAE

17:15-17:30 Jovana Raičević, Jovana Bila Dubaić, Aleksandar Ćetković, Milan Plećaš: EFEKAT POLUPRIRODNE IVICE POLJA NA BROJNOST OPRAŠIVAČA I PRINOS ULJANE REPICE

17:30-17:45 Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Maja Lazarević, Darija Milenković, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: POVRATAK SVILENE BUBE: PERSPEKTIVE U OPTIMIZACIJI LABORATORIJSKOG UZGOJA

17:45-18:00 Nenad Zarić, Robert Brodschneider, Ljubiša Stanisavljević, Walter Goessler: IZBEGAVANJE APSORPCIJE TOKSIČNIH METALA KOD RADILICA MEDONOSNE PČELE (APIS MELLIFERA)

18:00-18:15 Aleksandra Trajković, Đurađ Milošević, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: PRIMENA FUZZY LOGIKE U MATRICAMA MORFOLOŠKO-FUNKCIONALNIH ATRIBUTA VISOKO KRIPTIČNIH EGZOFITOFAGNIH GUSENICA

Kotizacija za Simpozijum je 4000 dinara, a kontakt za uplate je entomolosko@gmail.com

    Prisustvo mrke pegavosti se jako razlikuje od njive do njive. Na njivama gde su pege prisutne i na mlađem lišću, preporuka je da se uradi zaštita kombinacijom: 

Curenox 2 kg/ha ili Vitra 3 kg/ha ili Funguran 2 kg/ha ili Cuprocaffaro 2 kg/ha ili Cuprozin 3,5 kg/ha ili ili Champ 1,8 kg/ha ili Neoram 2 kg/ha ili Nordox 1,25 kg/ha ili Cuprablau 3,5 kg/ha ili Bakarni oksihlorid 2 kg/ha ili Mastercorp 4 L/ha il Everest 4 L/ha

u kombinaciji sa: Sigura 0,4 L/ha Score 0,4 L/ha ili Sekvenca 0,4 L/ha Currando 0,25 L/ha, Ambasador 0,15 L/ha ili Different 0,2 L/ha ili Kapoera 0,4 L/ha.

Na njivama gde su pege prisutne samo na starijem lišću, preporuka je da se uradi zaštita samo sa: Serenade ASO 4 L/ha ili Gramino B 1,5 L/ha.

Kod otpornijih sorti, preporuka je da se uradi zaštita samo sa:

Neoram 2 kg/ha ili Curenox 2 kg/ha ili Nordox 1,25 kg/ha ili Vitra 3 kg/ha ili Funguran 2 kg/ha ili Cuprocaffaro 2 kg/ha ili Cuprozin 3,5 kg/ha ili ili Champ 1,8 kg/ha ili Cuprablau 3,5 kg/ha ili Bakarni oksihlorid 2 kg/ha ili Mastercorp 4 L/ha il Everest 4 L/ha + Gramino 1,5 L/ha ili Serenade ASO 4 L/ha.

kod manje otpornih sorti i na njivama gde je pojava pegavosti prisutna u većoj meri, dodati i Galofungin T ili Antre plus 1,5 L/ha

Preporuka je da se narednih par dana uradi zaštita šećerne repe kombinacijom:

Gramino 1,5 L/ha ili Serenade ASO 4 L/ha + Propulse 1,2 L/ha, 

a mogu se koristiti i kombinacije: Sigura 0,4 L/ha ili Score 0,4 L/ha ili Sekvenca 0,4 L/ha ili Currando 0,25 L/ha ili Ambasador 0,15 L/ha ili Different 0,2 L/ha ili Kapoera 0,4 L/ha u kombinaciji sa Galofungin T 0,5 L/ha ili Funomil 0,5 L/ha ili Gramino 1,5 L/ha ili Serenade ASO 4 L/ha.

Preporuka je da se narednih par dana uradi zaštita šećerne repe sa:

 Nordox 1,25 kg/Ha ili Neoram 2 kg/ha ili Curenox 2 kg/ha ili Vitra 3 kg/ha ili Funguran 2 kg/ha ili Cuprocaffaro 2 kg/ha ili Cuprozin 3,5 kg/ha ili ili Champ 1,8 kg/ha ili Cuprablau 3,5 kg/ha ili Bakarni oksihlorid 2 kg/ha ili Mastercorp 4 L/ha il Everest 4 L/ha u kombinaciji sa Revyvit 1,5 L//ha,

a mogu se koristiti i Unify ili Platero 1 L/ha ili Postulat 0,6 L/ha ili Soratel 0,8 L/ha ili Pylon 0,8 L/ha ili Olimp 0,8 L/ha.

   Brojnost leptira gama sovice je poslednja tri dana jako visoka na svetlosnim klopkama! To je posledica povećane brojnosti leptira tokom maja i povoljnih uslova za razvoj gusenica.

   Očekuje se visoka brojnost leptira još par dana, a onda smanjenje brojnosti leptira na klopci. Gusenice gama sovica je se razvijaju na preko 390 biljnih vrsta i često pravi štete na gejenim biljkama. Preporučuje se pregled paradajza, šećerne repe, kukuruza šećerca, soje, suncokreta, duvana i kupusa na prisustvo jaja narednih tri do pet dana, te pristutvo gusenica za 7 dana. Velika je verovatnoća da će biti potrebno vršiti suzbijanje gusenica gama sovice.

     2015. i 2021. godine kada je brojnost bila manja, gusenice gama sovice su morale biti suzbijane u soji, šećernoj repi, kupusnjačama, duvanu i paprici. Više o pojavi 2015. pročitejte ovde.

Nedostatke Bora na šećernoj repi može se uočiti po propadanju centralnog dela rozete počevši od najmlađeg lista, na lisnim drškama (sa gornje strane) starijeg lišća se uočavaju braonkaste mrežaste pege, koje vode ka korenu, kasnije i koren biva zahvaćen spuštanjem bolesti sa lisnih drški, preko centralnog dela rozete i na kraju dolazi do propadanja cele biljke.

Za povećanje količine šećera u korenu repe vrlo je važno primeniti đubriva na bazi bora (B) i natrijuma (Na).

Najbolje bi bilo prvi tretman kombinovati sa zatvaranjem redova šećerne repe, a drugi tretman borom sa drugim fungicidnim tretmanom, naša preporuka je : Wuxal Boron 2 l/ha  ili Foligal feed Bor 150 1 l/ha ili Headland Boron 1 l/ha ili Foliarel 21 % B 1 kg/ha ili Borovell 1 l/ha.

Na mestima gde nije ispoštovan plodored ( 4 godine) i gde je poznato da se javlja trulež korena šečerne repe (Rhizoctonia solani) u kombinaciji sa preparatom na bazi bora uraditi : Trafos K 1 l/ha ili Fosfivell Ca 1 l/ha.

Preporuka je da se pre najavljenih kiša uradi zaštita šećere repe od pegavosti lista sa: Gramino 1,5 L/ha + Spyrale 0,75 L/ha, a mogu se koristiti i Sigura 0,4 L/ha Score 0,4 L/ha ili Sekvenca 0,4 L/ha ili Currando 0,25 L/ha ili Ambasador 0,15 L/ha ili Different 0,2 L/ha ili Kapoera 0,4 L/ha u kombinaciji sa Galofungin T 0,5 L/ha ili Funomil 0,5 L/ha.

Ispunjeni su vremenski uslovi za pojavu primarne infekcije mrke pegavosti u šećernoj repi. Preporuka je da se uradi naseljavanje šećerne repe korisnim bakterijama, odnosno uradi zaštita sa Gramino 1,5 L/ha ili Serenade ASO 4 L/ha.

     Brojnost leptira metlice tokom 2022. godine je bila najveća od 2013. godine u Somboru i najveća od 2014. godine u Čelarevu. U Somboru je zabeleženo 40 leptira a u Čelarevu 38. To je manje u odnosu na prosek koji iznosi 46 za Sombor i 128 za Čelarevo.

     Prvi leptir je zabeležen 14. aprila u Čelarevu. To je 17 dana ranije od do sada najranije zabeleženog leptira metlice od kada se leptiri svakodnevno prate (1994. godina). U Somboru je prvi leptir zabeležen 26. maja. Nakon ovih pojedinačih primeraka u periodu pojave leptira prve generacije usledila je pauza u letu. Našto redovniji ulov je zabeležen tokom perioda pojave leptira druge generacije, od 16. juna do 2. jula kada je u Somboru zabeleženo pet a u Čelarevu osam primeraka.

     Treća generacija leptira od 31. jula do 09. septembra je takođe bila nešto brojnija. Zabeleženo je 33 leptira u Somboru i 28. leptira u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeleženi: u Somobru 16. avgusta i u Čelarevu 19. avgusta. Na oba mesta je zabeleženo po pet primeraka za noć.

     Nakon ovih perioda zabeležen je jedan usamljeni primerak 07. oktobra 2022. godine, što je ujedno i najkasnije do sada zabeležen leptir ove vrste.

     Krivulja dinamike leta leptira pokazuje da su leptiri druge i treće generacija leteli nešto ranije nego što je to uobičajeno. Pregledom useva šećerne repe, lucerke i kukuruza, ekonomski značajne štete od gusenica metlice tokom 2022. godine na području Bačke nisu zabeležene.

Meteorološke prilike tokom 2022. godine su se po mnogo čemu razlikovale od prosečnih godina. Da bi videli razlike, vremenske podatke za Sombor iz 2022. godine uporedili smo sa podacima za Sombor za period od 1948. do 2021. godine.

 Tokom prvih devet meseci 2022. godine, samo mart i april su bili hladniji od preseka i to za 0,4^OC i 0,7^OC. Svi ostali meseci su bili topliji. Januar je bio topliji za 2,5 ^OC, februar za čak 4,3 ^OC (!!!), maj za 2,4 ^OC, jun za 3 ^OC, jul i avgust za 3.2 ^OC i septembar za 0,9 ^OC. Period januar – septembar je bio u proseku topliji za 2 ^OC od prosečnih vrednosti.

Od 1948. godine, ovo je prva godina, da je tokom svakog od prvih osam meseci, mesečna visina padavina bila manja od proseka. Tokom januara je palo svega 9 mm, a prosek je 36mm. U februaru je palo 18mm a prosek je 35mm. Tokom marta svega 4 mm a prosek je 34mm.  Znači da tokom prosečne godine u prva tri meseca visina padavina bude 105 mm, a tokom 2022. godine je bila svega 31mm! Ipak ozimi usevi su bili dobro obezbeđeni vlagom, zahvaljujući činjenici da je u periodu oktobar, novembar, decembar 2021. godine visina padavina bila 210 mm a što je za 67 mm više od proseka koji za taj period iznosi 143mm.

April, maj i jun su bili sa visinom padavina 38, 56,8 i 67 mm što je za 21 mm niže od proseka. Suša je već počela da se oseti, a onda su usledili jul i avgust sa visinom padavina nižom za 47 i 15 mm od proseka. Kao posledica nižih padavina i nadprosečno visokih temperatura, jare biljke su na pojedinim poljima doslovce osušile. One biljke koje su preživele, doživele su strahoviti šok, od koga se nisu oporavile do kraja vegetacije.

Kišni septembar sa 112 mm padavina – 65 mm više od prosečnih, je spasio useve šećerne repe, ali suncokretu, kukuruzu i soji nije mnogo pomogao. Kod soje bi se moglo reći da je čak odmogao, jer se deo soja zazalenio i ponovo cvetao. Krajem oktobra trećina mahuna soje je istrulo, trećina mahuna je zrelo i počinje da se osipa, a trećina je zelena i čak ni uz desikaciju, niko ne može da prognozira kada će se zrna u njima osušiti. U voćarstvu i povrtarstvu, bez zalivanja proizvodnja je bila bez uspeha.

     Suvo vreme uslovilo je usporen porast repe, a samim tim i usporeno širenje pegavosti šećerne repe. Preporuka je da se tokom nekoliko narednih dana pregleda repa na prisustvo pegavosti. Ukoliko se pege ustanove na više od 20% biljaka, preporuka je da se uradi zaštita sa:

Nordox 2 kg/ha ili Champ DP 2,5 kg/ha ili Everest 3 L/ha ili Bakarni oksihlorid50 2,5 kg/ha u kombinaciji sa:

Pylon 0,8 L/ha ili Spyrale 0,75 L/ha ili Unifi 1 L/ha ili Duplex pro 0,8 L/ha ili  Eminent 1 L/ha.

Ukoliko se pege ustanove na 10-20% biljaka, preporuka je da se uradi zaštita samo sa nekim od preventivnih fungicida na primer:

Nordox 2 kg/ha ili Champ DP 2,5 kg/ha ili Everest 3 L/ha ili Bakarni oksihlorid50 2,5 kg/ha

a ukoliko se pege ustanove na manje od 10% biljaka, zaštitu treba raditi samo ukoliko je planirano vađenje nakon 1 oktobra takođe samo sa preventivnim fungicidom.

     Na pojedinim njivama zapaženo je značajno prisustvo repinog moljca (Scrobipalpa ocellatella). Ukoliko je napadnuto više od 50% biljaka, preporuka je da se prilikom zaštite od pegavosti doda insekticid: Cipkord 0,3 L/ha ili Karate zeon 0,25 L/ha ili Sumi Alpha 0,3 L/ha ili Scatto 0,5 L/ha ili Polux 1 L/ha.

Potencijal Mrke pegavost - Cercospora je dostigla nivo kada je potebno ponoviti zaštitu. Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi zaštita sa:

 Mankogal 80 2,5 kg/ha ili Manfil 80WP 2,5 kg/ha ili Mankosav 80 2,5 kg/ha u kombinaciji sa

 Propuls 1,2 L/ha ili Sanus 1,5 L/ha ili Duett ultra 0,5 L/ha ili Antre plus 1,5 L/ha 

a mogu se koristititi i Pylon 0,8 L/ha ili Spyrale 0,75 L/ha ili Unifi 1 L/ha ili Duplex pro 0,8 L/ha ili  Eminent 1 L/ha.

   Potencijal Mrke pegavost - Cercospora je dostigla nivo kada je potebno početi zaštitu. Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi zaštita sa:

 Mankogal 80 2,5 kg/ha ili Manfil 80WP 2,5 kg/ha ili Mankosav 80 2,5 kg/ha u kombinaciji sa

 DifurePro 0,4 L/ha ili Rias 0,4 L/ha ili Difure Gold 0,75 L/ha ili Spyrale 0,75 L/ha

a mogu se koristititi i Pylon 0,8 L/ha ili Spyrale 0,75 L/ha ili Different 0,3 L/ha ili Ambasador 0,3 L/ha ili Difcor 0,3 L/ha ili  Eminent 1 L/ha ili Sekvenca 0,3 L/ha.

Nedostatke Bora na šećernoj repi može se uočiti po propadanju centralnog dela rozete počevši od najmlađeg lista, na lisnim drškama (sa gornje strane) starijeg lišća se uočavaju braonkaste mrežaste pege, koje vode ka korenu, kasnije i koren biva zahvaćen spuštanjem bolesti sa lisnih drški, preko centralnog dela rozete i na kraju dolazi do propadanja cele biljke.

Za povećanje količine šećera u korenu repe vrlo je važno primeniti đubriva na bazi bora (B) i natrijuma (Na).

Najbolje bi bilo prvi tretman kombinovati sa zatvaranjem redova šećerne repe, a drugi tretman borom sa drugim fungicidnim tretmanom, naša preporuka je : Wuxal Boron 2 l/ha  ili Foligal Bor 150 1 l/ha ili Headland Boron 1 l/ha ili Foliarel 21 % B 1 kg/ha ili Borovell 1 l/ha.

Na mestima gde nije ispoštovan plodored ( 4 godine) i gde je poznato da se javlja trulež korena šečerne repe (Rhizoctonia solani) u kombinaciji sa preparatom na bazi bora uraditi : Trafos K 1 l/ha ili Fosfivell Ca 1 l/ha.

Tokom 2021. godine na svetlosnoj klopci ulovljeno je 274 leptira u Somboru i 292 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost to je 1,5 put više u Somboru i 2 puta više u Čelarevu.

Vrsta je bila pristuna u tri generacija. Leptiri prve generacije su leteli od 10. maja u Somboru i 11. maja u Čelarevu do 21. juna u Čelarevu i 26. juna u Somboru. Tokom leta zabeleženo je 153 leptira u Somboru i 67 leptira u Čelarevu. Maksimum leta je zabeležen 27. maja na oba mesta. Prilikom maksimuma je zabeleženo 14 leptira u Somboru i 7 leptira u Čelarevu. Osim maksimuma u letu zabeležen je po jedan vrh u letu i to 07. juna – 11 leptira u Somboru i 06. juna – pet leptira u Čelarevu.

Druga generacija je bila prisutna od 30. juna u Somboru i 15. jula u Čelarevu pa do 03. septembra na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 239, a u Čelarevu 210 primeraka. Treba spomenuti da je u Čelarevu zabeleženo i pet pojedinačnih primeraka u periodu od 28. juna do 05. jula, za koje je teško odrediti da li pripadaju prvoj ili drugoj generaciji. Maksimumi leta druge generacije zabeleženi su 08. avgusta – 21 primerak u Čelarevu i 09. avgusta – 20 primeraka u Somboru. Tokom pojave druge genracije u Somboru zabeleženo je još dva vrha u letu: 20. jula – 9 primeraka i 02. avgusta – 14 primeraka.

Leptiri treće generacije bili su prisutni od 07. septembra u Somboru i 10. septembra u Čelarevu do 01. oktobra na oba mesta. U Čelarevu je zabeleženo 10 pojedinačnih primeraka a u Somboru 17 primeraka. U letu treće generacije u Somboru zabeležen je i maksimum leta 29. avgusta sa pet leptira za noć.

Brojnost prve generacije u 2021. godini počela je da raste kasnije u odnosu na prosečnu pojavu. Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 15 dana u odnosu na prosek. U Somboru je maksimum zabeležen pet dana kasnije u odnosu na prosek, ali je najveći deo leptira zabeležen 15 dana kasnije nego što je to uobičajeno. Ovo kašnjenje možemo objasniti hladnim vremenom tokom aprila i maja.  Brojnost druge generacije je takođe počela da raste deset do petnaest dana kasnije u odnosu na prosečno vreme, ali je u Somboru maksimum leta bio u isto vreme kad je to uobičajeno. To se može objasniti veoma toplim junom i julom. U Čelarevu je maksimum brojnosti druge generacije kasnio 15 dana u odnosu na prosek, za čega nema objašnjenja. Treća generacija se javila tokom septembra i oktobra, što postaje uobičajeno vreme kao posledica globalnog zagrevanja.

Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 1,5 a u Čelarevu 3,1. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. To znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete od gusenica prve generacije na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

              Tokom 2021. godine ulovljeno je 114 leptira u Somboru i 466 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost za poslednih 13 godina, to je za 31% manje u Somboru i čak 3,4 puta više u Čelarevu.

              Vrsta je bila prisutna u tri generacije. Prva generacija leptira bila je prisutna od 11. maja do 21. juna na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 26 primeraka, a u Čelarevu 20. Tokom pojave prve generacije nije zabeležen ni jedan maksimum leta, jer su lovljeni po 1 – 3 primerka za noć.

              Druga generacija je bila pristuna od 30. juna u Čelarevu i 06. jula u Somboru, pa do 28. avgusta u Čelarevu i 29. avgusta u Somboru. Tokom leta druge generacije zabeležen je 71 primerak u Somboru i čak 236 leptira u Čelarevu. Maksimum leta u Somboru je bio 20. jula – 15 leptira za noć, a u Čelarevu 22. jula – 17 leptira. U Čelarevu je zabeležen i još jedan vrh u letu 03. avgusta, kada je zabeleženo 13 leptira.

              Treća generacija je bila pristuna u Čelarevu od 02. septembra do 19. oktobra, a u Somboru od 21. septembra do 02. oktobra. U Somboru je zabeleženo 17 leptira a maksimum leta je bio 31. septembra sa svega 4 leptira za noć. U Čelarevu je tokom pojave treće generacije zabeleženo ukupno čak 210 primeraka. Usamljeni vrh u letu je zabeležen 17. leptira sa 22 leptira za noć. Nazvan je usamljen vrh, jer je dva dana pre i dva dana posle ovog ulova brojnost leptira iznosila do tri primerka. Nasuprot ovom ulovu, 06. oktobra je ulovljeno 20 primerka za noć, ali je pre toga ulovljeno 7 i 14 primeraka a posle toga dva dana po 11 primeraka za noć. Zbog ovog 06. oktobar smatramo maksimumom leta teće generacije u Čelarevu.

              Kada se dinamika brojnosti tokom 2021. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, vidi se da je najveća brojnost prve generacije zabeležena oko 15 dana kasnije u odnosu na prosek. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7^OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula (više za 2.1 i 2.9^OC od proseka), naveća brojnost leptira zabeležena u vreme prosečne pojave.

Početak porasta brojnosti leptira treće generacija je malo kasnio, kao i najveća brojnost, što je posledica temperature u avgustu koja je bila za “samo” 0,8^OC toplija od proseka.

Štete od gusenica prve generacije tokom 2021. godine nisu zabeležene. Povećana brojnost leptira druge generacija je stvorila potrebu da se izvrši zaštita krompira i mrkve u južnoj Bačkoj, pa štete nisu primećene.

Koeficijent generacije po Meszaros-u u Somboru je 2,7 a u Čelarevu 11.8. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

     Nakon 2019. i 2020. godine, tokom kojih je brojnost leptira bila značajno manja u odnosu na višegodišnji prosek, 2021. u Somboru je zabeleženo 596 leptira. To je najveća brojnost leptira od 2001. godine kada je zabeležena migracija. Tada je zabeleženo 2198 leptira a od toga preko 1500 primeraka za 14 dana masovne migracije. U Čelarevu je 2021. godine zabeležen 1351 primerak i to je najveća brojnost od 2008. godine, od kada se brojnost prati na tom lokalitetu.

 Početak leta leptira zabeležen je u Somboru 12. maja, a u Čelarevu 01. maja 2021. godine. Mala brojnost zabeležena je do 20. juna. Zavisno od godine, nakon toga brojnost je manje ili više rasla.

Maksimum leta u Somboru zabeležen je 20. jula 2021. godine sa čak 228 leptira za noć. Tokom 2021. godine zabeležen je i još jedan pik u letu 24. avgusta (7 leptira za noć). U Čelarevu maksimum leta je bio 26. jula sa 69 leptira, a sem njega zabeležena su dva pika u letu: 20. jula  (54 leptira) i 25. avgusta (36 leptira). 

Tokom 2021. godine u Somboru se uočava velika brojnost tokom jula meseca i znatno manja u drugoj polovini avgusta. U Čelarevu velika brojnost je bila tokom jula. Nakon kratkog pada u brojnosti ona je ponovo porasla krajem avgusta i početkom septembra.

Gusenice gama sovice suzbijane su lokalno na parcelama pod šećernom repom, a širom Bačke na parcelama pod paprikom tokom jula i avgusta.

Za nama je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to videli, vremenske podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima za period od 1948. do 2020. godine.

Januar i februar 2021. godine su bili mnogo topliji i to za 3,4 i 3.6 ^OC u odnosu na prosečne vrednosti. Usledio je mart, koji je bio hladniji za samo 0,1 ^OC, pa april hladniji za čak 1.7 ^OC od proseka i maj koji je po temperaturi bio potpuno isti višegodišnjoj srednjoj vrednosti za maj. Jun a posebno jul su bili topliji od proseka i to za 2.1 i čak 2.9 ^OC od proseka. Nakon jula 2012. godine kada je izmerena prosečna temperatura od 25,1^OC, jul 2021. godine sa prosečnom temperaturom od 24,5^OC je drugi najtopliji jul od 1948 godine, od kada imamo podatke o temepraturama u Somboru. I avgust i septembar su bili topliji i to za 0,8 ^OC i 1.3 ^OC. Usledio je oktobar koji je bio 0.6 ^OC hladniji od proseka.

Mesečna količina padavina je tokom januara i februara bila viša od proseka za 40 odnosno 8 mm. Usledili su mart, april, maj i jun sa malo nižim padavinama u odnosu na prosek i to za 7, 9, 7 i 4 mm. Usledio je jul sa 58 mm i avgust sa 13mm višim padavinama od proseka. Zatim je tokom septembra bilo čak 38 mm padavina niže od proseka i na kraju imamo oktobar sa 38mm padavina više od proseka.

Znači da je vegetacija krenula sa dosta povoljnim uslovima vlage u zemljištu, koja se polako trošila u aprilu, maju i junu mesecu. U junu se nedostatak vlage počeo značajno osetiti. Ječam je sa prinosima bio zato dobar, a pšenica je već počela da pati usled suše i prinosi su pali ispod očekivanih u kratkom roku pred žetvu. Jari usevi posejani na vreme i u dobroj kondiciji su uspeli da dobro podnesu visoke temperature u junu mesecu. Oni su sačekali kiše u julu u dobroj kondiciji, dok su kasniji rokovi setve značajnije počeli da zaostaju u porastu.

 Značajnija količina kiša u julu je spasila useve, pa su biljke dobro podnele veoma toplo vreme tokom jula i kasnije avgusta koji je imao dobru količinu padavina. Septembar je bio veoma suv i topao, pa se to odrazilo na setvu uljane repice za narednu sezonu. Valjalo bi napomenuti i veoma vlažan oktobar koji je pomerio setvu većeg dela pšenice u kraj oktobra. Koliko će se to odraziti na narednu godinu zavisiće od vremena tokom zimskih meseci.

Vegetacioni period 2021. godine je bio za 0,7^OC topliji od proseka i sa 51mm padavina više od proseka. Najvažnije je da je ekstremno topao jul bio praćen visokim padavinama, pa većina useva je manje više uspela normalno da završi vegetaciju. Lokalno gde nije palo ovoliko padavina i na kasnije posejanim njivama, podbačaj prinosa je bio katastrofalan. Prinosi na kasnije posejanim njivama, na kojima nije pala navedena količina padavina, čak ni uz povećane cene poljoprivrednih proizvoda nisu mogle da donesu finansijsku dobit velikom broju proizvođača.

  16. i 17. novembra 2021. godine biće održan virtuelni sajam SmAgTech Expo (Smart Agricultur Technology). Na sajmu će biti reči o upotrebi informacionih, pamtnih tehnologija u poljoprivredi. Ukoliko želite da prisustvujete prijavite sa na: SmAgTechExpo.viralerasmus.org

Pogledajte detalje na instagramu https://www.instagram.com/smagtech_expo 

     U organizaciji Privredne komore Srbije i Fondacije Ana i Vlade Divac, održaće se panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo 9. novembra 2021. godine sa početkom u 11 časova.

   Na panelu će dr Goran Malidža izneti rezultate istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji.

   Moderator panela je: Dejan Jovanović, urednik portala Agromedia

 Uvodna obraćanja će održati: 

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (TBC)

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Privredna komora Srbije i

Ana Košel, direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac

Učestvovanje i diskusija učesnika panela- postavljanje pitanja uživo i online idu preko Zoom platforme. Prijava događaja se vrši na adresi https://bit.ly/3pY8riY 

Pitanja za sekciju diskusije možete poslati na email adresu intern1@divac.com , ili postaviti direktno u chat-u tokom trajanja prezentacije

    Česte kiše uslovile su dalje širenje pegavosti šećerne repe. Preporuka je da se narednih par dana uradi zaštita sa:

Mankogal80 ili Manfil ili Dithane neo tech 2,5 kg/ha +

Opus team 0,7 L/ha ili Difure gold 0,7 L/ha ili Spyrale 1 L/ha ili Sanus 2 L/ha ili Duet ultra 0,5 L/ha

    Na mestima gde se često gajila repa ili su već prisutne repe na kojima je počeo razvoj truleži, preporuka je da se doda i Gramino B 2,5 L/ha.

     Brojnost sovica koje mogu da izazovu oštećenja lisne mase na klopkama je na nivou da je samo veoma lokalno potrebno vršiti njihovo suzbijanje. Preporuka je da se pregledaju usevi u navodnjavanju na prisustvo sovica i po potrebi uradi njihovo suzbijanje sa: Lamdex ili Karete zeon ili Kozak 2,5 dL/ha ili Cipkord 2 dL/ha.

     Brojnost gama sovice tokom poslednjih nedelju dana je bila povišena. U repi se najčešće mogu pronaći pojedinačne gusenice. Preporuka je da se narednih par dana pregledaju usevi šećerne repe. Ukoliko se uoči više od 3 gusenice po metru kvadratnom, potrebno je obaviti suzbijanje. Za suzbijanje preporučuju se:  Karete zeon ili Kozak ili Lamdex 2,5 dL/ha ili Sumi alpha ili Cipkord 2 dL/ha.

    Na većini njiva pod šećernom repom, zabeležena je pojava pojedinačnih pega. Obzirom da se javljaju padavine, preporuka je da se ovih dana uradi zaštita. Na parcelama gde se pregledom ustanove pojedinačne pege na manje oe 5% biljaka preporuka je da se uradi zaštita preparatima: Dithane Neo tech 2,5 kg/ha ili Mankogal 80 2,5 kg/ha ili Manfil 2,5 kg/ha ili Polyram 2 kg/ha ili Mankogal 2,5 kg/ha. Na parcelama gde se pregledom ustanovi veći broj pega na pojedinačnim listovima, preporuka je da se navedenim preparatima doda: SCORE 0,3L/ha ili DIFCOR 0,3L/ha ili SEKVENCA 0,3L/ha ili DIFFERENT 0,3L/ha.

     Tople noći i velika rosa u usevu šećerne repe pogoduju širenju pegavosti repe. Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi zaštita preparatima: Gramino B 2,5 L/ha ili Bacilomix original 2,5 L/ha, koji se mogu mešati sa prepratima na bazi bora.

     U zaštiti se mogu koristiti i preparati: Mankogal80 2,5 kg/ha ili Dithane neo tech 2,5 kg/ha ili Mankosav 2,5 kg/ha ili Manfil 2,5 kg/ha, ali se no ne mogu mešati sa preparatima na bazi bora, pa bor treba koristitit odvojeno.

Nedostatke Bora na šećernoj repi može se uočiti po propadanju centralnog dela rozete počevši od najmlađeg lista, na lisnim drškama (sa gornje strane) starijeg lišća se uočavaju braonkaste mrežaste pege, koje vode ka korenu, kasnije i koren biva zahvaćen spuštanjem bolesti sa lisnih drški, preko centralnog dela rozete i na kraju dolazi do propadanja cele biljke.

Za povećanje količine šećera u korenu repe vrlo je važno primeniti đubriva na bazi bora (B) i natrijuma (Na).

Najbolje bi bilo prvi tretman kombinovati sa zatvaranjem redova šećerne repe, a drugi tretman borom sa drugim fungicidnim tretmanom, naša preporuka je : Wuxal Boron 2 l/ha  ili Foligal Bor 150 1 l/ha ili Headland Boron 1 l/ha ili Foliarel 21 % B 1 kg/ha ili Borovell 1 l/ha.

Na mestima gde nije ispoštovan plodored ( 4 godine) i gde je poznato da se javlja trulež korena šečerne repe (Rhizoctonia solani) u kombinaciji sa preparatom na bazi bora uraditi : Trafos K 1 l/ha ili Fosfivell Ca 1 l/ha.

   Nedavno je u Kaću proradio Magen Kać. U pitanju je preduzetnica, agencija za davanje saveta u poljoprivredi. 

   Primenom savremenih laboratorijskih metoda i izlascima na teren, vrši se savetovanje tokom proizvodnje i skladištenja koje omogućava smanjivanje troškova proizvodnje i smanjenje gubitaka prilikom skladištenja. Obavlja se utvrđivanje bolesti, štetočina i korova u biljnoj proizvodnji i daju smernice za njihovo suzbijanje. Saveti se daju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kako bi se biljke zaštitile sa što manjim uticajem na životnu sredinu i ugrožavanje zdravlja ljudi.

   Informacije možete dobiti na telefon 066 - 51 36 878 ili na poljomagen@gmail.com 

  XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije biće održano u hotelu Palisad od 22-25. februara 2021. godine. Prijava i program Savetovanje mogu se naći na sajtu Društva https://plantprs.org.rs/rs.

    Predviđeno je strogo pridržavanje epidemioloških mera protiv CoVid-19 tokom održavanja savetovanja.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2021. godinu, potrebno je da pošalju potrebe do 5. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       NOVO       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Halyomorpha      halys  NOVO   braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis NOVO       kupusni moljac         feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Ostrinia            nubilalis           kukurzni plamenac                mirisni mamak      VARL+

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum  NOVO kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis NOVO skočibuba (žičar)                   feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator   NOVO      skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis NOVO      staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus    NOVO       skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

    Više o feromonima pročitajte ovde.

     Usklična sovica bila je brojna. U Somboru je brojnost bila skoro četiri puta veća od prosečne brojnosti, a u Čelarevu 15% veća od prosečne brojnosti. Leptiri su bili prisutni u dve generacije, sa tim da su  u Somboru zabeležena i dva pojedinačna leptira treće generacije 14. i 16. septembra.

   Prva generacija bila je pristuna od 19. aprila do 24. juna. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 14. maja – 6 leptira za noć, a  u Somboru 29. maja – 24 leptira za noć. U Somboru je osim njega zabeležen još jedan vrh u letu i to 16. maja – 17 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 349 leptira prve generacije u Somboru i 60 u Čelarevu.

   Druga generacija bila je prisutna od 02. jula do 31. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu zabeležen je 21. jula – 10, i pik 14. avgusta – 7 leptira za noć. U Somboru je raspored najvećeg broja leptira bio obrnut, prvo je zabeležen pik u letu 17. avgusta – 27 leptira za noć, a tek potom maksimum leta 06. avgusta – 62 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 517 leptira druge generacije  u Somboru i 114 leptira u Čelarevu.

   Gusenice usklične sovice su krajem maja pravile štete i morale da se suzbijaju u kasnije rasađivanim paprikama. Gusenice druge generacije su morale da se suzbijaju u usevima krompira i mrkve.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 1,5, a u Čelarevu 1,9. Na osnovu koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno štete od gusenica prve generacije na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Za nema je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to prikazali, podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima od 1948. do 2019. godine.

Prva četiri meseca: januar, februar, mart i april bili su topliji od proseka. Posebno se tu istakao februar koji je bio čak za 5.3^OC topliji od proseka. Samo je februar 2016. godine bio topliji od februara ove godine! Nakon toga je usledio maj koji je za 0,4^OC bio hladniji od prosečnih vrednosti. Ovakav mesečni podatak ne pokazuje dovoljno jasnu sliku temperature u maju. Međutim ako se prisetimo ovog maja, setićemo se da smo morali paliti grejanje po kućama sve do kraja maja. To je zato jer je poslednja dekada u maju bila za 2,5^OC hladnija od prosečnih vrednosti za maj!

Za jun možemo reći da je bio oko prosečnih temperaturnih vrednosti, jer bio toliji za svega 0,5^OC od proseka. Jul, avgust i septembar su bili značajno topliji od proseka: jul za 1.3 ^OC, avgust za 2.9 ^OC a septembar za 2.7 ^OC, a to se jasno vidi i na grafikonu u prilogu.

Period april – avgust je bio topliji za 1,2^OC od prosečnih vrednosti.

Što se tiče padavina, januar je počeo sa 17mm padavina niže od prosečnih vrednosti. Zatim su usledili februar i mart sa +8 odnosno +5 mm više od proseka. Na osnovu ovog za period januar mart se može zaključiti da su vrednosti vlage bile uobičajene. Usledio je april sa 35mm padavina niže od proseka a onda i maj sa 26mm padavina niže od proseka. Tokom juna visina padavina je bila 114 mm odnosno 37mm padavina više od proseka. To nije u potpunosti nadoknadilo manjak vlage, ali biljke su bile u dobroj kondiciji. U julu je visina padavina bila 61mm odnosno samo 6 mm niže od proseka pa se dobra kondicija biljaka nastavila. Avgust je imao visinu padavina od 82 mm što je za 28mm više od prosečnih vrednosti. Biljke su se držale dobro sve do kraja avgusta kada je tri – četiri dana temperatura prešla 34^OC i prekinula normalno otpuštanje vlage iz zrna kukuruza i soje.

Period april – avgust je imao 2,7mm niže padavine od prosečnih vrednosti.

Ako se u obzir uzme da je isti period bio topliji za 1,2^OC i da je raspored padavina bio neujednačen, 2020. godina može se oceniti kao blago nepovoljna za razvoj gajenih biljaka.

     Česta pojava kiša pogoduje razvoju pegavosti šećerne repe. Pregledom useva, konstatovano je da je potencijal bolesti velik na sortama Tibor, Koala, Tesla, Panda. Mali potencijal bolesti je zabeležen na sortama: Terranova, Nansen, Eduarda, Sioux, Helenika. Na sortama na kojima je potencijal velik čak i za ranije rokove vađenja preporučuje se zaštita od pegavosti. Na sortama na kojima je prisutan velik potencijal bolesti, zaštita je potrebna samo na prebujnim usevima na kojima se planira kasno vađenje.

     Preporuka je da se pregleda svaka parcela odvojeno i svaka sorta odvojeno. Ukoliko su pristune biljke na kojima se pojedinačni celi listovi suše ili je broj pega na pojedinčanim litostovima velik, preporuka je da se uradi zaštita kombinacijom fungicida:

1. Odeon 1,8 kg/ha ili Bravo 2 L/ha +

2. Propulse 1,2 L/ha ili Opus team 0,8 L/ha ili Unify 1 L/ha ili Sanus 2 L/ha ili Rias 0,4 L/ha ili Difurepro 0,4 L/ha

3. Inex 0,1 L/100 L vode ili Dash 0,5 L/ha

   Ukoliko su u pojedinačne prege prisutne na manje od 70% biljaka, preporučuje se tretman samo sa Bacilomix original 3 L/ha.

    Pažnju treba obratiti i dalje na prisustvo kupusne i povrtne sovice. Ukoliko se konstatuje prisustvo jajnog legla ili 1 gusenice na 10 biljaka, preporuka je da se prilikom prskanja dodaju: Karate zeon 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Scatto 0,5 L/ha ili Plures 0,8 L/ha.

    Najvaljene kiše za narenih par dana pogodovaće širenju pegavosti lista šećerne repe. Preporuka je da se pregledaju usevi repe narednih 5 do 6 dana. Ukoliko su pege prisutne na više od 50% biljaka preporuka je da se uradi zaštita preparatima:

1. Odeon 1,8 kg/ha ili Bravo 2 L/ha +

2. Duett ultra 0,5 L/ha ili Teatar plus 1 L/ha ili Bumper P 1 L/ha ili Eminent 0,8 L/ha +

3. Inex 0,1 L/100 L vode ili Dash 0,5 L/ha

   Ukoliko su pojedinačne prege prisutne na manje od 50% biljaka, preporučuje se tretman samo sa Bacilomix original 3 L/ha.

    Pažnju treba obratiti i na prisustvo kupusne i povrtne sovice. Ukoliko se konstatuje prisustvo jajnog legla ili 1 gusenice na 10 biljaka, preporuka je da se prilikom prskanja dodaju: Karate zeon 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Scatto 0,5 L/ha ili Plures 0,8 L/ha.

    Promenljivo vreme i lokalne kiše, iako malog intenziteta, pogodovale su daljem širenju pegavosti repe. Preporuka je da se naredni tretman obavi u periodu od 15 do 17 jula kombinacijom preparata:

1. Odeon 1,8 kg/ha ili Bravo 2 L/ha

2. Opus team 0,8 L/ha ili Sanus 2 L/ha

3. Inex 1 dL/100 L vode

   Na poljima gde je ranije zabeležena pojava truleži repe preporuka je da se uradi zaštita preparatima: Trafos K ili Fosfivell Ca ili Nutri Fos K 3 L/ha.

   Veoma lokalno su uočene gusenice sovica, ali se radi o završetku razvoja gusenica sovica prve generacije, pa suzbijanje nije neophodno.

     Obimne kiše u proteklom periodu su pogodovole širenju pegavosti šećerne repe.Obzirom da su nove padavine najvaljene za 3. i 4. jul, preporuka je da se zaštita šećerne repe obavi 1 i 2 jula kombinacijom preparata:

1. Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 kg/ha

2. Propulse 1,2 L/ha ili Unify 1 L/ha

3. Inex 1 dL/100 L vode

Na njivama gde se često gaji šećerna repa preporuka je da se doda i Bacilomix original 2 L/ha.

Radi ublažavanja stresnih uslova prouzrokovanih obimnim kišama i visokim temperaturama preporuka je da se dodaju: Megafol 2 L/ha ili Delfam plus 2 L/ha ili Vellamin 2 L/ha ili Wuxal amino 2 L ili Isabion 2 L/ha.

Na poljima gde je ranije zabeležena pojava truleži repe preporuka je da se uradi zaštita preparatima: Trafos K ili Fosfivell Ca ili Nutri Fos K 3 L/ha.

     Pronađene su prve pege sa simptomima pegavosti lista šećerne repe. Uslovi za razvoj bolesti su veoma povoljne, a pošto se i narednih dana najavljuju padavine, preporuka je da se uradi zaštita u periodu od 17 do 19 juna preparatima:

1. Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 kg/ha

2. Rias ili Difure pro 0,5 L/ha

3. Inex 1 dL/100 L vode

   Na njivama gde se često gaji šećerna repa dobro je dodati i Bacilomix original 3 L/ha.

Nedostatke Bora na šećernoj repi može se uočiti po propadanju centralnog dela rozete počevši od najmlađeg lista, na lisnim drškama (sa gornje strane) starijeg lišća se uočavaju braonkaste mrežaste pege, koje vode ka korenu, kasnije i koren biva zahvaćen spuštanjem bolesti sa lisnih drški, preko centralnog dela rozete i na kraju dolazi do propadanja cele biljke.

Za povećanje količine šećera u korenu repe vrlo je važno primeniti đubriva na bazi bora (B) i natrijuma (Na).

Najbolje bi bilo prvi tretman kombinovati sa zatvaranjem redova šećerne repe, a drugi tretman borom sa drugim fungicidnim tretmanom, naša preporuka je : Headland Boron 1 l/ha ili Foliarel 21 % B 1 kg/ha ili Borovell 1 l/ha ili Wuxal Boron 2 l/ha ili Nutri Boron 2 l/ha.

Na mestima gde nije ispoštovan plodored ( 4 godine) i gde je poznato da se javlja trulež korena šečerne repe (Rhizoctonia solani) u kombinaciji sa preparatom na bazi bora uraditi : Nutri fos K 2 l/ha ili Trafos K 1 l/ha ili Fosfivell Ca 1 l/ha.

     Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2020. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2020. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2019. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 120 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Obim knjige je 373 strane, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 300) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Leptiri su tokom 2019. godine bili malobrojni. U Čelarevu je zabeleženo samo četiri primerka: 11. maja, 18. juna, 22. avgusta i 5. septembra. U Somboru samo tri leptira: 12., 24. i 25. maja. Leptiri zabeleženi 11. i 12. maja su ujedno i najranije zabeleženi leptiri do sada!

U pitanju je selica, a ne postoje ni metode za izradu dugoročne prognoze za sovicu šećerne repe. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Brojnost leptira tokom 2019. godine bila je više nego dvostruko manja u odnosu na višegodišnji prosek. Nije zabeležena migracija većih razmera na naše područje.

Najre su zabeleženi pojedinačni usamljeni primerci 29. aprila u Somboru, 12. i 18. maja u Čelarevu. Redovniji let je počeo od 10. juna i trajao je do 28. avgusta. Brojnost nije bila visoka. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 10. jula, kada je uhvaćeno sedam leptira za noć, a u Čelarevu je po pet leptira zabeleženo 28. juna i 13. jula. Nakon ovog pojedinačni primerci su zabeleženi na oba lokaliteta od 5. do 22. septembra i u Čelarevu jedan primerak 3. oktobra.

Pojedinačne gusenice su se mogle naći u paprici, paradajzu, soji i šećernoj repi, ali potrebe za suzbijanjem nije bilo.

Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, mirisne, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Kako naručiti: Za jedno mesto praćenja je najčešće potrebno 4 feromona, 1 klopka i 2 paketa lepka ako se koriste delta klopke tipa RAG. Feromoni se menjaju na 4 do 6 nedelja. Klopka bez problema izdrži jednu godinu. Ukoliko brojnost insekata nije velika, dovoljno je da se lepljive ploče menjaju na svakih 14 dana, što znači da je za sezonu dovoljno dva paketa lepka, jer jedan paket lepka sadrži četiri lepljive ploče, 

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2020. godinu poručite do 7. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772. I nakon 7 februara se feromoni mogu poručiti, ali količine u tom slučaju nisu zagarantovane. Isporuka naručenih količina se vrši posle sredine marta.

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde

Leptiri su bili prisutni u tri generacije. Ako se brojnost uporedi sa prosečnom brojnošću tokom poslednjih 11 godina, onda je brojnost bila malo veća na oba lokaliteta. Ako se u Somboru uporedi sa prosečnom brojnošću za poslednjih 25 godina, onda je značajno manja. Ni na jednom lokalitetu ekonomski značajne štete od kupusne sovice nije bilo, pa nije bilo ni potrebe za njenim suzbijanjem. Tokom jedne noći je hvatan jedan do tri leptira, pa se ni jedan maksimum leta ne uočava.

Prva generacija je bila prisutna sa po tri primerka na oba lokaliteta (Sombor: 29. april, 25. i 28. maj; Čelarevo 26. maj, 3. i 11. jun).

Druga generacija bila je prisutna od 10. jula do 16. avgusta. U Somboru je zabeleženo 12 leptira a u Čelarevu 23 leptira.

Treća generacija bila je prisutna od 19. avgusta do 27. septembra. U Somboru je zabeleženo 29 leptira a u Čelarevu 13.

Kratkoročna prognoza tokom 2020. godine će biti saopštavana na Agroupozoren!u.

Dinamika leta leptira na svetlosnoj klopci pokazuje da je povrtna sovica bila prisutna u tri generacije, što postaje redovna pojava poslednjih godina. Brojnost leptira i u Somboru i u Čelarevu je bila nešto manja u odnosu na višegodišnji prosek.

Prva generacija u Somboru bila je prisutna od 15. aprila do 28. juna. Maksimum leta je zabeležen 9. juna i tada je zabeleženo 15 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 144 leptira prve generacija. Prvi leptir u Čelarevu zabeležen je 28. aprila, a onda je redovniji let počeo 6. maja i trajao do 25. juna. Maksimum leta zabeležen je 6. juna i iznosio je sedam leptira za noć. Zabeleženo je 69 leptira prve generacije. Porast brojnosti i maksimumi leta prve generacije tokom 2019. godine kasnili su u poređenju sa prosečnom dinamikom 10 do 14 dana. To je verovatno posledica neuobičajeno niskih temperatura tokom maja.

Druga generacija je bila prisutna u Somboru od 4. jula do 24. avgusta a u Čelarevu od 17. jula do 12. avgusta. Maksimum leta zabeležen je u Somboru 1. avgusta (11 leptira za noć) i 8. avgusta u Čelarevu (9 leptira za noć). Što je u uobičajeno vreme. Zabeleženo je 137 leptira u Somboru i 43 leptira u Čelarevu.

Treća generacija leptira bila je prisutna od 20. avgusta do 27. septembra u Čelarevu i od 27. avgusta do 13. oktobra u Somboru. U Čelarevu je za noć hvatan jedan do tri primerka, pa se maksimum leta ne uočava. Uhvaćeno je 36 leptira ukupno. U Somboru je zabeležen maksimum leta 1. septembra – 8 leptira za noć. Ukupno je uhvaćeno 83 leptira treće generacije.

Pojedinačne gusenice povrtne sovice su se sretale u usevima kupusa i šećerne repe. Ekonomski značajne štete tokom 2019. godine nisu zabeležene i nije postojala potreba za ciljanim suzbijanjem ove vrste. U kupusu su usputno suzbijene prilikom suzbijanja kupusnog moljca i buvača.

Dugoročna prognoza na osnovu brojnosti leptira se ne izrađuje, jer ta metoda nije pouzdana kod ove vrste. Kratkoročna prognoza i signali za eventualno suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u na osnovu tekućeg leta na svetlosnoj klopci.

Leptiri usklične sovice tokom 2019. godin bili su prisutni u tri generacije.

Najpre su zabeležena dva pojedinačna primerka u Somboru 15. i 21. aprila, a redovan let je trajao od 25. aprila do 12. juna. Kada to uporedimo sa ranijim godinama, zaključuje se da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksimum leta je zabeležen 23. maja u Čelarevu (6 leptira za noć) i u Somboru 28. maja (19 leptira za noć). Ukupno je zabeleženo 58 leptira u Čelarevu i 175 u Somboru. To je skoro dvostruko veća brojnost od prosečnih vrednosti za prvu generaciju!

Druga generacija leptira je trajala od 6. jula do 19. avgusta u Čelarevu i 27. avgusta u Somboru. Znači da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksmimum leta u Somboru je jasan i zabeležen je 24. jula – 13 leptira za noć. U Čelarevu je tokom tri noći zabeleženo po sedam leptira: 23. i 31. jula i 5. avgusta. Kao maksimum leta smatramo 31. jul, jer je tada u par okolnih dana zabeležen najveći broj leptira. Ukupno je zabeleženo 174 leptira u Somboru i 94 leptira u Čelarevu. Što je malo više od višegodišnjeg proseka.

Tokom leta treće generacije hvatalo se po jedan do tri primerka za noć. Let je trajao od 28. avgusta do 26. septembra. Zabeleženo je 14 leptira u Somboru i 11 u Čelarevu.

Gusenice usklične sovice nisu pravile ekonomski značajne štete tokom 2019. godine.

Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,1 a za Čelarevo 1,8. Saopštava se pozitivna prognoza. Obzirom na brojnost koja je ušla u prezimljavanje, ekonomski značajne štete mogu se očekivati lokalno na na kasno posejanim kukuruzima, u rasadnicima, kao i na paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se kasnije rasađuju na otvorenom polju.

      U Somboru su zabeležena samo dva primerka (26. juna i 01. septembra) a u Čelarevu nije zabeležen ni jedan primerak.  U skladu sa tim ni gusenice pa ni štete na gajenim usevima tokom 2019. godine nisu uočene na našem području. Dugoročna prognoza za metlicu se ne saopštava, a kratkoročna prognoza i eventualni signali za tretiranje će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

            Vremenske prilike tokom svake pojedinačne godine su priča za sebe. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u najvećoj meri odvija se na otvorenom polju, bez navodnjavanja i zato jako zavisi od vremenskih uslova.  Brzo prilagođavanje proizvođača postojećim uslovima neophodno je da bi proizvodnja bila uspešna. Podaci za 2019. godinu u Somboru upoređeni su sa podacima za period od 1955. do 2018. godine.

            Na grafikonu temperatura i padavina vidi se da je godina počela kao sušna. Od januara do juna, tokom svih meseci je visina padavina bila niža od proseka. Tokom prvih pet meseci palo je 82 litre kiše po kvadratnom metru manje nego što je to uobičajeno! U istom periodu temperature tokom svih meseci su bile više u odnosu na prosek i to od 0,8^OC u januaru do čak 3,9^OC u martu. Nije čudno što je ovo posle marta 2018. godine, natopliji mart od kada imamo podatke.

            Nastavak godine je doneo topliji april (za 2,2^OC) a zatim maj koji je bio hladniji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Da se potsetimo, bio je ovo maj tokom kog je grejanje kuća radilo punom parom. Svi naredni meseci su bili topliji od proseka: jul za 0,8^OC, jun za 1,8 ^OC, avgust za čak 2.8 ^OC i septembar za 1.9^OC. Sve navedene temperature praćene su padavinama manjim od proseka osim u junu, tokom koga je palo čak 56 mm padavina više od proseka i u septembru tokom kog je palo 10mm padavina više od proseka.

            Poslednjih godina su povećane temperature bile praćene povećanom visinom padavina. Ove godine od januara do sepembra palo je 26mm padavina niže od proseka. Pri tome temperauta je bila viša za 1,8^OC ! Tako da bi se moglo reći da su biljke bile u stalnom stresu.

          Najveći uticaj vreme u ovoj vegetaciji je imalo na strnine i uljanu repicu, koje su jako patile od nedostatka vlage tokom zime. Pšenice u martu su izgledale kao što prosečnih godina izgledaju u decembru! Bokorenje kasnije posejanih strnina je skoro potpuno izostalo. Obzirom da se sada gaje sorte koje da bi dale visok prinos traže dobro bokorenje, očekivanje da će prinosi biti umanjeni se i ostvarilo. Hektolitri zrna su bili uglavnom loši, pa je na mnogim njivama pšenica izgledala kao urodica a uljana repica kao mak. Soja i kukuruz su se dugo dobro držali, ali je nedostatak vlage uslovio da zrna prinudno sazre, pa su prinosi u proseku na kraju ipak bili značajno umanjeni. Lokalno dobre prinose donela su područja koja su imala sreću da dobiju jedan ili dva pljuska više, jer je to značilo da su dobili 50 do 80 mm padavina više od okoline.

     Šećerna repa posle obilnih kiša dobro napreduje. VIsoka relativna vlažnost vazduha je velika, pa je preporuka da se uradi zaštita repe od pegavosti repe. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 kg/ha. Na mestima gde se repa učestalo gaji, preporuka je da se navedenim fungicidima doda i Bacilomix aurum 3 L/ha.

    Pojava izuzetno visokih temperatura u kombinaciji sa velikim količinima padavina dovodi biljke u stres, pa one postaju podložne napadu truleži korena. Preporuka je da se uradi zaštita sa: Nutri FOs K ili Trafos K ili Fosfivell Ca 3 L/ha.

    Većina naših zemljišta je slabije obezbeđenosti zalihama bora, a repa ima povećane zahteve za borom. Preporuka je da se uradi prihrana sa Nutri Bor ili Borovell ili Wuxal Boron 1 L/ha ili Boramin Ca 3 L/ha.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2019. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2018. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 40 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 40tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 90 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

   Knjiga je posvećena dr Marku Injcu, doajenu zaštite bilja.

    Obim knjige je 380 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 250) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

            Sovica šećerne repe je selica. Primerci koji se dosele ostavljaju potomstvo, koje se dalje razmnožava do zime. U Mediteranu predstavlja značajnu štetočinu, pa njenu brojnost takođe pratimo pomoću svetlosnih klopki, jer ako dođe do masovnog doletanja može da napravi velike štete za svega desetak dana.

            U Somboru je tokom 2018. godine zabeleženo 10 primeraka, što je značajano manje od proseka koji iznosi 30 primeraka. Zabeleženi su pojedinačni primerci: 25. i 28. maja, 27. juna, 03. i 06. jula, 05. i 26. avgusta, 09., 10. i 22. septembra.

            U Čelarevu je zabeleženo 60 primeraka, što je nešto više od proseka koji iznosi 52. Sakupljeni leptiri bi se mogli grupisati u tri perioda. Prvi period je trajao od 20. juna do 23. jula. Tokom ovog perioda je zabeleženo 23 primerka. Najviše je zabeleženo 4 leptira za noć 06. jula. Drugi period je trajao od 14. avgusta do 08. septembra. Zabeleženo je 22 leptira. Maksimum leta se ne može uočiti jer je za noć uhvaćeno najviše 3 leptira. Tokom prvog i drugog perioda je ulov leptira bio skoro svakodnevan. Nakon ova dva perioda hvatani su leptiri u par grupisanih dana: 14. i 15. septembra (2 i 4 primerka za noć), 22. i 23. septembra (2 i 4 primerka za noć) te 06., 08. i 09. septembra po jedan.

            U usevima šećerne repe nije zapažena značajnija pojava gusenica ove vrsta, kao ni u lucerki, soji, duvanu i povrću na kojima se takođe razvija.

            Ne postoje metode za izradu dugoročne prognoze za sovicu šećerne repe. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Gama sovica, u odnosu na prosečne brojnosti je bila manje brojna. U Somboru je brojnost bila polovina prosečne. Zabeležen je 201 leptir, a prosek je 407 godišnje. Ipak to je bila najveća brojnost za poslednjih 10 godina. U Čelarevu je brojnost bila samo malo manja od prosečne. Zabeleženo je 169 leptira, a prosečna brojnost je 175.

            Let leptira tokom 2018. godine bi se mogao podeliti u četiri perioda, a ti periodi su najverovatnije i četiri generacije. Prvi period je trajao od 17. aprila do 18. maja. Tokom ovog perioda su hvatani samo pojedinačni primerci, a ulov nije bio svakodnevan. U Somboru je zabeleženo 15 leptira a u Čelarevu 11.

            Druga generacija je bila prisutna od 21. maja do 22. juna. Tokom ovog perioda, ulov leptira je bio svakodnevan. U Somboru je zabeležen 141 primerak. Pik u letu je registrovan 04. juna sa 22 leptira za noć, a maksimum leta je zabeležen 10. juna, 39 leptira za noć. U Čelarevu je zabeleženo 67 primeraka, a maksimum leta je zabeležen 26. maja, 10 leptira za noć.

            Leptiri treće generacije su bili prisutni od 24. juna do 03. avgusta. Brojnost i dinamika leta leptira razlikovala se u Somboru i Čelarevu. U Somboru, brojnost je bila po 1-3 primerka za noć i zabeleženo je 36 primeraka. Leptiri nisu registrovani svaki dan. U Čelarevu su leptiri zabeleženi skoro svaki dan, a ukupno ih je bilo 84. Za noć je hvatano i do 6 primeraka (29. juna, 05. jula i 12. jula). Iako je za noć hvatana manja brojnost u odnosu na drugu generaciju i ne uočava se klasičan maksimum leta, u Čelarevu je druga generacija leptira na kraju bila brojnija od prve generacije.

            Četvrta generacija leptira je trajala od 09. avgusta do 10. septembra. Za noć su na oba lokaliteta hvatani po jedan do dva primerka. Ulov leptira nije bio svakodnevan. U Čelarevu je zabeleženo 7 leptira, a u Somboru 11.

            Pojedinačne gusenice gama sovice su se mogle naći u šećernoj repi, soji i paprici. Ekonomski prag štetnosti brojnost gama sovice je prelazila samo u paprici, gde je suzbijana zajedno sa gusenicama kukuruzne sovice i kukuruznog plamenca, veći broj puta, tokom pojave druge, treće i četvrte generacije.

            Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e i tokom 2019. godine.

            Leptiri su bili malobrojni u odnosu na prosečne vrednosti. U Somboru je zabeleženo 6 pojedinačanih primeraka, prosečna brojnost je 104! U vreme kada je prisutna prva generacija dva (21. i 25. maja), u vreme kada je pristuna druga generacija tri (20. jula, 23. i 26. avgusta) i jedan primerak u vreme kada je pristuna treća generacija (10. septembra).

            U Čelarevu je brojnost bila nešto veća. Zabeleženo je 16 leptira a prosečan broj je 29! Broj dana kada su zabeleženi leptiri je mali, ali je bilo par dana kada je zabeleženo nekoliko primeraka tokom noći. U vreme leta prve generacije zabeležen je jedan leptir 13. maja i 4 leptira 15. maja. U vreme leta druge generacije zabeležen je po jedan leptir 09. jula i 24. jula. Redovniji ulov je zabeležen samo u vreme kada obično počinje let treće generacije: od 25. avgusta do 03. septembra, kada je ukupno zabeleženo devet leptira, najviše 3 za noć.

            Obzirom na brojnost tokom 2018. godine, ne treba da nas čudi da vrsta nije pravila štete na šećernoj repi i kupusnjačama, na kojima pojedinih godina mora da se suzbija.

            Dugoročna prognoza na osnovu koeficijenta generacije po Meszaros-u nije pouzdana kod kupusne sovice. Kratkoročna prognoza će biti saopštavana na osnovu leta leptira na svetlosnoj klopci na Agroupozoren!u.

            Pojava povrtne sovice tokom 2018. godine je bila znatno drugačija nego što je to uobičajeno. Na osnovu leta leptira nije jasno ni da li je vrsta bila prisutna u dve ili tri generacije. U svakom slučaju let leptira može da se podeli u tri perioda.

            Prvi period odgovara periodu pojave prve generacije. Leptiri su bili prisutni u periodu od 28. aprila do 19. juna. U Somboru je zabeleženo 49 leptira a u Čelarevu 61. Maksimum leta je bio 03. maja u Somboru, pet leptira za noć i 27. maja u Čelarevu, sedam leptira za noć.

Na oba lokaliteta je zabeleženo značajno manje leptira u odnosu na višegodišnji prosek i to 49 u Somboru (prosek je 195!) i 61 u Čelarevu, a prosek je 84.

            Nakon ovog perioda usledila je pauza u letu. Pauza je trajala 14 dana u Čelarevu i 32 dana u Somboru, a onda su u period od 02. jula do 02. avgusta hvatani samo pojedinačni primerci na svetlosnoj klopci. U Somboru ih je zabeleženo četiri, a u Čelarevu 14. Ovi pojedični primerci su se javili u vreme kada se inače hvata najveći broj leptira! Svakodnevno prisustvo leptira na klopkama je zabeleženo od 09. avgusta do 18. septembra 2018. godine. Odnosno u vreme kada obično populacija leptira počne da se smanjuje! U Somboru je zabeleženo 62 leptira (prosek je 242) a u Čelarevu 57 (prosek je 80). Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu i to 31. avgusta (6 leptira za noć). Osim maksimuma zabeležen je i pik u letu 08. septembra (6 leptira).

            Posle perioda svakodnevnog prisustva u Čelarevu je zabeleženo još tri pojedinačna leptira 29. septembra, te 06 i 09. oktobra. U Sobmoru je zabeležen samo jedan leptir 08. oktobra.

            Nešto ranije pojava većeg dela populacije prve generacije povrtne sovice se može objasniti toplim aprilom i majom. Dalju dinamiku pojave ove vrste tokom 2018. godine je teško objasniti. Poznato je da vrste roda Noctua spp. padaju u letnju dijapauzu. Moguće je da je veliki deo populacije povrtne sovice pao u letnju dijapauzu. Razlozi ovakve pojave su možda neuobičajeni uslovi temperature i padavina. Nakon veoma toplog maja usledile su neuobičajene kiše tokom juna. U junu je tokom 18 kišnih dana palo 57mm više padavina, a u julu 27 mm padavina više nego što je to uobičajeno. Kao da je većina primeraka odlučila da najpre vidi šta se dešava, a onda kada više nije bilo vremena za čekanje su ipak prešli u stadijum odraslog insekta.

            Gusenice povrtne sovice tokom 2018. godine nisu pravile ekonomski značajne štete na gejenim usevima u Vojvodini.

           Dugoročna prognoza na osnovu koeficijenta generacije se ne izrađuje, jer ta metoda nije pouzdana kod ove vrste. Kratkoročna prognoza i signali za eventualno suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u na osnovu leta na svetlosnoj klopci.

Proizvodnja šećerne repe u Vojvodini se poslednjih godina odvija na 40.000 do 70.000 hektara površine. U ukupnoj strukturi setve to nije velika površina. Međutim, za gajenje repe se odlučuje relativno mali broj proizvođača. Kod najvećeg broja proizvođača šećerna repa se često gaji na istim površinama. Osnovna mera nege, plodored, za repu uglavnom se ne poštuje. Usled nepoštovanja plodoreda, ali i promene vremenskih prilika problemi koji se javljaju u proizvodnji, počinju značajno da utiču na smanjenje prinosa ili kvaliteta šećerne repe.

TRULEŽ REPE

Trulež korena repe može da prouzrokuje veći broj gljiva i neke bakterije. Najčešći prouzrokovači truleži korena u Vojvodini su Fusarium oxysporum 66%, Alternaria spp. 11%, Macrophomina phaseolina 10% i Rhizoctonia solani 5% (Stojšin i saradnici, 2006).

Fusarium ima veliki broj domaćina. Simptomi se prvo vide na najstarijem lišću između većih lisnih nerava kada delovi liske prelaze u žutu boju. Povećani intenzitet truleži se javlja u godinama sa visokom zemljišnom i vazdušnom sušom.

Macrophomina phaseolina se razvija na velikom broju biljaka uključujući kukuruz, krompir, soju, pasulj, suncokret... Koren dobija braon boju, a biljke venu. Nekih godina je dominantan prouzrokovač truleži repe.

Rhizoctonia solani najpre prozrokuje žućenje i venjenje počevši od starijih listova. Ona ima veći broj podvrsta (anastomoznih grupa). Najbitnija razlika između podvrsta za praksu su domaćini i temperature na kojima se razvijaju. Tako se neki osim na repi vrlo uspešno razvijaju na soji i pasulju, ali i na kukuruzu. U Evropi preovlađuje podvrsta AG 2-2IIIB pogotovo gde se šećerna repa smenjuje u plodoredu sa kukuruzom. Druga podvrsta AG-4 osim na šećernoj repi se razvija i na soji, pasulju i lucerki.

Bilo bi dobro kada bi se provelo istraživanje i za svaki lokalitet utvrdilo koja podvrsta dominira. Time bi plodored u punoj meri mogao da se koristi kao metod u kontroli ove gljive.

Dok se ne utvrdi koja podvrsta dominira, treba koristiti što širi i što raznovrsniji plodored, a kao predusev za repu je najbolje koristiti pšenicu ili ječam. Suzbijanje korova u svim usevima je veoma bitno. Rizoktonija se razvija na gorčiki (Sonchus oleraceus), hoću neću (Capsela bursa pastoris), kostrišu (Senecio vulgaris)i hajdučkoj travi (Achilea millefolium), koji su prisutni na velikom broju parcela.

Svi napred navedeni prouzrokovači truleži korena šećerne repe mogu se naći u skoro svakom zemljištu. Da li će napraviti problem na repi, zavisi od količine zaraznog materijala u zemljištu i uslova spoljašnje sredine. Svakim gajenjem osetljivih biljaka povećava se količina zaraznog materijala, a posebno u godinama kada su vremenski uslovi povoljni.

Samo gajenje repe podrazumeva veliki broj prohoda traktorima što utiče na zbijanje zemljišta. Zbijanje zemljišta utiče na lošiji vodno vazdušni režim. Promena klime uslovljava ekstremno zagrevanje biljaka i zemljišta. Velike vrućine bivaju poslednjih godina prekidane padavinama visine 30 do 50mm koje padnu u roku od sat dva. U tako kratkom roku zbijenija zemljišta ne mogu da odvedu vodu u dubinu. Zbog toga koren biljaka ostaje bez vazduha. Sve ovo uslovljava da biljka dolazi u stres. Oslabljenu biljku lako naseljavaju gljive koje prouzrokuju trulež ukoliko ih ima puno u zemljištu.

Kako da biljke budu u što manjem stresu?

Obrada zemljišta treba da izbegne nepotrebno zbijanje. Zbijanje može biti površinsko i dubinsko. Ne zaboravimo da se prilikom oranja traktor jednim točkom kreće dnom brazde. Dnom brazde se kreće i plug. Ukoliko je zemljište jako vlažno prilikom oranja, plug će rastresti gornji sloj zemlje, ali istovremeno i prekomerno nabiti zemljište. Stanje sabijenosti zemljišta se može odrediti penetrometrom. Podatke koje dobijemo penetrometrom treba da budu odlučujući za donošenje odluke sa čime i na koju dubinu treba obaviti osnovnu obradu zemljišta. Gajenje strnih žita popravlja strukturu zemljišta, jer je koren žiličast.

Setva takođe utiče na vitalnost useva. Plića setva uslovljava brzo i istovremeno nicanje nejvećeg broja biljaka. Da bi sačuvali vlagu na plitkom nivou, broj prohoda u proleće pre setve treba smanjiti na najviše jedan. To je moguće samo ukoliko se osnovna obrada obavi na zamljištu optimalne vlažnosti (ne na silu velikim traktorima) i odmah uradi zatvaranje brazde! Upotreba semena na kome je primenjena tehnologija za brz početni porast, pomaže da biljka brzo prođe kroz period nicanja.

Špartanje se sve ređe sprovodi. Ranije se ova mera primenjivala da bi se rastreslo zemljište i da bi se mehanički suzbili korovi dva do tri puta. Danas se herbicidi koriste za suzbijanje korova, a špartanje se primeni obično samo jednom pre zatvaranja redova. Provetrenost zemljišta je loša, zbijenost je obično prevelika. Repa koja se šparta ranije zatvara redove, jer joj se špartanjem stvaraju pogodniji uslovi za rast, pa treba povećeti broj špartanja.

Optimalno đubrenje utiče na vitalnost biljaka. Može se govoriti o NPK ishrani, ali i o ishrani mikroelementima. Preterano đubrenje, posebno azotom loše utiče na vitalnost biljaka kao i slabo đubrenje. Analiza zemljišta treba da bude osnova za planiranje đubrenja. Od mikroelemenata, moguće je da treba dodavati kalcijum koji ulazi u građu ćelijskih zidova. Jaki ćelijski zidovi će biti dobra prepreka za prodor bolesti.

Svaka primena herbicida je stres za gajenu biljku. Selektivnost herbicida u šećernoj repi je velika ali nije podpuna. Postoji veliki broj đubriva koja sadrže materije koje smanjuju stres. Primena herbicida po visokim ili niskim temperaturama povećavaju stres, zato je nekada primenu herbicida bolje pomeriti dan dva nego ih primenuti kada je repa u jakom stresu. Zato se za proizvodnju repe treba dobro opremiti prskalicama, jer je vremenski prozor za najpovoljniju primenu herbicida sve kraći.

Sve više u ponudi su i specijalna đubriva - biostimulatori. Hemijski gledano to su fosfici. Njih neki svrstavaju i u fungicide i baktericide, pošto pospešuju formiranje fotoaleksina i lignifikaciju ćelijskih zidova. Na taj način oni usporavaju ili sprečavaju prodiranje fitopatogenih gljiva u ćelije gajene biljke. Primenom dva tretmana u roku od 7 do 10 dana povećava se odpornost prema prouzrokovačima truleži korena repe. Najbolje bi bilo u fazi pred sklapanje redova koristiti fosfike (na primer: Trafos K, Nutri Fos K, Fosfivell Ca...).

Uvek se postavi pitanje i da li postoji zaštita fungicidima. Prema literaturnim podacima, zaštita fungicidima osetljivih hibrida daje lošije rezultate nego gajenje hibrida koji su tolerantni prema rizoktoniji, pa se oni kod nas za sada ne preporučuju.

Gajenje međuuseva je odlična mera koja vodi ka popravci zemljišta. Najčešće se gaje različite repice, rotkve i facelija. Na umanjenje pojave rizoktonije utiču gajenje Brassica rapa i Raphanus sativus. Gajenje facelije (Phacelia tanacetifolia) se ne preporučuje ako je njiva imala pojavu rizoktonije u šećernoj repi! Održavanje zemljišta bez međuuseva u ogledima u Nemačkoj je imalo najveću pojavu rizoktonije!

Gljive roda Trichodermaspp. su antagonisti fitopatogenih gljiva u zemljištu. Sve više se proučavaju. Trichoderma spp. imaju veliki fungicidni potencijal pa postoje već i gotovi preparati - biofungicidi na bazi ovih gljiva. Cena im je još uvek visoka za tretiranje celih površina, ali nanošenje na seme ili lokalno tretiranje zaraženih delova parcele verovatno bi imalo smisla. Postoji veći broj vrsta. Na primer Trichoderma gamsii sposobna je da značajno smanji pojavu rizoktonije u laboratorijskim uslovima. Na različitim biljnim vrstama, efikasnost protiv rizoktonije su pokazali i drugi pripadnici roda Trichoderma spp. (T. harzianum, T. asahii, T. atroviridae, T. virens, T. saturnisporum, T. asperellum).Propadanje mladih biljaka usled pojave rizoktonije mogu da spreče i gljive Candida valida, Rhodototula gluinis, ali za sada nema proizvodnje preparata na njihovoj bazi.

Učestalost pojave neke bolesti nemora uvek biti srazmerna visini gubitaka. Čini se da najveću štetu prouzrokuje rizoktonija. Zato selekcioneri rade odabir genotipova koji pokazuju veću tolerantnost prema rizoktoniji. Kao najbitnija mera za umanjenje šteta od ove gljive treba koristiti tolerantne sorte. Kao tolerantne sorte na našem tržištu prema truleži repe se mogu odabrati Piranha (SES Vanderhave), Melindia i Laaetitia (KWS), Gazeta i Azulata (Syngenta) i Maurizio (Strube).

Trulež repe postaje dominanti problem u gajenju repe kako u SAD i Evropi, tako i kod nas. Korištenje tolerantnih sorti i plodored (predusev pšenica ili ječam) treba da bude osnova za smanjenje šteta od truleži repe. Kao dopunske mere mogu da posluže tretmani semena antagonistima, kao i upotreba fosfika u fazi sklapanja redova.

            Ozima sovica je tokom 2018. godine bila prisutna u tri generacije. Leptiri prve generacije su bili prisutni od 01. maja do 01. juna. Leptiri su hvatani sa kraćim pauzama u letu, najčešće po jedan do dva primerka za noć. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 11. maja, kada je zabeleženo pet leptira za noć. Nakon ovog perioda zabeležena su još dva leptira 13. juna i jedan 19. juna u Čelarevu. Tokom leta prve generacije je zabeleženo 37 leptira u Somboru i 23 u Čelarevu. To je oko 20% veća brojnost u odnosu na predhodni desetogodišnji period.

            Druga generacija je bila prisutna od 03. jula do 20. avgusta. Hvatano je po jedan do tri primerka za noć, sa kraćim i dužim pauzama u letu, pa se maksimum leta ne može uočiti. U Somboru je zabeleženo 18, a u Čelarevu 28 leptira.

            Treća generacija je bila prisutna od 26. avgusta do 19. oktobra. Za noć je hvatano uvek po jedan do dva primerka, a let je na oba lokaliteta imao kraće i duže pauze u letu. U Somboru je zabeleženo 13 a u Čelarevu 20 leptira treće generacije.

            Pojava leptira prve generacije je bila u uobičajeno vreme. Međutim brojnost je porasla brže nego što je to uobičajeno. Druga generacija je počela sa letom pet do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno. Brojnost druge generacije je bila veoma mala, pa se dinamika leta u Somboru gotovo ne uočava. U Čelarevu leptiri su bili brojniji, a najveća brojnost je zabeležena približno u uobičajeno vreme. Treća generacija je bila prisutna u uobičajeno vreme i bila je malobrojnija u odnosu na sada već uobičajenu brojnost leptira u ovom periodu godine.

            Tokom 2018. godine, nisu registrovane ekonomski značajne štete od gusenica ozime sovice u ratarstvu i povrtarstvu.

            Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru je manji od 1, a u Čelarevu veći od 1. Na osnovu koeficijenta generacije u Somboru i okolini očekuje se smanjenje brojnosti leptira prve generacije 2019. godine, a u okolini Čelareva povećanje brojnosti. Brojnost leptira u Somboru je četvorostruko manja u odnosu na prosečnu, a u Čelarevu dvostruko manja u odnosu na prosečnu. Zato smatramo da nije potrebno preduzimati mere zaštite kasno posejanih kukuruza, kao ni rasade paprike, paradajza, bostana i kupusa na kojima se gusenice prve generacije ozime sovice razvijaju.

            Leptiri su bili malobrojni. I u Čelarevu i u Somboru je zabeleženo svega po četiri pojedinačna leptira. U Čelarevu su zabeleženi: 19. juna, 16. i 18. jula i 03. septembra. U Somboru su zabeleženi 08. i 13. maja, 08. jula i 07. septembra. Ako se pogledaju podaci od 1980. godine, od kada postoje podaci sa svetlosne klopke u Somboru, jedino je 2003. godine ranije zabeležen leptir metlice i to 01. maja.

            Gusenice, tokom 2018. godine, nisu zapažene na gajenim biljkama niti je postojala potreba za suzbijanjem.

            Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer ne postoji pouzdana metoda dugoročne prognoze na osnovu leta leptira na svetlosnoj klopci. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1^OC; maj za čak 3,7^OC, jun za 1,9^OC, jul za 1,2^OC, avgust za čak 3,6^OC i septembar za čak 2,2 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9^OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5^OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6^OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

     Sve značajnije štetočine lista šećerne repe (kupusna sovica, povrtna sovica, gama sovica i sovica šećerne repe (Spodoptera exigua)) na svetlosnoj klopci su malobrojne i nema potrebe za suzbijanjem. Prisustvo pepelnice na nekim parcelama je značajno. Prisustvo pegavosti lista šećerne repe je različito od parcele do parcele. Najveći uticaj na obim prisutva pegavosti trenutno ima odabir sorti. Na sortama koje su tolerantne prema pegavosti (kao što su na primer: Eduarda, , Sioux, Grandiosa...)  zaštitu za sada ne treba raditi. Na sortama koje su osetljivije prema pegavosti (kao što su na primer: Jak, Melrose, Original, Koala, Wawilow, Prestige, Serenada, Falco, Fred...) preporuka je da se naradnih par dana uradi zaštita kombinacijom preparata

Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 kg/ha sa preparatima

Opera max 1,5 L/ha ili DIfure pro 0,5 L/ha ili Teatar plus 1 L/ha ili Rias 0,5 L/ha ili Bumper P 0,8 L/ha ili Duett ultra 0,5 L/ha ili Propulse 1,2 L/ha ili Opus team 0,7 L/ha ili Eminent 0,6 L/ha.

    Protekli period je veoma pogodovao razvoju pegavosti šećerne repe. Stalno se beleže lokalne obilne kiše uz dugotrajnu rosu i visoke noćne temperature.

     Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi zaštita šećerne repe kombinacijom preparata:

     Odeon 1,8 kg/ha ili Bravo 2 L/ha sa preparatima

     Propuls 1,2 L/ha ili Opus team 0,7 L/ha a mogu se koristiti i Difure Pro 0,4 Lha ili Rias 0,4 L/ha ili Teatar plus 1 L/ha.

     Za poboljšanje delovanja navedenih preparata preporuka je da se prilikom tretiranja doda i Bacilomix specijal 3 L/ha.

     Od ishrane mogu se koristiti preparati: Foliarel 21%B 1 kg/ha ili Wuxal Boron 2 L/ha ili Borvell 1 L/ha ili Nutri Boron 2 L/ha.

     U proteklom periodu vremenski uslovi su pogodovali razvoju pegavosti šećerne repe. Preporuka je da se u periodu od 13 do 16. jula uradi druga zaštita šećerne repe sa preparatima BRAVO 720SC ili ODEON u kombinaciji sa preparataima DUET ULTRA 0,5 L/ha ili AMISTAR GOLD 1 l/ha ili BUMPER P 1 l/ha ili OPERA MAX 1,5 l/ha. Ili da se koristi gotova kombinacija EMINENT STAR 1,25 L/ha. Na mestima gde se repa češće gaji preporuka je da se doda Bacilomix specijal 3 L/ha.

     Radi prihrane koristiti i Wuxal Boron  ili  Nutri Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell ili Headlend Boron u količini 1 L/ha.

     Usled vlažnog, kišovitog vremena poslednjih dana se sve češće uočavaju pegavsti na šećernoj repi. Dominanto su na repi prisutni simptomi bakterioza, ali je i pojava Cercospore sve značajnija. 

     Preporuka je da se pregledaju repe, kako bi se video trenutni potencijal bolesti i uradi zaštita repe sa: BRAVO 2 L/ha ili ODEON 1,8 kg/ha.

     Uz zaštitu poželjno je dodati prihranu: Nutri Boron 2 L/ha ili Foliarel 21% B 1 kg/ha ili Borvell 1 L/ha li Wuxal Boron 2 L/ha.

      Na mestima gde se često gaji repa preporuka je se protiv truleži repe dodaju: Trafos K ili Nutri Fos K ili Fosfivell Ca 3 L/ha

Nedostatke Bora na šećernoj repi može se uočiti po propadanju centralnog dela rozete počevši od najmlađeg lista, na lisnim drškama (sa gornje strane) starijeg lišća se uočavaju braonkaste mrežaste pege, koje vode ka korenu, kasnije i koren biva zahvaćen spuštanjem bolesti sa lisnih drški, preko centralnog dela rozete i na kraju dolazi do propadanja cele biljke.

Za povećanje količine šećera u korenu repe vrlo je važno primeniti đubriva na bazi bora (B) i natrijuma (Na).

Najbolje bi bilo prvi tretman uraditi sa početkom zatvaranja redova šećerne repe, a drugi tretman borom sa drugim fungicidnim tretmanom, naša preporuka je : Foliarel 21 % B 1-5 kg/ha ili Borovell 1 l/ha ili Wuxal Boron 2 l/ha ili Nutri Boron 2 l/ha.

Na mestima gde nije ispoštovan plodored ( 4 godine) i gde je poznato da se javlja trulež korena šečerne repe (Rhizoctonia solani) u kombinaciji sa preparatom na bazi bora uraditi : Nutri fos-K 2 l/ha ili Trafos K 1 l/ha.

    Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju pojedinih štetnih leptira. Na kupusu, paradajzu i paprici koji su rasađeni, te na lubenicama, je preporuka da se narednih par dana uradi zaštita sa Saturn 2 L/ha ili Perfektion 2 L/ha ili Pyrinex 2 L/ha, jer je brojnost podgrizajućih sovica bila visoka. Takođe značajno je porasla i brojnost lisnih sovica (gama i kukuruzna = pamukova) i broj jaja na paprici i paradajzu. Sredstva upotrebljena protiv podgrizajućih sovica će efikasno suzbiti i lisne sovice.

    Gama sovica je imala par dana značajnu brojnost pa je moguće da je loklano položen značajan broj jaja na usevima repe i soje. U periodu od 16. do 20 juna se preporučuje pregled ovih useva i ukoliko se u repi zabeleži više od 2 gusenice po metru kvadratnom, ili u soji više od 10 gusenica po metru kvadratnom, uradi suzbijanje sa Karate zeon 2 dL/ha ili Decis 5 dL/ha ili Bifenikus 2 dL/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

Prva generacija je bila prisutna od 17. aprila do 02. jula u Čelarevu a u Somboru od 25. aprila do 28. juna. Maksimum leta je zabeležen 23. maja, 20 leptira za noć i pik u letu 29. maja, 18 leptira za noć. U Somboru maksimum leta je bio 05. juna, 25 leptira za noć i dva pik u letu 28. maja, 21 leptir i 19. juna, 20 leptira za noć. Zabeleženo je ukupno 233 leptira prve generacije u Čelarevu što je tri puta više od prosečne vrednosti! U Somboru je zabeleženo 378 leptira prve generacije što je skoro dvostruko veća brojnost od prosečne! I pored visoke brojnosti, ekonomski značajne štete od povrtne sovice tokom 2017. godine nisu zabeležene ni na kupusnjačama ni na šećernoj repi.

            Ovako visoka populacija ipak nije proizvela brojnu drugu generaciju. Ona je počela sa letom 04. jula u Somboru i 09. jula u Čelarevu. Leptiri su bili pojedinači i let nije bio svkodnevan do 1. avgusta. U Čelarevu je tokom prisustva druge generacije hvatan po jedan do četiti leptira za noć, bez jasnog maksimuma leta, stim da je najveći broj leptira zabeležen u periodu od 05. do 09. avgusta. U Somboru je takođe hvatan jedan do pet leptira za noć. Maksimum leta zabeležen je 06. avgusta, sedam leptira za noć. Svakodnevni ulov leptira je prestao 01. septembra. Nakon toga su hvatani pojedinačni primerci od 06. septembra do 06. oktobra u Čelarevu. U Somboru zabeležena su samo dva pojedinačna primerka 11. i 24. septembra.

            Dinamika leta druge generacije je bila slična prosečnoj dinamici leta, samo je brojnost bila mnogostruko manja. U Somboru je od prosečnih 217 leptira zabeleženo samo 69, a u Čelarevu od prosečnih 80 samo 58 leptira.

            Tokom 2017. godine zabeleženo je ukupno 291 leptir u Čelarevu što je dvostruko više u odnosu na prosek koji iznosi 148. U Somboru zabeleženo je 447 leptira, što je malo više u odnosu na prosek koji iznosi 412 leptira.

            Koeficijent generacije po Meszaros-u na oba lokaliteta je manji od 1 (Čelarevo 0,25; Sombor 0,18) pa se saopštava negativna prognoza. Obzirom na malu brojnost leptira, ne očekuju se štete od prve generacije povrtne sovice.

            Leptiri kupusne sovice (Mamestra brassicae) su tokom 2017. godine bili prisutni u tri generacije.

            Jedan leptir u Čelarevu zabeležen je 17. aprila što je 14 dana ranije od do sada najranije zabeleženog leptira ove vrste! Nakon ovog primerka, leptiri prve generacije počeli su da se love u Somboru 06. maja, a u Čelarevu 13. maja. Pojedinačni leptiri su hvatani u Čelarevu do 20. maja a u Somboru do 18. juna. Zabeleženo je 4 leptira u Čelarevu i 10 u Somboru.

            Druga generacija je bila prisutna u Čelarevu od 03. jula do 17. avgusta. U Somboru od 09. jula do 09. avgusta. Zabeleženo je 16 leptira u Čelarevu i pet leptira u Somboru.

            Treća generacija je bila prisutna samo u Somboru sa dva leptira 11. i 19. septembra.

            Ukupno je zabeleženo 20 leptira u Čelarevu i 17 u Somboru, što je mnogostruko manje u odnosu na višegodišnji prosek. Stoga ne čudi da vrsta nije pravila ekonomski značajne štete ni na kupusnjačama ni na šećernoj repi tokom 2017. godine. Dugoročna prognoza se ne saopštava. Redovna kratkoročna prognoza i optimalni rokovi suzbijanja biće saopštavani na Agroupozoren!u.

            Tokom 2017. godine, usklična sovica je bila prisutna u tri generacije, što nije uobičajeno. Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 15. aprila do 20 juna. Od 15. aprila do 1. maja su leptiri bili pojedinačni, a onda sledi svakodnevan ulov uz porast brojnosti da bi maksimum leta bio registrovan 18. maja - 15 leptira. Ukupno je zabeleženo 198 leptira prve generacije. U Čelarevu let leptira počeo je 1. maja i odmah je ulov bio svakodnevan. Brojnost je počela da raste, ali je onda, u vreme kada je u Somboru porasla na maksimum, stagnirala 20tak dana. Zabeležena su dva pika 12. i 22. maja sa 5 leptira za noć i maksimum leta 30. maja sa 7 leptira za noć. Leptiri prve generacije su prestali sa letom 11. juna. Zabeleženo je 73 leptira prve generacije.

            Druge generacija u Somboru je počela sa letom 01. jula, a u Čelarevu 03. jula. Od 11. jula je na oba mesta počeo svakodnevni ulov. U Somboru je brojnost brzo porasla i dostigla svoj maksimum 17. jula - 16. leptira za noć. U Čelarevu je brojnost rasla malo sporije, pik u letu je zabeležen 21. jula - 9 leptira za noć, a maksimum leta 11. avgusta 10 leptira za noć. Na oba lokaliteta je došlo do malog smanjenja brojnosti prvih dana avgusta. Druga generacija je prestala da leti 18. avgusta u Somboru i 20. avgusta u Čelarevu. Zabeleženo je 169 leptira druge generacije u Somboru i 160 leptira u Čelarevu.

            Treća generacija je bila prisutna sa svega 4 pojedinačna primerka u Somboru u periodu od 31. avgusta do 19. septembra. U Čelarevu je od 30. avgusta do 19. septembra zabeleženo devet pojedinačnih primeraka treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Somboru tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po nekoliko osobina: početak leta prve generacije je bio raniji nego što je to uobičajeno; porast brojnosti leptira druge generacije je bio veoma brz, pa je maksimum leta zabeležen 15tak dana ranije nego što je to uobičajeno; po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Čelarevu tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira teće generacije.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 0,87, što znači da se saopštava negativna dugoročna prognoza. Ipak, obzirom na najveću brojnost leptira usklične sovice od 2000. godine, moguće su štete od gusenica u proleće 2018. godine od ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. U Čelarevu je koeficijent generacije 2,31. Za ovaj region se saopštava pozitivna dugoročna prognoza. Ovde je zabeležena skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosečnu! To je najveća brojnost usklične sovice od 2008. godine od kada se prati na ovom lokalitetu. Stoga i ovde postoji realna opasnost od gusenica ove vrste!

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupozoren!u.

            Let leptira je počeo 01. maja u Čelarevu i 17. maja u Somboru. Tokom leta leptira prve generacije je hvatan 1 do 3 primerka za noć. U Čelarevu je let prestao 24. maja, a u Somboru 02. juna. U Čelarevu je zabeleženo ukupno 10 leptira a u Somboru 16 i na oba mesta je to manje u odnosu na prosečnu brojnost.

            Druga generacije je počela da leti 02. jula u Čelarevu i 03. jula u Somboru. U Čelarevu je brojnost brže rasla pa je maksimum leta zabeležen već 11. jula - 19 leptira za noć, a u Somboru 20. jula - 8 leptira za noć. U Čelarevu je velika brojnost trajala duže i zabeležen je još jedan pik u letu 03. avgusta - 10 leptira za noć. Leptiri druge generacije su bili prisutni do 14. avgusta u Somboru i to 17. avgusta u Čelarevu. Tokom leta leptira druge generacije u Čelarevu je zabeleženo 153 leptira, a u Somboru 81 leptir. U Čelarevu je to veća brojnost od proseka, a u Somboru manja od proseka.

            Treća generacije je počela da leti prvo u Čelarevu, 26. avgusta, a zatim u Somboru 31. avgusta. Leptiri su bili prisutni do 11. oktobra u Somboru i 15. oktobra u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeležni u Čelarevu 07. septembra - 9 leptira za noć, a u Somboru 19. septembra - 12 leptira za noć. Zabeleženo je 90 primeraka treće generacije u Čelarevu i 74 u Somboru. Brojnost treće generacije je mnogostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek.

            Tokom cele 2017. godine je zabeleženo ukupno 253 leptira u Čelarevu i 171 u Somboru. Za Čelarevo je to skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosek, a u Somboru je to oko 75% prosečne brojnosti.

            Dinamika leta se značajno razlikuje od prosečne. Prva generacija je počela da leti znatno kasnije i prestala je da leti znatno ranije u odnosu na višegodišnji prosek. Druga generacija je počela da leti u uobičajeno vreme. Na oba lokaliteta je brojnost brzo porasla iznad prosečne. U Somboru je nadprosečna brojnost trajala relativno kratko, a u Čelarevu, je trajala više od 35 dana! Treća generacija se javila u vreme koje postaje uobičajeno kod ove vrste. Ipak treća generacija je bila mnogobrojna sa jasnim maksimumom leta, koji je u Somboru bio nedelju dana ranije nego što je to uobičajeno, a u Čelarevu nedelju dana kasnije nego što je to uobičajeno.

            Koeficijent generacije po Meszarosu je veći od 1 (u Somboru 9,7, a u Čelarevu 24,3) pa se očekuje porast brojnosti prve generacije ozime sovice tokom 2018. godine. Obzirom na  brojnost krajem 2017. godine, lokalno su moguće štete od gusenica ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. 

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupoyoren!u.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

Tokom 2017. godine metlica je bila malobrojna. U Somboru je zabeleženo samo pet pojedinačnih primeraka: 18. maja, 22. juna, 03. avgusta, 01. i 06. septembra. U Čelarevu je zabeleženo samo tri pojedinačna primerka 23. i 29. maja i 01. septembra. To je mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka koji za Sombor iznosi 56 a za Čelarevo 198 leptira.

            Gusenice ove vrste nisu tokom 2017. godine bile nađene na gajenim biljkama i nisu pravile štete.

Dugoročna prognoza, za brojnost tokom 2018. godine, za metlicu se ne saopštava.

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9^OC, jun za 2,6^OC, jul za 1,5^OC, avgust za čak 4,4^OC i septembar za 0,8 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3^OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1^OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 ^OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 ^OC na 22.7^OC ili za 3,4 ^OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7^OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

   Usled nedostatka padavina novi porast lista šećerne repe ja jako mali. Ipak prošlo je skoro mesec dana od poslednje zaštite, pa je potrebno ponovo uraditi zaštitu od pegavosti repe i pepelnice.

    Repu koja će se vaditi do 15 septembra sa malo simptoma bolesti ne treba štiti. Ukoliko su u pitanju osetljive sorte, ili ima dosta pegavosti preporuka je da se uradi zaštita sa Bacillomix specijal 3 L/ha.

    Repu koja će se vaditi od 15. do 30. septembra zaštititi sa Propulse 1,2 L/ha.

    Repu koja će se vaditi nakon 1 oktobra zaštititi sa Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 kg/ha uz dodatak preparata Propulse 1,2 L/ha ili Duett ultra 0,5 L/ha.

    Na parcelama gde je repa zbog suše odbacila veći deo lista može doći do truljenja, pa je preporuka da se uradi zaštita sa Nutri FosK ili Trafos K ili Fosfivell 3 L/ha u kombinaciji sa Bacillomix specijal 3 L/ha.

    Usled novog porasta repe, potrebno je ponovo uraditi zaštitu šećerne repe od pegavosti repe i pepelnice. Preporuka je da se zaštita obavi 04. do 06. avgusta preparatima: Odeon 1,8 kg/ha ili Bravo 2 L/ha uz dodatak preparata Rias 0,4 L/ha ili Difure Pro 0,4 L/ha ili Teatar plus 1 L/ha ili Difkor 0,3 L/ha ili Eminent 0,5 L/ha ili Duett ultra 0,5 L/ha ili Impact 0,25 L/ha. Na sortama repe koje su osetljive na pegavost, kao što su: Melrose, Koala, Prestige, Original, Serenada, Falco, Wawilow, Jak, Fred preporuka je da se dodaju i NutriFos K ili Trafos K u količini 3 L/ha.

    Na parcelama gde se učestalo gaji repa i u repama u zalivanju, preporuka je da se doda i Bacillomix specijal 3 L/ha.

    Usled novog porasta repe, potrebno je ponovo uraditi zaštitu šećerne repe od bolesti. Preporuka je da se zatita obavi 13. ili 14. jula preparatima: Odeon 1,8 kg/ha ili Bravo 2 L/ha. Na osetvljivim sortama repe kao što su: Melrose, Prestige, Original, Serenada, Falco, Wawilow, Jak, Fred preporuka je da se navedenim preparatima dodaju Trafos K ili NutriFos K u količini 3 L/ha kao i Opera 0,8 L/ha.

    Na parcelama gde se učestalo gaji repa i u repama u zalivanju, preporuka je da se doda i Bacillomix specijal 3 L/ha.

Tokom leta prve generacije leptira u Somboru je zabeležna dvostruko veća, a u Čelarevu četvorostruko veća brojnost leptira u odnosu na višegodišnji prosek.  Maksimum leta prve generacije je zabeležen 05. juna u Somboru. Pikovi u letu su zabeleženi i 22. i 28. maja. Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 23. maja, a pik u letu 29. maja. Gusenice su registrovane na šećernoj repi, ali ne u velikoj brojnosti. Visoka brojnost prve generacije ne znači da će brojnost druge generacije takođe biti visoka, pa će prognoza biti davana na osnovu leta leptira na klopci.

   Najavljene tople noći ubrzaće razvoj pegavosti repe. Preporuka je da se usevi repe pregledaju tokom narednih dana. Većina sorti ima dovoljan infekcioni potencijal da treba početi sa zaštitom. Preporuka je da se zatita obavi 22. ili 23. juna preparatima: Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 kg/ha. Na osetvljivim sortama kao što su: Melrose, Prestige, Original, Serenada, Falco, Wawilow, Jak, Fred preporuka je da se navedenim preparatima dodaju Rias 0,4 L/ha ili Difurepro 0,3 L/ha ili Diferent 0,3 L/ha ili Difcor 0,3 L/ha ili Impact 0,25 L/ha.

    Na parcelama i u regionima gde se učestalo gaji repa, preporuka je da se doda i Bacillomix specijal 3 L/ha.

      Brojnost povrtne sovice na svetlosnim klopkama je tokom leta prve generacije bila dva puta veće u odnosu na višegodišnji prosek. Brojnost gama sovice je relativno mala. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana pregledaju usevi kupusnjača i šećerne repe na prisustvo gusenica ovih vrsta. Ukoliko se pregledom na kupusu ustanovi prisustvo gusenica na više od 1% biljaka, a na šećernoj repi više od 1 po metru kvadratnom u proseku treba obaviti suzbijanje.

      Za suzbijanje se preporučuju u kupusu: Lamdex 2 dL/ha (karenca 21 dan) ili Affirm 1,5 kg/ha (3 dana), Alverde 1 L/ha (7 dana), Coragen 1,5 dL/ha (7 dana), Proteus 0,5 L/ha (14 dana).

      Za suzbijanje u šećernoj repi se preporučuju: Karate zeon 2 dL/ha ili Pyrinex super 1 L/ha ili Savanur 1 L/ha.

      U kupusnjačama odabir preparata uskladiti sa vremenom berbe, odnoso karencom preparata!

Prema vremenskoj prognozi u petak, subota 21,22.aprila, moguća je pojava mraza, u trajanju od 1-3 sata. Mraz je moguć u svim regionima Srbije, ali će jako zavisiti od konfiguracije terena. Prognozirani intenzitet je do -1,5C. Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Osetljivost ratarskih biljnih vrsta na mraz je sledeća:

- Kukuruz: faza nicanje-3 lista oštećenje lista do -2-2,5C, ali će doći do regeneracije biljaka 

- Suncokret: faza ponik-2 lista bez oštećenja do -5C

- Šećerna repa: izmrzava u fazi nicanja -3C, a u fazi ponik-2lista izmrzava na -6C 

- Pšenica, ječam: faza vlatanja bez oštećenja do -4C, početak vlatanja do -7C

- Soja: ponik izdržava bez oštećenja do -2,5C   

- Grašak: do pojave cvetnih pupoljaka izdržava mrazeve od -3 do -5C zavisnosti od sorte

- Uljana repica: u fazi cvetanja minimalno oštećenje cveta je do -2C

Ako se obistini najavljena prognoza, najugroženije su soja i uljana repica.

Ostale moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je četvrtak 20.april (nekoliko sati pre očekivanog mraza). Pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Delfan, Vellamin, Epin Extra...). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do -2C. Tretman ponoviti nakon mraza u naredna 2-3 dana.

- kod uljane repice koja sada cveta pomoć može biti i primena giberelinskih kiselina (Banko, Gibrell, Gibb, Berelex, Gibb Plus...). Treba ih primeniti u roku od 12 sati nakon mraza i tretman ponoviti za 7-10 dana.

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

     Usklična sovica - je tokom 2016. godine bila brojnija u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeležen 296, a u Čelarevu 131 leptir. Proseci su 220 i 111 leptira. Štete je vrsta pravila lokalno na krompiru, kukuruzu i mrkvi, pa je u ovim usevima i suzbijana.

      Prisutne su bile tri generacije, stim da je tokom leta treće generacije uhvaćeno svega par leptira. Prva generacija je u Somboru bila prisutna od 01. maja do 24 juna a u Čelarevu od 07. maja do 3. juna. Jedan pojedinačan leptir je zabeležen u Somboru 13. aprila. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 27. maja - 7 primeraka. U Somboru je zabeleženo 77 leptira prve generacije a u Čelarevu 25, što izosi oko 80% prosečne brojnosti. Dinamika leta je bila slična prosečnoj.

Druga geneacija je bila prisutna od 03. jula do 28. avgusta u Somboru i od 05. jula do 22. avgusta u Čelarevu. Maksimum leta na oba mesta je zabeležen 28. jula. U Somboru je pri maksimumu zabeleženo 11 a u Čelarevu 10 leptira. Zabeleženo je ukupno 210 leptira u Somboru i 100 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Let leptira druge generacije je počeo 10 do 14 dana ranije nego što je to uobičajeno.

   Treća generacije je bila prisutna od 30. avgusta u Čelarevu i 31. avgusta u Somboru, pa do 09. septembra u Čelarevu i 19. septembra u Somboru. Zabeleženo je 9 leptira u Somboru i 6 u Čelarevu.

     Koeficijent generacije po Mészáros-u za Sombor iznosi 2,9 a za Čelarevo 4,2. Na osnovu njega saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Obzirom na brojnost koja ulazi u prezimljavanje, mogu se očekivati ekonomski značajne štete na kasno posejanim kukuruzima, na lubenicama, kupusnjačama, paradajzu i paprici koji se na otvorenom polju seju ili rasađuju u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna.

   Brojnost Agrotis ipsilon - ipsilon sovica tokom 2015. godine je bila dvostuko manja od prosečne brojnosti i u Somboru i u Čelarevu. Na oba mesta je zabeleženo po 19 leptira, a proseci su 39. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene.

   U Čelarevu je prvi leptir zabeležen 12. aprila, zatim je 17 leptira zabeleženo od 29. maja do 07. septembra i još jedan leptir je zabeležen 01. oktobra. U Somboru su leptiri bili prisutni od 04. juna do 06. septembra. Tokom navedenih perioda, između uhvaćenih leptira su zabeležene manje i veće pauze u letu. Uvek su hvatani po jedan do dva primerka za noć.

  Prognoza za 2017. godinu se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Mamestra brassicae - kupusna sovica je tokom 2016. godine imala veću brojnost u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeleženo 114 leptira a u Čelarevu 84, a proseci su 105 i 25. Ova brojnost je dovela do toga da je gusenice bilo potrebno suzbijati lokalno na šećernoj repi (približno na 15% površina u Bačkoj) i skoro na svim usevima kupusnjača, iako je u kupusu dominirao kupusni moljac.

Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 02. do 26. maja a u Čelarevu od 17. do 28. maja. Zabeleženo je svega 6 pojedinačnih leptira u Somboru i 4 u Čelarevu, što je uobičajeno za ovu vrstu.

Druga generacija je bila prisutna od 26. juna do 9. avgusta u Čelarevu i od 29. juna do 10. avgusta u Somboru. Zabeleženo je 39 leptira u Čelarevu i 34 u Somboru. Maksimum leta je zabeležen 19. jula u Somboru (7 leptira). U Čelarevu nije zabeležen maksimum leta, ali je  20. jula u Čelarevu zabeleženo 4 leptira, dok je ostalih dana hvatano manje.

Treća generacija je bila prisutna od 15. avgusta do 26. septembra u Somboru i od 24. avgusta do 22. septembra u Čelarevu. Tokom leta treće generacije zabeleženo je 74 leptira u Somboru i 41 leptir u Čelarevu. Maksimumi leta su bili 7. septembra u Somboru (11 leptira) i 11. septembra u Čelarevu (10 leptira).

Dinamika leta leptira u 2016. godini se značajno razlikuje od prosečne. Početak leta prve i druga generacije, te naveća brojnost druge generacije su se desili ranije nego što je to uobičajeno. Tokom septembra su do sada obično hvatani po jedan do dva primerka za noć, a veoma retko tri ili četiri primerka. Treća generacija 2016. godine tokom septembra je bila jasno izražena, sa jasnim maksimumima leta.

Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer koeficijent generacije po Mészáros-u nije pouzdan kod ove vrste.

   Tokom 2016. godine bila je prisutna u tri generacije. Ukupno je zabeleženo 363 leptira u Somboru i 187 u Čelarevu. Kada se te brojnosti uporede sa prosečnim vrednostima, može se zaključiti da je u Somboru vrsta bila manje brojna, a u Čelarevu brojnija od proseka. Gusenice su mogle da se nađu na šećernoj repi i kupusnjačama, ali nije bilo potrebe za ciljanim suzbijanjem ove vrste. Na šećernoj repi je dominirala Mamestra brassicae - kupusna sovica, a na kupusnjačama Plutella maculipenis - kupusni moljac, a suzbijanjem ovih vrsta je suzbijena i povrtna sovica.

   Leptiri prve generacije su zabeleženi u periodu od od 16. aprila do 17. juna u Čelarevu i 17. aprila do 25. juna u Somboru. Tokom leta prve generacije maksimum leta u Čelarevu je registrovan 03. juna (10 leptira) a u Somboru 06. juna (devet leptira). Tokom leta prve generacije je zabeleženo 112 leptira u Čelarevu i 84 u Somboru.

   Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 24. juna do 16. avgusta, a u Somboru 03. jula do 19. avgusta. Zabeleženo je 42 leptira druge generacije u Čelarevu i 188 leptira u Somboru. Za Čelarevo je ta brojnost manja u odnosu na prosek a za Sombor skoro ista kao prosek. Maksimum leta leptira je u Čelarevu zabeležen 27. jula (šest leptira), a u Somboru 02. avgusta (15 leptira).

   Početak leta treće generacije je bio u Somboru 21. avgusta i trajao je do 25. septembra. U Čelarevu je let počeo 24. avgusta i trajao je do 22. septembra. Maksimum leta zabeležen je 07. septembra (12 leptira) u Somboru, a 11. septembra u Čelarevu (pet leptira). Zabeležan je 91 leptir u Somboru što je tri puta više u odnosu na prosek. Veća brojnost treće generacije je zabeležena samo 2010. godine! U Čelarevu je zabeleženo 33 leptira što je dvostruko više od proseka.

   Porast brojnosti i  period sa najvećom brojnošću leptira prve generacije se desio malo kasnije nego što je to oubičajeno. Interesantno je da se porast brojnosti druge generacije desio ranije nego što je to uobičajeno, iako je prva generacija malo kasnila sa pojavom. Treća generacija je bila jasno izražena, što se ne javlja svake godine.

   Koeficijent generacije po Mészáros-u Somboru je 3,3 a u Čelarevu 0,7. Na osnovu koeficijenta generacije se u Somboru očekuje povećanje brojnosti leptira prve generacije, a u Čelarevu pad brojnosti - negativna prognoza. Brojnost je tako velika da se u kupusnjačama i šećernoj repi može na većem broju mesta javiti potreba za suzbijanjem prve generacije. Optimalno vreme za suzbijanje tokom 2017. godine će biti saopštavano na ovom sajtu.

Sovica šećerne repe je bila malobrojna na svetlosnim klopkama. U Somboru je zabeleženo 26 leptira, a u Čelarevu 43, što je manje u odnosu na višegodišnji prosek. Nije zabeležena masovnija pojava gusenica, a ni štete od ove vrste tokom 2016. godine.

Leptiri su bili prisutni od 04. juna u Somboru i 09. juna u Čelarevu. Za oba lokaliteta, ovo je najranija pojava vrste od kada se prati njihova brojnost! Po jedan do dva leptira za noć su hvatana do 21. septembra u Somboru i 22. septembra u Čelarevu.

Vrsta je selica, pa se dugoročna prognoza za 2017. godinu ne saopštava. Podaci o letu i eventualna upozorenja na masovnu pojavu će se i dalje saopštavati na www.agroupozorenje.rs

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Metlica je tokom 2016. godine bila mnogostruko manje brojna od prosečnih vrednosti. Tokom cele godina u Somboru je zabeleženo 10, a u Čelarevu 28 leptira. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene 2016. godine.

U Somboru je zabeleženo osam pojedinačnih leptira od 24. juna do 13. jula i dva leptira 27. avgusta. U Čelarevu su leptiri zabeleženi od 24. juna do 12. jula. Hvatano je jedan do tri leptira za noć. Nakon toga je zabeležen jedan pojedinačan leptir 10. avgusta, i onda od 24. do 30. avgusta još osam leptira, po jedan do dva za noć.

Kada se podaci o letu uporede sa podacima o prosečnoj dinamici leta, može se zaključiti da su leptiri bili prisutni u vreme leta druge i četvrte generacije.

   Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje. Masovne pojave su uvek iznenadne. Tokom 2017. godine, na sajtu Aroupozoren!e će se moći naći podaci o pojavi leptira i upozorenja na eventualne masovne pojave.

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

     Konačno je došlo do značajnijeg razilaženja u stepenu zaraze pojedinih sorti repe. Odporne sorte za sada ne treba štititi. Osetljive sorte na pegavosti kao što su: Prestige, Original, Serenada, Falco, Wawilow, Jak, Fred... u naredna tri dana treba ponovo zaštititi fungicidima. Preporučuje se upotreba preparata: Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 L/ha u kombinaciji sa preparatom Opus team 0,8 L/ha.

    Lisne sovice (kupusna, povrtna i gama) se na nekim njivama mogu naći sa više od 4 gusenice po metru kvadratnom. Preporuka je da se pregledaju parcele pod repom naredna dva do tri dana i njivama gde ima više od četiri gusenice po metru kvadratnom preporučuje se njihovo suzbijanje sa Decis 0,5 L/ha ili Bifenikus 0,2 L/ha ili Karate zeon 2 dL/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha.

     Obimne kiše su donele veliku količinu vode na polja pod šećernom repom. Najavljano povećanje temperatura će stvoriti optimalne uslove za razvoj pegavosti repe. Preporučuje se zaštita useva što pre. Za preporuču je kombinacija preparata Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 L/ha u kombinaciji sa preparatima Sphera 0,33 L/ha ili Acanto plus 0,7 L/ha ili Amistar extra 0,75 L/ha ili Teatar plus 0,7 L/ha ili Mercury 1 L/ha ili Opera 0,8 L/ha.

     Radi poboljšanja pokrovnosti lisne površine preporuka je da se koristi količina vode od najmanje 300 L/ha, a najbolje 400 L/ha u bujnim usevima. Takođe upotreba okvašivača je poželjna, pa se preporučuju Trend 1 dL na 100 L vode ili Dash0,5 L/ha ili Etalfix Pro 0,125 L/ha.

       Prema meteorooškim podacima koji su obrađeni na Agroupozorenju, proteklih 10 dana, svaki dan su bili povoljni uslovi za masovne infekcije prouzrokovačem pegavosti repe. Vlage je bilo dovoljno, pa se lisna masa repe značajno uvećala. Brojnost pega u zaštićenim usevima se takođe značajno uvećala, pri čemu su pege bogate konidijskom prevlakom. Stoga je preporuka da se tokom naredna 3 dana ponovo uradi zaštita prepatarima Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 L/ha u kombinaciji sa preparatima Duet ultra 0,5 L/ha ili Propulse 250EW 1,2 L/ha.

      Na njivama gde je repa posejana na treću godinu od predhodne setve ili manje, preporučuje se dodavanje preparata Bacilomix specijal 3 L/ha.

     Šećerne repe su već oko 20 maja počele da zatvaraju redove, čime je mikroklima useva postala povoljna za razvoj bolesti. Kombinacija kiše na svakih par dana i visoke temperature uslovile su vlažne listove po ceo dan, pa su i dnevne infektivne vrednosti 2 i više od 2 tokom juna meseca zabeležene tokom 15 dana do sada. 

    Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi zaštita preparatima: Bravo 2 L/ha ili Odeon 1,8 L/ha u kombinaciji sa preparatima Rias 0,4 L/ha ili Eminent 0,8 L/ha ili Bumper P 1 L/ha ili Orius 1 L/ha ili Zamir 0,75 L/ha. 

     Radi poboljšanja pokrovnosti lisne površine preporuka je da se koristi količina vode od najmanje 300 L/ha, a najbolje 400 L/ha u bujnim usevima. Takođe upotreba okvašivača je poželjna, pa se preporučuju Trend 1 dL na 100 L vode ili Dash0,5 L/ha ili Etalfix Pro 0,125 L/ha.

     Šećerna repa ima povećane potrebe za borom, pa je dobro u ovoj zaštiti dodati i Nutri Boron ili Wuxal Boron ili 1 L/ha.

     Repina korenova vaš se masovnije javlja u suvim godinama i sušnim uslovima. Obzirom da je april bio veoma suv i topao, ne čudi da je na nekim repama veća sada uočljiva velika bronost repine korenove vaši. Obzirom da je u toku naseljavanje novih repišta, preporučuje se pregled. Biljke na kojima su vaši se trenutno veoma lako uočavaju po zavrnutim mladim listovima. Trenutno su larve na listovima (nisu se još uvek spustile na koren) pa ako se konstatuje prisustvo na više od 2% biljaka, preporučuje se suzbijanje sledećim preparatima Proteus 0,5 L/ha ili Lebaycid 2 L/ha

     U toku je poručivanje klopki za insekte. Spisak vrsta za koje se mogu naručiti feromonske, mirisne ili obojene klopke nalazi se na adresi http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm .

      Novo u ponudi je mirisna klopka za kukuruznog plamenca. U pitanju je mirisni hranidbeni mamak, a više o njemu možete pročitati ako kliknete ovde. 

     Ukoliko koristite metodu ometanja parenja radi kontrole jabučnog smotavca u prilici smo da Vam ponudimo mirisne hranidbene mamke koji prate brojnost jabučnog smotavca i u uslovima velike koncentracije feromona za ometanje parenja.

     Da bi ste osigurali potrebnu količinu klopki za insekte za 2016. godinu, molim Vas da se javite do 16 februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili telefon 063326772 Dragan

Brojnost leptira na svetlosnoj klopci tokom 2015. godine bila je za oko 50% veća od prosečne. Prosečna brojnost leptira u Čelarevu je 105, a u Somboru 215. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka, čime je izjednačena do sada najveća brojnost iz 2012. godine. U Somboru je zabeleženo 303 primerka što je najveća brojnost leptira u poslednjih 14 godina!

            Prva generacija leptira u Somoboru je bila prisutna od 23. aprila do 09. juna. Zabeleženo je 83 leptira i dva vrha u letu. Prvi vrh je zabeležen 19. maja - 10 leptira za noć, a drugi 04. juna - 15 leptira za noć i to je ujedno i maksimum leta. U Čelarevu, prva generacija je bila prisutna od 06. maja do 06. juna. Zabeleženo je 37 leptira i jedan vrh u letu. On je registrovan 18. maja - šest primeraka za noć. Na oba lokaliteta najveći broj primeraka je zabeležen u periodu od 17. do 21. maja. Najveći broj leptira je zabeležen nešto ranije nego što je to uobičajeno, no da tokom maja nisu padale velike kiše, možda bi dinamika leta bila sličnija prosečnoj.

            Druga generacija leptira u Somboru  je bila prisutna od 08. jula do 29. avgusta. Nakon toga su zabeležena još dva primerka 13. septembra. Tokom leta druge generacije je zabeleženo ukupno 220 leptira. Maksimum leta je zabeležen 29. jula i on je iznosio 26 leptira za noć. Osim ovog zabeležen je još jedan vrh u letu i to 21. jula, 17 leptira za noć.

            Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. jula do 25. avgusta. Nakon ovog perioda su zabeležena dva pojedinačna primerka 06. septembra i 01. oktobra. Maksimum leta je zabeležen 29. jula - 12 primeraka za noć. Ukupno je zabeleženo 123 primerka druge generacije.

            Na osnovu krive dinamike leta se može zaključiti da se povećanje brojnosti leptira druge generacije desilo veoma brzo nakon početka leta, što nije uobičajeno. Najveća brojnost na oba lokaliteta se desila skoro istovremeno, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Ovako velika brojnost uslovila je pojavu šteta pred vađenje na krompiru i mrkvi na kojima nije urađena zaštita. Štete su iznosile i do 20% ili po sadašnjim cenama do 200.000 dinara po hektaru! Koeficijent generacije po Mészáros-u za Čelarevo iznosi 3,3 a za Sombor 2,7. Na osnovu ovoga saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu tokom proleća 2016. godine. Obzirom na veliku brojnost sa kojom ulazi u proleće, gusenice bi mogle praviti značajne ekonomske štete na šećernoj repi, kukuruzu koji se kasno seje, lucerki, paprici, paradajzu, kupusnjačama koji se gaje iz rasade.

            Tokom 2015. godine i u Somboru i u Čelarevu je zabeležena dvostruko manja brojnost od prosečne. U Somboru je zabeleženo 20 leptira (prosek je 40), a u Čelarevu 22 leptira (prosek je 42).

            Hvatani su pojedinačni leptiri u periodu od 23. aprila do 05. oktobra u Somboru i od 31. maja do 05. oktobra u Čelarevu. Tokom leta je zabeleženo više kraćih i dužih perioda u letu. Redovniji ulov je zabeležen jedino u periodu od 25. do 29. avgusta u Somboru, a tada je zabeleženo i četiri primerka za noć, što je najveći ulov za jednu noć.

            Tokom ove godine nisu zabeležene štete ove vrste. Dugoročna prognoza se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Brojnost leptira u Somboru je tokom 2015. godine iznosila 78 leptira što je manje u odnosu na prosek koji iznosi 105. U Čelarevu je zabeleženo 35 leptira što je više u odnosu na prosek koji iznosi 23. Gusenice su morale da se suzbijaju na kupusnjačama, dok na šećernoj repi nije bilo značajnije pojave i potrebe za suzbijanjem.

            Leptiri su bili prisutni u dve generacije. Prva generacija u Čelarevu je zabeležena sa dva primerka (14. maja i 12. juna). U Somboru je zabeleženo 13 pojedinačnih leptira u periodu od 09. maja do 26. juna.

            Duga generacija u Čelarevu je sa kraćim i dužim pauzama u letu bila prisutna od 02. jula do 15. septembra, a zabeleženo je 33 pojedinačna primerka. U Somboru je bila prisutna od 13. jula do 28. avgusta, a nakon toga je uhvaćeno još tri pojedinačna primerka 04. i 13. septembra i 01. oktobra. Zabeleženo je 65 leptira, a maksimum leta je zabeležen 29. jula - osam leptira za noć.

            Koeficijent generacije za dugoročna prognozu kod kupusne sovice nije pouzdan, pa se prognoza za 2016. godinu na osnovu njega ne saopštava. 

Povrtna sovica je tokom 2015. godine u Čelarevu bila dvostruko brojnija od prosečne brojnosti. Ulovljen je 251 leptir, a prosek je 127. U Somboru je ulovljeno malo veća brojnost od višegodišnjeg proseka jer je ulovljeno 463 leptira, a prosečna brojnost je 412. Gusenice su bile prisutne u usevu kupusnjača i šećerne repe. Suzbijanje je obavljano u kupusnjačama, dok u šećernoj repi nije bilo potrebe za njenim suzbijanjem.

            Leptiri su bili prisutni u tri generacije. Prva generacija je bila prisutna u Čelarevu od 11. aprila do 28. juna. Tokom leta je zabeleženo 159 leptira. Registrovana su dva vrha u letu 09. maja (15 leptira za noć) i 19. maja (17 leptira) što je ujedno i maksimum leta. Prva generacija u Somboru je bila prisutna od 30. aprila do 17. juna. Kao i u Čelarevu leptiri su bili brojniji oko 19. maja, ali nije zabeležen i vrh uletu. Vrhovi u letu su zabeleženi 28. maja sa sedam primeraka za noć i 06. juna (9 leptira) što je ujedno i maksimum leta leptira prve generacije u Somboru.  

            Druga generacija u Somboru je letela od 02. jula do 02. septembra. Uhvaćeno je 143 leptira. Zabeleženo je dva vrha u letu sa osam primeraka za noć (29. jula i 09. avgusta). U Čelarevu druga generacija je letela u periodu od 12. jula do 03. septembra. Zabeležen je 281 leptir i čak tri vrha u letu 25. jula (16 leptira za noć), 06. avgusta (19 leptira) i 14. avgusta (17 leptira). Ukupno je zabeležen 281 leptir druge generacije.

            Treća generacija leptira je letela u Somboru od 04. septembra do 07. oktobra. Zabeleženo je 27 leptira, a maksimum leta je registrovan 23. septembra (pet leptira za noć) U Čelarevu je tokom leta treće generacije zabeleženo 23 leptira u periodu od 10. septembra do 10. oktobra, a hvatano je do tri leptira za noć.

            Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici, sa time da je povećanje brojnosti druge generacije počelo desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Koeficijent generacije po Mészáros-u u Čelarevu iznosi 2,1 a u Somboru 1,9. Na osnovu ovih koeficijenata se saopštava pozitivna dugoročna prognoza. Ujedno brojnost leptira koja ulazi u prezimljavanje je dovoljno velika da bi gusenice prve generacije povrte sovice mogle biti ekonomski značajne i u usevima kupusnjača i u usevima šećerne repe. 

            Brojnost leptira tokom 2015. godine bila je mnogostruko veća od višegodišnjeg proseka. U Čelarevu je zabeleženo 256 leptira, a 30 je prosek. To je najveća brojnost od 2008. godine od kada se brojnost prati i ona je dvostruko veća od do sada najveće brojnosti zabeležene 2012. godine (116 primeraka). U Somboru je zabeležen 141 primerak, a prosek je 26. Ovo je druga najveća brojnost nakon 2003. godine kada je zabeleženo 309 leptira. I pored velike brojnosti značajnije štete od ove vrste nisu zabeležene na šećernoj repi i lucerki na kojima bi vrsta mogla biti štetna.

            Prvi leptiri su zabeleženi 13. juna u Čelarevu i 19. juna u Somboru. Pojedinačni leptiri u Somboru su hvatani do 29. juna, a zatim brojnost je rasla do 07. avgusta, kada je za noć ulovljeno 10 primeraka za noć. Nakon toga su opet hvatani pojedinačni leptiri. U Čelarevu je mala brojnost leptira trajala sve do 04. septembra, a onda je porasla i u Somboru i Čelarevu. Vrh u letu leptira zabeležen je u Somboru 05. septembra (10 leptira za noć) a u Čelarevu 11. septembra, 23 leptira za noć. Pojedinačni leptiri su bili prisutni u Somboru do 30. septembra, a u Čelarevu do 12. oktobra.

            Vrsta je selica. Na osnovu brojnosti sa svetlosnih klopki, ne može se zaključiti da je došlo do masovnije migracije tokom 2015. godine. Dugoročna prognoza za 2016. godinu se ne saopštava, a podaci o letu i upozorenja će se i dalje saopštavati na Agroupozoren!u.

            U Čelarevu tokom 2015. godine zabeleženo je 517 leptira (prosek je 142), a u Somboru 109 primeraka (prosek je 254). Gama sovica je migratorna vrsta, koja povremeno može da doleti u većem broju na naše područje. Doletanja su lokalnog karaktera, što se vidi iz priloženog.

            Leptiri su počeli sa pojavom 09. maja u Čelarevu i 15. maja u Somboru. U periodu do 09. juna u Čelarevu i 15. juna u Somboru, na oba lokaliteta su hvatani pojedinačni primerci sa kraćim ili dužim prekidima u letu, što je uobičajena dinamika leta. Nakon toga u Somboru je došlo do blagog povećanja broja leptira pa je od 16. do 20 juna ulovljeno 32 primerka, sa maksimumom leta 18. juna. U Čelarevu je porast brojnosti počeo 10. juna i brojnost je sa 3 i 7 primeraka za noć porasla najpre na 22 a zatim i na 94 leptira 15. juna. Nakon toga je brojnost opala na uobičajenih nekoliko primeraka. Za svega četiri dana je zabeleženo 278 leptira, što je veća brojnost u odnosu na većinu godišnjih brojnosti! U Bajmoku  je povećana brojnost leptira zabeležena u periodu od 11. do 17. juna. U tih sedam dana je zabeleženo 56 leptira, sa maksimumom 14. juna i 14 primeraka za noć. Tokom cele sezone je zabeleženo 166 leptira što znači da je trećina godišnjeg ulova zabeležena za sedam dana!

            U Somboru leptiri su bili prisutni sve do 09. oktobra. Tokom leta su zabeležene uobičajene kraće i duže pauze u letu. Zabeležene su uobičajene vrednosti od 1 do 4 leptira za noć.

            Leptiri u Čelarevu su nastavili da lete takođe do 13. oktobra, brojnost je tokom najvećeg perioda bila nešto veća od uobičajene, ali je retko zabeleženo više od 5 primeraka za noć. Na osnovu prikupljenih rezultata o letu može se uočiti još jedan vrh u brojnosti i to 23. jula, kada je zabeleženo 13 leptira za noć, a povećana brojnost je zabeležena i od 22. do 24 avgusta sa maksimumom leta 22. avgusta i tada je zabeleženo samo 5 leptira za noć.

            Posledice migracije su bile vidljive uglavnom u centralnoj i južnoj Bačkoj. Najveći broj gusenica je zabeležen na soji, ali su gusenice bile brojne i na suncokretu. Pojavu gama sovice su pratile i druge migratorne vrste kao na primer Trichoplusi ni, Heliothis peltigera, Vanessa cardui... Gusenice su suzbijane na više stotina hektara pod sojom. Negde su suzbijanja bila opravdana, a negde je suzbijanje obavljeno i iz straha jer je ekonomski prag štetnosti po našem iskustvu u soji veći od jedne gusenice po biljci. Prognoza za 2016 se ne sapštava, jer je vrsta selica.

            Metlica je tokom 2015. godine bila malobrojna u odnosu na prosečne pojave. U Čelarevu je zabeleženo 26 leptira (prosek je 246 leptira), a u Somboru 25 leptira (prosek je 59 leptira). Stoga ne čudi da vrsta tokom 2015. godine nije bila ekonomski značajna.

            Vrsta je bila prisutna u dva perioda. Prvi je trajao u Čelarevu od 05. do 25. jula a u Somboru od 19. do 24. jula. Tokom ovog perioda u Čelarevu je zabeleženo 17 primeraka. Maksimum leta je bio 06. jula kada je zabeleženo sedam letpira. U Somboru je zabeleženo samo 3 leptira. Drugi period leta je trajao u Somboru od 08. avgusta do 04. septembra. Tokom ovog perioda je zabeleženo 22 leptira, a za noć je hvatano do četiri leptira. U Čelarevu drugi period trajao je od 12. avgusta do 17. septembra i zabeleženo je samo devet leptira sa kraćim i dužim prekidima u letu. Ako se dinamika leta uporedi sa prosečnom dinamikom leta, vidi se da je prva generacija, koja se javlja krajem maja i početkom juna podpuno izostala, a da su kasnije pojave bile manje brojne od prosečnih.

            Dugoročna prognoza za metlicu se ne izrađuje, a masovne pojave su uvek iznenadne pa na Agroupozoren!u možete pratiti njenu pojavu i upozorenja tokom 2016. godine.

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 ^OC, maj za 0,9 ^OC, jun za 0,7 ^OC, avgust za čak 2,5 ^OC i septembar za čak 2,8 ^OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

     Preporuka je da se tokom narednih nekoliko dana pregleda šećerna repa. Zavisno od plodoreda, roka setve i sorte potrebu zaštite treba odrediti za svaku njivu zasebno, jer je došlo do velikih razlika u stepenu zaraze. Ukoliko je na svakom starom listu prisutno više od 5 pega bolesti, a pege su pristune i na mladom listu, potrebno je što pre uraditi zaštitu od bolesti fungicidima. Preporuka je zbog sprečavanja rezistencije da se radi sa: Duett ultra 0,5 L/ha ili Duofen plus 1,5 L/ha ili Zamir 1 L/ha, ali se zaštita može obaviti i preparatima: Opus team 0,8 L/ha ili Sphera 0,33 L/ha ili Mercury 1 L/ha ili Opera 0,8 L/ha ili Amistar extra 0,75 L/ha.

    Tokom predhodnih nekoliko dana skoro na celom području gajenja šećene repe došlo je do padavina, koje omogućuju dalje širenje pegavosti lista šećerne repe. Na većini repa koje su posejane u prvim rokovima setve, potencijal bolesti je dostigao nivo da se treba izvršiti još jedna zaštita šećerne repe od bolesti. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi zaštita repe preparatima Sphera 0,33 L/ha ili Opera 0,8 L/ha ili Teatar plus 1 L/ha ili Amistar extra 0,75 L/ha ili Mercury 1L/ha. Na osetljivim sortama na primer Leopard, Marijanka... preporuka je da se ovim sedstvima doda i Bacillus specijal 3 L/ha.

     Brojnost leptira koji se hrane listom šećerne repe je mali do srednje velik na svetlosnim klopkama, ali je prisutan veliki broj vrsta (kupusina sovica, gama sovica, sovica šećerne repe, povrtna sovica, metlica...) pa se preporučuje pregled šećernih repa. Ukoliko je prisutno više do 10 gusenica po metru kvadratnom fungicidima treba dodati i insekticid na primer: Lamdex 2 dL/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Karate zeon 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha ili Bifenicus 2 dL/ha.

Zbog perioda visokih temperatura preporučujemo folijarne tretmane sa Delfanom Plus 1,5-2 lit/ha ili Isabion 3 lit/ha ili Nutriamino Plus 2 L/ha 

radi smanjenja bilo kakvog stresa kod gajenih kultura. 

*preparati se mešaju bez problema sa standardnim preparatima za zaštitu bilja preporučenim na agroupozorenju  

     Pegavost repe je na većini njiva dostigla prag za izvođenje prve zaštite. Preporuka je da se u naredna tri dana uradi zaštita preparatom Eminent star 1,25 L/ha (koji je gotova kombinacija) ili kombinacijom preparata Opus team 0,7 L/ha ili Rias 0,4 L/ha ili Eminent 0,8 L/ha sa preparatima Bravo 2,5 L/ha ili Odeon 2 L/ha.  Brojnost štetočina koje se hrane na lisću: gama sovice (Autographa gamma), ni sovice (Trichoplusia ni), povrtne sovice (Lacanobia oleracea), metlice (Loxostege sticticalis) je bila tokom prošle nedelje povećana. Preporuka je da se u fungicid doda i Decis 0,5 L/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha. 

     Šećerna repa ima povećane potrebe za borom, pa se preporučuje prihrana preparatima Wuxal Boron 2 L/ha ili Nutri Boron 2 L/ha.

Najveći broj primeraka je zabeležen u Somboru, 167 i to je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 178. U Čelarevu je zabeleženo samo 46 leptira što je trostruko manje od višegodišnjeg proseka koji iznosi 129. U V. Radincima je zabeleženo 39 leptira a u Bajmoku 49.

Tokom leta zabeležene su dve generacije leptira. Prva je počela da leti 20. aprila u V. Radincima i to je do sada najranija pojava ove vrste! U Somboru je let počeo 29. aprila, samo jedan dan posle do sada najranije zabeleženog leptira 2002. godine (vidi sliku). Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 22. maja - pet leptira za noć, Somboru 24. maja - 17 leptira i u Bajmoku 28. maja - šest leptira. Prva generacija je prestala sa letom, u zavisnosti od lokaliteta u periodu od 09. do 17. juna. Druga generacija je počela let 13. jula a završila 25. avgusta. Brojnost je brzo počela da raste, ali je to trajalo svega 10tak dana, nakon čega su klopkom hvatani samo pojedinačni primerci. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 29. jula - pet leptira za noć. Po jedan primerak je zabeležen 12. septembra u Čelarevu i 24. septembra u Somboru.

Koeficijent generacije u Somboru iznosi 0,33, u V. Radincima 0,22 i Bajmoku 0,4. Samo je u Čelarevu koeficijent generacije veći od jedan i to 1,09. Na osnovu ovog se saopštava negativna prognoza brojnosti prve generacije. Na osnovu koeficijenta generacije u Čelarevu bi mogla da se saopšti i pozitivna prognoza, ali je brojnost bila veoma mala, pa čak i ako broj poraste u 2015. godini, gusenice neće moći da prave ekonomski značajne štete.

Vrsta je bila prisutna u tri generacije tokom 2014. godine. Let leptira prve generacije je počeo između 19 i 23 aprila. U Velikim Radincima je trajao samo do 11. maja i nakon toga cele godine nije zabeležen ni jedan leptir što do sada nikad nije zabeleženo na drugim lokalitetima. Na drugim mestima je let prve generacije prestao od 05. do 16. juna. Maksimumi leta su zabeležni: u Somboru 24. maja (osam leptira za noć), 28. maja u Bajmoku (17 leptira za noć). Druga generacija je počela sa letom između 29. juna (u Bajmoku) i 08. jula (u Čelarevu). Bila je prisutna do 08. avgusta u Somboru i 23. avgusta u Čelarevu. Jasna granica između druge i treće generacije u Bajmoku nije jasna, jer su se pojedinačni leptiri hvatali bez većih pauza sve do 1. oktobra. Tokom leta druge generacije nije bio jasno izražen maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Najveći broj leptira je zabeležen svuda oko 25. jula. U Somboru je zabeleženo 70 leptira, u Čelarevu 28 a u Bajmoku 45 leptira druge generacije. Treća generacija je bila prisutna od 05. septembra do 10. oktobra. U Somboru je zabeleženo 11 primeraka, u Čelarevu 21 primerak a u Bajmoku 18 leptira. Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 17. septembra, pet primeraka za noć.

Poređenjem ovogodišnje dinamike leta sa ranijim podacima može se zaključiti da je prva generacija počela sa letom ranije nego što je to uobičajeno (vidi sliku). Tokom maja je usledilo smanjenje brojnosti, a najveća brojnost prve generacije je zabeležena malo kasnije nego što je to uobičajeno.  Druga generacija je imala mnogo manju brojnost od prosečne a u periodu kada je obično najbrojnija, došlo je do prestanka leta druge generacije. Treća generacija je bila prisutna u uobičajenom obimu i vremenu. Treća generacije je na mestima gde se krompir vadio tokom oktobra i novembra pravila lokalno štete.

Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru i Čelarevu iznosi 1,56 i 2,45 pa se tu može očekivati povećanje brojnosti. Međutim u Velikim Radincima i Bajmoku je koeficijent ispod vrednosti 1 (0 i 0,03) i može se očekivati smanjenje brojnosti. Obzirom da je brojnost bila višestruko manja od prosečnih, ekonomski značajne štete se tokom pojave gusenica prve generacije gusenica ne mogu očekivati.

Iako bi po padavinama 2014. godina trebala da odgovara povećanoj brojnosti ove vrste, jer je higrofilna, brojnost je bila manja od višegodišnjeg proseka. U Somboru je zabeleženo 235 leptira a u Čelarevu 63 (proseci su 408 i 128 Vajgand, 2014). Padavine tokom maja su verovatno ometale let leptira, parenje i polaganje jaja prve generacije, pa je zato druga generacija imala značajniji pad brojnosti.

Leptiri prve geracije su počeli da se javljaju najpre u Somboru 13. aprila i bili su prisutni do 29. juna. Tokom leta prve generacije su zabeleženi makismumi leta u Čelarevu 20 maja - pet primeraka; u Somboru 26. maja - 14 primeraka i Bajmoka 28. maja - 10 primeraka. Zabeležna je polovina prosečne brojnosti prve generacije. Druga generacija je počela sa letom 09. jula i bila je prisutna sve do 5. okrobra. Tokom leta druge generacije je zabeležen maksimum leta samo u Somboru 07. avgusta - sedam leptira za noć. Na grafikonu u priloguse vidi da je početak leta druge generacije kasnio u odnosu na prosečan početak leta, a da je brojnost bila mnogostruko manja od prosečne. Sredinom avgusta je došlo da značajnijeg smanjenja brojnosti leptira.

Koeficijent generacije po Mesaros-u je za Sombor 0,66, za Čelarevo 0,75, za V. Radince 0,33 a za Bajmok 0,21. Stoga se saopštava negativna prognoza. Obzirom da je brojnost povrtne sovice bila veoma mala u 2014. godini, gusenice prve generacije sigurno neće praviti ekonomski značajne štete u poljoprivredi tokom 2015. godine. Minimalnu pažnju treba obratiti čak i na zaštitu kupusnjača od povrtne sovice.

       Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto: voćnjak, plastenik ili skladište je najbolje postaviti po dve klopke za jednu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su vrlo osetljive i ukoliko nema ulovljenih insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali.

            Savremeni insekticidi  moraju da se upotrebljavaju u tačno određenom stadijumu insekata. Feromoni predstavalju odličan alat za određivanje potrebe upotrebe insekticida i  pravog vremena upotrebe insekticida.

             Ukoliko želite da Vam obezbedimo feromone za 2015. godnu, kontaktirajte nas do 14. februara. Više podataka o klopkama naći ćete na sajtu firme Agroprotekt

      Još je Marić (1969) zaključio da padavine imaju odlučujući uticaj na intenzitet i na štetnost pegavosti šećerne repe.

       Svi se slažu da je padavina 2014. godine bilo više nego ranije. U Tabeli 1. vidi se da je tokom perioda maj jul u 2014. godini palo 95 do čak 192 mm padavina više nego ranijih godina. Čak i ako se pogledaju pojedinačni meseci, vidi se da su svi meseci imali više pdavina u odnosu na predhodne godine. Pegavost šećerne repe se prvenstveno šire kišnim kapima, pa je normalno da se bolest širila jako intenzivno. Ranijih godina na pegama su se javljale male skupine spora koje šire bolest, one godine usled dugih vlažnih perioda, masa beličastih spora se mogla videti na površini listova čak i golim okom!

Tabela 1. Visina padavine i broj dana sa padavinama u Somboru

      Današnja zaštita repe od bolesti podrazumeva osim redovnih pregleda biljaka u polju i upotrebu matematičkih modela o bolestima. Agroupozorenje prikazuje dnevne infektivne vrednosti prema metodi Shane i Thang (1983).

U Tabeli 2 je prikazan broj dana kada je infekcija bila moguća. Vidi se da je tokom 2014. godine tokom jula zabeležen 21 dan sa pogodnim uslovima za infekciju. Toliko dana je ranijih godina bilo tokom 2,5 meseca! Takođe uslovi za infekciju su zabeleženi i tokom septembra, što ranijih godina nije bio slučaj.

Tabela 2. Broj dana kada je infekcija bila moguća

            Iza nas je godina koju možemo pamtiti kao godinu bolesti na svim biljkama, prvenstveno zbog vremenskih uslova. No šta poljoprivredni proizvođači u narednom periodu mogu da urade kako bi se smanjila mogućnost za masovnu pojavu pegavosti šećerne repe:

- treba organizovati proizvodnju šećerne repe u najmanje četvorogodišnjem plodoredu,

- obradu treba obavljati tako da se spreče vodoleži kako bi se smanjila vlažnost vazduha, ubrzalo sušenje listova time stvarili nepovoljni uslovi za razvoj pegavosti

- pratiti podatke o dnevnim infektivnim vrednostima na www.agroupozorenje.rs

- redovno pregledati polja repe na prisustvo pegavosti ili angažovati zaštitara - agronoma koji će to da radi.

- povećati količinu vode prilikom upotrebe fungicida u repi ili koristiti vazdušnu podršku prilikom prskanja.

- birati sorte koje su odpornije na pegavost šećerne repe.

             Brojnost leptira je praćena svetlosnim klopkama u Somboru, Čelarevu, Bajmoku i Velikim Radincima. Leptiri su zabeleženi u tri perioda. Prvi period je trajao od 23. juna do 06 jula. Drugi period je trajao od 11. do 25. jula a treći od 10. avusta do 11. septembra. Tokom prvog perioda je zabeleženo 14 pojedinačnih primeraka. U drugom periodu je posebno u Čelarevu i Bajmoku registrovan brz porast brojnosti od 18 do 25 jula i nakon toga se leptiri opet nisu hvatali. Moguće je da je u ovom periodu došlo do migracije manjeg obima ove vrste na naše područje! Za jednu noć je u Čelarevu zabeleženo 35 leptira 21 jula, a u Bajmoku 18. jula 40 primeraka za noć. Tokom trećeg perioda leta zabeleženo je najviše 5 leptira za noć, a leptiri su na svim lokalitetima bili najbrojniji od 30. avgusta do 03. septembra.

            Povećana brojnost tokom drugog i trećeg perioda je kasnila u odnosu na prosečnu dinamiku leta desetak dana. Pregledom polja šećerne repe i lucerke nije konstatovana povećana brojnost gusenica niti štete od metlice tokom 2014. godine. U odnosu na višegodišnju proosečnu brojnost i u Somboru i u Čelarevu je zabeležno višestruko manje leptira. Dugoročna prognoza za metlicu se ne saopštava, jer je u pitanju selica.

     Uslovi za razvoj mrke pegavosti šećerne repe (Cercospora beticola) su veoma povoljni tokom poslednjih 10tak dana. Na osetljivim sortama repe, ne može se naći ni jedna zdrava biljka, a već ima veliki procenat biljaka kojima je lisna masa podpuno obolela, pa se očekuje retrovegetacija. Srednje osetljive i odporne sorte takođe imaju veliki broj pega na lisnoj masi. Pošto se i dalje najavljuje toplo vreme sa mnogo padavina preporuka je da se skrati period izmedju tretmana i što pre uradi zaštita kombinacijom preparata Bravo 2,5 L/ha ili Odeon 2 kg/ha sa preparatima Duet ultra 0,5 L/ha ili Rias 0,4 L/ha ili Eminent 0,8 L/ha ili Opus team 0,8 L/ha. Na parcelama gde su pege prisutne na više od 70% listova, narednu zaštitu uraditi nakon 7 dana od navedene preporuke, takođe kombinacijom preparata Bravo 2,5 L/ha ili Odeon 2 kg/ha sa preparatima Opera 0,8 L/ha ili Sphere 0,33 L/ha ili Acanto plus 0,7 L/ha ili Amistar extra 0,7 L/ha ili Mercury 0,75 L/ha.

     Poslednjih nekoliko dana na više lokaliteta je povećana brojnost leptira metlice na svetlosnim klopkama. Preporuka je da se usevi šećerne repe pregledaju. Ukoliko se primeti veći broj leptira metlice koji uzleću nakon 7 dana treba primeniti Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Karate zeon 2 dL/ha ili Vantex 0,5dL/ha. Brojnost kupusne i povrtne sovice, te sovice gama je veoma mala i nema potrebe za pregledima repa.

     Brojnost sitnih glodara u polju je jako velika. Žetvom pšenice i njihovom obradom, došlo je do masovnog seljenja miševa u sve okolne useve. Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta pregledaju i po potrebi se uradi suzbijanje sitnih glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja, a preporučuje se upotreba: cinkfosfid, bromadiolon, hlorfacinon ili mamaka na bazi natrijum selenita.

     Pregledom parcela ustanovljeno je da na većini parcela u narednih nekoliko dana treba uraditi zaštitu šećerne repe od pegavosti. Preporuka je da se koriste: Acanto plus 7dL/ha ili Amistar extra 7,5dL/ha ili Mercury 1 L/ha, Opera 0,8 L/ha ili Sphera 3,3dL/ha. Brojnost svih štetočina je veoma mala pa insekticide ne treba dodavati. Od prihrane, radi sprečavanja truleži potrebno je dodati: Nutri Boron 2 L/ha ili Wuxal Boron 1 L/ha ili Foliarel Bor.

     Leptiri čije se gusenice hrane na šećernoj repi su malobrojne na svetlosnoj klopci pa je i brojnost gusenica uglanom veoma mala. Na osetljivim hibridima repa mogu se naći pege Cercospore. Preporuka je da se u narednih par dana uradi pregled repe na prisustvo gusenica i pega Cercospore. Ukoliko se nađe više od 3 gusenice po metru kvadratnom i 1% biljaka sa pegama Cercospore preporučuje se zaštita insekticidima Karate zeon 2 dL/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Decis 0,5 L/ha, a od fugicida treba koristiti Feniks 3,5 L/ha ili Bravo 720SC 2 L/ha ili Odeon  1,8 kg/ha u naredna tri do četiri dana. Od prihrane preporučuje se upotreba preparata Nutri boron 2L/ha ili Boramin Kalcijum ili Wuxal Boron 3 L/ha.

Za povećanje količine šećera u korenu repe vrlo je važno primeniti đubriva na bazi bora (B) i natrijuma (Na).

Preporučujemo primenu đubriva Foliarel 21% Bor, đubrivo sa visokim sadržajem bora (21%) u obliku Na-borata. osim pozitivnog dejstva bora, važno je istaknuti i vrlo važno dejstvo natrijuma  (na) u ukupnom metabolizmu šećerne repe. Naime šećerna repa je jedina  poljoprivredna kultura koja u svom metabolizmu zahteva i doređenu količinu natrijuma (Na)

Đubrivo Foliarel 21% B  primenjuje se u količinama od 1-5 kg u jednoj primeni ili do 5 kg/ha u dva tretmana prihrane (od faze 2.og lista pa do zatvaranja redova)  

* visoka kompatibilnost sa ostalim preparatima za zaštitu (osim sa preparatima na bazi fosetil-aluminijuma i sa insekticidima na bazi gama i lambda cihalotrina- Karate Zeon)  

* Foliarel 21%B   1-5 kg/ha 

* Nutri Boron (B₂O₃)  3-5 lit/ha 

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

1. da se što pre odvede voda sa parcele 
2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

1. Što pre se osloboditi vode
2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

       Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se najveći broj jedinki vrste koju želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Agroupozorenje Vam prikazuje sume efektivnih temperatura čime daje podatak o fazi razvoja, a brojnost vrste u Vašem usevu treba da odredite sami. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađete su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive. Preduzeće Agroprotekt nudi klopke za veliki broj vrsta smotavaca (jabuke, breskve, šljive...), minera (okruglih mina, paradajzovog moljca, krompirovog moljca...), sovica (pamukova, kupusna..), muve (trešnjina...) te obojene lepljive klopke za tripse, belu leptirastu vaš...

     Da bi ste osigurali klopke koje su Vam potrebne tokom ove sezone molimo da se javiti na 063 326 772 ilivajgandd@sbb.rs do 10. februara 2014. godine. Više o ponudi možete naći i nahttp://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm 

Nastavljaju se sušni uslovi, skoro u svim regionima Srbije (detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Nažalost i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Tako da količina konzervisane zimske vlage u zemljištu i dalje opada. Trenutno u proseku nam nedostaje vlage oko 100 lit/m² u sloju do 1 metra dubine. Detalje merenja na Telečkoj zaravni, na zimskim obradama možete videti u tabeli:              

              Napomene:

                           - Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
                                                - Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %

Takođe na grafikonu u prilogu možete videti kretanje vlage na 25cm dubine tokom prvih 20 dana januara meseca, na jednom lokalitetu u Bajmoku. Merenja se rade sa Watermark tenziometrom, koji pokazuje kolika je sila potrebna korenu da izvuče vlagu iz zemljišta. Što znači da što je niža vrednost to je bolja snabdevenost zemljišta sa vlagom. Odnosno vrednosti od 10-30 cBara se smatraju optimalnom snabdevenošću sa vlagom, na većini zemljišta.  

Preporuka od 22.12.2013 godine i dalje stoji, iako sada izvedene mere će imati znatno manji efekat. Sa druge strane, ako se obistine dalje prognoze, koje ne predviđaju značajnije padavine do početka vegetacije, treba će biti jako oprezan sa odabirom tehnologije jarih useva, pre svega kukuruza. Za sada sve ukazuje da će se ponoviti sezona 2012. 

Trenutno u većini ratarskih regiona Srbije vladaju uslovi suše(detaljnije videti na sajtu RHMZ – Uslovi vlažnosti – Monitoring suše). Takođe i predstojeća vremenska prognoza za narednih mesec dana ne predviđa značajnije padavine. Prema našim merenjima na Telečkoj zaravni, u pogledu sadržaja vlage na zimskim obradama, trenutna situacija je sledeća:

Napomene:

- Sadržaj vlage je meren na 10 cm dubine, sa WET senzor sondom proizvođača Delta-T Devices Velika Britanija.
- Smatramo da je navedeno zemljište optimalno snabdeveno sa vodom ako je sadržaj vlage 25-29 zapremniskih %

Iz gore navedenih razloga preporuka je da se u narednih 10-tak dana zatvore zimske brazde na pooranim parcelama. Odnosno ko sada ore obavezno i da zatvara oranje. Posebno je ovo važno da se uradi u regionima Severne, Zapadne i Srednje Bačke, Srema, Severnog i Srednjeg Banata i u Pomoravlju. Adekvatan oruđa za ovu namenu su setvospremači ili drljače... Ko ne uradi ovu meru treba da računa sa dnevnim gubicima vlage od najmanje 0.5 lit/m2 dnevno (detalji na sajtu RHMZ – Potencijalna evapotranspiracija).

Ko je obradio parcele razrivačima/gruberima ne treba ništa da radi. Trenutno ovaj način obrade zemljišta vrlo dobro konzervira postojeću vlagu u zemljištu.  

     Na listovima šećerne repe su počele da se javljaju crnosive pege nepravilnog oblika. One su posledica pojave bakterioza na listovima i najpre se javljaju na mestima gde je padao led i gde je ležala voda neko vreme. Mere suzbijanja bakarnim sredstvima se do sada nisu pokazala dovoljno efkasnim, pa se predlaže podizanje imuniteta biljaka upotrebom Isabiona, Delfam plusa i Wellsama u dozi od 1 do 2 L/ha. 

     Ukoliko imate potrebu za feromonskim klopkama, a želite da ih koristite tokom 2013. godine, možete ih naručiti i kupiti. Cenovnik je kao slika u prilogu ili pogledajte na  http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm.

Kod većine vrsta (smotavac jabuke, breskve, čljive, mineri...) je za praćenje na jednom mestu tokom godine potrebno 4 feromona, jer se oni menjaju na 4 do 6 nedelja, 1 delta klopka i 6 do 8 lepljivih ploča.

      Kontakt osoba za naručivanje feromonskih klopki je Dragan 063 326 772. 

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

     Iako je na većini mesta veoma suvo i došlo je do masovnog odbacivanja lista šećerne repe, na pojedinim mestima i na pojedinim varijetetima šećerne repe je došlo do razvoja mrke pegavosti iznad praga koji je bezbedan za dalje očuvanje lisne mase. Naviše pega se može naći na sortama osetljivim na pegavost, kao što su naprimer Marijanka, Vapiti i ponegde Žiraf i Tajfun. Lisne sovice su malobrojne na svetlosnoj klopci, sovica Spodoptera exigua počenje sa letom treće generacije ove godine. Preporuka je da se pregledaju njive pod repom. Ukoliko se ustanovi prisustvo pega na mladom listu na više od 20% biljaka, preporučuje se zaštita u periodu od 17. do 21. avgusta uradi zaštita šećerne repe preparatima Duet ultra 0,5 L/ha ili Eminent star 1,25 L/ha ili Amistar extra 0,75 ili Acanto plus 0,7 L/ha ili Sphera 0,33 L/ha ili Opera 0,8 L/ha.

    Dosadašnja brojnost leptira metlice je najveća u poslednjih 20 godina! Iako je brojnost velika, ona nije dostigla brojnost tokom 1988. i 1989. godine kada je pravila masovne štete na šećernoj repi i kukuruzu. Predlaže se pregled šećrne repe u periodu od 18. do 20. jula na prisustvo gusenica. Ukoliko se konstatuje prisustvo više od 10 gusenica na metar kvadratni, potrebno je vršiti suzbijanje. Smatramo da je za sada mala šansa da suzbijanje bude potrebno. Pažnju treba obratiti na šećernim repama ko je se nalaze u blizini lucerišta.

     Tokom 2011. godine, na svim lokalitetima su leptiri zabeleženi u periodu od 23. septembra do 06. oktobra. Registrovano je do tri primerka za noć. Ono što je interesantno je da su u periodu od 1986. do sada leptiri uglavnom prestajali sa letom tokom prve polovine septembra. Tokom perioda od 25 godina, nakon 15. septembra je zabeleženo samo 8 leptira i to 1989. godine, kada je zabeležen i najveći broj primeraka na svetlosnoj klopci u Somboru. Tokom 2011. godine u Somboru je zabeležen samo jedan leptir 05. oktobra. U Čelarevu je ukupno zabeleženo 12 leptira od 23 do 02. oktobra i to po jedan do tri za noć, a u Velikim Radincima pet leptira ukupno 26. septembra tri i po jedan 04. i 06. oktobra.

Ukupno je tokom cele 2011. godine zabeleženo 47 leptira u Somboru i po 52 leptira u Čelarevu i Velikim Radincima. Brojnost leptira u Somboru je bila 11 puta manja od prosečne brojnosti koju daju Vajgand i sar., (2008), a u Čelarevu skoro 3,5 puta manja od proseka koga je saopštio Vajgand (2010b). Iako je brojnost na klopkama bila mala, u polju na usevima paprike, šećerne repe i paradajza je povećano prisustvo leptira zabeleženo od 10. do 15. jula. Na skoro svim paprikama i paradajzima je nakon ovog perioda trebalo uraditi jedno suzbijanje gama sovice. Na šećernoj repi brojnost uglavnom nije postala ekonomski značajna, pa suzbijanje protiv gama sovice ove godine nije bilo potrebno.

     U Somboru je zabeležen samo jedan primerak 20. septembra. U Velikim Radincima je zabeležen jedan primerak 21. septembra a u Čelarevu su pojedinačni primerci zabeleženi 08. i 29. septembra i 06. oktobra. Svih pet primeraka je uhvaćeno u periodu od 08. septembra do 06. oktobra. Brojnost leptira je bila višestruko manja u odnosu na proseke koje daju Vajgand i sar. (2008) i Vajgand (2010b).

Prva generacija je bila prisutna od 21. aprila do 05. jula (i početak i kraj su bili istovremeno u Somboru i Velikim Radincima). Maksimumi leta su po lokalitetima zabeleženi: u Velikim Radincima 26. maja (19 leptira) u Čelarevu 28. maja (29 leptira) i u Somboru 01. juna (52 leptira za noć). U letu leptira u mestu Sombor su zabeleženi još i dva pika u letu: 01. i 08. maja (21 i 27 leptira za noć). Zabeleženo je 610 leptira prve generacije u Somboru, 179 u Čelarevu i 146 u Velikim Radincima.

Druga generacija je počela sa letom 10. jula (u Somboru) a završila sa letom 07. oktobra (u Čelarevu). Maksimum leta u Somboru je zabeležen 02. avgusta. Za noć je registrovano 203 leptira što je najveći broj uhvaćenih leptira za jednu noć od 1980. godine u Somboru! Maksimum leta leptira u Čelarevu je zabeležen 03. avgusta (5 leptira za noć). U Čelarevu je registrovano 22 leptira za noć 31. avgusta, ali je taj ulov usamljen pa smatramo da je u pitanju pik u letu. U pojavi druge generacije u Velikim Radincima maksimum leta se ne može uočiti. Konstatovano je 802 leptira druge generacije u Somboru, 124 leptira u Čelarevu i svega 16 leptira u Velikim Radincima.

Pojavu leptira povrtne sovice tokom 2011. godine karakteriše nagla, iznenadna pojava velikog broja leptira, nakon relativno nagle brojnosti. To je najizraženije bilo baš 02. avgusta u Somboru, gde je posle brojnosti od 47 i 68 primeraka registrovano 203 leptira za noć ili 23 jula kada je posle 1 primerka za noć registrovano 32 leptira… Moguće je da je ovo posledica masovnog piljenja leptira od gusenica koje su se razvile na ovom području, ali isto tako i posledica lokalnog seljenja leptira.

Tokom 2011. godine je zabeleženo ukupno 1412 leptira u Somboru, što je dva i po puta veća brojnost u odnosu na prosečnu brojnost za Sombor prema Vajgand i sar., (2008) i Vajgand (2010c). U Čelarevu je zabeleženo 303 leptira tokom cele godine i to iznosi 2,3 puta veću brojnost u odnosu na prosečnu koju je saopštio Vajgand (2010b).

Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala značajnu pojavu gusenica na dobro razvijenim  usevima šećerne repe. Gusenice ove vrste su zajedno sa gusenicama kupusne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na približno 500 ha površine pod repom. Napad na kupusima nije bio značajano veći nego što je to uobičajeno.

Zabeležene su tri generacije ove vrste. Prva generacija je počela da leti 11. maja (u Somboru) a završila je let 21. juna (u Čelarevu). Zabeleženi su samo pojedinačni primerci. Tokom leta na svim mestima na kojima je praćena su zabeležene veće i manje pauze u letu. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleženo po četiri leptira a u Čelarevu pet leptira prve generacije.

Druga generacija je bila prisutna od 09. jula (u Velikim Radincima) do 08. avgusta (u Čelarevu). U Čelarevu i Velikim Radincima su zabeleženi po jedan do dva primerka za noć. U Somboru je registrovan maksimum leta i pik u letu druge generacije. Maksimum leta je bio 02. avgusta (24 leptira za noć) a pik 25. jula (17 leptira). U Velikim Radincima je zabeleženo sedam leptira druge generacije. U Čelarevu je zabeleženo 11 leptira. U Somboru je zabeleženo 142 leptira druge generacije.

Treća generacija je bila prisutna od 02. do 27. septembra. Registrovani su samo pojedinačni leptiri na svim lokalitetima i to u Somboru četiri, a u Čelarevu i Velikim Radincima po dva primerka.

Na godišnjem nivou je zabeleženo 150 leptira u Somboru i to je oko 25% više u odnosu na prosek (Vajgand i sar., 2008). To je ujedno i najveća brojnost za Sombor od 2006. godine. Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala masovnu pojavu gusenica na usevima šećerne repe. Gusenice kupusne sovice su zajedno sa gusenicama povrtne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na približno 500 ha površine pod repom. Interesantno je da napad na kupusima nije bio značajan. U Čelarevu je zabeleženo skoro duplo manje leptira u odnosu na višegodišnji prosek (Vajgand, 2010b).

     Bronost kupusne sovice (Mamestra brassicae) je značajno porasla na svetolosnim klopkama. Brojnost povrtne sovice (Lacanobia oleracea) i gama sovice (Autographa gamma) je mala. Jajna legla sovica su za sada pojedinačna, a parazitiranost je velika. Preporuka je da se u periodu od 01. do 03. avgusta obavi pregled useva šećerne repe na prisustvo jajnih legala i ispilelih gusenica. Suzbijanje za sada nije potrebno.

     Na sortama i hibridima osetljivim na pegavost repe je na 5% biljaka konstatovan jedan list sa velikim brojem pega a na svakoj biljci je prisutna najmanje jedna pega. Na sortama i hibridima odpornim na pegavost repe je konstatovano do 20 pega na 100 biljaka. Preporuka je da se u narednih 7 dana ne radi drugi tretman protiv bolesti. Pepelnica repe se može naći u tragu samo na nekim sortama.

     Jajna legla sovica su za sada pojedinačna, a parazitiranost je velika. Preporuka je da se u periodu od 25. do 27. jula obavi pregled useva šećerne repe na prisustvo jajnih legala i ispilelih gusenica. Suzbijanje za sada nije potrebno.

     Uslovi za pojavu pegavosti lista repe su za sada nepovoljni, a obzirom da se ne predviđaju padavine, predviđanje je da neće ni doći do stvaranja povoljnih uslova za razvoj pegavosti. Preporučuje se dalje praćenje bolesti jednom nedeljno.

     Uslovi za razvoj bakterioza su trenutno povoljni i prvi simptomi su već uočeni u repi. Preporuka je da se pojava bolesti i dalje prati jednom nedeljno.

     Brojnost kupusne sovice i gama sovice je mala, repina sovica nije još registrovana, a brojnost povrtne sovice je veoma velika. U šećernoj repi su prisutne gusenice L2 i L3 stupnja razvoja. Preporuka je da se repa pregleda i ukoliko se konstatuje brojnost u proseku veća od 2 larve po metru kvadratnom da se uradi suzbijanje preparatima: Karate zeon 2dL/ha ili Fastac 1,5dL/ha ili Decis 4dL/ha.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

            Nedavno je iz štampe izašla knjiga pod naslovom Priručnik o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) na svetlosnoj klopci. Autor knjige je mr Dragan Vajgand koji ovom prilikom želi da upozna javnost sa rezultatima svojih istraživanja familije sovica, koja traju još od 1986. godine.

            Knjiga je B5 formata i ima 180 stranica. Knjiga obrađuje 200 različitih sovica koje su značajne za rad sa svetlosnim klopkama. U zavisnosti od brojnosti konkretne vrste sovice, knjiga prikazuje sve ili deo narednih podataka:

Ukupnu brojnost leptira po godinama od 1994. do 2009. godine.

Prosečnu godišnju brojnost leptira za period od 1994. do 2004. godine.

Vreme početka i kraja leta leptira tokom godine u Evropi i u Somboru.

Dinamiku leta leptira tokom godine.

Brojnost leptira po generacijama.

Mogućnost davanja dugoročne prognoze primenom koeficijenta generacije.

Vreme pojave maksimuma leta leptira.

Podatke o prezimljujućem stadijumu.

Podatke o vremenu pojave gusenica.

Podatke o biljkama na kojima se razvija gusenica.

Podatke o eventualnoj štetnosti kod nas i u svetu.

Kvalitetne fotografije svih obrađenih sovica.

            Knjiga je namenjena stručnjacima za zaštitu bilja, agronomima koji se bave zaštitom bilja, studentima i ljubiteljima prirode koji će pomoću knjige moći da prepoznaju 200 sovica.

            Primerak knjige košta 1.200 dinara + troškovi slanja knjige koji prilikom slanja Post ekspresom koštaju oko 200 dinara po primerku.

            Ukoliko ste zainteresovani za knjigu, možete se javiti autoru vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772.

            Ulov kupusne, povrtne i gama sovice je mali, a ulov metlice je zanemarljivo mali. Stoga nema smisla koristiti insekticide u repi. Toplo vreme pogoduje razvoju Cercospore. Osetljive sorte su jako zahvaćene bolešću i ima njiva koje su podpuno bez starog lista. Za njih je preporuka da se što pre vade ili da se urade dva vezana tretmana fungicidima u roku od 7 dana, Srednje osetljive sorte imaju dosta simptoma ali lisna masa nije ugrožena. Ukoliko ste radili zaštitu repe po preporuci u periodu od 8. do 10. avgusta. Preporučuje se zaštita repe u periodu od 23. do 25. avgusta. Preporučuje se upotreba preparata Sphera 0,33L/ha ili Acanto plus 0,75L/ha ili Duet ultra 0,5 ili Opus team 0,7L/ha.

            Uslovi za razvoj bolesti šećerne repe su u predhodnih nekoliko dana bili nepovoljni. Juče je kiša padala u skoro celoj Vojvodini a promenljivo vreme sa padavinama se očekuje i u narednom periodu. Brojnost sovica je mala. Jedino je ulov gama sovice postao svakodnevan. Preporuka je da ako ste zaštitu radili u period od 25. juna do 07. jula uradite zaštitu šećerne repe u periodu od 21. do 23. jula preparatima Alert S 0,6 L/ha ili Eminent 0,8L/ha ili Eminent star 1,25L/ha. Naravno zaštita se može uraditi i preparatima Sphera 0,33L/ha ili Acanto plus 0,75L/ha ili Duet ultra 0,5 ili Opus team 0,7L/ha. Insekticide ne treba dodavati.

            Uslovi za razvoj prouzrokovača mrke pegavosti lista šećerne repe su u poslednjih nedkoliko dana povoljni. Uslovi za ostvarenje infekcije su na nižim delovima parcela gde se duže zadržavala voda su bili ispunjeni poslednjih nekoliko dana. Brojnost sovica je veoma mala. Preporuka je  da ako ste radili zaštitu repe u periodu od 25 do 27. jula čekate sa narednom zaštitom. Sovice ne treba suzbijati, jer je brojnost veoma mala.

            Usled pada temeperature poslednjih nekoliko dana nije bilo uslova za nove infekcije prouzrokovačem mrke pegavosti lista – Cercospora beticola. Brojnost sovica na klopci je veoma mala.

Pošto se zbog kiše nije mogla vršiti zaštita fungicidima u predhodnih nekoliko dana, sa zaštitom treba početi što pre, prema preporuci iz predhodnog upozorenja.

     Brojnost povrtne sovice je mala na svetlosnoj klopci. Meteorološki uslovi za ostvarenje infekcije repe gljivom Cercospora beticola, prouzrokovačem mrke pegavosti lista su i tokom poslednjih nedelju dana bili veoma povoljni, jer su noćne temerature bile visoke, a vlažnost vazduha velika. Zaštitu šećerne repe treba obaviti u periodu od 25 do 27. juna, a ako vreme bude loše odmah nakon toga. Preporučuje se upotreba preparata Sphera 0,33L/ha ili Acanto plus 0,75L/ha ili Amistar extra 0,75L/ha ili Duet ultra 0,5 ili Opus team 0,7L/ha. Insekticide ne treba dodavati.

     Brojnost povrtne sovice je velika na svetlosnoj klopci. Meteorološki slovi za ostavrenje razvoj pegavosti lista Cercospore su u poslednjih nedelju dana bili veoma povoljni. Zaštitu šećerne repe od bolesti i štetočina ne treba raditi tokom ove nedelje jer ovim sovicama ne pogoduju ovako visoke temeprature, pa će jaja masovno propadati. Infekcioni potencijal Cercospore je još uvek mali, pa ni zaštitu repe od Cercospor-e još uvek ne treba raditi.

            Repe semenjače obavezno treba ukloniti iz useva repe, jer se samonikla šećerna repa, iz obične repe može ukloniti jedino ručno. Sada Vam je potrebno da uklonite nekoliko velikih repa, a ako se osemene, moraćete narednih godina da uklonite veliki broj malih repa što je mnogo skuplje i komplikovanije.

            Vilinu kosicu možete efikasno suzbiti preparatom Kerb 3,5 kg/ha.

     Meteoroloski uslovi za razvoj bakterioza i Ramularia na repi su postali nepovoljni. Uslovi za razvoj Cercospora su postali veoma povoljni. Na listovima nekih useva šećerne repe se javlja veći broj pega. Pod običnom lupom se vide velike razlike, nije neophodan mikroskop! Na fotografiji bez strelice je izgled pega koje prouzrokuje bakterija. Na fotografiji sa crvenom strelicom je izgled pega pod lupom koje prouzrokuje Cercospora. Unutar tih pega su „crne tačkice“. Na fotografiji sa plavom strelicom je izgled pega pod lupom koje prouzrokuje Ramularia. Unutar tih pega su „bele tačkice“ . Veoma je bitno da ustanovite kakve pege su na listovima vaše repe. Neophodno je da se jednom nedeljno kontroliše broj pega, uvek na istim biljkama.

            Za sada je broj pega Cercospore veoma mali i nije potrebno raditi  zaštitu šećerne repe!

Za suzbijanje divljih sirkova,muhara i drugih travnih korova u usevima soje,suncokreta,secerne repe,krompira,lucerke graskova i drugih kultura preporucujemo upotrebu herbicida FOCCUS ULTRA u kolicini 1.5-2.0 l/ha.

            Tokom hladnog i vlažnog perioda koji je iza nas šećernu repu je napala bakteriozna pegavost lista. Najverovatnije se radi o bakteriji Pseudomonas syringae aptata. Repe koje su sejane nakon 30 marta, kao i repe koje su okružene kanalima za odvodnjavanje su jače zahvaćene. Ukoliko je zahvaćen veliki deo lisne mase preporučuje se upotreba preparata Koccide 2kg/ha ili Neoram u dozi od 2kg/ha. Pošto je najavljena promena vremenskih uslova u toplije i suvlje, ne očekuje se dalje širenje bolesti.

            Šećerne repa posejane u periodu od 16. do 19. marta su nikle sa sklopom od preko 80%. Repe posejane u periodu od 20. do 21. marta su nikle sa sklopom od 30 do 60%. Repina pipa je u stadijumu imaga i počela je da napušta stara repišta. Preporuka je da se oko starih i novih repišta kopaju kanali za pipu. Obzirom na vremensku prognozu ne predviđa se da će pipa početi da leti u narednih nekoliko dana. Da pipa ne bi ušla vitalna u novo repište preporučuje se ukoliko nema kanala pravljenje barijera sa insekticidima. Najbolje je koristiti praškovite insekticide, ali su dobri i granulisani, i njih treba rasuti po površini. Ukoliko dođe do ulaska pipe u novo repište preporučuje se upotreba preparata bez produženog delovanja, kao na primer Fastak 1,5dl/ha, Sumi alpha 0,2L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha, jer nema dovoljno lisne mase! Po potrebi ponavljati prskanje i tri puta dnevno na uvratinama.

            U periodu od 02. do 05. avgusta preporučuje se zaštita šećerne repe upotrebom gotovih kombinacija fungicida Amistar extra 0,75L/ha, Charisma 1,25L/ha, Eminent star 1L/ha, Alto combi 0,5L/ha ili Alert S 0,6L/ha ili pravljenje kombinacija fungicida na primer Eminent 0,5L/ha+Odeon 0,8kg/ha, Bumper 1L/ha + Odeon 0,8kg/ha, ili Rias 0,35L/ha + Bravo 1L/ha.

          Brojnost lisnih sovica je veoma mala pa u narednih 10 dana ne treba vršiti ni preglede useva ni upotrebu insekticida.

        Pošto se do 01. avgusta ne predviđaju padavine, neće biti uslova za nove infekcije od Cercospore. Ukoliko ste zaštitu šećerne repe vršili pre 10. jula a do padavina ipak dođe treba u roku od 48 sati od početka kiše ponoviti zaštitu. Oni koji su radili zaštitu po preporuci Agroupozorenja, ne treba da vrše zaštitu ni u slučaju kiše.

         Brojnost lisnih sovica je veoma mala pa ne treba vršiti zaštitu repe od štetočina.

            Za zaštitu šećerne repe preporučuje se upotreba gotovih kombinacija fungicida Amistar extra 0,75L/ha, Charisma 1,25L/ha, Eminent star 1L/ha, Alto combi 0,5L/ha ili Alert S 0,6L/ha ili pravljenje kombinacija na primer Eminent 0,5L/ha+Odeon 0,8kg/ha, Bumper 1L/ha + Odeon 0,8kg/ha, ili Rias 0,35L/ha + Bravo 1L/ha.

             Infekcioni potencijal Cerkospore je još uvek mali. Na osetljivim sortama se mogu pronaći i listovi sa dosta pega, pa na njima treba vršiti zaštitu fungicidima u narednih 5 dana. Na sortama šećerne repe koje su srednje odporne ili odporne ne treba raditi zaštitu ni u narednih pet dana.

             Brojnost leptira kupusne sovice je još uvek jako mala i ne treba raditi zaštitu insekticidima.

            Na većini mesta u Vojvodini došlo je do ispunjenja meteoroloških uslova za razvoj pegavosti lista repe (Cercospora beticola). Međutim, pregledom repe je ustanovljeno da na pegama koje su registrovane nema konidija gljive.

Brojnost lisnih sovica je veoma mala, pa šećernu repu ne treba pregledati na prisustvo jajnih legala ni gusenica.

Prema tome, zaštitu šećerne repe od pegavosti repe i sovica ni u narednih 5 dana ne treba spovoditi.

            U periodu od 12 do 15 juna ni u jednom području Vojvodine nije bilo uslova za ostvarenje infekcije gljivom Cercospora beticola. Ni u narednih 5 dana ne treba vršiti zaštitu fungicidima. Pege koje se javljaju na listovima su uglavnom posledica pojave gljive Ramularia beticola. Takve pege su veće, nepravilnog oblika i nemaju ljubičasti oreol. Fotografija je u prilogu.

            Brojnost lisnih sovica je veoma mala, pa ne treba vršiti zaštitu šećerne repe insekticidma.

              U području severnog i srednjeg Banata i centralnog dela Bačke je došlo do ispunjenja meteoroloških uslova za ostvarenje infekcije od Cercospore. Međutim pošto nema infekcionog potencijala gljiva, zaštitu šećere repe ne treba vršiti u narednih pet dana. U pegama koje su nađene nije utvrđeno prisustvo spora gljive.

           Lisne sovice su u toliko maloj brojnosti da smatramo da upotreba insekticida u ovom periodu nema opravdanje. 

         Na Telečkoj visoravni se preporučuje suzbijanje repine pipe na svim površinama, u narednim danima, jer je napad ove godine bio jak. Na ostalom području potrebno je uraditi suzbijanje repine pipe na svim parcelama koje su 500 metara od parcela na kojima se naredne godine planira gajenje šećerne repe. Ovim suzbijanjem će se smanjiti napad tokom perioda u kome repina pipa ne leti.

       Preporučuje se upotreba preparata Pyrinex 1,5-2L/ha, Talstar 2dl/ha, Karate zeon 2,5dL/ha,  te preparata na bazi fentiona, fenitrotiona, cipermetrina.

       Iako su letovi repine pipe pojedinačni, ipak treba obratiti pažnju na šećerne repe, posebno na one koje su sejane posle 25. marta, a u blizini su prošlogodišnjih repišta. Za suzbijanje se mogu koristiti Lebaycid i Nurel D.