Štetni organizmi

Šljiva

Zaštita koštičavog voća od truleži i štetočina pred berbu [24.07.2024]

    U zavisnosti od sorte, šljive, nektarije i breskve su uglavnom u periodu pune berbe. Lokalne kiše mogu da prouzrokuju truleži, pa je preporuka da se uradi zaštita. Odabir sredstava treba uraditi prema periodu berbe. Ako će se branje vršiti narednih nedelju dana preporuka je da se uradi zaštita protiv insekata preparatima koji nisu otrovni za ljude: insekticid Bionix 6-8 L/ha u kombinaciji sa: Botrix B 3 L/ha ili Skladix 1% ili Serenade ASO 8 L/ha a za sorte koje će se brati nakon više od nedelju dana sa:... 

Zaštita šljive od bolesti i štetočina [08.05.2024]

    Plodovi su dostigli dužinu dva do tri cantimetra. Smotavac šljive je intenzivno počeo da leti. Preporuka je da se narednih par dana uradi zaštita sa: ...

   Od insekticida preporuka je da se upotrebi:...

Zaštita koštičavog voća [20.04.2024]

   Nestabilno vreme pogoduje pojavi bolesti u šljivi, breskvi i kajsijama.

   Preprouka je da se tokom narednih dana uradi zaštita preparatom ...u kombinaciji sa: ...

   Pošto se noćne temperature kreću oko nula stepeni, preporuka je da se dodaju i: Bioplex 0,75 L/ha ili Vellamin 2 L/ha ili Delfam plus 2 L/ha ili Germi max 1 L/ha.

Niske temperature i biljni stres [18.04.2024]

Voće koje završava sa cvetanjem ili je tek zametnulo plodove se trenutno nalazi u vrlo osetljivoj fenofazi. Pšenice se približavaju periodu cvetanja, a neke sorete (kao na primer Avenue) su u cvetu.

Posle desetak dana nadprosečno toplih dana za ovo doba godine usledio je drastičan pad noćnih i jutarnjih temperatura. Niske temperatu bi mogle prouzrokovati značajne štete. Da bi se ublažili stresni uslovi kojim su izložene sve biljne kulture i ojačao njihov imunitet, preporučujemo folijarni tretman nekim od preparata...

* Kod pšenica (hlebnih sorti) je posebno preporučljivo dodavanje aminokiselina radi poboljšanja kvaliteta zrna.

* Izuzetak su konzumne šljive koje ne treba tretirati biostimulatorima zbog opasnosnosti od fitotoksija i stvaranja krastavosti pokožice.

Ekstremno visoka temperatura početkom aprila [05.04.2024]

Nadprosečno topao početak aprila nas je iznenadio, temperature će u nedelju i ponedeljak u većem delu Srbije dostići 30 C°. Ovo je samo jedna u nizu od posledica klimatskih promena, a treba biti spreman na to da ćemo se ovakvim i sličnim ekstremima u budućnosti sve više suočavati. Jedino što nam ostaje jeste da se prilagođavamo i sa njima borimo. Biljkama u polju nije lako, a pogotovo kada pored temperaturnih bivaju izložene i pesticidnim stresovima. Zato je naša preporuka da se uz svaki pesticidni tretman doda jedan od navedenih biostimulatori radi lakšeg otklanjanja stresa kod svih biljnih kultura : Algavell 1,5 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, Phylgreengema 1,5 l/ha, Bioplex 0,4 l/ha, Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, Megafol 1 l/ha, Isabion 2 l/ha, Vellamin 3 L/ha, Wuxal amino 1 l/ha.

Zaštita šljive i breskve [28.03.2024]

    Breskve i šljive i dalje cvetaju. Obzirom na lokalne padavine, preporuka je da se ponovi zaštita protiv sušenja cveta i grana:

    

Zaštita šljive [22.03.2024]

     Šljive su u cvetu. Najavljuje se kiša, pa je preporuka da se uradi zaštita pre kiše sa: ... Ako se zaštita radi posle kiše sa: ...

Očekuje se mraz 19,20. marta [17.03.2024]

U utorak i sredu (19, 20.mart) očekuje mraz u većini voćarskih lokaliteta. Kritične temperature za nastanak šteta od 10-30%, uzavisnosti od voćne vrste i fenofaze, su -2 do -3C.

Preporucljivo pre mraza 24 sata (18.mart) i odmah posle svakog mraza prskati voće sa aminokiselinama ... + vodotopivim djubrivima ... + ... Takodje mogu se dodati i bakterije .... Na sorte jabuke i kruške koje cvetaju ili su pred cvetanje preporucljivo dodati jos i ...

Druga opcija je takođe pred mraz 24 sata prskati sa NOICE 2lit/100lit vode. Mora se samostalno primenjivati.

Zaštita šljive, višnje i trešnje od bolesti [15.03.2024]

     Šljive, višnje i trešnje su čini se najviše zbunjene foplim februarom i martom. Dok deo biljaka potpuno miruje, deo biljaka, pa čak i pojedinčanih pupoljaka je već uveliko procvetao.

     Na biljkama gde se otvorio po koji cvet, preporuka je da se u naredna tri dana (pre kiše ili neposredno posle najavljene kiše) uradi zaštita sa:...

    Na biljkama gde je otovoreno preko 10% cvetova preporuka je da se uradi zaštita sa: ... 

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća 2024. godine [20.02.2024]

    Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Društva voćara Vojvodine, održaće se 24. februara 2024. godine u amfiteatru i holu Poljoprivrednog fakulteta. Program savetovanja je sledeći: 

830–930           Okupljanje učesnika i razgledanje ponude opreme za voćarstvo

930–1000        Svečano otvaranje skupa: Pozdravne reči organizatora i gostiju

1000–1020        Problemi proizvodnje voća u 2023. godini

                      Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

1020–1110        Podizanje savremenih zasada kruške

                      Michele Mariani, Fondacione per lʻAgricoltura Navarra, Italija

1110–1125         Očuvanje kvaliteta voća i sledljivost od plantaže do krajnjeg potrošača uz digitalnu platformu Freshcloud

                     Mast. inž. polj. Slaviša Šestić, AgroFresh

1125–1150        Kafe pauza

1150–1210      Đubrenje jabuke

                     Dr Krunoslav Dugalić, Poljoprivredni Institut Osijek 

1210–1225      Novi izazovi u zaštiti jabuke („Patina bianca“ i Jabukin smotavac, Cydia pomonella)

                     Dipl. inž. polj. Ivan Nikić, Galenika Fitofarmacija

1225–1245      Berba i čuvanje leske

                     Slobodan Pavlović, Agriser doo Sombor

1245–1300      Napredna tehnologija mirkoalgi: Biostimulatori i bioprotektori u voćarstvu

                      Rajko Lazić, Prima Bio Solution

1300–1320      Kafe pauza

1320–1400      Nova rešenja u zaštiti protiv mraza

                     Matteo Arzenton, Specialagri, Italija

1400–1415         Biopesticidi u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane

                      Dr Predrag Milanović, Agrounik doo

1415–1435         Suzbijanje najznačajnijih patogena jabuke u savremenoj voćarskoj proizvodnji

                      Mast. inž. polj. Sara Todorić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

1435                   Diskusija

14. Konferencija radne grupe IOBC/WPRS o Integralnoj zaštiti uskladišnih proizvoda [14.02.2024]

   U organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u periodu od 16. do 20. septembra 2024. godine održaće se konferencija radne grupe regiona zapadnog Palearktika Mađunarodne organizacije biološke i integralne kontrole štetočina u Novom Sadu, na temu integralne zaštite uskladištenih proizvoda.

   Uvodni predavači biće: Mirko Đorđević, Filip Vukajlović i Goran Jokić.

   Prijava radova i učesnika je u toku, a više informacija možete pronaći na sajtu konferencije.

Klopke feromonski i mirisni mamci za insekte [29.01.2024]

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2024. godinu, poželjno je da pošalju potrebe do 02. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Autographa      gamma             gama sovica                         feromon                VARL+ i RAG

Halyomorpha      halys     braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis   kupusni moljac                       feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum           kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis (sordidus)  skočibuba (žičar)            feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator                skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis            staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus           skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

  Više o feromonima pročitajte ovde a cenovnik možete videti ovde.

Feromoni [29.01.2024]

Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

 Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

 Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

 Obojene klopke koriste osobinu insekata da ih privlače određene boje. Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepak lepljiv). Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.

 Bez obzira na to koje klopke se koriste važno je da se one postave na vreme, na mestu gde je vrsta koju želimo da pratimo najbrojnija i da se brojnost očitava redovno. Pravo vreme postavljanja se može odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura. Podaci o sumama efektivnih temperatura za Srbiju se mogu pronaći na sajtu www.agroupozorenje.rs Podatak o pravom mestu postavljanja je dat u uputstvu za upotrebu svake vrste. Očitavanje se može vršiti svaki dan, ali pošto je to nekada teško izvodljivo ili veoma skupo, potrebno je znati da je sasvim dovoljno prebrojavanje sakupljenih insekata vršiti dva puta nedeljno.

 Pošto jedan feromon privlači najčešće jednu vrstu, u voćnjak je potrebno da se postavi onoliko klopki koliko vrsta želimo da pratimo. Veoma je bitno da se feromonske klopke za različite vrste postave na najmanje 20 metara udaljenosti jedna od druge! Takođe prilikom postavljanja feromona u klopku ne sme se dodirivati kapsula feromona (crvena gumena pločica). Ukoliko je dodirnuta kapsula, ruke treba oprati sapunom pre nego što se počne montiranje klopke za drugu vrstu. Plastični delovi klopke se mogu koristiti duže vremena, nekad i nekoliko godina. U klopku uvek treba postavljati feromon za istu vrstu, jer plastika povuče miris feromona koji je korišten pa ukoliko se stavi feromon druge vrste može se pojaviti veći ulov vrste koja je predhodno korištena u njoj.

 Insekte koji se zalepe je nakon prebrojavanja najbolje skinuti sa lepka. Skidanje insekata se vrši čačkalicom ili suvom grančicom. Jedna čačkalica ili grančica se koriste samo za jednu vrstu insekta. Ukoliko se ulovi veliki broj jedinki, najbolje je promenuti lepljivu ploču, jer  lepljiva površina gubi na efikasnosti zbog velike količine ljuspica koji odpadne sa krila leptira.

 Kod nekih vrsta, ukolko su u pitanju pojedinačna usamljena stabla se feromonske klopke mogu koristiti za masovno izlovljavanje neke vrste. Tada se na jedno stablu ili grupu stabala postavi veći broj klopki, svi mužjaci se zalepe na klopke i nema ko da oplodi ženke, pa nema ni polaganja jaja. Ovo će biti efikasno samo ako postoji veća udaljenost do drugih stabala te biljne vrste, jer je većina štetočina lenja da leti na veće udaljenosti, ukoliko negde već imaju pogodne uslove za razvoj. 

Čuvari zdravlja zamljišta [28.01.2024]

   Zemljište je osnovi resurs za proizvodnju najvećeg dela hrane za Čoveka. Iako po obradivom Zemljištu gazimo i vozimo se traktorima, u pitanju je jedna živa smeša prepuna mikroorganizama. Potreba da se proizvede što više hrane po sve nižoj ceni, nateralo je poljoprivrednike da se trude da iz obradivog Zemljišta dobiju što više. Vreme je pokazalo da obradivo Zemljište nije večni samoobnovljivi resurs. Vremenom, narušavamo zdravlje obradivog Zemljišta.

    Institut BioSens, pokrenuo je projekat Čuvari zdravlja zemljišta. Cilj ovog projekta je angažovati poljoprivrednike i mlade generacije, kao svojevrsnih čuvara održivosti zemljišta, kroz relevantne poljoprivredne organizacije, predškoleske i školske ustanove, da zajedno prate indikatore zdravlja zemljišta na teritoriji Vojvodine tokom 2024-2025 godine. Uz edukativnu podršku naučnih istraživača, građani naučnici će koristeći jednostavne, ekonomične i standardizovane metode za uzorkovanje i merenje odabranih fizičkih, hemijskih i bioloških indikatora zemljišta, generisati podatke o zemljištu i donositi zaključke zasnovane na indikatorima. Nakon validacije i analize, prikupljeni podaci će biti podeljeni sa svim učesnicima radi zajedničkog izvođenja zaključaka i produbljivanje razumevanja zdravlja zemljišta, kao i olakšavanja budućih saradnji i inicijativa između građana kao pojedinaca, lokalnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i istraživačkih institucija.

    Ukoliko želite da učestvujete u projektu, prijavite se i budite Čuvar zdravlja zemljišta

Pojava dudovca u 2023. godini i prognoza za 2024. godinu [03.01.2024]

Tokom 2023. godine, brojnost dudovca je bila jako mala. Mnogostruko manja od prosečnih brojnosti za period od 2008. do 2022. godine. To ne čudi jer je proleće u vreme leta prve generacije bilo veoma kišovito, što ne pogoduje letu leptira i istovremeno pogoduje razvoju entomopatogenih gljiva koje mogu značajno da redukuju brojnost gusenica. U Somboru je 2023. godine zabeleženo 6 leptira, a prosek je 32. U Čelarevu je zabeleženo 17 leptira a prosek je 76.

Prva generacija leptira bila je pristuna sa svega 12 leptira u Čelarevu od 06. maja do 10. juna, i sa svega 6 leptira u Somboru u periodu od 21. aprila do 23. maja.

Druga generacija je bila prisutna sa 5 leptira u Čelarevu od 29. jula do 10. avgusta i sa svega 2 leptira 09. i 10. avgusta u Somboru.

Zahvaljujući ovakvoj brojnosti, ni u jednom voćnom zasadu nije bilo potrebe da se suzbijaju gusenice dudovca tokom 2023. godine.

Koeficijent generacije i u Somboru i u Čelarevu je manji od jedan pa se saopštava negativna prognoza. Leptiri prve generacije će biti malobrojni i neće biti potrebe za suzbijanjem gusenica dudovca na gajenom i ukrasnom bilju u proleće 2024. godine.

Zaštita voćki od bakterioza [30.11.2023]

    Lišće je na većini voćaka ove jeseni dugo ostalo zeleno. Mrazevi predhodne nedelje su konačno završili vegetaciju. Preporuja je da se sutra i prekosutra iskoriste povoljni vremenski uslovi i uradi zaštita voćaka od bakterioza sa: Cuprozin 3,5 kg/ha ili Champ 1,8 kg/ha ili Nordox 1,25 kg/Ha ili Neoram 2 kg/ha ili Curenox 2 kg/ha ili Vitra 3 kg/ha ili Funguran 2 kg/ha ili Cuprocaffaro 2 kg/ha ili Cuprablau 3,5 kg/ha ili Bakarni oksihlorid 2 kg/ha ili Mastercorp 4 L/ha il Everest 4 L/ha.

Sredstva za zaštitu bilja (pesticidi) zabranjena za upotrebu u Srbiji [18.11.2023]

      Evropska unija neprestano dopunjuje podatke o dozvoljenim / zabranjenim pesticidima -  sredstvima za zaštitu bilja. Srbija sa vremena na vreme usklađuje svoju listu dozvoljenih aktivnih materija. Veći broj aktivnih materija je zabranjen u Srbiji pre nekog vremena, ali do novembra 2023. godine su zalihe morale biti potrošene.

      Svaka dalja upotreba na bilju u Srbiji od ove godine zabranjena je za

     Insekticide:

Alfa cipermetrin koga sadrže: Faskord , Esperoi Fastak

Diflubenzuron koga sadrže: Dimilin i Shlem

Etoksazol koga sadrže: Borneo i Uranus

Fenoksikarb koga sadrži Insegar

Fosmet koga sadrži Imidan

Imidakloprid koga sadrže: Confidor, Kohinor, Coup, Kondor, Macho, Lobo Espero

Indoksakarb koga sadrže: Avaunt, Avatar, Indoxatop, Indy

    Fungicide:

Ciprokonazol koga sadrže: Arcon esxtra, Census, Amistar extra, Comrade, Granada, Ison, Seguris extra, Cerox, Sphere, Venere.

Famoxadon koga sadrži Equation pro, Elbrus i Espada

Fenbukonazol koga sadrži Indar

Flutriafol koga sadrži Cerpakt top, Fluoco, Slupact, Impact, Imperium, Priora, Vintage

Mankozeb koga sadrže: Dithane Candeza, Manfil, Mankogal, Mankosav, Nota, Penncozeb, Pinozeb, Titular, Prevent, Fantic M, Cuprofix 30MZ, Cimozate M, Curzate M68, Cymoclean 714WP, Fuerza, Profilux, Vokal, Adut, Fylal double, Notimil MZ, Alijansa, Ridomil gold MZ, Silueta, Akord plus, Valis M, Electis 75WG

Miklobutanil koga sadrže: Foton, Miclo i Systane

Prohloraz koga sadrže: Azimut, Faxer, Mirage, Spartak 45EC, Mystic pro 500EC, Zamir, Kinto duo

Tiofanat metil koga sadrže: Duofen, Funomil, Galofungin T, Privado, Prunus, Topsin Duofen plus, Sekvenca plus, Postulat dou, Antre plus, Sanus

    Herbicide:

Haloksifop P metil koga sadrže Gallant super, Halogeniks i Malibu

XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije [11.11.2023]

   U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije u periodu od 27. do 30. novembra 2023 godine, biće održan XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije. prijava i registracija učesnika može se izvršiti putem do 25 novembra na stranici https://plantprs.org.rs/xvii-simpozijum-o-zastiti-bilja/ ili na tokom simpozijuma. 

    Tokom prepodneva biće održavana stručna predavanja, a popodne su prezentacije spoznora.

Analiza meteoroloških prilika tokom 2023. godine [31.10.2023]

Meteorološke prilike direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Vremenske prilike izmerene 2023. godine u Somboru uporedili smo sa periodom od 1948. do 2022. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, temperatura tokom prvih devet meseci 2023. godine bila je mnogo viša. U januaru je to bilo za čak 5,3OC  više od proseka, u februaru za 2,6 OC, u martu za 3,1 OC; u maju za 0,4 OC , u junu za 0,9 OC; u julu i avgustu za 2,6 OC  i u septembru za 4,6 OC. Samo tokom aprila je izmerena srednja temperatura niža od proseka i to za 0,6OC. Prvih devet meseci su u proseku bili topliji za 2,4 OC!

            U odnosu na prosečnu visinu padavina: januar, februar, april i avgust su imali više padavina, a mart, maj, jun, jul i septembar manje padavina. Kada se saberu visine padavina, u proseku padne 456.3mm padavina, a tokom 2023. godine je palo svega 373mm. Znači ukupno je palo 83mm padavina niže od proseka. Najniže padavine su zabeležene tokom juna svega 13mm (65mm manje od proseka), marta 18mm (16mm manje od proseka) i tokom jula 29mm (38mm manje od proseka).

           Kiše tokom aprila i maja su stvorile pogodne uslove za prouzrokovače gljivičnih bolesti. Plamenjača se pojavila intenzivno na usevima krompira, vinove loze, paradajza, luka… Pegavosti, rđe, plesnivosti klasa na strnim žitima. Krastavosti na jabukama i kruškama.

            Leto je bilo izuzetno toplo pa su promene vremena često bile praćene lokalnim vremenskim neprilikama. Više nego ikad do sada osetila se snaga letnjih oluja koje su stvarale jezera od njiva, čupale protivgrade mreže u voćarstvu, a grad je lokalno bio tako intenzivan da se posle njega nije moglo prepoznati koji usev ja pre oluje bio na njivi.

            Svaki čovek bi morao da se zapita šta može da uradi da bi se klimatske promene zaustavile

Tretman cinkom i borom pre opadanja lišća u voćnjacima koštičavog voća [14.10.2023]

U narednih nedelju dana preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacima koštičavog voća, cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Wuxal amino ili Megafol ili Vellamin ili Agro N Fluid ili Delfan Plus

Na bazi Bora (1 l/ha) : Foligal feed  Bor 150 ili Headland boron  ili  Wuxal Boron plus ili Foliarel 21 B ili Borovell ili Lebosol Bor

Na bazi Cinka (1 l/ha): Tradecorp Zn ili Wuxal Zink  ili Foligal feed Cink 700 ili Zincvell ili Maxflow Zn ili Lebosol Zink 700

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem [10.09.2023]

     U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu od 13. do 16. septembra biće održan XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Entomološkog društva Srbije. 

     Prvog dana Simpozijuma, biće prezentovani radovi o prirodnim neprijateljima stenica (Halyomorpha halys), štitastih vaši te novim saznanjima o biologiji i suzbijanju vrsta koje su značajne za biljnu proizvodnju, ali i druge teme.

Otvaranje je zakazano u 10. časova, a program 13. septembra 2023. godine je sledeći: 

10:15-10:35 Francesco Tortorici, Luciana Tavella: CLASSICAL BIOLOGICAL CONTROL OF HALYOMORPHA HALYS AND DROSOPHILA SUZUKII: RESULTS OF NATIONAL ACTIONS AND SITUATION IN ITALY ž

10:35-10:50 Marina Dervišević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET PARAZITOIDA ŠTITASTIH VAŠI (HEMIPTERA: COCCIDAE) U SRBIJI

10:50-11:05 Korana Kocić, Anđeljko Petrović, Alf Tore Mjǿs, Željko Tomanović: FAUNA PARAZITOIDNIH OSA NORVEŠKE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: APHIDIINAE): NOVE VRSTE ZA NORVEŠKU I POTENCIJALNO NOVE VRSTE ZA NAUKU

11:05-11:20 Marija Milošević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET ENTOMOFAGA PULVINARIA VITIS (L.) (HEMIPTERA: COCCIDAE) U VINOGRADU SA I BEZ PRIMENE INSEKTICIDA

11:20-11:35 Aleksandra Konjević, Sandra Senji, Francesco Tortorici, Luciana Tavella: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE PRIRODNIH NEPRIJATELJA STENICA U SRBIJI

11:35-11:50 Maja Lazarević, Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Darija Milenković, Vladimir Žikić: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE ROD MICROGASTER LATREILLE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: MICROGASTRINAE) U SRBIJI

12:30-12:45 Ankica Sarajlić, Ivana Majić, Toni Kujundžić, Mato Drenjančević: PREGLED STANJA VRSTE SCAPHOIDEUS TITANUS NA PODRUČJU VINOGORJA SRIJEM U REPUBLICI HRVATSKOJ

12:45-13:00 Jelena Jović, Oliver Krstić, Tatjana Cvrković, Miljana Jakovljević, Slavica Marinković, Milana Mitrović, Ivo Toševski: INVAZIVNE VRSTE CIKADA (HEMIPTERA: AUCHENORRHYNCHA) U SRBIJI I VEKTORSKI ZNAČAJ U PRENOŠENJU FITOPLAZMI

13:00-13:15 Aleksandra Ignjatović Ćupina, Mihaela Kavran, Dušan Petrić, Jeremy Bouyer, Arianna Puggioli, Romeo Bellini, Wadaka Mamai, Sara Opačić, Sara Šiljegović, Nemanja Avrić, Miloš Petrović, Zoran Francuski, Dragan Dondur, Uroš Vlajkov, Dragana Radulović, Stefan Stefanović: TEHNIKA STERILNIH INSEKATA U SUZBIJANJU AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA U SRBIJI: PRVA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

13:15-13:30 Ivan Fijat, Nikola Laćarac, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Dušan Petrić, Mihaela Kavran: GONOTROFIČKI CIKLUS I FEKUNDITET AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA, AEDES ALBOPICTUS U SRBIJI (DIPTERA: CULICIDAE)

13:30-13:45 Željko Milovac, Snežana Pešić, Filip Franeta: PROMENA VREMENA POJAVE MALE I VELIKE REPIČINE PIPE U USEVU ULJANE REPICE

15:30-15:45 Ádám Egri, Ádám Mészáros, György Kriska, József Fail: DEVELOPING MANAGEMENT METHODS OF THE BROWN MARMORATED STINK BUG (BMSB), HALYOMORPHA HALYS

15:45-16:00 Jovan Dobrosavljević, Čedomir Marković: VERTIKALNA DISTRIBUCIJA LISNIH MINERA LIŠĆARSKIH DRVENASTIH VRSTA SRBIJE

16:00-16:15 Aleksandra Đorđević, Marija Miličić, Tamara Tot, Laura Likov, Ana Stefanović Grković, Sonja-Mudri Stojnić, Snežana Radenković: EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA U MONITORINGU OSOLIKIH MUVA (DIPTERA: SYRPHIDAE) SRBIJE

16:15-16:30 Ivana Lalićević, Svjetlana Janković Šoja, Anđa Radonjić: UTICAJ RAZLIČITIH SORTI PŠENICE I NJIHOVIH MEŠAVINA NA RAZVIĆE RHOPALOSIPUM PADI (HEMIPTERA: APHIDIDAE

17:15-17:30 Jovana Raičević, Jovana Bila Dubaić, Aleksandar Ćetković, Milan Plećaš: EFEKAT POLUPRIRODNE IVICE POLJA NA BROJNOST OPRAŠIVAČA I PRINOS ULJANE REPICE

17:30-17:45 Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Maja Lazarević, Darija Milenković, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: POVRATAK SVILENE BUBE: PERSPEKTIVE U OPTIMIZACIJI LABORATORIJSKOG UZGOJA

17:45-18:00 Nenad Zarić, Robert Brodschneider, Ljubiša Stanisavljević, Walter Goessler: IZBEGAVANJE APSORPCIJE TOKSIČNIH METALA KOD RADILICA MEDONOSNE PČELE (APIS MELLIFERA)

18:00-18:15 Aleksandra Trajković, Đurađ Milošević, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: PRIMENA FUZZY LOGIKE U MATRICAMA MORFOLOŠKO-FUNKCIONALNIH ATRIBUTA VISOKO KRIPTIČNIH EGZOFITOFAGNIH GUSENICA

Kotizacija za Simpozijum je 4000 dinara, a kontakt za uplate je entomolosko@gmail.com

Šupljikavosti na šljivi i breskvi [19.05.2023]

   Gotovo stalno vlaženje proteklih nedelju dana pogoduje razvoju bolesti na šljivama, breskvama i nektarini. Preporuka je da se ponovi zaštita od bolesti sa:

   Folpan50 2 kg/ha ili Magenta 2 kg/ha ili Fighter 1,25 kg/ha i da se dodaju: Neimar 0,35 L/ha ili Akord 1 L/ha ili Orius 1 L/ha ili FOlicur 1 L/ha. 

    Radi zaštite od bakterioza dodati i Botrix B 2 L/ha.

Šljivin smotavac i bolesti šljive [11.05.2023]

   Šljivin smotavac je počeo da polaže jaja a česte kiše pogoduju razvoju šupljikavosti lista šljive i rđi. Preporuka je da se uradi suzbijanje šljivinog smotavca sa: Alkazar 0,1% a mogu se koristiti i Harpun 0,1% ili Lascar 0,1% ili Princ 0,1%. Ukoliko su pristune lisne vaši preporuka je da se doda: Closer 0,4 L/ha.

   Radi zaštite od bolesti preporuka je se doda: Folpan50 2 kg/ha ili Magenta 2 kg/ha ili Fighter 1,25 kg/ha.

Precvetavanje šljive [26.04.2023]

Šljive su uglavnom u fazi precvetavanja. Preporuka je da se uradi suzbijanje šljivine ove i lisnih vaši sa:

Tonus 0,04% ili Scatto 0,05% ili Grom 0,03% ili Polux 0,5 L/ha ili Šiman 0,04% ili Kestrel 0,4L/ha ili Affinex 0,4 kg/ha

Zbog čestih kiša zaštitu lista obaviti fungicidima: Folpan80 1,5 kg/ha ili Magenda 2 kg/ha ili Fighter 1,5 kg/ha u kombinaciji sa: Orius 0,75 L/ha ili Akord 0,75 L/ha ili Tebukon 0,75 L/ha ili Akteon forte 0,6 L/ha ili Buzz ultra 0,3 kg/ha.

Koštičavo voće u drugoj polovini cvetanja [13.04.2023]

U zasadima koštičavog voće koje se nalaze u drugoj polovini cvetanja radi poboljšanog zametanja preporučujemo tretman  sa : Hormovell 1-1,5 l/ha pri tome u tretman ne bi bilo loše dodati... Vellamin 3 L/ha, Megafol 1 l/ha, Wuxal Amino 3, Activeg Gold 2 l/ha, Isabion 2 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, a još bolje bi bilo dodati sredstvo na bazi ekstrakta  morskih algi : Wuxal Ascofoll 1 l/ha ili Vellset 1 l/ha ili Phylgreen 1 l/ha ili Algavell 2,5 l/ha ili Toggle 2 l/ha ili Vellamin 2,5 l/ha ili Activeg Vegetative 3 l/ha ili Phylgreen gemma 2 l/ha, zbog nepovoljnih vremenskih prilika ( topli dani-hladne noći) .

Otklanjanje negativnih posledica usled pojave mraza kod voća u fazi cvetanja [05.04.2023]

Vremenske prilike sa kojima se susrećemo ovog proleća ne pogoduju oplodnji voća (česta pojava mraza, hladne noći i hladni dani ). Zato je naša preporuka da u voću koje cveta i precvetava uraditi pre pojave mraza i nakon mraza: folijarne tretmane sa NPK 20:20:20 4-5 kg/ha uz dodatak jednog od navedenih sredstava na bazi aminokiselina i extrakta morskih algi  radi bolje oplodnje i što lakšeg podnošenja stresnih uslova.

NPK 20:20:20 : Asfert NPK 20:20:20 ili Nutricomplex 20:20:20  ili Plant pover 17:17:17 ili  Murtonik gold 20:20:20 ili Plant pover amino (gotova kombinacija NPK+aminokiseline)

Amonokiseline :Isabion 2 l/ha, Megafol 1 l/ha, Activeg vegetative 3 L/ha, Vellamin 3 L/ha, Wuxal Amino 2 l/ha, Delfan plus 2 l/ha,

Sredstva na bazi ektrakata morskih algi : Algavell 3 l/ha, Toggle 2L/ha,  Wuxal Ascofol 2 l/ha, Phylgreen 2 l/ha.

Zaštita breskvi, kajsija i šljiva u cvetanju [27.03.2023]

     Breskve, kajsije i šljive su u cvetu. Jučerašnja i današnja kiša je na većini mesta stovrila povoljne uslove za razvoj gljive iz roda Monilia koje prouzrokuju sušenje cvetova i grančica. Preporuka je da se u utorak ili sredu 28/29 marta uradi zaštita gde god ima otvorenog cveta sa: Zenby 0,8 L/ha ili Fontelis 1 L/ha ili Signum 1 kg/ha, a mogu se koristiti i kombinacija:

Pehar 1 L/ha ili Rhea 1 L/ha ili Pirinej 1 L/ha ili Pyrus 1 L/ha ili Chorus 50WG 0,4 kg/ha ili Celus 0,02% ili Diverto 0,5 L/ha ili Neon 0,7L/ha ili Ciprodex 0,5 L/ha ili Cormax 0,2kg/ha

sa: Shub 1,8 kg/ha ili Metod480 3 L/ha ili Merpan 80 0,2% ili Cadurance 3 L/ha ili Belagio 0,2% ili Agrokaptan 0,25% ili Capi 0,3%.

Bubrenje pupoljaka i početak cvetanja kod šljive, trešnje i višnje [23.03.2023]

    U zasadima šljiva je krenula vegetaciju. Nalazi se u fazi bubrenja pupoljaka. Preprouka je da se sutra 24 marta uradi zaštita sa: Champ DP ili Vitra ili Bakarni oksihlorid 50 ili Neoram ili Cuprovell ili Cupro Caffaro 50WP ili Fungohem ili Cuprozin ili Nordox ili Everest ili Funguran ili Cuprablau u gornjoj preporučenoj dozi primene.

   U okućnicama i na toplim mestima ponegde se otvorio poneki cvet. Tamo gde ima otvorenog cveta, zaštitu uraditi sa: Belagio 0,2 % ili Metod480 3 L/ha ili Cadurance 3 L/ha ili Shub 1,8 kg/ha ili Merpan 80 0,2% ili Agrokaptan 0,25% ili Capi 0,3%.

   Vaši su još uvek u fazi jaja, pa sa upotrebom ulja treba sačekati. Ukoliko su prisutne štitaste vaši dodati: Ovitex ili Letol ili Nitropol S 2%.

Analiza pojave dudovca Hyphantria cunea 2022. godine i prognoza za 2023. godinu [09.01.2023]

        Tokom 2022. godine u Somboru zabeleženo je 56 leptira a u Čelarevu 240. To je više od prosečnih vrednosti koja za Sombor od 2008. do 2021. godine iznosi 32 a za Čelarevo 65.

         Prva generacija je počela da leti 24. aprila u Čelarevu i 30. aprila u Somboru. Ovaj primerak u Čelarevu zabeležen je 7 dana ranije od do sada najranije zabeleženog! Leptiri prve generacije su bili prisutni do 25. maja u Somboru i do 10. juna u Čelarevu. U Somboru su hvatani pojedinačni primerci njih 20 i maksimuma leta nije bilo. Prosečan broj primeraka za Sombor je 10. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka prve generacije a prosek je 35. Maksimum leta je zabeležen 21. maja sa 29 primeraka za noć. Osim njega zabeležen je i pik u letu 15. maja sa 20 primeraka za noć. Na grafikonima dinamike leta vidi se da je prva generacija počela da leti malo ranije nego što je to uobičajeno, ali je sa letom prestala dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno.

         Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 05. jula do 09. avgusta. Zabeleženo je 72 leptira što je mnogo više u odnosu na prosečan broj koji iznosi 28. Maksimum leta zabeležen je 31. jula sa 18 leptira za noć. U Somboru, druga generacija je letela od 17. jula do 04. avgusta. Zabeleženo je 30 leptira što je više u odnosu na prosek koji iznosi 16. Maksimum leta je zabeležen 21. jula sa 5 leptira za noć. Na grafikonima dinamike leta, vidi se da je druga generacija počela sa letom u uobičajeno vreme, a da je sa letom prestalo dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno.

          Nakon leta druge generacije hvatani su samo pojedinačni primerci treće generacija u Čelarevu njih 8 od 16. avgusta do 15. septembra, a u Somboru njih 6 od 20. avgusta do 16. septembra.

          Tokom 2022. godine, gusenice dudovca su pravile štete i morale su biti suzbijane na dudu, orahu i lesci.

          Koeficijent generacija po Meszaros-u za Sombor je 1,5 a za Čelarevo je 0,45. Znači da se za Sombor saopštava pozitivna dugoročna prognoza, a za Čelarevo negativna dugoročna prognoza. To znači da će u Somboru prva generacija 2023. godine biti brojnija nego 2022. godine a u Čelarevu biti manje brojna.

          Obzirom na malu brojnost u Somboru tokom 2022. godine i relativno veliku u Čelarevu prognoza za 2023. godinu je da će broj leptira, odnosno gusenica prve generacije tokom 2023. godine preći ekonomski prag štetnosti, te će biti potrebe za suzbijanjem gusenica prve generacije na dudu, lesci i orahu.

Analiza meteoroloških uslova tokom 2022. godine [04.11.2022]

Meteorološke prilike tokom 2022. godine su se po mnogo čemu razlikovale od prosečnih godina. Da bi videli razlike, vremenske podatke za Sombor iz 2022. godine uporedili smo sa podacima za Sombor za period od 1948. do 2021. godine.

 Tokom prvih devet meseci 2022. godine, samo mart i april su bili hladniji od preseka i to za 0,4OC i 0,7OC. Svi ostali meseci su bili topliji. Januar je bio topliji za 2,5 OC, februar za čak 4,3 OC (!!!), maj za 2,4 OC, jun za 3 OC, jul i avgust za 3.2 OC i septembar za 0,9 OC. Period januar – septembar je bio u proseku topliji za 2 OC od prosečnih vrednosti.

Od 1948. godine, ovo je prva godina, da je tokom svakog od prvih osam meseci, mesečna visina padavina bila manja od proseka. Tokom januara je palo svega 9 mm, a prosek je 36mm. U februaru je palo 18mm a prosek je 35mm. Tokom marta svega 4 mm a prosek je 34mm.  Znači da tokom prosečne godine u prva tri meseca visina padavina bude 105 mm, a tokom 2022. godine je bila svega 31mm! Ipak ozimi usevi su bili dobro obezbeđeni vlagom, zahvaljujući činjenici da je u periodu oktobar, novembar, decembar 2021. godine visina padavina bila 210 mm a što je za 67 mm više od proseka koji za taj period iznosi 143mm.

April, maj i jun su bili sa visinom padavina 38, 56,8 i 67 mm što je za 21 mm niže od proseka. Suša je već počela da se oseti, a onda su usledili jul i avgust sa visinom padavina nižom za 47 i 15 mm od proseka. Kao posledica nižih padavina i nadprosečno visokih temperatura, jare biljke su na pojedinim poljima doslovce osušile. One biljke koje su preživele, doživele su strahoviti šok, od koga se nisu oporavile do kraja vegetacije.

Kišni septembar sa 112 mm padavina – 65 mm više od prosečnih, je spasio useve šećerne repe, ali suncokretu, kukuruzu i soji nije mnogo pomogao. Kod soje bi se moglo reći da je čak odmogao, jer se deo soja zazalenio i ponovo cvetao. Krajem oktobra trećina mahuna soje je istrulo, trećina mahuna je zrelo i počinje da se osipa, a trećina je zelena i čak ni uz desikaciju, niko ne može da prognozira kada će se zrna u njima osušiti. U voćarstvu i povrtarstvu, bez zalivanja proizvodnja je bila bez uspeha.

Koštičavo voće početak opadanja listova [01.11.2022]

      Hladno i vlažno vreme polako završava vegetaciju koštičavog voća. Preporuka je da se tokom narednih dana uradi zaštita šljive, trešnje, kajsije, breskve i nektarine sa: Nordox ili Champ DP ili Vitra ili Cuperval ili Cupro Caffaro 50WP ili Neoram ili Everest ili Cuprozin ili Bakarni oksihlorid 50 ili Curenox u gornjoj preporučenoj dozi ili koncentraciji.

Jesenja primena Cinka i Bora u voćnjacima [20.10.2022]

U naredne dve nedelje  preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog i jabučastog voća ( jabuke koje nisu još obrane prvo treba obrati pa onda raditi tretman ), cilj ovog tretmana je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Sezone SC ili Megafol ili Vellamin ili Agro N Fluid ili Delfan Plus

Na bazi Bora (1 l/ha) : Foligal Bor 150 ili Headland boron  ili  Wuxal Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell ili Lebosol Bor

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Foligal Cink 700 ili Zincvell ili Maxflow Zn

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

Zaštita šljive od truleži [10.08.2022]

     Šljive su zavisno od sorte u fazi za berbu. Sorte koje će se brati narednih 7 dana ne treba štititi. Sorte koje će se brati nakon više od 7 dana (Stenley) zaštititi sa: Geox 40g ili FLux 1dL ili Aseria 1 dL na 100 L vode. 

Braon mramorasta stenica [05.08.2022]

  Brojnost odraslih stenica je veoma visoka poslednjih nekoliko dana. Trenutno je u toku i masovno piljenje. Stenice se hrane na plodovima tako što ih ubadaju i sišu sokove. Ugoženi su zasadi leske, kasnijih sorti jabuka, krušaka, ali i kukuruz šećerac, breskva, dunja, soja, vinova loza.... Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi suzbijanje stenica sa: Kaiso 0,25 kg/ha ili Kozak 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha ili Karate zeon 0,25 L/ha.

   Obzirom na velike vrućine insekticidima se mogu dodati i Vellamin ili Delfam plus ili Wuxal Aminofol 2/ha.

Aktuelna zaštita šljive [30.06.2022]

    Šljivu je potrebno zaštititi narednih nekoliko dana sa: 

Merpan 80 2kg/ha ili Metod 3 L/ha ili Cadurance 3 L/ha u kombinaciji sa 

Ciprodex, Neon ili Diverto 0,05%.

protiv šljivinog smotavca dodati: Affirm opti 2,5 kg/ha ili Triton 2,5 kg/ha.

Smotavac šljive [10.06.2022]

   Brojnost šljivinog smotavca je opet bila značajna na klopkama. Preporuka je da se narednih nekoliko dana uradi zaštita od šljivinog smotavca. Na mestima gde je brojnost na klopkama mala, zaštita se može uraditi sa: Karate zeon 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha ili Kaiso 0,25 L/ha ili Kozak 0,25L/ha,  a na mestima gde je brojnost velika sa: Affirm opti 2,5 kg/ha.

  U cilju sprečavanja bolesti, zaštitu uraditi sa: Dithane ili Mankogal80 2,5 kg/ha ili Magenta 0,2% ili Folpan 0,2%.

    Radi suzbijanja truleži preporuka je da se dada i Biotic B 250 mL na 100 L vode.

Zaštita šljive i breskve [30.05.2022]

   Kiše poslednjih dana su pogodovale razvoju bolesti lista i ploda šljive i breskve. Smotavci koji prouzrokuju crvljivost plodova su nastavili intenzivan let, a u većini voćnjaka je povećana brojnost lisnih vaši. Preporuka je da se voćnjaci pregledaju i uradi zaštita tokom narednih nekoliko dana sa:

Merpan80 2 kg/ha ili Metod480 3 L/ha ili Delan 0,75 kg/ha ili Galileo 0,75 kg/ha uz dodatak Akord 0,75 L/ha ili Orius 0,75 L/ha

na nektarine ukoliko je prošli put rađen: Sercadis 0,15L/ha prskati sa Nimrodom 0,8L/ha ili Image 0,5 L/ha protiv pepelnice, a ako je rađeno sa Nimrodom ili Image, zaštitu uraditi sa Sercadisom, radi usporavanja procesa razvoja rezistencije (otpornosti) kod bolesti.

Protiv crvljivosti ploda u slučaju male brojnosti na feromonskim klopkama raditi sa: Karate zeon 0,02% ili Mavrik 0,03% ili Envure 0,03%.

Radi suzbijanja lisnih vaši dodati: Kestrel ili Volley ili Tonus ili Šiman 0,04%.

 

Aktuelna zaštita breskve i šljive [12.05.2022]

    Povremene lokalne kiše ili makar kratkotrajno vlaženje mogu da prouzrokuju pojavu šupljikavosti lista. Smotavci koji prouzrokuju crvljivost plodova su počeli intenzivan let. Preporuka je da se uradi zaštita tokom narednih nekoliko dana sa:

Merpan80 2 kg/ha ili Metod480 3 L/ha ili Delan 0,75 kg/ha ili Galileo 0,75 kg/ha uz dodatak Akord 0,75 L/ha ili Orius 0,75 L/ha

na nektarine dodati i: Sercadis 0,15L/ha ili Nimrod 0,8L/ha ili Image 0,5 L/ha protiv pepelnice.

Protiv crvljivosti ploda u slučaju male brojnosti na feromonskim klopkama raditi sa: Karate zeon 0,02% ili Mavrik 0,03% ili Envure 0,03% a u slučaju velike brojnosti dodati: Harpun 0,1% ili Alkazar 0,1% ili Lascar 0,1%.

 

Precvetavanje šljive [19.04.2022]

Zavisno od sorte i lokaliteta, neke šljive su još uvek u fazi cvetanja, a neke su precvetale. Obzirom na kišu i veoma hladno vreme, preporuka je da se tamo gde još uvek ima otvorenog cveta uradi zaštita preparatima: Chorus 0,5 kg/ha ili CIprodex 0,7 L/ha ili DIverto 0,7 L/ha ili Neon 0,7 L/ha ili indar 1,5 L/ha.

    U voćnjacima šljive gde je zavšeno cvetanje, preporuka je da se uradi zaštita sa: 

Cadurance 2,5 L/ha ili Merpan80 2 kg/ha ili Metod 2,5 L/ha u kombinaciji sa insekticidom

Polux 0,5 L/ha ili Decis mega 0,025 L/ha ili Sumi alpha 0,3 L/ha ili Kozak 0,25 L/ha.

Radi očuvanja pčela, zaštitu bilja u ovom periodu treba obavljati nakon zalaska Sunca, čak i ako se upotrebljavaju sredstva koja nisu otrovna za pčele.

Koštičavo voće u drugoj polovini cvetanja [13.04.2022]

U zasadima koštičavog voće koje se nalaze u drugoj polovini cvetanja radi poboljšanog zametanja preporučujemo tretman  sa:  Hormovell 1-1,5 l/ha pri tome u tretman ne bi bilo loše dodati: Vellamin 3 L/ha, Amino 16  1,5 l/ha, Megafol 1 l/ha, Activeg Gold 2 l/ha, Isabion 2 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, ili Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, a još bolje bi bilo dodati sredstvo na bazi ekstrakta  morskih algi : Phylgreen 1 l/ha ili Algavell 2,5 l/ha ili Fertigal Eklomaks 2 l/ha ili Activeg Vegetative 3 l/ha ili Phylgreen gemma 2 l/ha, zbog nepovoljnih vremenskih prilika ( topli dani-hladne noći) .

Cvetanje višnje, trešnje, šljive i breskve [08.04.2022]

     Koštičavo voće je u punom cvetu, zaštitu od bolesti cveta, Monilie, treba uraditi pre kiše najavljane za subotu popodne sa: 

Chorus 0,04% ili Diverto 0,07% ili Ciprodex 0,07% ili Neon 0,7% ili Pehar 0,2%

Mogu se dodati i Vellamin ili Delfam plus 0,2%.

Navedena sredstva nisu otrovna za pčele, ali treba prskati obavezno posle zalaska Sunca kako ne bi ugrozili pčele.

Cvetanje višnje, trešnje, šljive i breskve [08.04.2022]

     Koštičavo voće je u punom cvetu, zaštitu od bolesti cveta, Monilie, treba uraditi pre kiše najavljane za subotu popodne sa: 

Chorus 0,04% ili Diverto 0,07% ili Ciprodex 0,07% ili Neon 0,7% ili Pehar 0,2%

Mogu se dodati i Vellamin ili Delfam plus 0,2%.

Navedena sredstva nisu otrovna za pčele, ali treba prskati obavezno posle zalaska Sunca kako ne bi ugrozili pčele.

Primena bora pre cvetanja koštičavog voća [06.04.2022]

U voćnjacima koštičavog voća gde mraz nije “obrao” sav rod preporučujemo tretman Borom neposredno pred cvetanje, jer on utiče na mnoge fiziološke procese u biljci, kao što su : kvalitetnije cvetanje, bolju oplodnja (pospešuje klijanje polena) utiče na lepši oblik plodova, a ima značajnu ulogu i u metabolizmu šećera. Preporučujemo jedan od navedenih preparata: Lebosol Bor 1 l/ha, Boron 2 l/ha, Foligal Bor 150 1 l/ha, Headland Boron 1 l/ha, Borovell 1,5 l/ha, Wuxal Boron 2 l/ha, Foliarel 21 B 1 kg/ha.

Početak vegetacije šljive i višnje [28.03.2022]

Šljive i višnje su u fenofazi od početka pucanja pupoljaka do fenofaze prvi listici do 5mm. Obzirom na prognozirane padavine preporuka je da se uradi zaštita sa:

NORDOX 0,2% ili CHAMP 0,4% ili CUPROZIN 0,35% ili EVEREST 0,4% ili BAKARNI OKSIHLORID 0,5% ili CUPRO CAFFARO 0,4% ili NEORAM 0,4% ili VITRA 0,4%.

16. kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem [02.01.2022]

 

        Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Департман а воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру и Научно воћарско друштво Србије организују 16. конгрес воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, који ће се одржати од 28. фебруара до 3. марта 2022. године. Детаљне информације можете видети ако кликнете овде.

       Рад Конгреса ће бити организован у виду усмених саопштења и постер презентација по следећим тематским целинама:

   o Генетика и оплемењивање воћака и винове лозе;

   o Физиологија и екологија воћака и винове лозе;

   o Агротехника воћака и винове лозе;

   o Технологија производње садног материјала воћака и винове лозе;

   o Заштита воћака и винове лозе; oБерба, чување и технологија прераде воћа и грожђа

Analiza pojave dudovca Hyphantria cunea 2021. godine i prognoza za 2022. godinu [15.12.2021]

Dudovac – Hyphantria cunea

     Tokom 2021. godine, na svetlosnoj klopci, zabeleženo je 435 leptira u Čelarevu i 75 u Somboru. Za Čelarevo, to je najveća brojnost od 2008. godine, od kada se ta vrsta prati na tom mestu. U Somboru je to najveća vrednost od 2004. godine! Za Sombor to je dva puta više od proseka, a za Čelarevo, to je 20 puta veća brojnost od prosečne vrednosti!

     Prva generacije leptira je bila prisutna od 02. maja do 27. juna u Čelarevu i od 22. maja do 20. juna u Somboru. Zabeleženo je 316 primeraka u Čelarevu i 42 u Somboru. Maksimum leta je bio u Čelarevu 06. juna – 37 leptira za noć, a u Somboru 09. juna – 8 leptira za noć. U Čelarevu je osim maksimuma zabeleženo još dva vrha (pika) u letu: 23. maja – 21 leptir i 19. juna – 19 leptira za noć.

     Druga generacija je bila prisutna od 19. jula do 14. avgusta u Somboru i od 23. jula do 31. avgusta u Čelarevu. Zabeleženo je 30 primeraka druge generacije u Somboru i 116 primeraka u Čelarevu. Maksimum leta je bio 30. jula u Somboru – 7 leptira te 03. avgusta – 22 leptira u Čelarevu. Tokom leta druge generacije zabeležen je još po jedan vrh u letu u Somboru 07. avgusta – pet leptira i u Čelarevu 08. avgusta – 13 leptira.

     Treća generacija ove godine nije bila brojna. Zabeleženo je po tri primerka u Somboru (01., 06. i 12. septembra) i Čelarevu (14., 17., 19. septembra).

    Kada se dinamika leta leptira tokom 2021. godine uporedi sa prosečnom dinamikom leta, vidi se da je porast i maksimum leta prve generacije bio za 20 dana kasnije u odnosu na prosečnu pojavu. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

    Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula, maksimum leta leptira zabeležen u vreme prosečne pojave.

     Brojnost gusenica dudovca tokom 2021. godine je bila takva da je postojala potreba za suzbijanjem u zasadima leske, oraha, šljive, višnje, trešnje, te na samoniklim dudovima i zovi pored puteva.

      Koeficijent generacije po Meszaros-u za Sombor je 0,7 a u Čelarevu je 0,37. Obzirom da je manji od jedan, saopštava se dugoročno negativna prognoza brojnosti. To znači da će broj leptira u proleće 2022. godine biti manji nego što je bio proleća 2021. godine. Obzirom na brojnost leptira tokom 2021. godine, prognozira se masovnija pojava i potreba za suzbijanjem gusenica prve generacije samo na dudu na severu Bačke a na dudu, lesci, orahu na jugu Bačke.

Analiza vremenskih prilika 2021. godine [29.11.2021]

Za nama je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to videli, vremenske podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima za period od 1948. do 2020. godine.

Januar i februar 2021. godine su bili mnogo topliji i to za 3,4 i 3.6 OC u odnosu na prosečne vrednosti. Usledio je mart, koji je bio hladniji za samo 0,1 OC, pa april hladniji za čak 1.7 OC od proseka i maj koji je po temperaturi bio potpuno isti višegodišnjoj srednjoj vrednosti za maj. Jun a posebno jul su bili topliji od proseka i to za 2.1 i čak 2.9 OC od proseka. Nakon jula 2012. godine kada je izmerena prosečna temperatura od 25,1OC, jul 2021. godine sa prosečnom temperaturom od 24,5OC je drugi najtopliji jul od 1948 godine, od kada imamo podatke o temepraturama u Somboru. I avgust i septembar su bili topliji i to za 0,8 OC i 1.3 OC. Usledio je oktobar koji je bio 0.6 OC hladniji od proseka.

Mesečna količina padavina je tokom januara i februara bila viša od proseka za 40 odnosno 8 mm. Usledili su mart, april, maj i jun sa malo nižim padavinama u odnosu na prosek i to za 7, 9, 7 i 4 mm. Usledio je jul sa 58 mm i avgust sa 13mm višim padavinama od proseka. Zatim je tokom septembra bilo čak 38 mm padavina niže od proseka i na kraju imamo oktobar sa 38mm padavina više od proseka.

Znači da je vegetacija krenula sa dosta povoljnim uslovima vlage u zemljištu, koja se polako trošila u aprilu, maju i junu mesecu. U junu se nedostatak vlage počeo značajno osetiti. Ječam je sa prinosima bio zato dobar, a pšenica je već počela da pati usled suše i prinosi su pali ispod očekivanih u kratkom roku pred žetvu. Jari usevi posejani na vreme i u dobroj kondiciji su uspeli da dobro podnesu visoke temperature u junu mesecu. Oni su sačekali kiše u julu u dobroj kondiciji, dok su kasniji rokovi setve značajnije počeli da zaostaju u porastu.

 Značajnija količina kiša u julu je spasila useve, pa su biljke dobro podnele veoma toplo vreme tokom jula i kasnije avgusta koji je imao dobru količinu padavina. Septembar je bio veoma suv i topao, pa se to odrazilo na setvu uljane repice za narednu sezonu. Valjalo bi napomenuti i veoma vlažan oktobar koji je pomerio setvu većeg dela pšenice u kraj oktobra. Koliko će se to odraziti na narednu godinu zavisiće od vremena tokom zimskih meseci.

Vegetacioni period 2021. godine je bio za 0,7OC topliji od proseka i sa 51mm padavina više od proseka. Najvažnije je da je ekstremno topao jul bio praćen visokim padavinama, pa većina useva je manje više uspela normalno da završi vegetaciju. Lokalno gde nije palo ovoliko padavina i na kasnije posejanim njivama, podbačaj prinosa je bio katastrofalan. Prinosi na kasnije posejanim njivama, na kojima nije pala navedena količina padavina, čak ni uz povećane cene poljoprivrednih proizvoda nisu mogle da donesu finansijsku dobit velikom broju proizvođača.

SmAgTech Expo [14.11.2021]

  16. i 17. novembra 2021. godine biće održan virtuelni sajam SmAgTech Expo (Smart Agricultur Technology). Na sajmu će biti reči o upotrebi informacionih, pamtnih tehnologija u poljoprivredi. Ukoliko želite da prisustvujete prijavite sa na: SmAgTechExpo.viralerasmus.org

Pogledajte detalje na instagramu https://www.instagram.com/smagtech_expo 

Zaštita voćaka i vinove loze pre zime [11.11.2021]

     Jutarnji mrazevi utiču da lišće kod većine voća opada. Preporuka je da se voće i vinova loza tokom nekoliko narednih dana zaštiti sa: Champ DP ili Cuprozin ili Nordox 75WG ili CuproCaffaro 50WP ili Everest ili Neoram ili Bakarni oksihlorid 50 u preporučenim koncentracijama.

Panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo [05.11.2021]

     U organizaciji Privredne komore Srbije i Fondacije Ana i Vlade Divac, održaće se panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo 9. novembra 2021. godine sa početkom u 11 časova.

   Na panelu će dr Goran Malidža izneti rezultate istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji.

   Moderator panela je: Dejan Jovanović, urednik portala Agromedia

 Uvodna obraćanja će održati: 

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (TBC)

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Privredna komora Srbije i

Ana Košel, direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac

  

Učestvovanje i diskusija učesnika panela- postavljanje pitanja uživo i online idu preko Zoom platforme. Prijava događaja se vrši na adresi https://bit.ly/3pY8riY 

Pitanja za sekciju diskusije možete poslati na email adresu intern1@divac.com , ili postaviti direktno u chat-u tokom trajanja prezentacije

Azot, Cink i Bor pre opadanja lišća [10.10.2021]

U narednih nedelju dana preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog voća, cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Sezone SC ili Megafol ili Vellamin ili Agro N Fluid ili Delfan Plus

Na bazi Bora (1 l/ha) : Foligal Bor 150 ili Headland boron  ili  Wuxal Boron  ili  Nutri Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell ili Lebosol Bor

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Foligal Cink 700 ili Zincvell ili Maxflow Zn

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

Zaštita breskve i šljive tokom berbe [06.08.2021]

    Različite sorte breskvi i šljiva su u različitim stadijumima zrelosti. Potrebno je raditi zaštitu i poštovati karence preparata:

Sorte koje će se brati narednih 7 dana mogu se prskati sa Bacilomix original 2,5 L/ha.

Sorte koje će se brati nakon 7 do 14 dana mogu se zaštititi sa: Geox 50WG 0,45 kg/ha ili Flux 1 L/ha. Protiv smotavaca kod šljive u kombinaciji sa Affirm opti 2,5 kg/ha a kod breskve u kombinaciji sa Exirel 0,6 L/ha.

Sorte koje će se brati nakon 14 dana mogu se zaštititi sa: Diverto 0,5 L/ha ili Ciprodex 0,5 L/ha ili Chorus 50 WG 0,4 kg/ha. Suzbijanje smotavaca i braon mramoraste stenice obaviti sa: Polux 0,5 L/ha ili Decis mega 2,5 dL/ha ili Scatto 0,5 L/ha ili Karate zeon 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha.

Zaštita šljiva krajem jula [19.07.2021]

    Pojedine sorte šljiva menjaju boju. Kasnije sorte su još zelene. Preporuka je da se ovih dana uradi zaštita od šljivinog smotavca sa: Polux 0,5 L/ha ili Decis mega 2,5 dL/ha ili Scatto 0,5 L/ha ili Karate zeon 0,25 L/ha ili Lamdex 0,25 L/ha.

   Protiv truleži preporučuje se primena preparata Biotic B 2,5 L/ha koji nema karencu ili preparata Flux 1 L/ha ili Geoxe 50WG koji imaju karencu 4 dana. 

Suzbijanje šljivinog smotavca [05.06.2021]

    Preporuka je da se tokom narednih pad dana uradi zaštita protiv šljivinog smotavca. Suzbijanje se može izvršiti sa: Affirm opti 0,25%.

    Za zaštitu od truleži kod kasnijih sorti uraditi zaštitu sa: Merpan80 0,2 % ili Dithane neo tech 0,25% ili Manfil 0,25% ili Mnakosav 0,25% ili Mankogal 0,25% a kod ranijih sa: Chorus50 0,03% ili Ciprodex 0,05% ili Neon 0,05% ili Biotic B 0,2%.

Magen Kać - agencija za savete u poljoprivredi [02.06.2021]

   Nedavno je u Kaću proradio Magen Kać. U pitanju je preduzetnica, agencija za davanje saveta u poljoprivredi. 

   Primenom savremenih laboratorijskih metoda i izlascima na teren, vrši se savetovanje tokom proizvodnje i skladištenja koje omogućava smanjivanje troškova proizvodnje i smanjenje gubitaka prilikom skladištenja. Obavlja se utvrđivanje bolesti, štetočina i korova u biljnoj proizvodnji i daju smernice za njihovo suzbijanje. Saveti se daju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kako bi se biljke zaštitile sa što manjim uticajem na životnu sredinu i ugrožavanje zdravlja ljudi.

   Informacije možete dobiti na telefon 066 - 51 36 878 ili na poljomagen@gmail.com 

Zaštita breskve, šljive i višnje [20.05.2021]

   Vremenski uslovi pogoduju širenju šupljikavosti lista, a an velikom broju zasada su prisutne vaši. Preporuka je da se narednih par dana uradi zaštita sa:

Merpan 48SC ili Metod 480SC ili Cadurans u količini 3 dL na 100 L vode u kombinaciji sa

Akord 0,75 dL ili Orius 0,75 dL ili Folicur 0,75dL na 100 L vode.

AKo su pristune protiv vaši preporučuje se upotreba:

Kestrel ili Tonus ili Šiman ili Volley 25 g na 100 L vode uz dodatak okvašivača.

Zaštita šljiva u precvetavanju [27.04.2021]

     Šljive su u fazi precvetavanja, a vreme je i dalje sa povremenim padavinama. Preporuka je da se naredna dva tri dana uradi zaštita sa: Zamir 1dL ili Spartak 50 g ili Galofungin T 1 dL ili Duofen 1 dL na 100 L vode. 

     Čim se završi cvetanje potrebno je uraditi i suzbijanje šljivine ose sa: Kestrel 25mL ili Tonus 25g ili Šiman 25 g ili Voley 25g na 100 L vode.

Koštičavo voće se mora opet zaštititi [20.04.2021]

    Hladno vreme i kiša i dalje se nastavljaju, a cvetanje koštičavog voća i dalje traje. Padavine se ponovo javljaju od četvrtka 22. aprila, pa je preporuka da se u sredu 21. aprila, pre kiše uradi zaštita preparatima: CADURANCE 0,2-0,3% ILI MERPAN80 0,2% ili METOD 0,3% u kombinaciji sa BOTRIX B 0,2%. Pošto se opet javlja dug preriod vlaženja preporuka je da se dodaju i sistemici. Radi usporavanja razvoja otpornosti gljiva prema fungicidima oni koji su predhodni put koristili preparate: ZENBY 0,1% ili SYGNUM 0,06% ili DEKADA 0,05% neka sada koriste PEHAR 0,2% ili CHORUS 50WG 0,05% ili CIPRODEX 0,07% ili NEON 0,05% i obrnuto.

    Kako bi se zaštitile pčele, zaštitu voća tokom cvetanja, treba obaljati isključivo fungicidima i to nakon zalaska Sunca, posle 19 časova.

Cvetanje koštičavog voća [15.04.2021]

     Hladno vreme usovilo je da cvetanje koštičavog voća i dalje traje. Padavine se ponovo javljaju od noći subota na nedelju, pa je preporuka da se u petak ili subotu 16/17. aprila, pre kiše uradi zaštita preparatima: CADURANCE 0,2-0,3% ILI MERPAN80 0,2% ili METOD 0,3% u kombinaciji sa BOTRIX B 0,2%. Pošto se javlja dug preriod vlaženja preporuka je da se dodaju i sistemici. Radi usporavanja razvoja otpornosti gljiva prema fungicidima oni koji su predhodni put koristili preparate: ZENBY 0,1% ili SYGNUM 0,06% ili DEKADA 0,05% neka sada koriste PEHAR 0,2% ili CHORUS 50WG 0,05% ili CIPRODEX 0,07% ili NEON 0,05% i obrnuto.

    Kako bi se zaštitile pčele, zaštitu voća tokom cvetanja, treba obaljati isključivo fungicidima i to nakon zalaska Sunca, posle 19 časova.

Cvetanje šljive, breskve i višnje ponavljanje zaštite [11.04.2021]

     Hladno vreme protekle nedelje, nanelo je veliku štetu na šljivama koje su bile u punom cvetu. Pošto cvetanje i dalje traje, a javalju se padavine, preporuka je da se u ponedeljak 12 aprila, pre kiše uradi zaštita preparatima: CADURANCE 0,2-0,3% ILI MERPAN80 0,2% ili METOD 0,3% u kombinaciji sa BOTRIX B 0,2%. Ukoliko vlaženje cveta bude trajalo nekoliko sati, nakon kiše potrebeno je uraditi zaštitu preparatima: ZENBY 0,1% ili SYGNUM 0,06% ili DEKADA 0,05% ili PEHAR 0,2% ili DUOFEN 0,15% ili CHORUS 50WG 0,05% ili CIPRODEX 0,07% ili NEON 0,05%. Kod višanja gde je počelo cvetanje, koristiti iste navedene preparate.

    Kako bi se zaštitile pčele, zaštitu voća tokom cvetanja, treba obaljati isključivo fungicidima i to nakon zalaska Sunca, posle 19 časova.

Stresni uslovi u fenofazi cvetanja [06.04.2021]

Zavisno od regiona i sortimenta, neke voćke su precvetale, a neke su na početku cvetanja. I delje su na snazi stresni uslovi (suvo i vetrovito vreme sa temperaturama ispod proseka). Radi pospešivanja oplodnje i jačanja imuniteta biljaka u voćnjacima koštičavog voća koji se nalaze u punom cvetu naša preporuka je da se uradi tretman sredstvom na bazi ektrakata morskih algi : Fertigal Eklomaks 1-2 l/ha, Algavell 3 l/ha, Phylgreen 2 l/ha,  Nutri BS-95 1,5 l/ha ili Wuxal Ascofol 2 l/ha.

U zasadima jabučasatog voća, kao i u zasadima koštičavog voća koji precvetavaju iz gore navedenog razloga preporučujemo da se nastavi tretman sa : Epin extra 150 ml/ha+ aminokiseline (Isabion 2 l/ha ili Activeg Gold ili 2 l/ha ili Delfan plus 1-2 l/ha ili Vellamin 2,5 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha).

U voćnjacima koštičavog voća koji još nisu počeli da cvetaju i gde mraz nije “obrao” sav rod preporučujemo krajem nedelje tretman Borom neposredno pred cvetanje, jer on utiče na mnoge fiziološke procese u biljci, kao što su : kvalitetnije cvetanje, bolju oplodnja (pospešuje klijanje polena), utiče na lepši oblik poloda, a ima značajnu ulogu i u metabolizmu šećera. Preporučujemo :  Nutri Boron Pro 1 l/ha , Wuxal Boron 2 l/ha, Foligal Bor 150 2 l/ha, Foliarel 21 B 1 kg/ha, Hadland boron 1 l/ha, Borovell  200 ml/100 L vode ili  Boron 2 l/ha.

  •          U zasadima ŠLJIVA koje precvetavaju u narednih 45 dana ne treba raditi folijarne tretmane !

 

Cvetanje šljive [04.04.2021]

     Počelo je cvetanja šljive kod nekih sorti. Predviđa se promenljivo vreme narednih nekoliko dana. Preprouka je da se pre kiše uradi zaštita preparatima: CADURANCE 0,2-0,3% ILI MERPAN80 0,2% ili METOD 0,3% u kombinaciji sa BOTRIX B 0,2%. Ukoliko vlaženje cveta bude trajalo nekoliko sati, nakon kiše potrebeno je uraditi zaštitu preparatima: ZENBY 0,1% ili SYGNUM 0,06% ili DEKADA 0,05% ili PEHAR 0,2% ili DUOFEN 0,15% ili CHORUS 50WG 0,05% ili CIPRODEX 0,07% ili NEON 0,05%.

    Za zaštitu od mraza dodati Epin extra 100-150 mL po hektaru.

    Kako bi se zaštitile pčele, zaštitu voća tokom cvetanja, treba obaljati isključivo fungicidima i to nakon zalaska Sunca, posle 19 časova.

Da li je došlo do oštećenja voća od niskih temperatura?! [18.02.2021]

I ove godine ćudljiva zima je najniže temperature donela pred kraj zimskog mirovanja voćnih vrsta. Ipak osim kajsije i breskve, koje su polako krenule sa vegetacijom, ostale, u nas gajene voćne vrste još miruju. Tokom 13 i 14. februara u svim većim voćarskim regionima Srbije zabeležene su minimalne temperature od -9 do -12°C. Postavlja se pitanje da li je došlo do oštećenja rodnih pupoljaka na voćnim vrstama?  

Prema literaturnim podacima prozvodni minimum  za različite voćne vrste su sledeći:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  min.  zimisko mirovanje                Proizvod min.  faza pucanje pupoljaka                   

 

jabuka

 -25°C                                                                              - 9,5°C

 

kruška

-25°C (-30°C)                                                                  - 9,5°C

 

Dunja

-30°C                                                  

 

Šljiva

 -25°C                                                                              - 10°C

 

Breskva

-26°C (-30°C)                                                                    - 8°C

 

Kajsija

-25°C                                                                              - 9,4°C

 

Trešnja

-28°C                                                                                 - 8°C

 

Višnja

-40°C                                                                               - 9,5°C

 

Orah

-16°C

 

Lešnik

Do -30°C

 

Vinova loza

-24°C (okca)                                                                     -10°C

-26°C (lastari)                                                       

-30°C (drvo)

 

Malina

Do -26°C

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz gore navedene tabele, te pregledom zasada voća u poslednja dva dana, a i naosnovu još uvek svežih iskustava iz 2018 godine (1.marta.2018 zabeležene niske temperature  od -15 do -25°C u sličnoj fazi razvoja voćnih vrsta) prva konstatacija je da u većini zasada ne treba računati sa oštećenima od ovog hladnog talasa. Ako i bude oštećenja to se može desiti u zasadima kajsije i eventualno breskve. Ovome idu u prilog činjenica da voće nije bilo isprovocirano predhodnim toplim talasima tokom januara i prve polovine februara meseca. Pošto su ovi topli talasi bili kratkotrajni i završavali su se mraznim jutrima i noćima. Pa su voćke ovaj poslednji hladan talas dočekale još uvek dobro iskaljenje. 

Potpunu sliku eventualnih oštećena ćemo imati nakon kretanja vegetacije. U svakom slučaju kod breskve i kajsije ako do sada nije rađena rezidba i ne raditi je do cvetanja dok se ne vidi šta će ostati. Kod ostalih voćnih vrsta nastaviti sa uobičajenim aktivnostima pripreme za novu vegetaciju.

XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije [14.02.2021]

  XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije biće održano u hotelu Palisad od 22-25. februara 2021. godine. Prijava i program Savetovanje mogu se naći na sajtu Društva https://plantprs.org.rs/rs.

    Predviđeno je strogo pridržavanje epidemioloških mera protiv CoVid-19 tokom održavanja savetovanja.

Naručivanje feromonskih klopki za 2021. godinu [13.01.2021]

 

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2021. godinu, potrebno je da pošalju potrebe do 5. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       NOVO       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Halyomorpha      halys  NOVO   braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis NOVO       kupusni moljac         feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Ostrinia            nubilalis           kukurzni plamenac                mirisni mamak      VARL+

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum  NOVO kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis NOVO skočibuba (žičar)                   feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator   NOVO      skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis NOVO      staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus    NOVO       skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

    Više o feromonima pročitajte ovde.

Pojava dudovca 2020. godine i prognoza za 2021. godinu [30.12.2020]

            Leptiri su bili brojni u poređenju sa prosekom od 2008. do 2019. godine. U Somboru je zabeleženo 42 leptira a u Čelarevu čak 202 (proseci su 27 i 22 primerka).

            Leptiri su bili prisutni u tri generacije. U Somboru su zabeležena samo dva pojedinačna primerka prve generacije: 15. i 29. maja. U Čelarevu zabeležen je 41 primerak od 10. maja do 17. juna. Pik u letu nije zabeležen a najviše leptira je zabeleženo 19. i 20. maja po četiri primerka za noć.

            Druga generacija u Somboru je bila prisutna skoro svakodnevno od 26. jula do18. avgusta. Zabeležen je i jedan usamljen pojedinačan primerak 10. jula. Makismum leta je zabeležen 16. avgusta – 7 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 37 primeraka, što je dvostruko više od proseka za period od 2008. do 2019. godine. U Čelarevu leptiri su bili prisutni od 22. jula do 23. avgusta. Maksimum leta je zabeležen 02. avgusta – 14 leptira za noć, a osim njega je zabeležen još jedan pik u letu 13. avgusta – 13 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 153 leptira druge generacije što je mnogostruko više od proseka koji iznosi 11!

            U Somboru je zableženo samo tri pojedinačna primerka treće generacije 29. avgusta, te 07. i 11. septembra. U Čelarevu je zabeleženo 8 primeraka treće generacije u periodu od 29. avgusta do 13. septembra.

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 20, a u Čelarevu 3,96. Stoga se saopštava pozitivna dugoročna prognoza za prvu generaciju za 2021. godinu. Obzirom na brojnost očekuje se masovna pojava gusenica dudovca na mnogim vrstama voćarskih i ukrasnih biljaka. Suzbijanje gusenica prve generacije dudovca će biti potrebno na većem području u zasadima oraha, leske, višnje, šljive, trešnje, duda i na mnogim ukrasnim biljkama.

Meteorološke prilike tokom vegetacije 2020. godine [18.10.2020]

Za nema je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to prikazali, podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima od 1948. do 2019. godine.

Prva četiri meseca: januar, februar, mart i april bili su topliji od proseka. Posebno se tu istakao februar koji je bio čak za 5.3OC topliji od proseka. Samo je februar 2016. godine bio topliji od februara ove godine! Nakon toga je usledio maj koji je za 0,4OC bio hladniji od prosečnih vrednosti. Ovakav mesečni podatak ne pokazuje dovoljno jasnu sliku temperature u maju. Međutim ako se prisetimo ovog maja, setićemo se da smo morali paliti grejanje po kućama sve do kraja maja. To je zato jer je poslednja dekada u maju bila za 2,5OC hladnija od prosečnih vrednosti za maj!

Za jun možemo reći da je bio oko prosečnih temperaturnih vrednosti, jer bio toliji za svega 0,5OC od proseka. Jul, avgust i septembar su bili značajno topliji od proseka: jul za 1.3 OC, avgust za 2.9 OC a septembar za 2.7 OC, a to se jasno vidi i na grafikonu u prilogu.

Period april – avgust je bio topliji za 1,2OC od prosečnih vrednosti.

Što se tiče padavina, januar je počeo sa 17mm padavina niže od prosečnih vrednosti. Zatim su usledili februar i mart sa +8 odnosno +5 mm više od proseka. Na osnovu ovog za period januar mart se može zaključiti da su vrednosti vlage bile uobičajene. Usledio je april sa 35mm padavina niže od proseka a onda i maj sa 26mm padavina niže od proseka. Tokom juna visina padavina je bila 114 mm odnosno 37mm padavina više od proseka. To nije u potpunosti nadoknadilo manjak vlage, ali biljke su bile u dobroj kondiciji. U julu je visina padavina bila 61mm odnosno samo 6 mm niže od proseka pa se dobra kondicija biljaka nastavila. Avgust je imao visinu padavina od 82 mm što je za 28mm više od prosečnih vrednosti. Biljke su se držale dobro sve do kraja avgusta kada je tri – četiri dana temperatura prešla 34OC i prekinula normalno otpuštanje vlage iz zrna kukuruza i soje.

Period april – avgust je imao 2,7mm niže padavine od prosečnih vrednosti.

Ako se u obzir uzme da je isti period bio topliji za 1,2OC i da je raspored padavina bio neujednačen, 2020. godina može se oceniti kao blago nepovoljna za razvoj gajenih biljaka.

Cink i Bor pre opadanja lišća [13.10.2020]

U narednih nedelju dana preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog voća, cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Vellamin ili Nutriamino Plus ili Agro N Fluid

Na bazi Bora (1 l/ha) : Headland boron  ili  Wuxal Boron  ili  Nutri Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Zincvell ili Maxflow Zn  ili Nutri Zinc P

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

Šljivina osa [24.04.2020]

     Šljive su precvetale, pa je preporuka da se uradi zaštita protiv šljivine ose, pored njih u većini zasada su prisutne i lisne vaši, pa je preporuka da se naredna dva tri dana uradi suzbijanje preparatima: Kestrel ili Voley 0,025%. Protiv bolesti, obzirom da su najavljane kiše treba uraditi zaštitu sa: Merpan80 0,2% ili Dithane neo tech 0,25% ili Manfil 0,25%.

I dalje stresni uslova za voće koje cveta [07.04.2020]

Zavisno od regiona i sortimenta, neke voćke su precvetale, a neke su na početku cvetanja. I delje su na snazi stresni uslovi ( suvo vreme sa jakim vetrovima ). Radi pospešivanja oplodnje i jačanja imuniteta biljaka u voćnjacima koštičavog voća koji se nalaze u punom cvetu naša preporuka je da se uradi tretman  nekim od navedenih sredstava na bazi ektrakata morskih algi : Algavell 3 l/ha, Phylgreen 2 l/ha,  Nutri BS-95 1,5 l/ha ili  Wuxal Ascofol 2 l/ha.

U zasadima jabučasatog voća, kao i u zasadima koštičavog voća koji precvetavaju iz gore navedenog razloga preporučujemo da se nastavi sa tretman sa : Isabion 2 l/ha ili Delfan plus 1-2 l/ha ili Vellamin 2,5 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha.

U voćnjacima koštičavog voća koji još nisu počeli da cvetaju i gde mraz nije “obrao” sav rod preporučujemo tretman Borom neposredno pred cvetanje, jer on utiče na mnoge fiziološke procese u biljci, kao što su : kvalitetnije cvetanje, bolju oplodnja (pospešuje klijanje polena), utiče na lepši oblik poloda, a ima značajnu ulogu i u metabolizmu šećera. Preporučujemo :  Nutri Boron Pro 1 l/ha , Wuxal Boron 2 l/ha, Foliarel 21 B 1 kg/ha, Hadland boron 1 l/ha, Borovell  200 ml/100 L vode ili  Boron 2 l/ha.

  •          U zasadima ŠLJIVA koje precvetavaju u narednih 45 dana ne treba raditi folijarne tretmane !

Pojava mraza u periodu cvetanja voća [28.03.2020]

Sredinom sledeće nedelje se najavljuje pojave mraza. Voćne vrste koje su precvetale, nalaze se u cvetu ili će uskoro cvetati sada su veoma osetljive na temperaturne stresove. U cilju smanjenja stresa, biostimulacije cvetanja i poboljšane oplodnje, kao i održivosti zametnutih plodova naša preporuka je da se u kritičnom periodu koji sledi (od 48 do 24 časa pre pojave mraza)  uradi tretman sa :

Megafol 1,5 l/ha ili Wuxal ascofoll 1 l/ha ili Vellset 1 l/ha ili Phylgreen 1 l/ha ili Nutriamino plus 1 l/ha ili Algavell 2,5 l/ha ili Vellamin 2,5 l/ha.  Uz dodatak jednog od sredstava na bazi cinka, radi povećanja otpornosti na bolesti kao i pravilan rad hormona : Zincvell 2 l/ha  ili Nutri Zinc-P 2 l/ha ili MC cram 2 l/ha ili Maxflow Zn 1 l/ha ili MC Set 1 l/ha ili Wuxal Zink 1 l/ha.  

Ili se preporučuju tretman u periodu od 48 do 24 časa pre pojave mraza preparatima koji povećavaju otpornost biljke na niske temperature :  *Noice 8-10 l/ha ili **Epin extra 150 ml/ha

*Preparat Noice treba raditi samostalno (ne meša se sa drugim preparatima za zaštitu i ihranu bilja), pri tome se truditi da pokrovnost bude što bolja da bi preparat dospeo podjednako na sve zelene delove koji se štite od mraza.

**Tretman preparatom Epin extra treba uraditi dva puta u razmaku od 3 dana.

Zaštita šljiva i višanja u kretanju vegetacije [23.03.2020]

     Hladno vreme, zaustavilo je kretanje vegetacije i samo na pojedinim lokalitetima je došlo do pucanja pupoljaka po jave zelenih listova. Preporuka je da se u četvrtak ili petak uradi zaštita sa: Neoram 0,2% ili Champ DP, Nordox 0,2% ili Everest 0,2% ili Vitra 0,2% ili Cuperval 0,2%.

Knjiga Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji 2020 godine u prodaji [02.03.2020]

     Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2020. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2020. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2019. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 120 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

  

    Obim knjige je 373 strane, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 300) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Feromoni 2020 naručivanje [01.02.2020]

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, mirisne, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Rod

Vrsta

narodno ime

Tuta

absoluta

paradajzov moljac

Clysia

ambiguella

grožđani moljac

Meligethes

aeneus

repičin sjajnik

Helicoverpa

armigera

pamukova sovica

Ceutorrhynchus

assimilis, quadridens

repičine pipe

Lithocolletis

blancardella

miner mramornih mina

Lobesia

botrana

grožđani moljac

Ceratitis

capitata

voćna muva

Rhagoletis

 cerasi, cingulata, completa

muva višnje, trešnje i oraha

Sitotroga

cerealella

žitni moljac

Lithocolletis

corylifoliella

miner belih mina

Cossus

cossus

drvotočac

Xyleborus

dispar

voćni sipac - potkornjak

Grapholita

funebrana

šljivin smotavac

Pandemis

heparana

smotavac lisnih pupova

Epicometis

hirta

rutava buba

Plodia

Anagasta

Interpunctella

Kuehniella

bakrenasti  moljac

brašneni moljac

Anarsia

lineatella

breskvin moljac

Hoplocampa

minuta, flava PALf

šljivine ose

Grapholita

molesta

breskvin smotavac

Synanthedon

 myopaeformis

jabukov staklokrilac

Ostrinia

nubilalis

kukurzni plamenac

Agriotes

obscurus/ lineatus

skočibube (žičari)

Cameraria

ohridella

miner kestena

Phthorimaea

operculella

krompirov moljac

Adoxophyes

orana

smotavac pokožice ploda

Cydalima

perspectalis

šimširov plamenac

Archips

podana

mrki smotavac

Cydia/ Carpocapsa 

pomonella

jabučni smotavac

Bothinoderes

punctiventris

repina pipa

Zeuzera

pyrina

granotočac

Cydia

pyrivora

kruškin smotavac

Agriotes

sordidus

skočibuba (žičar)

Leucoptera

scitella

miner okruglih mina

Tropinota

squalida

crni cvetojed

Synanthedon

tipuliformis

staklokrilac

Synathedon

vespiformis

staklokrilac

Diabrotica

virgifera

kukuruzna zlatica

Kako naručiti: Za jedno mesto praćenja je najčešće potrebno 4 feromona, 1 klopka i 2 paketa lepka ako se koriste delta klopke tipa RAG. Feromoni se menjaju na 4 do 6 nedelja. Klopka bez problema izdrži jednu godinu. Ukoliko brojnost insekata nije velika, dovoljno je da se lepljive ploče menjaju na svakih 14 dana, što znači da je za sezonu dovoljno dva paketa lepka, jer jedan paket lepka sadrži četiri lepljive ploče, 

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2020. godinu poručite do 7. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772. I nakon 7 februara se feromoni mogu poručiti, ali količine u tom slučaju nisu zagarantovane. Isporuka naručenih količina se vrši posle sredine marta.

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde

Dudovac - pojava tokom 2019. godine i prognoza za 2020. godinu [03.01.2020]

     Dudovac je bio malobrojan tokom 2019. godine. Bojnost leptira je bila dvostruko manja od prosečnih vrednosti za poslednjih 11 godina. Ne čudi što su i štete od gusenica prve generacije uočavane na dudu a od druge generacije na dudu i lešniku.

            Leptiri prve generacije su leteli od 4. maja do 20. juna. Tokom noći je hvatano 1 do 3 leptira, pa nije zabeležen maksimum leta. Zabaleženo je 13 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

            Prvi leptir druge generacije je zabeležen 04. jula, a onda je malo redovniji ulov trajao od 24. jula do 10. avgusta. U Somboru je zabeleženo dva primerka a u Čelarevu 15 primeraka. Više od jednog leptira za noć je zabeleženo samo 31. jula u Čelarevu – 9 primeraka.

Tokom perioda pojave treće generacije zabeležen je po jedan leptir u Somboru (01. septembra) i Čelarevu (15. septembra).

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 0,21 , a u Čelarevu 1,14. Znači da se u Somboru – na severu Bačke saopštava negativna dugoročna prognoza a u Čelarevu na jugu Bačke, pozitivna. Ipak, obzirom na veoma nisku brojnost tokom leta druge i treće generacije, ekonomski značajnija pojava prve generacije leptira i gusenica može se očekivati samo na dudu. Kratkoročna prognoza i optimalni rokovi suzbijanja će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

Meteorološke prilike 2019. godine [29.12.2019]

            Vremenske prilike tokom svake pojedinačne godine su priča za sebe. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u najvećoj meri odvija se na otvorenom polju, bez navodnjavanja i zato jako zavisi od vremenskih uslova.  Brzo prilagođavanje proizvođača postojećim uslovima neophodno je da bi proizvodnja bila uspešna. Podaci za 2019. godinu u Somboru upoređeni su sa podacima za period od 1955. do 2018. godine.

            Na grafikonu temperatura i padavina vidi se da je godina počela kao sušna. Od januara do juna, tokom svih meseci je visina padavina bila niža od proseka. Tokom prvih pet meseci palo je 82 litre kiše po kvadratnom metru manje nego što je to uobičajeno! U istom periodu temperature tokom svih meseci su bile više u odnosu na prosek i to od 0,8OC u januaru do čak 3,9OC u martu. Nije čudno što je ovo posle marta 2018. godine, natopliji mart od kada imamo podatke.

            Nastavak godine je doneo topliji april (za 2,2OC) a zatim maj koji je bio hladniji za 1,7OC u odnosu na prosek. Da se potsetimo, bio je ovo maj tokom kog je grejanje kuća radilo punom parom. Svi naredni meseci su bili topliji od proseka: jul za 0,8OC, jun za 1,8 OC, avgust za čak 2.8 OC i septembar za 1.9OC. Sve navedene temperature praćene su padavinama manjim od proseka osim u junu, tokom koga je palo čak 56 mm padavina više od proseka i u septembru tokom kog je palo 10mm padavina više od proseka.

            Poslednjih godina su povećane temperature bile praćene povećanom visinom padavina. Ove godine od januara do sepembra palo je 26mm padavina niže od proseka. Pri tome temperauta je bila viša za 1,8OC ! Tako da bi se moglo reći da su biljke bile u stalnom stresu.

          Najveći uticaj vreme u ovoj vegetaciji je imalo na strnine i uljanu repicu, koje su jako patile od nedostatka vlage tokom zime. Pšenice u martu su izgledale kao što prosečnih godina izgledaju u decembru! Bokorenje kasnije posejanih strnina je skoro potpuno izostalo. Obzirom da se sada gaje sorte koje da bi dale visok prinos traže dobro bokorenje, očekivanje da će prinosi biti umanjeni se i ostvarilo. Hektolitri zrna su bili uglavnom loši, pa je na mnogim njivama pšenica izgledala kao urodica a uljana repica kao mak. Soja i kukuruz su se dugo dobro držali, ali je nedostatak vlage uslovio da zrna prinudno sazre, pa su prinosi u proseku na kraju ipak bili značajno umanjeni. Lokalno dobre prinose donela su područja koja su imala sreću da dobiju jedan ili dva pljuska više, jer je to značilo da su dobili 50 do 80 mm padavina više od okoline.

Zn i B pre opadanja lišća [07.10.2019]

U narednih nedelju dana preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog voća, cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Vellamin ili Nutriamino Plus ili Agro N Fluid

Na bazi Bora (1 l/ha) : Headland boron  ili  Wuxal Boron  ili  Nutri Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Zincvell ili Maxflow Zn  ili Nutri Zinc P

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

Zaštita breskve i šljive [14.05.2019]

Kišoviti dani stvoraju uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Merpan 80 0.2% i slično uz dodatak Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1%.

Zaštita šljive [04.05.2019]

Nestabilno vreme stvara uslova za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Dithane0,3% ili Mankosav 80 0,2% ili Merpan 50 0.3% i slično uz dodatak Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% ili Different ili Score 0,03% ili Difcor 0,03%.

Hladne noći i kišovito vreme uslovljavaju usporenu aktivnost štetočina, ali je ipak preporučljivo dodati Pyrinex 0,2% .

U ovoj fazi razvoja šljive obratiti posebnu pažnju na podešenost atomizera (krupnoća kapljica, jačina i količina vazduha/vetra). Optimalni je da kapi budu što sitnije, a vazdušno strujanje umereno. Takođe izbegavati primenu bilo kakvih folijarnih hraniva, a pogotovo na bazi aminokiselina. Svi gore nabrojani faktori mogu dovesti do pojave mikropukotina na plodovima, koje će se kasnije manifestovati kao kraste.

Zaštita šljive u precvetavanju [14.04.2019]

Šljiva je u svim regionima precvetala. Hladno vreme usporava aktivnost šljivinih osa, ali se može uočiti aktivnost lisnih vašiju. Stoga je potrebno da se u narednih dana uradi tretman u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta sa preparatima na bazi acetamipirida (KESTREL i slični 0,06%). 

U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca, a završitit do ponoći.  

Pošto su padavine predhodnih dana stvorili uslove za infekcije od prouzrokovača oboljenja preporučljivo je dodati i neki preparat na bazi kaptana (Merpan i slično) ili mankozeba (Dithane 0,3%...) +  Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% ili Different ili Score 0,03%. u cilju suzbijanja šupljikavosti lista. 

 

Monilioze koštičavog voća i poboljšanje oplodnje [04.04.2019]

Koštičave vrste se nalaze u različitim fazama razvoja (početak cvetanja - precvetavanje) uzavisnosti od regiona i biljne vrste. .  Najavljeno je moguće vlaženje u naredna dva dana. Što će stvoriti mogućnost za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na sortama i zasadima, gde ima otvorenog cveta, uz veliku verovatnoću infekcije. 

Preporuka je:

1a. U zasadima koštičavog voća gde ima otvorenog cveta, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana (Merpan 80 0,25% i drugi)

1b. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša, a cvet je bio vlažan duže od 7 sati, tada tretirati sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili LUNA EXPIRIANCE 0,6lit/ha ili ZENBY 0,8lit/ha u roku od 36 sati od početka kiše

Vremenske prilike sa kojima se susrećemo ovog proleća ne odgovaraju voću (hladne noći i topli dani bez padavina, sa čestim fenskim vetrovima) zato je naša preporuka da se pored redovnog navodnjavanja, u voću koje je cveta uradi folijarni tretman radi što lakšeg podnošenja stresnih uslova i pospešivanja oplodnje. Za ove namene mogu se primenti sredstva koje sadrže specifične aminokiseline (Vellset 2lit/ha) ili sa sredstvima na bazi ektrakata morskih algi (Nutri BS-95 1,5l/ha, Wuxal Ascofol 2l/ha, Phylgreen 2l/ha, Algavell  3l/ha ...).

Iako su fungicidi uglavnom slabe otrovnosti za pčele ili su neotrovni, preporuka je da se zaštita obavlja pre izlaska Sunca ili posle zalaska Sunca, kada se pčele vrate u košnicu. Istraživanja su pokazala da pčele izložene sredstvima za zaštitu bilja ostale pčele ne puštaju u košnicu, pa ove najčešće zbog toga uginu.

Knjiga Podaci o sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine [15.03.2019]

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2019. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2018. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 40 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 40tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 90 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

   Knjiga je posvećena dr Marku Injcu, doajenu zaštite bilja.

 

    Obim knjige je 380 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 250) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Plavo prskanje koštičavog voća [19.02.2019]

Polako se približava početak vegetacije. Breskva i nekatrina se nalaze pred pucanjem pupopljaka, ostale koštičave voćne vrste još miruju. Visoke dnevne temperature, pogoduju i buđenju patogena, pa time i iz dana u dan raste i rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja. 

Preporuka je da se do kraja nedelje urade tretmani, na svom koštiočavom voću, a naročito breskve, nektarine i kajsije sa nekim bakarnim preparatom (Vitra, Neoram ili Nordox ili Everest...). Primeniti doze za 20% veće od onih iz uputstva za upotrebu.

Dudovac - Hyphantria cunea tokom 2018. godine i prognoza za 2019. godinu [06.11.2018]

             Tokom 2018. godine, dudovac je bio prisutan u tri generacije, što nije uobičajena pojava za ovu vrstu. Pojava treće generacije je posledica značajno toplijeg proleća i leta. U Somboru je zabeleženo ukupno 60 leptira, a u Čelarevu 30. Prosečna brojnost za poslednjih 10 godina u Čelarevu je 21, a u Somboru je 25. Znači da je tokom ove godine, zabeleženo za 1,4 puta više leptira u Čelarevu i za 2,4 puta više leptira u Somboru u odnosu na prosečne vrednosti.

            Prva generacija je bila prisutna od 25. aprila do 26. maja. Zabeleženo je 15 leptira u Somboru i 17 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Najveći broj leptira zabeležen je u periodu od 02. do 06. maja. Maksimum leta zabeležen je samo u Čelarevu 06. maja. Tada je zabeleženo 7 leptira za noć. Na grafikonu je upoređena dinamika leta tokom 2018. godine sa prosečnom dinamikom leta. Vidi se da je najveći broj leptira ranije u proseku registrovan od 17. do 21. maja. Znači da je najveća brojnost leptira prve generacije 2018. godine bila 10 do 15 dana ranije nego što je to uobičajeno!!!

            Druga generacija je bila prisutna od 05. do 25. jula. U Somboru je zabeleženo 15, a u Čelarevu 11 leptira. U Somboru je to značajno više u odnosu na prosek poslednjih 10 godina, a u Čelarevu na nivou prosečne brojnosti. Nije zabeležen maksimum leta. Hvatano je 1 do 3 leptira za noć. Najveći broj leptira je zabeležen od 06. do 10. jula u Somboru i 11. do 21. jula u Čelarevu. Na grafikonu se može videti da je najveći broj leptira zabeležen 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno!!!

            Obzirom da su i prva i druga generacija bile prisutne značajno ranije nego što je to uobičajeno, ne čudi da se pojavila i treća generacija. Ona je bila prisutna od 14. avgusta do 22. septembra. U Čelarevu je bila prisutna sa samo dva leptira, dok je u Somboru zabeleženo čak 30 leptira treće generacije! Maksimum leta je zabeležen 22. avgusta – pet leptira za noć.

            Tokom 2018. godine, gusenice prve generacije dudovca su pravile ekonomski značajne štete na dudu, orahu i ukrasnom bilju, a druge generacije i na višnji, kajsiji i leski. Gusenice su morale biti suzbijane u skoro svim zasadima duda, na oko 50% zasada oraha, na 20% zasada višanja, kajsija i leske.

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 3, a u Čelarevu 0,7. Prema tome u Somboru se saopštava pozitivna dugoročna prognoza, a u Čelarevu negativna. To znači da će brojnost prve generacije u Somboru biti veća nego ove godine, a u Čelarevu manja nego ove godine. Obzirom na brojnost, prva generacija gusenica bi u drugoj polovini maja mogla praviti ekonomski značajne štete na orahu, dudu te na ukrasnom bilju. Kratkoročna prognoza i pravi momenti za preglede biljaka će biti saopšteni na www.agroupozorenje.rs.

Meteorološke prilike 2018. godine [08.10.2018]

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1OC; maj za čak 3,7OC, jun za 1,9OC, jul za 1,2OC, avgust za čak 3,6OC i septembar za čak 2,2 OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

B i Zn pre opadanja lišća [26.09.2018]

U narednom periodu preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacimia koštičavog voća, cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Vellamin ili Nutriamino Plus ili Agro N Fluid

Na bazi Bora (1 l/ha) : Headland boron  ili  Wuxal Boron  ili  Nutri Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Zincvell ili Maxflow Zn  ili Nutri Zinc P

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

VIIII Tavankutski festival voća [24.09.2018]

    U organizaciji HKPD Matija Gubec, Galerije Prve kolonije naive u tehnici slame, OŠ Matija Gubec, VZ Voćko, održaće se VIIII Tavankutski festival voća u subotu, 29. septembra 2018 na Etnosalašu Balažević u Donjem Tavankutu, ulica Nikole Tesle 16, sa početkom u 10 časova.

    Manifestacija je posvećena predstavljanju privrednih potencijala i proizvoda, autentičnih rukotvorina, kao i proizvoda starih zanata Tavankuta.

Treća generacija dudovca (Hyphantria cunea) [10.09.2018]

      Potpuno neočekivano za ovaj period godine, zabeleženo je više leptira dudovca na svetlosnoj klopci.

      Treća generacija leptira ove vrste obično bude prisutna sa svega par leptira. Ovaj put je zabeleženo 25 leptira u Somboru tokom 10tak dana! Pažnju treba obratiti na voćne vrste koju su u berbi ili su već odavno obrane, kako ne bi došlo do golobrsta. Preporuka je da se u periodu od 12 do 15 septembra pregedaju zasadi višnje, trešnje, šljive, oraha, kajsija, krušaka, jabuka, vinove loze, duda… na prisustvo gusenica.

       Ukoliko se zabeleži prisustvo gusenica one se mogu suzbiti i mehanički jer će se nalaziti na pojedničanim listovima. Za veće zasade preporuka je da se uradi suzbijanje sa: Decis 0,3 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Bifenicus 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

Zaštita šljive [01.07.2018]

Aktivnost aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana) je umerena. Ali je u pojedinim zasadima je došlo do jače pojave eriofidne grinje (A. fockeui). Nestabilno vreme stvara uslove za nove infekcije prouzrokovača šupljikavosti lista, ali ako su odrađeni pravilno tretmani tokom maja meserca nema opasnosti od nove zaraze. Preporuka za suzbijanje:

Protiv šljivinog smotavca primeniti:

- Pyrinex 0.2%(tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili 

- Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočine, odnosno ako ima lisnih vaši) karenca je 14 dana. 

 Protiv eriofidne grinje potrebno je suzbijati samo ako je jako velika brojnost, najbolje da konsultujete stručno lice.

Šljivu koja će se brati u narednih 20 dana ne tretirati. 

Sakupljanje prazne ambalaže od pesticida [07.06.2018]

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

Suzbijanje prve generacije dudovca [04.06.2018]

     Gusenica dudovca (Hyphantria cunea) je svaštojed. Najradije se hrani na dudu, ali gusenice mogu praviti štete i na drugom voću i žbunju. Najveća brojnost leptira zabeležena je pre oko dve nedelje i sada se mogu naći jajna legla i gusenice prvog i drugog larvenog stupnja. Preporuka je da se pregledaju zasadi voća u kojima nije korišten insekticid protekle dve nedelje i po potrebi izvrši mehaničko uklanjanje zapredaka ili hemijsko suzbijanje sa: Pyrinex 1,5 L/ha ili Savanur 1,5 L/ha ili Affinex 1,5 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha...

Zaštita šljive i oprez sa folijarnm hranivima [29.04.2018]

Suvi vreme uslovljava nizak rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja. Ipak povremene, kratkotrajne padavine mogu stvarati uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se uradi tretman, ako zaštita nije rađena unazada 7 dana sa Dithane0,3% ili Mankosav 80 0,2% ili Merpan 50 0.3% i slično. Ako pre tretmana list bude vlažan duže od 10 sati dodati i Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% ili Different ili Score 0,03%.

U svim regionima se očekuje početak piljenja šljivinog smotavca, pa je u tretman sa fungicidima potrebno dodati i Pyrinex 0,2% ili slično.

U ovoj fazi razvoja šljive obratiti posebnu pažnju na podešenost atomizera (krupnoća kapljica, jačina i količina vazduha/vetra). Optimalni je da kapi budu što sitnije, a vazdušno strujanje umereno. Takođe izbegavati primenu bilo kakvih folijarnih hraniva, a pogotovo na bazi aminokiselina. Svi gore nabrojani faktori mogu dovesti do pojave mikropukotina na plodovima, koje će se kasnije manifestovati kao krastavost plodova.

[18.04.2018]

Šljiva se nalazi u fazi precvetavanja ili je precvetala, a počela je aktivnost šljivinih osa. Stoga je potrebno da se u narednih dana uradi tretman sa: PYRINEX 48 EC 0,15% ili DECIS 0,05% u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta. Ako ima lisnih vašiju bolje je primeniti preparate na bazi acetamipirida (KESTREL i slični 0,05%).

U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca, a završitit do ponoći.  

Pošto su jučerašnje padavine stvorili uslove za infekcije od prouzrokovača oboljenja preporučljivo je dodati i neki preprat na bazi kaptana (Merpan i slično) ili mankozeba (Dithane 0,3%) u cilju suzbijanja šupljikavosti lista i monilije. 

 

Moguće infekcije monilije cveta na koštičavom voću [11.04.2018]

Koštičave vrste se nalaze u različitim fazama razvoja uzavisnosti od regiona. Breskva, kajsija, osim u regionima srednjeg i severnog Banata i Bačke je u fazama pun cvet - precvetavanje. Šljiva, višnja i trešnja su pred cvetanje do početak cvetanja. Najavljeni su pljuskovi i moguće vlaženje u naredna dva dana. Što će stvoriti mogućnost za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.) na sortama i zasadima, gde ima otvorenog cveta, uz veliku verovatnoću infekcije. 

Preporuka je:

1a. U zasadima koštičavog voća gde ima otvorenog cveta, pre padavina uraditi tretman sa preparatima na bazi kaptana (Merpan 80 0,25% i drugi)

1b. Ako ne uspete da uradite tretman pre kiša, a cvet je bio vlažan duže od 7 sati, tada treba da tretirate sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili DIONIS PLUS 2lit/ha ili LNA EXPIRIANCE 0,6lit/ha u roku od 48 sati od početka kiše

2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta, ne tretirati.

Tretman Borom u koštičavom voću [10.04.2018]

Neposredno pre cvetanja radi bolje oplodnje potrebno je uraditi tretman sa : Nutri Boron Pro 1 l/ha , Wuxal Boron 2 l/ha, Foliarel 21 B 1 kg/ha ili  Boron 2 l/ha.

Kreće vegetacija šljive, višnje i trešnje [02.04.2018]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest i slični. Primenti gornje doze iz uputstva za upotrebu. Tretman najbolje uraditi do 5.aprila.

Takođe, zbog mogućih oštećenja drvnog tkiva na svom koštičavom voću preporučljivo bi bilo primeniti preparata na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (Frigocur, Dirager 0,1% ili Hergol L, Ormoroc 0,035%) u fazi otvaranja pupoljaka u cilju potpomaganja regenaracije oštećenih sporovodnih elemenata.

Knjiga Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine [09.03.2018]

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

 

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Oštećenja jabučastog i koštičavog voća od polarnih temperatura - prve analize [08.03.2018]

Urađene su prve procene oštećenja pupoljaka voća, od polarnih temperatura 1.marta. Na žalost, čini se da su štete veće nego što smo očekivali. U svim reginoma ima manjih ili većih šteta, a najveće su na lokalitetima gde su se temperature spustile ispod -17ºC.

Od jabučastog voća samo na pojedinim sortama krušaka (Carmen...) konstatovana je šteta do 50% oštećenih pupoljaka. Ostale vrste jabučastog voća (jabuka i dunja) nisu nigde pretrpile oštećenja. 

Kod koštičavog voća situacija je mnogo lošija, što se tiče oštećenja pupoljaka:

- kajsija uglavnom 100% oštećeno pupoljaka, moguće je i oštećenja drveta, što će se videti nakon kretanja vegetacije

- breskva do 95% oštećeno pupoljaka, moguće oštećenje drveta u reginoma sa temp. ispod -20ºC

- šljiva do 80% oštećeno pupoljaka

- višnja i trešnja do 20% oštećeno pupoljaka

U zasadima jabučastog voća treba normalno nastaviti sa planiranim aktivnostima. Dok u zasadima koštičavog voća naročito kajsije, breskve i šljive ako do sada nije rađena rezidba, odložiti je do cvetanja (kada će se videti definitvno kakave su štete). Takođe, na koštičavom voću preporučljivo bi bilo planirati u cilju regeneracije drvnog tkiva, primenu preparata na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (Frigocur, Dirager 0,1% iliHergol L, Ormoroc 0,035%) u fazi otvaranja pupoljaka.

 

Da li je došlo do oštećenja voća od niskih temp?! [01.03.2018]

Kasna zima, je na žalost donela i vrlo niske temperature. U većini regiona pre svega kajsija i brekva su polako krenule sa vegetacijom, pre ovog polarnog talasa.  Samo u regionima srednja i severna Bačka i Banat još se sve biljne vrste nalaze u fazi mirovanja.  Posle ponoći 1.marta zabeležene su temperature do -25°C u regionu Sombora i Subotice, a u ostalim regionima do -15 (-17) °C.

Prema literaturnim podacima prozvodni minimum  za različite voćne vrste su sledeći:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  min.  zimisko mirovanje                Proizvod min.  faza pucanje pupoljaka                   

 

jabuka

 -25°C                                                                              - 9,5°C

 

kruška

-25°C (-30°C)                                                                  - 9,5°C

 

Dunja

-30°C                                                  

 

Šljiva

 -25°C                                                                              - 10°C

 

Breskva

-26°C (-30°C)                                                                    - 8°C

 

Kajsija

-25°C                                                                              - 9,4°C

 

Trešnja

-28°C                                                                                 - 8°C

 

Višnja

-40°C                                                                               - 9,5°C

 

Orah

-16°C

 

Lešnik

Do -30°C

 

Vinova loza

-24°C (okca)                                                                     -10°C

-26°C (lastari)                                                       

-30°C (drvo)

 

Malina

Do -26°C

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Trenutna  situacija upućuje na to da, na žalost, treba računati sa oštećenjenima od mraza u svim reginoma pre svega na kajsiji, breskvi i orahu. Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izprovocirano toplim talasima tokom januara i prve polovine februara meseca. Pa su biljke dočekali hladan talas slabo iskaljenje. Osim toga nalazimo se u periodu pred kretanje vegetacije kada biljke u mirovanju drže samo niske temperature, a njihova tolerancija na niske temperature opada.  

Međutim, osim breskve, kajsije i oraha ostale voćne vrste ipak bi trebalo da su izdržale bez bitnijih oštećenja ovaj hladan talas (vidi tabelu gore). Izuzetno niske temperature su trajale kratko 3-4 sata, a i uglavnom nizu prelazile teoretske granice tolerancije za ovaj stadijum razvoja u kome se nalaze voćne vrste.

 Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (početkom sledeće nedelje), a potpunu sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije.  U svakom slučaju kod breskve, kajsije i oraha ako do sada nije rađena rezidba i ne raditi je do cvetanja dok se ne vidi šta će ostati. Kod ostalih voćnih vrsta nastaviti sa uobičajenim aktivnostima pripreme za novu vegetaciju

Pretplata na Agroupozorenje za 2018. godinu [27.02.2018]

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

Klopke i mamci za azijsku voćnu mušicu - Drosophila suzukii [22.02.2018]

    Azijska voćna mušica - Drosophila suzukii je nova štetočina na našim prostorima. Brojnost u Srbiji iz godine u godinu raste. Štete pravi najradije na trešnji, malini, ali i na šljivi, kupini, jagodi, borovnici, grožđu, paprici, paradajzu. 

     Ženka polaže do 300 jaja tokom 7 do 16 dana u plodove koji su počeli da sazrevaju. Kada plod sazre prepun je belih larvi. Prilikom polaganja jaja ženka ubada legalicu u plod. Male rupe se mogu uočiti na plodu, a ti plodovi veoma su podložni truljenju. Ako se ne primenjuju mere kontrole, šteta može biti potpuna! Najpovoljnija temperatura za razvoj je 20OC. Na zimsko mirovanje ide na temperaturama ispod 5OC. 

     Drosal Pro klopka je razvijena u Švajcarskoj u saradnji naučnika sa proizvođačima voća i vinove loze. Klopka se puni posebno pripremljenim  Drosal  lure mamak koji se pokazao najefikasnijim u privlačenju azijske voćne mušice. Istovremeno on privlači i domaću voćnu mušicu, koja se razvija samo na prezrelim plodovima.  Mamak privlači mušice koje  ulaze u klopku sleću na njega, dave se u njemu i potonu. Klopka Drosal Pro se može koristiti veći broj godina. Drosal Lure mamac je rastvor koji se u zavisnosti od vremenskih prilika treba zamenuti novim svakih 3 do 4 nedelje.

     Preporuka je da se klopke postave čim počne razvoj plodova. Klopka se mora postaviti najkasnije kada plodovi počnu da menjaju boju. Klopke se najpre postave na obodu parcele na razmak 5 do 10 m. Čim se primete prvi primerci u klopci treba početi sa masovnim izlovljavanjem, tako što se na većim površinama klopke na obodima polja postave na svakih 2 metra. Na manjim površinama i pri većoj brojnosti klopke treba postaviti na celom polju. Klopke treba da su u visini plodova, kod jagoda na zemlji, kod malina i kupina na 30 do 120cm, kod trešanja od 1 do 2m.

      Sama upotreba klopki ne može da reši problem koji može da stvori azijska voćna mušica. Ipak klopke značajno smanjuju štete i pomoć su hemijskom suzbijanju, smanjujući njihovu upotrebu i odlažući pojavu rezistencije.

      Veoma je važno pridržavati se ostalih mera koje podrazumevaju odličnu higijenu u skladištu i u polju:

Uklanjanje prezrelih i oštećenih plodova je najbitnija mera. Ni jedan plod bilo prezreo ili truo, ne sme ostati na otvorenom. Plodove koji nisu za prodaju treba prikupljati u posude koje će stojati na suncu 7-10 dana i biti prekrivene čvrstim poklopcem ili mrežom (od tila ili drugom gustom mrežom koja služi i za komarce, kako se ispilele mušice ne bi vratile u polje i nastavile razvoj).  

Skraćivanje razmaka između berbi je naredna veoma bitna mera smanjenja šteta.

U slučaju gajenja osetljivih biljaka na malim površinama okruženim samoniklim biljem, najbolje je koristiti prekrivanje celog useva insekatskom mrežom, jer će i pored klopki broj plodova koje napadne azijska voćna mušica biti velik.

     Cena Drosal Cup klopke je 360 dinara komad, a 1L DrosaLure mamka 1200 dinara.

ProizvođačAndermatt Biocontrol AG, Stahlmatten 6, 6146 Grossdietwil, Švajcarska

Prodaja: Agroprotekt doo, Nikole Pašića 9, 25000 Sombor, telefon 063 326 772 vajgandd@sbb.rs

Nizak rizik od Tafrine na breskvi, ali visok od patogena kore i debla koštičavog voća [08.02.2018]

Breskva se nalazi u fazi pucanja pupoljaka ("zelene tačke") uglavnom u regionima južnog Banata, Smedereva, Negotina i na južnim obroncima Fruške Gore. U ostalim regionima je faza bubrenja pupoljaka, ali razlike mogu postojati u zavisnosti od sorte i mikrolokaliteta. Ostale vrste koštičavog voća su u fazi mirovanja.  Uprkos tome usled relativno niskih temperatura, nizak je rizik od infekcija prouzrokovača kovrdžavosti lista breskve (Taphrina deformans). Sa druge strane ako je do sada i došlo do infekcija, usled mrazeva verovatno je došlo do propadanja micelije gljive. Međutim, blaga zima izuzetno pogoduje prouzrokovačima oboljenja kore i drvenastog dela voćaka. To je skup patogena gljiva i bakterija koje na raznim koštičavim voćnim vrstama, u ovakvim uslovima, mogu da naprave masovne infekcije. Što će rezultovati nastankom prvo rak rana (pojava smolotočine, pukotina, vlaženja i curenja na deblu i granama). A kasnije i sušenjem prvo grana i grančica, a nakon nekoliko godina i propadanjem celog drveta.   

Tako da ako nisu rađeni tretmani fungicidima (bakrom) u poslednja 3 dana, preporučuje se ipak na svim sortama bresaka, bez obzira da li je došlo do kretanja vegetacije ili ne kao i ostalim koštičavim voćnim vrstama, što pre da se urade tretmani sa preparatima na bazi bakra: Nordox ili Neoram ili Everest. Primeniti doze, koje su za 20% veće od onih iz uputstva za upotrebu. Tretman raditi na temperaturama iznad +5°C. 

62 seminar biljne zaštite u Hrvatskoj [03.02.2018]

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

13. savetovanje hrvatskih voćara [27.01.2018]

     U periodu od 1. do 3. marta 2018. godine u Daruvaru, Daruvarske toplice, biće održano 13. naučno - stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem. Savetovanje se održava u Kino dvorani "30. svibnja" Pučkog otvorenog učilišta. 

     Glavna tema je lupinasto (= orašasto) voće. Osim tema o orahu, lešniku, kestenu, okvirnim programom su predviđena predavanje i o pomotehnici i zaštiti bilja i drugih voćarskim kultura. 

      Smeštaj je predviđen u Daruvarskim toplicama pa je do 1 februara potrebno kontaktirati hotel radi rezervacije na rezervacije@daruvarkse-toplice.hr 

      Kotizacija za celo savetovanje je 200 kuna, a jednodnevna kotizacija 100 kuna.

      Više podataka o savjetovanju možete pronaći na 13 savjetovanje hrvatskih vocara.

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [09.01.2018]

Usled "mekane" zime, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Odnosno najviše su ugroženi oni zasadi u kojima već ima prisutnih rak rana, u kojima patogeni prezimljavaju. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na rentabilnost gajenja. Ovakve zime koje su blage i vlažne, a ispresecane naglim zahlađenjima stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Nordox 0,3kg/100 lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do petka 12. januara, pre najvaljenog zahlađenja i kiše..

Kolika je opasnost do izmrzavanja biljaka zbog blage zime?!! [09.01.2018]

Izuzetno toplo vreme zabrinjava proizvođače, da će doći do kretanja vegetacije. Međutim, treba znati da u periodu decembar -januar sve kod nas gajenje biljne vrste, se nalaze u fazi "dubokog zimskog mirovanja". Tako da, ovakvi kratkotrajni periodi toplog vremena, ne mogu da isprovociraju kretanje vegetacije. Jedina opasnost može da bude nagla smena izuzetno toplog i izuzetno hladnog vremena. Tada su moguća oštećenja pupoljaka ili izdanaka pre svega uljane repice, breskve, kajsije, lešnika.... Negde tokom prve polovine februara meseca većina biljnih vrsta će ući u fazu tzv."prinudnog zimskog mirovanja". To je period kada samo niske temperature, koče kretanje vegetacije. Tada će ovakvi topli talasi već moći da isporvociranju kretanje sokova nekih biljnih vrsta. Čime će i rizik od izmrzavnja biti znatno veći.

Uglavnom do kraja meseca januara možemo biti mirni, pošto su rizici od bilo kakvih šteta usled blage zime, svedeni na najminimalniju meru. 

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća 2017 u Novom Sadu [06.12.2017]

      Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Društvo voćara Vojvodine organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Savetovanje će se održati u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 9. decembra 2017. godine. 

Program predviđa sledeće aktivnosti:

830–930           Okupljanje učesnika

 930–1000         Svečano otvaranje skupa

1000–1020        Stanje i perspektiva proizvodnje voća u Srbiji – analiza 2017. godine, kuda i kako dalje

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

 1020–1100        Prednosti korišćenja novih HBED helata za rešavanje problema hloroze uzrokovane nedostatkom gvožđa, Laurent Aubertin, Van Iperen International, Holandija

 1100–1130         Diskusija, pauza sa osveženjem

 1130–1150         Kako i zašto osnivati zadruge u oblasti poljoprivrede, Jelena Nestorov, zadružni savez Vojvodine

 1150–1230         Primena biostimulatora u voćarstvu, Christian Hubner, Van Iperen International, Holandija

 1230–1300       Diskusija, pauza sa osveženjem

 1300–1340      Tehnologije upravljanja etilenom pre i posle berbe u cilju očuvanja kvaliteta plodova, Przemysław Badowski, Agrofresh, Poljska      

  1340–1400       Savremena tehnologija proizvodnje borovnice

Prof. dr Jasminka Milivojević, Poljoprivredni fakultet Beograd, Srbija

 1400–1420       Pojava i suzbijanje značajnijih štetnih organizama leske u svetu i kod nas

dr Marko Injac, Agrosava, Beograd

 1420                 Diskusija

 U holu ispred amfiteatra, biće održan i mini sajam opreme za voćarstvo.

Dudovac - Hyphantria cunea tokom 2017. godine i prognoza za 2018. godinu [16.11.2017]

            Tokom 2017. godine u Somboru i Čelarevu praćena je brojnost dudovca. U Somboru je zabeleženo 74 leptira. To je značajno manje od proseka za Sombor, pošto su u proseku i veoma velike brojnosti leptira iz perioda od 1980 do 1986. godine. Međutim ovogodišnja brojnost je najveća brojnost od 2004. godine. Ukoliko se pogleda grafikon brojnosti po godinama, vidi se da je ona u porastu od 2013. godine. U Čelarevu se brojnost prati od 2007. godine. Tokom 2017. zabeleženo je 68 leptira. To je značajno više od proseka koji iznosi 15.

            Prva generacija je bila prisutna od 4. maja do 4. juna u Čelarevu i od 5. maja do 3. juna u Somboru. Zabeleženo je 38 leptira u Čelarevu. Najveći broj leptira je zabeležen 19. maja - 7 leptira za noć. U Somboru je zabeleženo 16 leptira. Najveći broj leptira je zabeležen 13. maja - 5 leptira.

            U Čelarevu druga generacija je letela od 11. jula do 18. avgusta. Zabeleženo je 30 leptira. Maksimum leta je bio 29. jula - 5 leptira. U Somboru je let leptira trajao od 12. jula do 8. avgusta. Zabeleženo je ukupno 58 leptira. Najveći broj leptira je uhvaćen 25. jula - 14 leptira za noć. Jedan primerak je zabeležen i 10. septembra.

            Ako se dinamika leta tokom 2017. godine uporedi sa prosečnom dinamikom, može se zaključiti da se porast brojnosti i prve i druge generacije desio malo ranije nego što je to uobičajeno u Somboru. U Čelarevu je porast brojnosti prve generacije bio malo kasnije nego šro je to uobičajeno, a druge generacije malo ranije nego što je to uobičajeno u Čelarevu.

            Koeficijent generacije po Meszaros-u u Čelarevu je 0,79. To znači da se prognozira manja brojnost leptira prve generacije u proleće 2018. godine u odnosu na brojnost 2017. godine. U Somboru je koeficijent generacije 3.63. To znači da se preognozira veća brojnost leptira prve generacije u 2018. godini od one koja je bila 2017. godine. Obzirom na brojnost leptira u 2017. i koeficijente generacije, prva generacija gusenica 2018. godine će biti značajna, pa je potrebno planirati suzbijanje prve generacije gusenica u zasadima oraha, duda i ukrasnom drveću u parkovima i drvoredima.

XIV savetovanje o zastiti bilja Srbije [11.11.2017]

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

Meteorološke prilike vegetacije 2017 godine [08.11.2017]

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9OC, jun za 2,6OC, jul za 1,5OC, avgust za čak 4,4OC i septembar za 0,8 OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 OC na 22.7OC ili za 3,4 OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

Jesenje "plavo" prskanje voća [07.11.2017]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Primenjuju se sredstva na bazi bakra, u koncentracijama/dozama koje su najmanje 20% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Everest 0,5 L na 100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Azot, Bor i Cink pre opadanja lišća [06.10.2017]

U narednih nedelju dana preporučujemo tretman mikroelementima u voćnjacima koštičavog voća, cilj je da biljke uđu što spremnije u sledeću godinu. U voćnjacima u kojim je najveća količina lisne mase i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Vellamin ili Nutriamino Plus ili Agro N Fluid

Na bazi Bora (1 l/ha) : Headland boron  ili  Wuxal Boron  ili  Nutri Boron ili Foliarel 21 B ili Borovell

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink  ili Zincvell ili Maxflow Zn  ili Nutri Zinc P

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

Pojava gusenica dudovca druge generacije [31.07.2017]

    Brojnost leptira dudovca na svetlosnoj klopci je predhodnih dana bila značajno veća u odnosu na prosečne vrednosti. Preporuka je da se u periodu od 04. do 06. avgusta pregledaju zasadi oraha, šljiva, trešanja, višanja i kajsija na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili tek ispiljenih gusenica zaštitu u koštičavom voću gde je završena berba uraditi sa Pyrinex 2 L/ha, a u ostalom voću sa Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Bifenikus 0,2 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha zavisno od vremena berbe i karence preparata.

Zaštita šljive pred berbu [23.06.2017]

Nastavlja se intenzivna aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana). U zasadima koji su redovno štićeni protiv prouzrokovača oboljenja lista, nema uslova za njihovo dalje širenje. Sada treba više pažnje obratiti na prouzrokovače truleži plodova. 

Štetočine suzbijati prema preporuci od 09.06.2017. Šljivu koja će se brati u narednih 14 dana ne tretirati. 

Protiv prouzrokvača truleži plodova  za sorte koje će se neće brati u narednih 15 dana primentiti Bacillomix Specijal 0,8-1% ili preparate na bazi iprodiona i tiofanat-metila.

Zaštita šljive [09.06.2017]

Aktivnost aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana) je umerena. Ali je u pojedinim zasadima je došlo do jače pojave eriofidne grinje (A. fockeui). Nestabilno vreme stvara uslove za nove infekcije prouzrokovača šupljikavosti lista. Preporuka za suzbijanje:

Protiv šljivinog smotavca primeniti:

- Pyrinex 0.2%(tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili 

- Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočine, odnosno ako ima lisnih vaši) karenca je 14 dana. 

 Protiv eriofidne grinje potrebno je suzbijati samo ako je jako velika brojnost, najbolje da konsultujete stručno lice.

Šljivu koja će se brati u narednih 20 dana ne tretirati. 

Zaštita šljive [08.05.2017]

Tokom vikenda se očekuje stvaranje uslova za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Dithane0,3% ili Mankosav 80 0,2% ili Merpan 50 0.3% i slično uz dodatak Folicur 250 EW 0,1% ili Bounty 0,06% ili Orius 0,1% ili Different ili Score 0,03% ili Difcor 0,03%.

Hladne noći i kišovito vreme uslovljavaju usporenu aktivnost štetočina, pa ne treba dodavati insekticide.

U ovoj fazi razvoja šljive obratiti posebnu pažnju na podešenost atomizera (krupnoća kapljica, jačina i količina vazduha/vetra). Optimalni je da kapi budu što sitnije, a vazdušno strujanje umereno. Takođe izbegavati primenu bilo kakvih folijarnih hraniva, a pogotovo na bazi aminokiselina. Svi gore nabrojani faktori mogu dovesti do pojave mikropukotina na plodovima, koje će se kasnije manifestovati kao kraste.

Zaštita koštičavog voća nakon niskih temperatura [21.04.2017]

Predhodni dani su ponegde doveli do delimičnog izmrzavanja pre svega kajsije. Iako je danima bilo vlažno niske temperature su onemogućile infekcije različitih prouzrokovača pegavosti lista. Ipak u cilju lakšeg oporavka od stresnih uslova preporuka je da se što pre uradi tretman sa Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpan 50 0.3% ili Dithane 0,3%i slično. Osim na šljivu na sve ostale koštičave voćne vrste može se dodati preparati na bazi aminokiselina (Delfan, Vellamin...)

Usled niskih temperatura nema aktivnosti štetočina pa insekticid ne treba dodavati.

Moguć mraz 21,22. aprila - voće [17.04.2017]

Prema vremenskoj prognozi u petak, subota 21,22.aprila, moguća je pojava mraza, u trajanju od 1-3 sata. Mraz je moguć u svim regionima Srbije, ali će jako zavisiti od konfiguracije terena. Prognozirani intenzitet je do -1,5C. Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Većina voćnih vrste se nalaze u početnim fazama formiranja plodova, osim dunje koja počinje da cveta ili je u fazi crvenog pupa i vinove loze koja je u fazi porasta mladara.

U ovim fazama sve voćne vrste, uključujući i dunju i vinovu lozu kratkotrajne mrazeve do -2C mogu da izdrže bez ili uz minimalne štete. 

Kod jagode treba očekivati oštećenje otvorenih cvetova, međutim pokrivanje agrotekstilom težine 17-18gr značajno može da smanji rizik od izmrzavanja, a agrotekstil težine 30gr može efikasno da pruži zaštitu od kratkotrajnih mrazeva do -3C.  

Ostale moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je četvrtak 20.april (nekoliko sati pre očekivanog mraza). Pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Delfan, Vellamin, Epin Extra...). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do -2C. Tretman ponoviti nakon mraza u naredna 2-3 dana.

Zaštita šljive, višnje i trešnje [16.03.2017]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest. Primenti gornje doze iz uputstva za upotrebu. Tretman najbolje uraditi pre najavljenih kiša za vikend.

Knjiga Podaci o sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2017. godine [06.03.2017]

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

Feromoni za 2017. godinu [09.02.2017]

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Rod

Vrsta

narodno ime

Tuta

absoluta

paradajzov moljac

Clysia

ambiguella

grožđani moljac

Meligethes

aeneus

repičin sjajnik

Helicoverpa

armigera

pamukova sovica

Ceutorrhynchus

assimilis, quadridens

repičine pipe

Lithocolletis

blancardella

miner mramornih mina

Lobesia

botrana

grožđani moljac

Ceratitis

capitata

voćna muva

Rhagoletis

 cerasi i cingulata

muva višnje i trešnje

Sitotroga

cerealella

žitni moljac

Lithocolletis

corylifoliella

miner belih mina

Cossus

cossus

drvotočac

Grapholita

funebrana

šljivin smotavac

Pandemis

heparana

smotavac lisnih pupova

Epicometis

hirta

rutava buba

Plodia

Anagasta

Interpunctella

Kuehniella

bakrenasti  moljac

brašneni moljac

Anarsia

lineatella

breskvin moljac

Hoplocampa

minuta, flava PALf

šljivine ose

Grapholita

molesta

breskvin smotavac

Synanthedon

 myopaeformis

jabukov staklokrilac

Ostrinia

nubilalis

kukurzni plamenac

Agriotes

obscurus/ lineatus

skočibube (žičari)

Cameraria

ohridella

miner kestena

Phthorimaea

operculella

krompirov moljac

Adoxophyes

orana

smotavac pokožice ploda

Archips

podana

mrki smotavac

Cydia/ Carpocapsa 

pomonella

jabučni smotavac

Bothinoderes

punctiventris

repina pipa

Zeuzera

pyrina

granotočac

Cydia

pyrivora

kruškin smotavac

Agriotes

sordidus

skočibuba (žičar)

Leucoptera

scitella

miner okruglih mina

Tropinota

squalida

crni cvetojed

Diabrotica

virgifera

kukuruzna zlatica

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu [26.01.2017]

     Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Katedra za voćarstvo, 2. februara 2017. godine organizuje IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu sa temom: Primena bioregulatora u voćarstvu. Savetovanje će se održati u Velikoj sali Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sa sledećim programom: 

8:30-9:30 Registracijaučesnika

9:30-9:40 OtvaranjeSavetovanja

Pozdravna reč domaćina

9:40-10:10Radivojević, D., Milivojević, J., Veličković, M., Oparnica, Č.  - Primena biljnih bioregulatora kod kontinentalnih vrsta voćaka

10:10-10:50 Matej Stopar - Inhibitori fotosinteze kao sredstva za proređivanje plodova jabuke

10:50-11:30 Guglielmo Costa - Primena bioregulatora u proizvodnji kruške

11:30-11:45 Prezentacija generalnog sponzora „Green Grow Group

11:45-12:30 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

12:30-12:45 Prezentacija sponzora „Gruža agrar“

12:45-13:30 Meland, M. and Maas, F.M. - Regulisanje rodnosti šljive primenom bioregulatora

13:30-13:45 Prezentacija sponzora „Avital DOO“

13:45-14:00 Diskusija

14:00 – 15:00 RUČAK

15:00-15:15 Prezentacija sponzora „Agromarket DOO“

15:15-16:00 Gottfried Lafer - Primena bioregulatora u cilju poboljšanja kvaliteta i skladišne sposobnosti plodova

16:00-16:10 Đurović, D. et al. - Uticaj hemijskog proređivanja plodova na rodnost i kvalitet ploda sorti jabuke

16:10-16:25 Prezentacija sponzora „Repar Corporation - USA“

16:25-16:50 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

 16:50-17:00 Zec, G. et al. - Uticaj proheksadion-kalcijuma i etefona na bujnost sorti trešnje

17:00-17:10 Magazin, N. et al. -Uticaj 1-metilciklopropena na kvalitet plodova jabuke sorte „Granny Smith“ u zavisnosti od primenjene koncentracije i uslova čuvanja

17:10-17:20 Pakeza, D. et al. – Uticaj 1-metilciklopropena (1-MCP) na čuvanje plodova kruške sorte 'Vilijamovka'

17:20-17:30 Popović, R.G. et al. - Ožiljavanje zrelih reznica smokve (Ficus carica L.)

17:30-17:50 Diskusija

17:50 Zatvaranje Savetovanja

     Kotizacija iznosi 1000 dinara i obuhvata prisustvo predavanjima, razgledanje izložbe sponzora savetovanja, Zbornik radova savetovanja (130 strana), ručak i osveženje na pauzama. Kotizazacija se može uplatiti na licu mesta ili unapred na račun Poljoprivrednog fakulteta 840-1872666-79 sa svrhom uplate Kotizacija za IV Savetovanje. 

   Za više informacija kontakt osobe su: Boban Đorđević b.djordjevic@agrif.bg.ac.rs i Milica Fotirić fotiric@agrif.bg.ac.rs 

 

Kolika je opasnost do izmrzavanja voća?! [08.01.2017]

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim  temperaturama.  Što se može videti i iz priložene tabele:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  minimum

jabuka

 -25°C

kruška

-25°C (-30°C)

Dunja

-30°C

Šljiva

 -25°C

Breskva

-26°C (-30°C)

Kajsija

-25°C

Trešnja

-28°C

Višnja

-40°C

Orah

-16°C

Lešnik

Do -30°C

Vinova loza

-24°C (okca)

-26°C (lastari)

-30°C (drvo)

Malina

Do -26°C

 

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25°C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20°C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Trenutna  situacija upućuje da, generalno gledano, u velikoj većini regiona Srbije niske temperature u poslednja dva dana nisu trebale da nanesu neku veću štetu  jabučastom, koštičavom voću kao i vinovoj lozi.  Moguća oštećenja od mraza treba očekivati u zasadima oraha.

Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izloženo umereno niskim temperaturma, pa proces kaljenja biljaka nije bio ometan otopljavanjima te su biljke dobro pripremljene za kratkotrajne ekstreme. Drugo period sa ekstremno niskim temperaturama (-20°C i više) je trajao kratko (3-5 sati, i to jutranji sati 8. januara). Takođe, je umirujuće da se dalje tokom zime više nepredviđaju ovaki polarni talasi.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon tokom februara). Potpunu  sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba biti oprezan na lokalitetima gde su izmerene temperature ispod -20°C. Na, ovim mestima je preporuka da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća [05.12.2016]

    Društvo voćara Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i SANU - odbor za selo organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Ono će se održati 10. decembra 2016. godine u Amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa sledećim programom:

8.30–9.30 Okupljanje učesnika

9.30–10.00 Svečano otvaranje skupa

Pozdravne reči organizatora i gostiju

10.00–10.20 Savremena proizvodnja trešnje – Iskustva iz Srbije

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

10.20–11.00 Savremena proizvodnja jabuke – Iskustva iz Italije

Michele Giori, Soc. Agr. Salvi Vivai s.s, Ferarra, Italija

11.00–11.30 Diskusija, pauza sa osveženjem

11.30–11.50 Čuvanje plodova kajsije i šljive

Dr Jasna Mastilović, Institut za prehrambene tehnologije Novi Sad, Srbija

Doc. dr Nenad Magazin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

11.50–12.40 Stanje na evropskom tržištu jabuke – nove destinacije za evropske jabuke u Aziji,

severnoj Africi, Perzijskom zalivu. Uslovi i problem vezani za transport jabuke na

udaljena/prekookeanska tržišta

Adam Paradowski, Agrofresh, Poljska

12.40–13.00 Diskusija, pauza sa osveženjem

13.00–13.40 Razvoj proizvodnje lešnika u Srbiji

Ettore Fontana, Ferrero, Italija

Aleksandar Petrović, Agriser, Srbija

13.40–13.50 Primena zahteva standarda GLOBAL GAP-a kroz aplikaciju GET GAP

Prof. dr Gordana Ušćebrka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

Silvia Stanču Stokuća, Levi9, Novi Sad, Srbija

13.50–14.10 Sušenje grančica i trulež plodova (Monilinia sp.) koštičavog voća i mere njihovog

suzbijanja

Marija Milenković Kolundžija, Glorija doo, Srbija

14.10 Diskusija

XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH [08.11.2016]

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Pojava Helicoverpa armigera - pamukove, kukuruzne sovice tokom 2016. godine [07.11.2016]

Pamukova = kukuruzna sovica je tokom 2016. godine pravila štete na  kukuruzu, paprici, paradajzu, kupusu i duvanu. Zabeleženo je 894 leptira u Somboru i 775 u Čelarevu. To iznosi 80 i 86% prosečne brojnosti, ali je i ta brojnost dovoljna da lokalno štete od ove vrste budu značajne. Obim šteta uglavnom nije bio velik u kukuruzu, a u ostalim navedenim biljkama je bilo potrebno sprovoditi mere hemijskog suzbijanja gusenica u drugoj polovini avgusta i tokom septembra.

Prvi leptir na svetlosnu klopku je zabeležen 25. aprila u Somboru i to je ujedno najranije zabeležen leptir ove vrste od 1986. godine kada je počelo praćenje ove vrste. U Čelarevu je let leptira počeo 07. maja. Na oba lokaliteta po jedan do dva leptira za noć su hvatana sve do 29. juna. Nakon toga brojnost je bila u porastu, što je uobičajeno vreme za porast brojnosti. Maksimum brojnosti u Somboru je zabeležen 26. avgusta (86 leptira za noć), a u Čellarevu 31. avgusta - 55 leptira za noć. Osim maksimuma leta, U Čelarevu je zabeležen još jedan pik u letu 28. jula 14 primeraka za noć, a u Somboru 13. avgusta 26 leptira za noć. Leptiri su bili prisutni do 22. septembra u Čelarevu i do 29. septembra u Somboru.

            Dugoročna prognoza za 2017. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na sajtu www.agroupozorenje.rs kao i ranijih godina.

Plavo prskanje voća i krečenje stabala [03.11.2016]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Primenjuju se sredstva na bazi bakra, u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Everest 0,5 L na 100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Pojava dudovca u 2016. godini i prognoza za 2017. godinu [02.11.2016]

Dudovac je tokom 2016. godine bio malobrojan. U Somboru je zabeleženo 29 primeraka, a u Čelarevu 14. Za Sombor je to mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu je to na nivou višegodišnjeg proseka (Tab XXX).

Leptiri su bili prisutni u tri generacije, s'tim da je zabeleženo svega nekoliko leptira treće generacije. U Čelerevu je zabeležen samo jedan leptir prve generacije 14. maja, a u Somboru samo dva leptira 14. i 25. maja. Leptiri druge generacije bili su prisutni u Somboru od 10. jula do 11. avgusta, a u Čelarevu od 22. jula do 09. avgusta, sa kraćim pauzama u letu (Fig XXX). Na oba lokaliteta za noć je zabeleženo najviše tri leptira. Maksimum leta nije zabeležen a leptiri su bili najbrojniji tokom prvih pet dana avgusta, što je malo kasnije nego što je uobičajeno (Fig XXX). Tokom leta treće generacije u Somboru su zabeležena dva pojedinačna primerka 02. i 10. septembra, a u Čelarevu pet leptira od 01. do 04. septembra. Gusenice dudovca su tokom 2016. godine bile brojne na drvoredima duda, gde su zabeleženi golobrsti, ali i na višnjama, šljiva i orahu u ekstenzivnim zasadima i pored puteva.

Koeficijent generacije po Mészáros-u za populaciju u Somboru iznosi 13,5 a u Čelarevu 13. Na osnovu njega se saopštava pozitivna prognoza za 2017. godinu. Prva generacija će biti brojnija nego tokom 2016. godine. Brojnost leptira na oba lokaliteta je bila mala pa su štete od prve genaracije gusenica tokom proleća 2017. godine moguće na biljkama duda i na orahu. Štete od druge generacije se mogu očekivati na ranim sortama koštičavog voća i orahu, gde se upotreba insekticida prekine u drugoj polovini jula.

AgroNews - dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede [12.10.2016]

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

N, Zn i B u koštičavom voću [27.09.2016]

Zazadi koštičavog voća u kojima je redovno rađena hemijska zaštita već na prvi pogled u ovom periodu vegetacije mogu da se razlikuju od onih u kojima nije rađena redovna hemijska zaštita ili je došlo do propusta i grešaka prilikom tretmana. U prvima je lišće zeleno i dalje stoji na granama, takvi voćnjaci će mnogo spremniji zakoračiti u sledeću godinu i šanse za dobrim i stabilnim rodom su veće u odnosu na ove druge navedene u kojima nisu primenjene ili ispoštovane do kraja hemijske mere borbe. Takvi voćnjaci su izgubili veći deo lisne mase i grane su na pola gole, voćke ranije završavaju vegetaciju i postoji mogućnost da obrazuju manji broj cvetnih pupoljaka ...

Da bi biljke ušle što spremnije u sledeću godinu naša preporuka je da se u narednih sedam dana u voćnjacima koštičavog voća u kojima se krošnje i dalje zelene i najveća količina lisne mase je i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Nutriamino Plus ili Agro N Fluid

Na bazi Bora (1 l/ha) : Headland boron ili Wuxal Boron ili Nutri Boron ili Foliarel 21 B

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink ili Maxflow Zn ili Nutri Zinc P

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem u Kragujevcu [19.09.2016]

 

     U periodu od 21. do 23. septembra održava se 15. Kongres voćara i vinoradara Srbije sa međunarodnim učešćem. Kongres se održava u Hotelu Kragujevac u Kragujevcu. Program se može naći na sajtu Insituta za voćarstvo u Čačku

       Puna kotizacija iznosi 8.000,00 dinara i uklјučuje prisustvo Kongresu, Program i Knjigu izvoda, koktel dobrodošlice, kafe pauze, dva ručka tokom trajanja Kongresa, svečanu večeru i stručnu ekskurziju sa ručkom. Dnevna kotizacija iznosi 2.500,00 dinara i uklјučuje prisustvo Kongresu, Program i Knjigu izvoda, kafe pauze i ručak.

Zaštita šljive [16.06.2016]

Aktivnost aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana) je umerena. Ali je u pojedinim zasadima je došlo do jače pojave eriofidne grinje (A. fockeui). Nestabilno vreme stvara uslove za nove infekcije prouzrokovača šupljikavosti lista. Preporuka za suzbijanje:

Protiv šljivinog smotavca primeniti:

- Pyrinex 0.2%(tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili 

- Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočine, odnosno ako ima lisnih vaši) karenca je 14 dana. 

 Protiv eriofidne grinje potrebno je suzbijati samo ako je jako velika brojnost, najbolje da konsultujete stručno lice.

Šljivu koja će se brati u narednih 20 dana ne tretirati. 

Zaštita šljive, višnje i trešnje [03.05.2016]

Nastavlja se nestabilno vreme sa čestim periodima vlaženja. Praktično stalno postoje uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina Carpophylla) i kozičavosti lista višnje (Blumerella jappi). Preporuka je da se ponovi tretman u slučaju da je prošlo više od 5 dana od prethodnog. Primentiti iste preparate kao što je to dato u preporuci od 21.04.2016 za višnju i trešnju odnosno za šljivu

Kišovito vreme uslovljava usporenu aktivnost štetočina, pa ne treba dodavati insekticide.

Zaštita koštičavog voća [28.04.2016]

Nastavlja se nestabilno vreme sa čestim periodima vlaženja. Iako su relativno niske temperature, za očekivati je da će se stvoriti uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina Carpophylla). Preporuka je da se ponovi tretman u slučaju da je prošlo više od 5 dana od prethodnog. Primentiti iste preparate kao što je to dato u preporuci od 21.04.2016 za višnju i trešnju   , za šljivu, za breskvu. 

Hladne noći uslovljavaju usporen u aktivnost štetočina, pa ne treba dodavati insekticide.

Zaštita šljive [21.04.2016]

Tokom vikenda se očekuje stvaranje uslova za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Dithane0,3% ili Mankosav 80 0,2% ili Merpan 50 0.3% i slično. Ako pre tretmana list bude vlažan duže od 10 sati dodati i Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% ili Scooter ili Different ili Score 0,03%.

U svim regionima osim severa Vojvodine je počeo let šljivinog smotavca, ali za sada ne treba raditi tretmane.

U ovoj fazi razvoja šljive obratiti posebnu pažnju na podešenost atomizera (krupnoća kapljica, jačina i količina vazduha/vetra). Optimalni je da kapi budu što sitnije, a vazdušno strujanje umereno. Takođe izbegavati primenu bilo kakvih folijarnih hraniva, a pogotovo na bazi aminokiselina. Svi gore nabrojani faktori mogu dovesti do pojave mikropukotina na plodovima, koje će se kasnije manifestovati kao kraste (vidi sliku).

Najava mraza, opasnost po voće [20.04.2016]

U narednom periodu meteorolozi predviđaju  pojavu mraza. U slučaju da se prognoza obistini u voću treba uraditi tretman ... aminokiselinama:  Isabion 2 l/ha, Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, radi što boljeg i bržeg oporavka voćki od stresnih uslova.

Zaštita šljive u precvetavanju [12.04.2016]

Šljiva se nalazi u fazi precvetavanja ili je precvetala, a počela je aktivnost šljivinih osa. Stoga je potrebno da se u narednih dana uradi tretman sa: PYRINEX 48 EC 0,15% ili DECIS 0,05% u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta. Ako ima lisnih vašiju bolje je primeniti preparate na bazi acetamipirida (KESTREL i slični 0,05%).

U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca, a završitit do ponoći.  

Pošto su moguće padavine tokom narednih dana preporučljivo je dodati i neki preprat na bazi kaptana (Merpan i slično) ili mankozeba (Dithane 0,3%) u cilju suzbijanja šupljikavosti lista i monilije.

Poboljšanje zametanja plodova koštičavog voća [06.04.2016]

Jako toplo i sušno vreme praćeno toplim vetrovima ne pogoduje oprašivanju voća. Koštičavo voće, prvenstveno šljive i višnje koje se nalaze u drugoj polovini cvetanja tretirati sa...  NUTRI BS-95 1-1,5 l/ha  radi poboljšanja zametanja plodova i pri tome u tretman ne bi bilo loše dodati... Isabion 2 l/ha ili Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, a još bolje bi bilo dodati sredstvo na bazi ekstrakta  morskih algi Wuxal Ascofol 0,2%, zbog nepovoljnih vremenskih prilika ( topli dani-hladne noći) .

Monilija, Rogač, oplodnja višnja, trešnja i šljiva [03.04.2016]

Počelo cvetanje ili je pun cvet višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (9,10.april), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje sreda, četvrtak 6,7.april)

sa preparatima na bazi kaptana (MERPAN i slično 3kg/ha) ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

Pošto nisu najpovoljniji uslovi za oplodnju (hladne noći, topao, suv, vetrovit dan) preporučljivo je da se dodaju i preparati na bazi aminokiselina (Nutriamino plus, Delfan, Isabion i slično 2 lit/ha) ili još bolje na bazi morskih algi (Wuksal Ascofol, Phylgreen...) odnosno na bazi kafeične i cihlorične kiseline. Tretman ponoviti nakon 3-5 dana (u drugoj polovini cvetanja).  

Stres u koštičavom voću [30.03.2016]

Ove godine se susrećemo sa razvučenim periodom cvetanja koštičavog voća, zavisno od regiona, sortimenta i promenjivih vremenskih uslova, neke voćke su precvetale, a neke će tek cvetati. Zbog hladnog vremena i lokalnih mrazeva koji su se dogodili tokom prošle nedelje sorte koje i dalje cvetaju uraditi sa Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha ili Isabion 2 l/ha, Megafol 1 l/ha. U cilju biostimulacije i što lakšeg oporavka od stresnih uslova.

Zaštita šljive, višnje i trešnje od šupljivkavosti lista i bakterija [16.03.2016]

      U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest u dozi od 0,3 %

Savetovanje voćara u Belom Manastiru, Baranja, Hrvatska [25.02.2016]

    Hrvatska voćarska zajednica i Savetodavna služba u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Poljoprivrednim institutom Osijek, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Institutom za jadranske kulture i melioraciju krša – Split, Zagrebačkom udrugom voćara i Klasterom Slavonska jabuka organizuje:  11. naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Patria" u Belom Manastiru od 03. do 05. marta 2016. na temu: "Voćarstvo i implementacija mera ruralnog razvoja u Republici Hrvatskoj"

Program rada (pdf)

Kotizacija iznosi 200 kuna, što je oko 3200 dinara ili oko 25 evra.

Nabavka klopki za insekte (feromonske, mirisne i obojene) [10.02.2016]

     U toku je poručivanje klopki za insekte. Spisak vrsta za koje se mogu naručiti feromonske, mirisne ili obojene klopke nalazi se na adresi http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm .

      Novo u ponudi je mirisna klopka za kukuruznog plamenca. U pitanju je mirisni hranidbeni mamak, a više o njemu možete pročitati ako kliknete ovde. 

     Ukoliko koristite metodu ometanja parenja radi kontrole jabučnog smotavca u prilici smo da Vam ponudimo mirisne hranidbene mamke koji prate brojnost jabučnog smotavca i u uslovima velike koncentracije feromona za ometanje parenja.

     Da bi ste osigurali potrebnu količinu klopki za insekte za 2016. godinu, molim Vas da se javite do 16 februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili telefon 063326772 Dragan

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [03.02.2016]

Nastavlja se "mekana" zima, sa učestalim maglama i dugim periodima vlaženja, pa je i povećan rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Sto ga je preporučljivo da se ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom kako je to preporučeno u obaveštenju od 23.12.2015.

Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do ponedeljka 8. februara.

IV Savetovanje voćara Republike Srpske [24.01.2016]

Udruženje voćara Republike Srpske dana 30.01.2016. godine u sali Kulturnog centra Gradiška , sa početkom u 10 časova organizuje Četvrto savjetovanje voćara Republike Srpske

 

Savetovanje se odžava pod motom “ Udruživanje voćara-realnost i izazov “

 

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [23.12.2015]

Usled "mekane" zime, učestalih magli, jakih rosa i dugih perioda vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakvi blagi i vlažni zimski periodi, stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi na ublažavanju rizika, je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do nedelje 27. decembra.

Plavo prskanje voća i krečenje stabala [15.11.2015]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Pojava dudovca u 2015. godini i prognoza pojave za proleće 2016. godine [30.10.2015]

Dudovac je tokom 2015. godine bio malobrojan. U Čelarevu nije uhvaćen ni jedan primerak, što se tokom osam godina praćenja brojnosti nije desilo! U Somboru je zabeleženo 17 primeraka ove godine, a prosečna brojnost je 285 leptira! Zabeležena su samo četiri pojedinačna primerka prve generacije u periodu od 06. do 13. maja. Druga generacija je bila prisutna sa 13 primeraka. Svu su zabeleženi u periodu od 11 do 21. jula. Za jednu noć zabeleženo je najviše četiri primerka, 19. jula 2015. godine. Na grafikonu se vidi da su leptiri bili prisutni samo na početku prosečnog leta prve generacije, a da je kasniji let izostao, što se možda može pripisati nadprosečno visokim padavinama u maju. Druga generacija se pojavila takođe samo na početku prosečne pojave leptira. Za Sombor se može izračunati koeficijent generacije po Mészáros-u i on iznosi 2,25. Na osnovu koeficijenta generacije saopštava se pozitivna prognoza za 2016. godinu. Znači da će brojnost prve generacije biti veća nego ove godine, ali obzirom na veoma nisku brojnost, prva generacija dudovca neće moće da pravi ekonomski značajne štete u proleće 2016. godine.

Meteorološki podaci tokom vegetacije u 2015. godini [23.10.2015]

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 OC, maj za 0,9 OC, jun za 0,7 OC, avgust za čak 2,5 OC i septembar za čak 2,8 OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

Pojava druge generacije dudovca [27.07.2015]

      Preporuka je da se u periodu od 28. jula do 05. avgusta pregledaju zasadi oraha, kajsije, trešnje i višnje. Ukoliko se uoče zapredci, najbolje je pojedinačne listove mehanički ukloniti. Ukoliko je brojnost 3 do 5 zapredka po orahu, preporučuje se suzbijanje u periodu od 05. do 07. avgusta preparatima Karate zeon 2 dL/ha ili Bifenicus 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha ili Decis 5 dL/ha. Verovatnoća da će biti potrebno suzbijanje dudovca je mala, jer i brojnost leptira je mala.

Bolesti i štetočine šljive [29.06.2015]

Ponovo se intenzivirala aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana), u proteklih 10 dana. Takođe u pojedinim zasadima je došlo do jače pojave eriofidne grinje (A. fockeui). U zasadima koji su redovno štićeni protiv prouzrokovača oboljenja lista, nema uslova za njihovo dalje širenje. Preporuka za suzbijanje:

Protiv šljivinog smotavca primeniti:

- Pyrinex 0.2%(tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili 

- Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočineodnosno ako ima lisnih vašikarenca je 14 dana. 

 Protiv eriofidne grinje potrebno je suzbijati samo ako je jako velika brojnost, najbolje da konsultujete stručno lice.

Šljivu koja će se brati u narednih 20 dana ne tretirati. 

Zaštita šljive [08.06.2015]

Ovih dana se očekuje masovnije piljenje šljivinog smotavca (C. funebrana). U naredna 3 dana primeniti Pyrinex 0,2% ili Saturn 0,3%, ako ima lisnih vašiju primentiti Actaru ili Kestrel i slično u koncentraciji od 0,05%.

Počela je i aktivnost eriofidne grinje (A. fockeui), za sada je niska brojnost i ne treba preduzimati mere suzbijanja. 

Iako je mali rizik od infekcije prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Insekticidu dodati Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpan 50 0.3% i slično.  

Bolesti breskve i šljive [25.05.2015]

Nestabilno vreme pogoduje razvoju prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se čim uslovi dozvole uradi tretman sa Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpan 50 0.3% + Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1%.

Bolesti i štetočine breskve i šljive [12.05.2015]

Najavljeno kišovito vreme u narednih par dana će pogodovati razvoju prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se pre kiše uradi tretman sa Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpan 50 0.3%. A u regionima gde je u poslednja dva dana bilo kiše (Čačak, Veliko Gradište...) dodati i Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1%.

Takođe je počelo masovno piljenje gusenica breskvinog smotavca i šljivinog smotavca (C. molesta i c. funebrana). U cilju suzbijanja primeniti Pyrinex 0,2%, Saturn 0,3% ili druge preparate na bazi hlorpirifosa. 

Bolesti šljive [04.05.2015]

Tokom vikenda je došlo do infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Dithane0,3% ili Mankosav 80 0,2% ili Merpan 50 0.3% i slično uz dodatak Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% ili Scooter ili Different ili Score 0,03%.

U ovoj fazi razvoja šljive obratiti posebnu pažnju na podešenost atomizera (krupnoća kapljica, jačina i količina vazduha/vetra). Optimalni je da kapi budu što sitnije, a vetar umeren. Takođe izbegavati primenu bilo kakvih folijarnih hraniva, a pogotovo na bazi aminokiselina. Svi gore nabrojani faktori mogu dovesti do pojave mikropukotina na plodovima, koje će se kasnije manifestovati kao kraste.

Bolesti i štetočine šljive u precvetavanju [22.04.2015]

Šljiva se nalazi u fazi precvetavanja ili je precvetala, a počela je aktivnost šljivinih osa. Stoga je potrebno da se u naredna 3 dana uradi tretman sa: PYRINEX 48 EC 0,15% u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta. Ako ima lisnih vašiju bolje je primeniti preparate na bazi acetamipirida (KESTREL i slični 0,05%).

U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca, a završitit do ponoći.  

Pošto su moguće padavine tokom narednih dana preporučljivo je dodati i neki preprat na bazi kaptana (Merpan i slično) ili mankozeba (Dithane 0,3%) u cilju suzbijanja šupljikavosti lista i monilije.

Ishrana Kajsije, Višnje u cvetanju [15.04.2015]

U fazi cvetanja / precvetavanja višnje, šljive, kajsije preporučujemo folijarnu prihranu na bazi bora i aminokiselina. 

Kao važan element u oplodnji - Bor, preprouzčujemo preparat FoliarelBor, ( 21% Bora) 1 kg /ha  ili Foliarel Flussig (10,9 % Bora) 2 lit/ha u kombinaciji sa Delfanom 1,5 l/ha 

 

Monilija višnje, trešnje i šljive i rogač šljive [14.04.2015]

U periodu 9-12.april u svim regionima Srbije počelo cvetanje višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (u subotu 18.aprila), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje četvrtak ili petak 16,17.april)

u šljivi sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

u višnji i trešnji sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.5 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili preparatima na bazi iprodiona ili prosimidona ili vinklozorina

"Plavo" prskanje šljive, višnje i trešnje [25.03.2015]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. U periodu 25-28.mart najavljuju padavine. Stoga se preporučuje tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest... Primeniti doze iz uputstva za upotrebu. Tretmane uraditi do srede 25.marta.

Ponovni tretman sa bakrom koštičavog voća [20.01.2015]

Usled "mekane" zime, učestalih padavina i dugotrajnih vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakve zime koje su blage i vlažne, a ispresecane naglim zahlađenjima stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do petka 23. januara.

Feromoni i feromonske klopke [12.01.2015]

       Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto: voćnjak, plastenik ili skladište je najbolje postaviti po dve klopke za jednu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su vrlo osetljive i ukoliko nema ulovljenih insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali.

            Savremeni insekticidi  moraju da se upotrebljavaju u tačno određenom stadijumu insekata. Feromoni predstavalju odličan alat za određivanje potrebe upotrebe insekticida i  pravog vremena upotrebe insekticida.

             Ukoliko želite da Vam obezbedimo feromone za 2015. godnu, kontaktirajte nas do 14. februara. Više podataka o klopkama naći ćete na sajtu firme Agroprotekt

Savetovanje o unapređenju proizvodnje kruške i dunje [05.12.2014]

     Poljoprivredni fakultet, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo hortikulturu i pejsažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine organizuju 13. decembra 2014. godine Savetovanje o unapređenju proizvodnje kruške i dunje.

Program savetovanja:

8.30 do 9.30 okupljanje učesnika, obilazak mini sajma u holu fakulteta

9.30 svečano otvaranje

10.00 Keserović: Stanje i perspektive proizvodnje kruške

10.20 Faedi: Savremene sorte kruške i ciljevi oplemenjivanja kruške

11.20 Diskusija i pauza

11.50 Nikolić: Stanje i perspektive proizvodnje dunje

12.10 Giori: Izbor podloga i uzgojnih podloga za savremene zasade kruške

13.10 Diskusija i pauza

13.40 Foro Reco: Pakams trijumf - vrhunska a zanemarena sorta kruške

14.00 Injac: Suzbijanje kruškine buve

Prisustvo je besplatno, a ko želi može se učlaniti u Društvo voćara Vojvodine

Jesenje plavo prskanje i krečenje stabala koštičavog voća [30.10.2014]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali šljive i višnje/trešnje). 

Nastavlja se intenzivna aktivnost poljskih glodara [30.10.2014]

Nastavlja se intenzivna aktivnost poljskih glodara. Iako je u odnosu na letnje mesece došlo do blagog smanjenja brojnosti i dalje na dosta parcela im je aktivnost prilično visoka. Najviše su prisutni na lucerništima i na strništima koja se nisu obrađivala u poslednja 3 meseca i na zelenim površinama sa travnom vegetacijom oko obradivih parcela. Sa ovih površina se masovno sele u okolne novo posejane useve uljane repice i strnih žita.

Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta, kao i periferni delovi parcela uz neobrađivane zelene površine periodično pregledaju i po potrebi uradi suzbijanje sitnih glodara. Suzbijanje raditi isključivo sa mamcima za suzbijanje glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja. Najefikasniji su mamci na bazi cinkfosfida. Takođe se mogu upotrebiti i mamci u vidu pšeničnih zrna na bazi bromadiolona, hlorfacinona ili na bazi natrijum selenita. Ako se upotrebljavaju mamci na bazi blokova, peleta i sl. mogu se upotrebiti samo parafinizirani mamci.

Takođe i zasadima voća stalno nadgledati stanje, i ako se konstatuje 10 rupa/100 metara dužnih reda treba pristupiti trovanju.

Više detalja možete naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Pojava glodara u polju [23.07.2014]

     Brojnost sitnih glodara u polju je jako velika. Žetvom pšenice i njihovom obradom, došlo je do masovnog seljenja miševa u sve okolne useve. Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta pregledaju i po potrebi se uradi suzbijanje sitnih glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja, a preporučuje se upotreba: cinkfosfid, bromadiolon, hlorfacinon ili mamaka na bazi natrijum selenita.

Počeo let druge generacije dudovca [20.07.2014]

     Počeo je let leptira druge generacije dudovca, čije gusenice se hrane na velikom broju samoniklih i gajenih biljnih vrsta. Obzirom na veoma nisku brojnost leptira prve generacije, ne očekuju se značajnije štete druge generacije gusenica dudovca. Ukoliko dođe do značajnije pojave, biće objavljeno upozorenje i dati optimalni rokovi i sredstva suzbijanja.

Bolesti i štetočine šljive [19.07.2014]

Nastavlja se intenzivna aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana). U zasadima koji su redovno štićeni protiv prouzrokovača oboljenja lista, nema uslova za njihovo dalje širenje. Sada treba više pažnje obratiti na prouzrokovače truleži plodova. 

Štetočine suzbijati prema preporuci od 26.06.2014. Šljivu koja će se brati u narednih 14 dana ne tretirati. 

Protiv prouzrokvača truleži plodova  za sorte koje će se brati u narednih 15 dana primentiti preprate na bazi iprodiona i tiofanat-metila.

Štetočine šljive [26.06.2014]

Ponovo se intenzivirala aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana), u proteklih 10 dana. Takođe u pojedinim zasadima je došlo do jače pojave eriofidne grinje (A. fockeui). U zasadima koji su redovno štićeni protiv prouzrokovača oboljenja lista, nema uslova za njihovo dalje širenje. Preporuka za suzbijanje:

Protiv šljivinog smotavca primeniti:

- Pyrinex 0.2%(tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili 

- Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočineodnosno ako ima lisnih vašikarenca je 14 dana. 

 Protiv eriofidne grinje potrebno je suzbijati samo ako je jako velika brojnost, najbolje da konsultujete stručno lice.

Šljivu koja će se brati u narednih 14 dana ne tretirati. 

Štetočine breskve i šljive [09.06.2014]

U toku je masovno piljenje breskvinog i šljivinog smotavca (C. molesta i C. funebrana), pa se preporučuje primena insekticida na bazi hlorpirifosa (Pyrinex 0,2% i drugi).

Voditi računa, pogotovo kod ranih sorti breskve, o karenci preparata. Karenca datih kombinacija je 28 dana. Sve sorte koje će se brati u narednih 20 dana ne tretirati.

Rekultivacija poplavljenih obradivih površina [18.05.2014]

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

  1. da se što pre odvede voda sa parcele 
  2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
  3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

  1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
  2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
    1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
    2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
    3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

 

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

  1. Što pre se osloboditi vode
  2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
  3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
  4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
  5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
  6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

Bolesti i štetočine breskve i šljive [12.05.2014]

Najavljeno kišovito vreme u narednih par dana će pogodovati razvoju prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpana 50 0.3%.

Takođe je intenzivna aktivnost gusenica breskvinog smotavca i šljivinog smotavca (C. molesta i c. funebrana). U cilju suzbijanja primeniti Pyrinex 0,2% ili druge preparate na bazi hlorpirifosa. 

Bolesti breskve, nektarine i šljive [03.05.2014]

Učestale padavine ovih dana stvorile su uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla).

Preporuka je, ako tretman protiv prouzrokovača oboljenja nije rađen u poslednjih 5 dana, da se ponovi tretman kao što je preporučeno 23.04.2014 za breskvu odnosno za šljivu.

U cilju lakšeg odgovora biljaka na stresne uslove možete dodati i preparate na bazi aminokiselina (NutriAmino Plus, Delfan Plus, Isabion...). A u cilju jačanja imuniteta na patogene organizme preparate na bazi fosfika (NutriFos-K, Trafos-K i druge).

Pažnja na šljivi preterana upotreba folijarnih hraniva i nedovoljno kvalitetna aplikacija može dovesti do ožegotina plodova (vidi sliku). 

Ishrana breskve, kajsije i šljive [28.04.2014]

U periodu intenzivnog rasta i razvoja ploda koštičavog voća preporučujemo folijarnu prihranu ovih voćnih vrsta sa preparatima koji sadrže mikroelemente, kalcijum i preparate na bazi aminokiselina.

Preporuka :   Calitech 4 lit/ha + Delfan Plus 1 lit/ha ili Isabion 1 lit/ha  

                    Lithovit forte 1,5 kg/ha na svakih 15 dana  

 

Bolesti i štetočine šljive [23.04.2014]

Padavine proteklih dana stvorile su uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1%, Orius 0,1%, Score, Scooter 0,025% ili na bazi fenbukonazola uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%.

U cilju suzbijanja šljivinog smotavca (C. funebrana) primeniti Pyrinex 0,2% i slično. Ako ima i lisnih vašiju bolje je primentiti Actaru ili Kestrel i slično u koncentraciji od 0,05%. 

Oboljenja šljive [15.04.2014]

Kišoviti period koji je počeo stvori će uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla) na šljivi. Preporuka je da se što pre uradi tretman sa preparatima na bazi kaptana (Merpan 50 0.3% i drugi).

Šljivine ose i prouzrokovači oboljenja [07.04.2014]

Šljiva se nalazi u fazi precvetavanja ili je precvetala, a počela je aktivnost šljivinih osa. Stoga je potrebno da se u naredna 3 dana uradi tretman sa: PYRINEX 48 EC 0,15% u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta. Ako ima lisnih vašiju bolje je primeniti preparate na bazi acetamipirida (KESTREL i slični 0,05%).

U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca, a završitit do ponoći.  

Pošto su moguće padavine tokom narednih dana preporučljivo je dodati i neki preprat na bazi kaptana (Merpan i slično) u cilju suzbijanja šupljikavosti lista.

 

Rutava buba 2 - Epicometis (Tropinota) hirta [31.03.2014]

Nakon ishrane koja traje desetak dana, polažu tridesetak jaja u zemlju ili najradije ispod biljnih ostataka. Stadijum jaje traje 10 do 20 dana. Za svoj razvoj traži relativnu vlažnost između 20 i 60%. Larve su grčice i žive u zemlji hraneći se biljnim ostacima u raspadanju i sitnim korenovima. Pojedu malu količinu hrane, pa u poređenju sa drugim vrstama grčica prave beznačajna oštećenja na korenu. Razvoj larve traje dva do tri meseca. Lutka je u zemlji, a odrasla rutava buba čeka u komorici u zemljištu naredno proleće.

            Praćenje pojave rutave bube može da se obavi vizuelnim pregledima, metodom otresanja  i postavljanjem mirisnih klopki. Bube se javljaju najpre na rubnim redovima, pa na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja. Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u klopke. Atraktanti se mogu praviti i tako što se otopi Negro ili Bronhi bombon jedan na 5 litara vode. Ovakav rastvor se postavlja u bele ili plave posude koje se kače po voćnjaku. Posude se ponekad moraju prazniti svakodnevno, a najveći broj se mora postaviti na rubnim delovima voćnjaka. Na stablima jabuke na M9 podlozi se postavi 5 do 10 posuda zapremine 2 dL ili 3 do 5 posuda zapremine pola litre. Kod jagoda se na svakih jedan do dva metra treba postaviti po jedna klopka sa mirisnim mamkom.

            Postavljanje zaštitinih mreža na manjim površinama sprečava oštećenja od rutave bube, pa se treba na vreme opremiti mrežama, ali tada treba nabaviti gajene bumbare da vrše oplodnju gajene biljke.

Hemijsko suzbijanje se nije pokazalo dovoljno efikasno, jer insekti dolaze svakodnevno na biljke u cvetanju, a rezidualno dejstvo nije dovoljno da ubije rutavu bubu. Takođe primena insekticida u cvetanju će ubiti pčele ili će ih oterati, pa opet neće doći do oplodnje. Zato između gubitka roda usled oštećenja od rutave bube i gubitka roda zbog nedostatka oprašivača, treba odabrati masovno izlovljavanje rutave bube.

     Nastavak  Radi smanjenja problema sa rutavom bubom u narednoj godini u poljima se preporučuje pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. Ova mesta se pripreme tako da se zemljište pokrije tankom količinom sena. Plitko se prekopa zemljište, kako bi se to seno pomešalo sa zemljom, a zatim se pokrije sa novom tankom količinom sena. Ta mesta treba zaliti i držati blago vlažna. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida. Preporučuje se u 10L vode rastovriti 6mL insekticida Pyrinex i taj rastvor potrošiti na metar kvadratni. Na ovaj način se smanjuje brojnost rutave bube za narednu godinu.

Rogač šljive (Taphrina pruni) [30.03.2014]

Šljiva se u svim regionima Srbije u fazi cvetanja. Pošto vremenska prognoza u narednih 7 dana predviđa malu verovatnoću padavina, moguće je da u pojedinim zasadima neće biti potreba za fungicidnim tretmanima protiv monilije cveta. Ali i u ovakivim okolnostima i dalje može doći do infekcije od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni). Za ovog patogena dovoljna je samo jača rosa, da bi napravio infekcije. Stoga, jedan fungicidni tretman je svakako potreban, najbolje da se uradi u punom cvetu zasada šljive.

Preporuka je da se tretiranje uradi samo sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3% ili DITHANE 0,3% i slični. 

U slučaju padavina i stvaranja uslova za infekcije od monilije cveta, uraditi tretmane kao je to preproučeno 25.03.2014, ovaj tretman će zaštiti zasad šljive i od prouzrokovača rogača. 

Rutava buba 1 - Epicometis (Tropinosta) hirta [29.03.2014]

Počela je masovna pojava rutave bube, da bi mogli da joj se suprotstvaimo, potrebno je da o njoj nešto i naučimo...

      Rutava buba je oduvek bila prisutna kod nas. Javljala se sporadično, i gotovo nikada nije bilo potrebe da se radi njeno suzbijanje. Kada je učinjen pokušaj da se uljana repica vrati na naše njive, izgleda da je jedino poremećena ravnoteža u brojnosti rutave bube. Posle nekoliko godina gajenja repice, rutava buba kao da se pranamnožila i od tada počinje da pravi štete na svim biljkama koje cvetaju (jagode, jabuke, pšenica, dunje, borovnice, uljana repica...), a i na onima koje pri gajenju ne cvetaju (crni luk na primer).

Kakav je njen ciklus razvoja? Rutava buba ima jednu generaciju godišnje. Odrasla rutava buba prezimi u zemlji na 3 do 10 cm dubine. Iz zemlje počinje da izlazi rano u proleće. Sa mesta prezimljavanja se kreće u pravcu biljaka u cvetanju, jer se naradije hrane cvetovima. U rano proleće se uglavnom zadržavaju na cvetovima maslačka i podbela, koji imaju intenzivno žuti cvet. Kasnije se sele na uljanu repicu, a onda i na jagode i jabuke... Na malim parcelama uljane repice mogu da naprave podpnu štetu. Na velikim parcelama oštećuju samo rubne zone, dok veći deo parcele normalno plodonosi.

Posebno velike štete prave u voćnjacima koji su usamljeni i okruženi livadama ili ratarskim površinama. Voće naseljavaju kada počne cvetanje. Hrane se svim delovima cveta, tako da podpuno uništavaju rod tamo gde se hrane tučkom. Oštećuju i tek zametnute plodove, koji se deformišu i mogu da posluže jedino za industrijsku preradu, gde je cena mnogo manja.

Pri istoj brojnosti rutave bube: kada je toplo tokom cvetanja, štete su manje. U slučaju hladnijeg vremena, tokom dužeg perioda je prisutan manji broj cvetova, pa su štete mogu da budu podpune. Nastaviće se...

 

Nove infekcije monilije koštičavog voća [25.03.2014]

Jučerašnja kiša je stvorila uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u skoro svim regionima Srbije. Do infekcije je moglo doći u onim zasadima koštičavog voća gde je dužina vlaženja lista/cveta bila duža od 8 sati i gde ima otvorenog cveta. Praktično to znači da je u celoj Srbiji ugrožena kajsija i breskva, a šljiva u regionima južnog Banata, Srema i centralnoj Srbiji, a višnja i trešnja u pojednim lokalitetima centralne Srbije (početak cvetanja).  

Ako tretmani nisu rađeni u predhodna 2 dana, preporuka je, da se najkasnije do srede 26.mart urade tretmani:

1. Breskva i kajsija ponoviti tretmane kako je to napisano u preporuci od 20.03.2014

2. Šljivu tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ...

3. Višnju i trešnju tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ili SIGNUM 1kg/ha 

Plavo prskanje višnje, trešnje i šljive [15.03.2014]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Iako se ne najavljuju ozbiljnije padavine u narednih 7 dana ipak se preporučuje tretman sa preparatima na bazi bakra. Tretmane uraditi u naredna 4 dana. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.

Drugo savetovanje voćara Republike Srpske [01.02.2014]

     Udruženje voćara Republike Srpske organizuje II Savjetovanje voćara Republike Srpske u Kulturnom centru Gradiška 8. febraura 2014. godine sa početkom u 10 časova. Program savetovanja je sledeći:

10:00-11:00   Otvaranje Savjetovanja

11:00-11:30     KLASTERI U VOĆARSTVU Prof. dr Miladin M. Ševarlić

11:30-12:00   ISKUSTVA  SA SORTAMA JABUKE, ŠLJIVE I TREŠNJE U SRBIJI Prof. dr Zoran Keserović-

12:00-12:15    Predstavljanje sponzora

12:15-12:45     ISKUSTVA SA NOVIM SORTMA ŠLJIVE I KLONOVIMA OBLAČINSKE VIŠNJE U HRVATSKOJ Krunoslav Dugalić

12:45-13:30     Koktel

13:30-14:00    SISTEMI GAJENJA ŠLJIVE I TREŠNJE-STANJE I PERSPEKTIVE Doc. dr Miljan Cvetković 

14:00-14:15    Predstavljanje sponzora

14:15-14:45    POJAVA I SUZBIJANJE GRINJA U VOĆARSTVU Jovanka Petrović, Marko Injac

14:45-15:00     Predstavljanje sponzora

15:00-15:30     BIOLOŠKI CIKLUS RAZVIĆA I SUZBIJANJA ŽILOGRIZA, MALOG POTKORNJAKA I DRVOTOČCA Marko Injac ,Jovanka Petrović

15:30-16:00     Diskusija

16:00   Zatvaranje Savjetovanja

       Za vše informacija, obratite se na udruzenjevocara@yahoo.com kod g. Dragoja Dojčinovića 

Poručivanje feromona [28.01.2014]

       Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se najveći broj jedinki vrste koju želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Agroupozorenje Vam prikazuje sume efektivnih temperatura čime daje podatak o fazi razvoja, a brojnost vrste u Vašem usevu treba da odredite sami. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađete su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive. Preduzeće Agroprotekt nudi klopke za veliki broj vrsta smotavaca (jabuke, breskve, šljive...), minera (okruglih mina, paradajzovog moljca, krompirovog moljca...), sovica (pamukova, kupusna..), muve (trešnjina...) te obojene lepljive klopke za tripse, belu leptirastu vaš...

     Da bi ste osigurali klopke koje su Vam potrebne tokom ove sezone molimo da se javiti na 063 326 772 ilivajgandd@sbb.rs do 10. februara 2014. godine. Više o ponudi možete naći i nahttp://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm 

 

Savetovanje voćara Gruža 2014 godine [22.01.2014]

     U subotu, 25. januara 2014. u Gruži - Ravni Gaj (sala Siljevac), sa početkom u 10 časova, održaće se treći seminar o savremenoj tehnologiji proizvodnje i iskustvima u voćarstvu, koga organizuje Gruža agrar. Za detaljne informacije se možete obratiti g. Miroslavu Nikoliću iz Gruža agrara na telefon 063 1060 907 ili na miroslav@madeinserbia.in.rs. Program je na slici u prilogu.

 

Oprezno sa zimskom rezidbom [14.01.2014]

Neuobičajeno dugačak period visokih temperatura tokom ove zime, nikako ne pogoduje zimskom mirovanju voćaka. Nažalost i na sreću, i dalja vremenska prognoza ne najavljuje neku ozbiljniju zimu. Dugačka topla jesen takođe nije doprinela da se normalni procesi diferencijacije rodnih pupoljaka odvijaju na uobičajeni način. U ovakvim uslovima sve voćne vrste su posebno podložne oštećenima rodnih elemenata, ali i drvenastog dela stabla, ako nastupe nagli temperaturni padovi ili periodi jako niskih temperatura. Kod koštičavog voća treba imati u vidu i aktivnost patogena kore, koji rade na ovim temperaturama. Osim toga, ako se obistini prognoza, za očekivati je da će vegetacija voćaka početi već oko 1.marta. Čime bi se otvorio jedan jako dugačak period rizika od izmrzavanja usled prolećnih mrazeva.

Ono što sada možemo da učinimo je da odložimo zimsku rezidbu do daljnjeg, a najmanje do 20. februara. Odlaganjem rezidbe, smanjujemo osetljivost rodnih elemenata na stres od niskih temperatura i odlažemo početak vegetacije. Svakako ko je okrečio stabla do sada je jako dobro uradio.

Više detalja na ovu temu možete pročitati i na stranicama Voćarskog portala

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [13.01.2014]

 „Mekana“ zima, ne pogoduje voćnim vrstama, u smislu što ih dovodi u stanje kada su osetljivije na nagle temperaturne padove.  Tako da je rizik od izmrzavanja, posebno rodnih pupoljaka,  jako visok.  Sa druge strane konstantne temperature preko 0°C i učestali periodi magle i dugotrajnog  vlaženja, pogoduju određenom broju prouzrokvača oboljenja.  Pre svega misli se na različite patogene kore i drveta (Pseudomonas, Cytospora cincta...).  U ovom periodu naročito su izloženi napadu patogena koštičave voćne vrste. Podložnost  infekcijama po vrstama je sledeća:  kajsija > breskva > trešnja > višnja > šljiva. A ako je već sada obavljena rezidba, bez obzira koja vrsta je u pitanju rizik od novih infekcija, u takvim zasadima je izuzetno visok.

Preporuka je da se u narednim danima ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Prednost dati preparatima na bazi bakar oksida, oksihlorida ili hidroksida (Neoram, Kocide, Nordox...). Primentiti doze koje su za 30% veće od onih iz uputstva za upotrebu.  Ovaj tretman je obavezan u zasadima gde je već urađena rezidba. Voditi računa da u vreme tretmana temperature budu preko +5°C i voćke suve.   

Pojačava se aktivnost poljskih glodara [18.12.2013]

Primećeno je povećanje brojnosti poljskih glodara.  Stvaranje kolonija je uočeno na usevima ozimih strnina, uljane repice, lucerke ali i u višegodišnjim zasadima (naročito u onima koji su zatravljeni), kao i na pooranim kukuruzištima.  Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju povećava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi  10/100 m2 , a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda obavezno treba pristupiti suzbijanju.  Ali, pošto se u narednih mesec dana očekuje nastavak trenutnog suvog i hladnog vremena, u usevima uljane repice, lucerke i strnina, ako postoji i minimalna aktivnost bilo bi preporučljivo da se pristupi suzbijanju.

Direktno suzbijanje  podrazumeva primenu rodenticida. Nažalost i dalje su najefikasniji rodenticidi mamci na bazi cinkfosfida, pošto deluju trenutno. Ako se tretirana površina nalazi unutar 100 met od vodenih površina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva iz grupe antikoagulanata.  Prednost dati parafirizinarim mamcima, pošto su postojaniji u poljskim uslovima.  Zbog visoke toksičnosti mamaka na divljač, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta.  Međutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu.

Praćenje i suzbijanje glodara nastaviti, pošto sve upućuje da će pojačana aktivnost glodara biti izražena i u narednom periodu.

Savetovanje o unapređenju voćarske proizvodnje [10.12.2013]

     U organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Društva voćara Vojvodine u subotu 14. decembra 2013. godine će se održati Savetovanje o unapređenju proizvodnje koštičavog voća. Okupljanje učesnika traje od 8.30 do 9.30 u Amfiteatru i holu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Program je u prilogu na slici.

Analiza meteoroloških prilika u 2013. godini [06.12.2013]

     Kada se uporede srednje mesečne temperature tokom 2013 godine, sa prosečnim, vidi se da su svi meseci, osim septembra, bili topliji u odnosu na višegodišnji prosek i to: april za 1,3OC, maj za 1,1OC, jun za svega 0,1OC, jul za 1,5OC a avgust za čak 2,4OC!

     Ako se visina padavina tokom 2013. godine uporedi sa višegodišnjim vrednostima, može se zaključiti da je tokom aprila, juna i jula meseca je palo 9, 18 i 48 mm padavina niže od proseka. Tokom maja, avgusta i septembra je palo 68, 9 i 39 padavina više od proseka. Kada se sve ove vrednosti saberu, moglo bi se reći da je palo 40 mm padavina više od proseka! Međutim raspored padavina je bio katastrofalan, posebno u julu i avgustu mesecu, kada su i temperature bile drastično veće u odnosu na višegodišnji prosek.

Grafikon meteoroloških podataka se može videti na slici u prilogu.

 

Tretmani voća bakrom i krečenje stabala [08.11.2013]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod košičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

Bolesti i štetočine šljive [14.07.2013]

Nastavlja se intenzivna aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana). Takođe u pojedinim zasadima je došlo do jače pojave eriofidne grinje (A. fockeui). U zasadima koji su redovno štićeni protiv prouzrokovača oboljenja lista, nema uslova za njihovo dalje širenje. Sada treba više pažnje obratiti na prouzrokovače truleži plodova. Preporuka za suzbijanje:

Protiv šljivinog smotavca primentiti Gusathion 0.2%(tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočineodnosno ako ima lisnih vašikarenca je 14 dana. 

 Protiv eriofidne grinje potrebno je suzbijati samo ako je jako velika brojnost, najbolje da konsultujete stručno lice.

Šljivu koja će se brati u narednih 14 dana ne tretirati. 

Protiv prouzrokvača truleži plodova  za sorte koje će se brati u narednih 15 dana primentiti preprate na bazi iprodiona i tiofanat-metila.

 

Bolesti i štetočine breskve i šljive [10.06.2013]

U predhodnom periodu, učestale kiše su stvarale uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Takođe sa otopljavanjem se pojačala aktivnost smotavaca, koji sada već mogu da dovedu do crvljivosti plodova breskve i šljive. Preporuka je da se ponove tretmani kao što je to dato u preporuci od 27.05.2013.

Voditi računa, pogotovo kod ranih sorti breskve, o karenci preparata. Karenca datih kombinacija je 28 dana. Sve sorte koje će se brati u narednih 20 dana ne tretirati.

Šupljikavost lista koštičavog voća i smotavci [27.05.2013]

U predhodnim danima, u regionima gde je vlaženje lišća bilo duže od 10 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1%, kod šljive može i Score ili Scooter 0.03% uz dodatak Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpana 50 0.3%.

Ako breskvin smotavac (C. molesta)  ili šljivin smotavac (G. funebrana) nije bio suzbijan u predhodnih 7-10 dana dodati i Pyrinex 0,2% ili Cotnion 0.2%.

Bolesti i štetočine šljive [16.05.2013]

Do kraja nedelje (16-19.maj) preporučuje se prvi tretman protiv šljivinog smortavca (G. funebrana). Ujedno pošto se očekuje nestabilno vreme 17 i 18. maja u cilju zaštite od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla) treba dodati i fungicid.

Za suzbijanje šljivinog smotavca primeniti Pyrinex 0,2% ili Perfethion 0,2%  ili preparate na bazi fenitrotiona. A od fungicida Dithan ili Merpan 50 0.3%. Fungicide najbolje primeniti pre kiše.

 

 

Nabavka feromona [10.05.2013]

     Ukoliko imate potrebu za feromonskim klopkama, a želite da ih koristite tokom 2013. godine, možete ih naručiti i kupiti. Cenovnik je kao slika u prilogu ili pogledajte na  http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm.

Kod većine vrsta (smotavac jabuke, breskve, čljive, mineri...) je za praćenje na jednom mestu tokom godine potrebno 4 feromona, jer se oni menjaju na 4 do 6 nedelja, 1 delta klopka i 6 do 8 lepljivih ploča.

      Kontakt osoba za naručivanje feromonskih klopki je Dragan 063 326 772. 

Šupljikavosti lista koštičavog voća [07.05.2013]

Tokom noći (6 na 7.maj)  u regionima gde je vlaženje lišća bilo duže od 7 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%.

Šljivine ose i prouzrokovači oboljenja [28.04.2013]

Pošto se do 3. maja predviđa nastavak toplog i suvog vremena, nema opasnosti od infekcija proizrokovača oboljenja. Međutim, sada kada šljiva precvetava ili je precvetala počela je aktivnost šljivinih osa. Stoga je potrebno da se u naredna 3 dana uradi tretman sa:  GUSATHION/COTNION 0.15%, PYRINEX 48 EC 0,15%   u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta.

Sa prepraratima KARATE ZEON 0,02%, MAVRIK 0,03% ILI DECIS 2.5 EC 0,03% u šljivicima gde još ima po koji otvoreni cvet

U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca, a završitit do ponoći.  

Zbog nepovoljnih uslova za razvoj ploda, insekticidu je preporučljivo dodati biostimulatore na bazi aminokiselina i morskih algi: Delfan plus ili Isabion ili Vellamin 24 ili Hormovell u količini 1 L/ha.

Mala verovatnoća infekcija od Monilije koštičavog voća [22.04.2013]

Period suvog i toplog vremena se nastavlja i u narednih 7 dana. Tako da u velikoj većini lokalteta nema uslova za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.).  Do slabe infekcije može doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, trešnja i šljiva), ali samo na onim lokalitetima gde su jake rose po celu noć. Moguće kiše su najavljene u regionima južne i istočne Srbije za utorak (23.april).

Preporuka za tretiranja u naredna 2 dana:

šljiva i višnja: ako nisu rađeni tretmani do sada, u svim reginoma Srbije uraditi sa MERPAN ILI MANKOGAL 0.3%, bez obrzira da li  se očekuje infekcija ili ne. U lokalitetima gde su jake noćne rose bolje je primeniti  CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

breskva: gde je precvetala nema opasnosti od infekcija Monilije, pa nije potrebno tretirati. Gde cveta uraditi isto kao kod šljive.

Tretmane raditi ISKLJUČIVO predveče i uveče (početi prskanje  najranije 1 sat pred zalazak sunca, a završiti do ponoći), u cilju zaštite polinatora i pčela. Fungicidima je preporučljivo dodati i hraniva i biostimulatore, kako je to dato u obaveštenju od 16.04.2013 .

Folijarna prihrana za cvetanje voća [16.04.2013]

Većina voćaka će uskoro početi da cveta. Da bi pospešili kvalitetno cvetanje i oplodnju, posle preparata Delfam plus ili Isabion ili Velamin24, i Maxflow Zn preporučujemo u jabučastom voću u fazi balona ili počeak cvetanja folijarnu prihranu preparatom Foliarel21%B 1kg/ha, koji sadrži element bitan za razvoj cveta i klijanje polena.

Za koštičavo voće u fazi belih balona preporučujemo ishranu sa Foliarel21%B u kombinaciji sa preparatima Delfan plus ili Isabion ili Vellamin 24 u količini 1 L/ha.

U ovoj fenofazi jabuke i kruške mogu se primenuti zajedno Foliarel21%B 1 lg/ha + Maxflow Zn 1 l/ha.  

Počela aktivnost rutave bube [15.04.2013]

Počela je aktivnost rutave bube (Epicometris hirta), koja može za kratko vreme da napravi katastrofalne štete na biljnim vrstama koje su u fazi cvetanja (voće koje cveta: kruška, jabuka, jagoda, šljiva..., kao i na uljanoj repici). Najveća populacije je prisutna u regionima severne i srednje Bačke i Banata, ali sa stalnom tendencijom širenja i u ostale regione Srbije. Oštećuje cvetne pupove i cvetove, pa izostaje formiranje ploda. Trenutno intenziteti prisustva su niski.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima dežurati u zasadima i usevima koji cvetaju, da bi se navreme uočile štete.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Pojava pipa na voću [11.04.2013]

U mladim voćnim zasadima primećena je pojava lisnih pipa (Phyllobius sp., Peritelus sp., Polydrosus sp...). U kratkom vremenskom periodu mogu napraviti velike štete na mladim pupoljcima, ukoliko se prenamnože.

Preporučujemo tretman tamo gde ima pipa sa: PYRINEX 0.2% ili preparat na bazi aktivne materije fenitrotion. Preporuka je prilikom prskanja tretirati i stabla i zemlju oko mladih voćki.

Plavo prskanje šljive, višnje i trešnje i ublažavanje posledica mraza [29.03.2013]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Pošto se očekuje nestabilno vreme sa učestalim kišama u narednih 10 dana, preporučuje se da se do utorka (02.april) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.

Pošto su zasadi preživeli čak dva mrazna talasa, treba računati da je došlo do izvesnog oštećenja drveta usled niskih temperatura. Preporučuje se bakranom preparatu dodati i neki preparat na bazi alfanaftilsirćetne kiseline (Frigocur ultimate, Dirager 0.3 lit/ha ili neki drugi). Ova sredstva potpomažu regeneraciju sprovodnih snopića, pa mogu deo oštećenog drveta da vrate u život. Ne mogu da oporave izmrzle pupoljke.

Posledice mraza 16 i 17.marta [17.03.2013]

Mraz 16, a naročito 17.marta je opet uzeo svoj danak. U proseku je jačina mraza bila do -5C, ali je u regionima severne Bačke, nizijskim delovima Srema i južne Srbije mereno i do -9.5C. U ovim lokalitetima su konstatovana sledeća oštećenja:

- Kajsija izmzlo je 90-95% cvetnih pupoljaka

- Breskva uzavisnosti od sorte izmrzlo je od 0-95% cvetnih pupoljaka 

- Šljiva stenlej 50% oštećenja, čačanske selekcije 30% izmrzlih pupoljaka

- Višnja do 20% izmrzlo uzavisnosti od sorte

- Jabuka i kruška nisu konstatovana oštećenja

U ostalim regionima gde je jačina mraza bila slabija, proprocijalno su i manje štete.

U cilju smanjenja oštećenja, pre svega drvnog tkiva preporučuje se što pre tretman sa preparatima na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (Frigocur, Dirager...) 0.08-0.1%. A kasnije kada voćke olistaju intenzivnija primena preparata sa aminokiselinama  (Isabion, Vellamin 24, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...)

8. naučno - stručno savetovanje Hrvatskih voćara [22.02.2013]

      Tokom 1 i 2 marta 2013. godine u Zagrebu u Hotelu Panorama, će biti održano savetovanje sa temom: Mere za razvoj Hrvatskog voćarstva. Detaljan program možete preuzeti na ovoj  adresi http://www.savjetodavna.hr/adminmax/File/vijesti/vijesti2013/vocari_2013.pdf ili pogledajte fotografije u prilogu.

IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu - unapredjenje proizvodnje breskve i kajsije [05.02.2013]

      U organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu - Zemunu, Katedre za voćarstvo, dana 11. februara 2013. godine sa početkom u 9 časova održaće se IV savetovanje Inovacije u voćarstvu na temu Unapređenje proizvodnje breskve i kajsije. Detaljan program možete videti na slikama ili se javite Dejanu Djuroviću na djura12@agrif.bg.ac.rs 

Prvo Savetovanje voćara Republike Srpske [04.02.2013]

 

Udruženje voćara Republike Srpske 01.03. i 02. 03.2013. godine organizuje Prvo savjetovanje voćara Republike Srpske koje će se održati u sali Kulturnog centra Gradiška sa početkom u 10 časova.

Savjetovanju će prisustvovati oko 300 voćara iz cijele Republike Srpske , brojni gosti, te eminentni stručnjaci iz oblasti voćarstva iz Srbije , Hrvatske , Slovenije i Italije koji će održati stručna predavanja.

 Prvo savjetovanje voćara Republike Srpske će obuhvatiti sledeće teme i predavače :

 

 1.      Prilagođavanje tehnologije proizvodnje jabuke nastalim klimatskim promenama

Prof. dr Zoran Keserović i sar.

2.      Savremena tehnologija proizvodnje šljive  - Prof. dr Zoran Keserović i sar.

3.      Prorijeđivanje cvjetova i plodova jabuke u integralnoj i organskoj proizvodnji jabuke

Prof. dr Zoran Keserović i sar.

4.       Značajnije štetočine jabučnjaka i njihovo suzbijanje (Kalifornijska štitasta vaš krvave vaši i jabukinog smotavca Prof. dr Marko Injac

5.       Kakvoća voćnih sadnica - Dr Krunoslav Dugalić

6.       Voćarska zadruga – model održivosti porodičnih gazdinstava sa voćarskom proizvodnjom  - Prof. dr Miladin M. Ševarlić

7.      Važnost prognozne službe za zaštitu bilja u razvoju međimurskog voćarstva - Mr. Milorad Šubić

8.      Skladištenje jabuke u uslovima ekstremne suše - Prof. dr. Boris Pašalić

9.      Sortna kompozicija i biološka osnova prorjeđivanja plodova jabuka - Prof. dr. Nikola Mičić

10.   Najznačajnije bakterioze jabučastih voćaka i integralne mjere za njihovo suzbijanje - Prof. dr. Vojislav Trkulja

11.  Savremeni aspekti prognoze pojave štetnih organizama u biljnoj proizvodnji  – Prognoza Venturia inaequalis - Dr Goran Aleksić

12.    Upotreba herbicida u prostoru reda voćnjaka - Prof. dr. Siniša Mitrić

13.  Organska proizvodnja voća - Milutin Misimović – dipl.ing-master

14.   Određivanje optimalnog momenta za berbu jabučastog voća – destruktivne i nedestruktivne metode -Prof. dr Janez Hribar

15.  Manje poznati štetni organizmi u nasadima jabuka - Prof. dr. Ivan Ostojić i sar.

16.  Uspješno stvaranje Brenda i osvajanje međunarodnih priznanja - Miro Krnjajić dipl. inž. polj.

17.    Savremena ishrana jabuke - Dr. Dragoja Radanović

18.    Rad privatne savjetodavne službe u BiH - Dipl.ing Slađana Babić – Rađenović

 

 

Obaveštenje o visini preplate za 2013. godinu [11.01.2013]

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

 

Sistem sakupljanja i zbrinjavanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja [03.01.2013]

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

 

Ponovni tretman voća sa bakarnim preparatima [20.12.2012]

Vremenska prognoza za naredne dve nedelje predviđa relativno toplo vreme preko dana i temperature oko 0 C preko noći. Predhodni periodi sa padavinama su sprali depozit eventualnih ranijih bakarnih tretmana. A trenutni vremenski uslovi pogoduju patogenima koji infekcije rade preko drvenastih delova voćaka. Te infekcije se dešavaju preko povreda nastalih od niskih temperatura, rezidbe ili drugim mehaničkim putem. Nakon infekcije simptomi njihovog delovanja se ispoljavaju tek nakon nekoliko godina, a u velikoj meri mogu da smanje produktivnu sposobnost zasada, kao i njegov eksploatacioni vek. Iz tog razloga preporučljivo bi bilo da se u narednih 7 dana uradi tretman voća sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman se može primeniti kod svog jabučasto i koštičavo voća. Ali je najpreporučljiviji kod koštičavog voća, pre svega kajsije i breskve.  

Bakarane preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu.

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Savetovanje o unapređenju proizvodnje voća [10.12.2012]

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 15. decembra 2012. godine će se održati savetovanje o proizvodnji voća. Okupljanje učesnika počinje u 8.30., otvaranje je u 9.30. Biće održana sledeća predavanja:

10.00 Nova saznanja u tehnologiji proizvodnje jabuke u okviru projekta Apple net 2 - Zoran Keserović

10.15 Ocena pogodnosti sorti jabuke u sistemu ekološke poljoprivrede - Krunoslav Dugalić

11.15 Uzgojni oblici i rezidba jabuke - Nicola Dallabetta

13.10. Prognozna služba za zaštitu bilja u Međimurju 1997-2012 - Milorad Šubić

13.30. Suzbijanje grinja na jabuci - Marija Milenković Kolundžija 

Vreme između predavanja je predviđeno za prezentaciju sponzora.

 

Priprema koštičavog voća za zimu i tretman bakrom [03.11.2012]

 

U zasadima gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Te se i na ovaj način smanjuje njihov infektivni potencijal. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih 

iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

 

Festival voća u Tavankutu [15.10.2012]

      U organizaciji Prve kolonije naive u tehnici slame, Osnovne škole Matija Gubec, Hrvatskog kulturno prosvetnog društva Matija Gubec i Voćarskih zadruga Voćko i Voće Tavankut biće odžan II Tavankutski festival voća u subotu 20. oktobra 2012. godine sa početkom u 10 časova. Festival će se održati u Osnovnoj školi Matija Gubec u Donjem Tavankutu. Program festivala 

u  10 sati predavanja

   prof dr Zoran Keserović - Proizvodnja jabuke u 2012 godini, problemi i kako iz prevazići u narednom periodu,

   doc dr Nenad Magazin - Bor u ishrani biljaka

   dipl ing Marija Milenković Kolundžija - Suzbijanje grinja na jabuci

   Avital - Navodnjavanje i prihrana jabuke

u 13 sati  izložba poljoprivrednih proizvoda i rukotvorina

u 14 sati  kulturno zabavni program

 

Kongres voćara i vinogradara Srbije [27.09.2012]

    Univerzitet u Beobradu, Poljoprivredni fakultet i Naučno voćarsko društvo Srbije Čačak, u periodu od 09. do 12. oktobra 2012. godine u Vrnjačkoj Banji organizuju 14 Kongres Voćara i vinogradara Srbije. Sve informacije i program možete pronaći na www.vocivin.com 

Folijarna prihrana koštičavog voća nakon berbe [15.09.2012]

U našim agroklimatrskim uslovima praksa je pokazala da nekoliko hranjivim elemenata mogu biti posebno limitirajući faktor u proizvodnji voća. Na alkalnim zemljištima, u uslovima visoke obezbeđenosti zemljišta fosforom ili kada je često primenjuje nedovoljno zgoreli stajnjak može se javiti problem sa usvajanjem cinka i bora. A ova dva elementa zajedno sa azotom su potrebna u većim količinama odmah po kretanju vegetacije u proleće. Zato se u praksi dobro pokazalo tzv. "djubrenje na rezervu" cinka, bora i azota.

Primena je folijarna sa hranivima koja su bogata ovim elementima. Kao izvor azota najjeftinija je Urea (1kg/100lit vode), ali mogu da posluže i neka druga hraniva (naprim.: Agro N fluid itd). Kao izvor bora mogu da posluže sva folijarna hraniva koja sadrže najmanje 5% Bora (naprim.: Wuksal Boron, Foliarel 21B...), količina primene je 1-2 lit/kg po hektaru. A kao izvor cinka mogu da posluže sva hraniva sa najmanje 5% cinka (Wuksal Zink, Maxflow Zn...), količina primene ista kao i kod bora. Bitno je da je aplikacija urađena dok je još list fiziološki aktivan. U svim koštičavim voćnim vrstama (šljiva, breskva, kajsija, višnja, trešnja) je preporučljivo da se uradi ovaj tretman.

O neophodnosti ove mere u vašem zasadu, preporučujemo da se konsultujete sa vašim stručnjakom za ishranu bilja. 

Bolesti i štetočine šljive [14.07.2012]

Iako je poslednjih dana bilo uslova za infekcije od prouzrokovača truleži plodova (Monilije), nizak je rizik od ozbiljnijih infekcija. Međutim vremenski uslovi veoma poogoduju aktivnosti šljjivinog smotavca (C. funebrana). Ako se šljiva neće brati u narednih 20 dana preporuka je da se uradi tretman:

Protiv šljivinog smotavca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili Decis 2.5 EC 0,05% (gde je slab pritisak štetočine) karenca je 14 dana. 

Protiv prouzrokvača oboljenja ne preporučujemo tretmane.

Šljivu koja će se brati u narednih 20 dana ne tretirati. 

Šljivin smotavac [26.06.2012]

Nastavlja se intenzivna aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana). Takođe u pojedinim zasadima je došlo do daljeg širenja eriofidne grinje (A. fockeui). U zasadima koji su redovno štićeni protiv prouzrokovača oboljenja, nema uslova za njihovo dalje širenje. Preporukazasuzbijanje, ako se šljiva neće brati u narednih 15 dana:

Protiv šljivinogsmotavca primentitipreparatenabazifenitrotiona 0,2% iliGusathion 0.2% (tamogdejejakpritisak štetočine), karencaje 28 danailiDecis 2.5 EC 0,05% (tamogdejeslabpritisak štetočine, odnosnoakoima lisnihvaši) karencaje 14 dana. 

Protiv prouzrokvačaoboljenja primentitiDithan 0,3% iliMerpan 80 0.2.

Šljivu koja će se brati u narednih 15 dana ne tretirati. 

Počela aktivnost šljivine eriofidne grinje [15.06.2012]

Prisustvo rđaste eriofide šljive (Aculus fockeui) je uočena u pojedinim šljivicima. Za sada je prisutna u niskoj brojnosti, pa suzbijanje nije potrebno raditi. Pošto se radi o izuzetno sitnoj grinji, prisustvo i brojnost, odnosno potrebu za suzbijanjem može da utvrdi stručno lice na osnovu uzorka vršnog lišća. Više o izgledu štetočine možete saznati na:  http://www.hortnet.co.nz/key/stone/bugkey2a/nowings/erioph.htm

Bolesti i štetočine šljive [12.06.2012]

U proteklih nekoliko dana, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophylla). Takođe u periodu ponovo je u toku masovno piljenje gusenica šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Preporuka za suzbijanje je:

Protiv prouzrokvača oboljenja primentiti Dithan 0,3% ili Merpan 80 0.2%.

Protiv šljivinog smotavca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili Decis 2.5 EC 0,05% ili Lambdex 0.02% (tamo gde je slab pritisak štetočine) karenca je 14 dana. 

Pojava prve generacije dudovca [03.06.2012]

     Iako je brojnost leptira manja od prosečne, ovo je najveća brojnost leptira prve generacije u poslednjih 10 godine! U Sremu, i južnom Banatu u periodu od 4 do 6 juna se očekuje početak piljenja gusenica. U Južnoj Bačkoj i srednjem Banatu se piljenje gusenica očekuje u periodu od 5 do 8 juna, a u Severnom Banatu i severnoj Bačkoj se piljenje gusenica oečuje u periodu od 6 do 11. juna. Preporuka je da se u navedenim terminima u zasadima oraha uradi zaštita preparatima Avaunt 2,5dL/ha ili Affirm 2 L/ha ili Coragen 1,5dL/ha. Ili četiri do pet dana nakon navedenih preparata sa Perfekthion 1,5 L/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Karate zeon 2 dL/ha. Na šljivi, višnji, breskvi i kajsiji će primena insekticida u narednih 10 dana suzbiti i ovu štetočinu. U okućnicama treba pregledati biljke od 10 do 15 juna i ukloniti litove sa zapredcima ove štetočine.

Bolesti i štetočine šljive [02.06.2012]

Učestale kiše u većini regiona Srbije stvorili su uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophila) u više navrata u poslednjih 7 dana. Takođe je nastavljena aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana). Ako predhodni tretman nije rađen u poslednjih 7 dana, preporuka je da se ponovi tretman kao što je preporučeno u obaveštenju od 23.05.2012

Bolesti i štetočine šljive [23.05.2012]

Tokom 22.maja  u svim regionima gde je vlaženje lišća bilo duže od 8 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je: da se uradi tretman, samo ako je od prethodnog tretmana prošlo više od 7 dana. Tretirati sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%.

Suzbijati šljivinog smotavca (C. funebrana), samo ako je prošlo više od 10 dana od predhodnog tretmana, sa Pyrinex 0,2% ili Perfethion 0,2%  ili prepratima na bazi fenitrotiona. 

Bolesti i štetočine šljive [13.05.2012]

 

Tokom dana (13.maj)  u regionima gde je vlaženje lišća bilo duže od 12 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Pošto se predviđa kišovito vreme do utroka (15.maj), preporuka je da se u sredu (16.maj) uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%.

Ujedno treba suzbijati i šljivinog smotavca (C. funebrana) sa Pyrinex 0,2% ili Perfethion 0,2%  ili prepratima na bazi fenitrotiona. 

 

Bolesti i štetočine šljive [04.05.2012]

Tokom noći (3 na 4.maj)  u regionima gde je vlaženje lišća bilo duže od 7 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%.

Ujedno treba suzbijati i šljivinog smotavca (C. funebrana) sa Pyrinex 0,2% ili prepratima na bazi fenitrotiona. Ako ima i lisnih vašiju bolje je primentiti Actaru ili Kestrel i slično u koncentraciji od 0,05%. 

Početak leta leptira dudovca Hyphantria cunea [03.05.2012]

     Početak leta leptira dudovca Hyphantria cunea je zabeležen 3. maja. 2012. godine. U voćnjacima za sada ne treba raditi ništa.

Šljivine ose i sušenje cvetova (Monilia) šljive [17.04.2012]

 

U regionima gde je tokom noći i jutranjih sati 17.aprila padala kiša, odnosno list bio vlažan duže od 13 sati, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Do infekcije može doći u svim zasadima gde još ima otvorenog cveta  i/ili tretman je rađen pre više od 3 dana.

Preporuka je da se urade tretiranja najkasnije do sutra uveče (18.april) sa:

CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha

Tretmane uraditit u svim zasadima, bez obzira da li je bilo izmrzavanja ili ne.

  

U zasadima gde je šljiva u fazi precvetavanja, odnosno ima više od 70% otpalih latica. Iako vremenski uslovi ne pogoduju aktivnosti šljivinih osa ipak je preporučljivo da se uradi njihovo suzbijanje. Preporuka je sledeća:

Tretirati sa GUSATHION/COTNION 0.15%, PYRINEX 48 EC 0,15% ili preparatima na bazi fenitrotiona  u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta.

Sa prepraratima KARATE ZEON 0,02%, MAVRIK 0,03% ILI DECIS 2.5 EC 0,03% u šljivicima gde još ima po koji otvoreni cvet

U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca.  

Insekticide možete dodati fungicidima.

 

Nabavka feromonskih klopki za insekte [12.04.2012]

    Preduzeće Agroprotekt Vam nudi feromonske i obojene klopke tipa Csalomon za sledeće vrste: Tuta absoluta paradajzov moljac, Helicoverpa armigera pamukova sovica, Lithocolletis blancardella miner mramornih mina, Lobesia botrana grožđani moljac, Ceratitis capitata voćna muva, Rhagoletis cerasi i cingulata muva višnje i trešnje, Lithocolletis corylifoliella miner belih mina, Grapholita funebrana šljivin smotavac, Pandemis heparana smotavac lisnih pupoljaka, Epicometis (Tropinota) hirta rutava buba, Anarsia lineatella breskvin moljac, Hoplocampa minuta i flava šljivine ose, Grapholita molesta breskvin smotavac, Cameraria ohridella miner kestena, Adoxophyes orana smotavac pokožice ploda, Archips podana mrki smotavac, Cydia pomonella jabučni smotavac, Leucoptera scitella miner okruglih mina i Diabrotica virgifera kukuruzna zlatica. Ukoliko ste zainteresovani javite se na telefon 063 326 772 Dragan Vajgand ili na E-mail vajgandd@sbb.rs . Cenovnik se nalazi na slici u prilogu.

Sušenje cvetova (Monilia) koštičavog voća [12.04.2012]

U naredih 5 dana (do 17.aprila) očekuje se kišovito vreme, koje će stvoriti uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u svim delovima Srbije. Do infekcije je može doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, trešnja i šljiva).

Preporuka je da se urade tretiranja sutra (13.april) sa:

šljivaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha 

višnjaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

breskva: je precvetala i nema opasnosti od infekcija Monilije, pa nije potrebno tretirati.

Tretmane uraditit u svim zasadima, bez obzira da li je bilo izmrzavanja ili ne.  

Voditi računa o menjanju preparata prema mehanizmu delovanja (naprim kod šljive: ako je za prethodni tretman korišćen Chorus ili Ciprodex, sada primentiti Mirage ili Score). Na ovaj način i vi doprinosite produžavanju upotrebnog života preparata, pošto usporavate pojavu stvaranja otpornosti patogena.  

Sušenje cvetova (Monilia) koštičavog voća [07.04.2012]

Vlaženje tokom noći 6 na 7. april je stvorilo uslove za infekcije prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u većini lokaliteta u Srbiji (tamo gde je list bio vlažan najmanje 5 sati). Do infekcije je moglo doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, šljiva i breskva).

Ako niste radili tretman u poslednja 3 dana (od 04.aprila) preporuka je da se urade tretiranja sa:

breskva: CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona

šljivaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha 

višnjaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

Tretman uraditi najkasnije u roku od 36 sati od početka vlaženja.

Ponovo preti mraz!!! [06.04.2012]

Prema vremenskoj prognozi u ponedeljak 9 i 10.aprila, u jutranjim časovima moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije.

Sada se voćne vrste nalaze uglavnom u fazama pred cvetanje, cvetanju ili precvetavanju, a osetljivost  na mraz je sledeća:

Kajsija je u fazi precvetavanje, prva oštećenja nastaju na - 2.7C 

Breskva je u fazama cvetanje - precvetavanje, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Šljiva je u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Višnja i trešnja su u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Jabuka je u fazi crveni balon, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Kruška je u fazi prvi cvetovi otovreni, prva oštećenja nastaju na -2,7C

Jagoda je u fazi pred cvetanje, prva oštećenja nastaju na  -3C

Mraz od 2.aprila je štete napravio uglavnom na cvetovima jabuke (prosečno do 20% oštećenja, uglavnom na Ajdaredu, Jonagold grupi i Zlatnom delišesu). Mere ublažavanja posledica ovog mraza su iste kao što je navedeno u obaveštenju od 31.03.2012    

Sušenje cvetova (Monilia) i rogač šljive [04.04.2012]

Šljiva je u regionima Srbije, osim krajnjeg severa Bačke i Banata u fazi početka cvetanja. A pošto se narednih 5-6dana očekuje kišovito vreme, moguće su infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Takođe cvetanje je pogodan period za infekcije od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni). Preporuka je da se pre očekivanih kiša, odnosno sutra (5.april) uradi tretman sa MERPAN 50WP 0.3% ili nekim drugim na bazi kaptana. Tretman treba uraditi samo u onim zasadima gde ima otvorenog cveta.  

Moguća opasnost od mraza?!! [31.03.2012]

Prema vremenskoj prognozi u ponedeljak 2.aprila, odmah posle ponoći moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije, a najjači u Pomoravlju (do -2C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Voćne vrste se, u zavisnosti od regiona i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, pa je i njihova osetljivost na mraz različita:

Kajsija je u fazama pun cvet - precvetavanje, prva oštećenja nastaju na - 2.5C 

Breskva je u fazama zeleni pup - početak cvetanja, prva oštećenja nastaju na -6 do -2,5C

Šljiva je u fazama zelena tačka - zeleni pup, prva oštećenja nastaju na -6.5 do -4C

Višnja i trešnja su u fazama zelenog pupa, prva oštećenja nastaju na -3,5C

Jabuka je u fazama mišije uši - crveni balon, prva oštećenja nastaju na -3,5 do -2,5C

Kruška je u fazi zelenog pupa, prva oštećenja nastaju na -4,5C

Jagoda je u fazi intenzivnog formiranja lisne mase, prva oštećenja nastaju na  -5C

Pošto je predviđen mraz do -2C, potencijalno najugroženije su kajsije, breskve (koje su u cvetu) i jabuke (koje su u crvenom balonu).    

Moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je nedelja 1.april (nekoliko sati pre očekivanog mraza). Pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do -2C. 

 

 

 

Folijarna primena cinka u voćnjacima [28.03.2012]

Sada na početku vegetacije, u vreme pucanja pupoljaka do pojave cvetnih gronja, je momenat za primenu folijarnih hraniva sa naglašenim cinkom. Ovaj tretman je potreban, pošto u našim zemljišnim i klimatskim okolnostima, postoji stalni manji ili veći manjak ovog mikroelementa. Posebno nedostatak može biti izražen na peskovima i glinušama, ako je pH preko 7.2, ako se đubri sa nezgorelim stajnjakom, ako je povišen sadržaj teških metala i fosfora. Na ovakvim parcelama tretman je neizostavan.

Tretman se posebno preporučuje u zasadima jabuke, kruške, a poželjno je da se urade tremani i u zasadima koštičavog voća, do cvetanja istih.

Za ovaj tretman pogodna su folijarna đubriva koja sadrže najmanje 4-5% cinka (Cinkuran, Fertileader Axis, Nutri Zinc-P, Wuksal  Zinc, Maxflow Zinc...) 

Plavo prskanje šljiva,višanja i trešanja [25.03.2012]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporučuje se da se do subote (31.mart) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.
U zasadima u kojim je došlo do oštećenja drveta usled niskih temperatura u februaru, preporučuje se dodati i neki preparat na bazi alfanaftilsirćetne kiseline (Frigocur ultimate, Dirager 0.3 lit/ha ili neki drugi). Ova sredstva potpomažu regeneraciju sprovodnih snopića, pa mogu deo oštećenog drveta da vrate u život. Ne mogu da oporave izmrzle pupoljke. 

Obaveštenje o preplati za 2012. godinu [01.03.2012]

       Poštovani korisnici,

Agroupozorenje daje podatke o stanju štetnih organizama besplatno, ukoliko želite da osim stanja vidite i konkretne preporuke kada, kojim sredstvom za zaštitu bilja i kojom dozom treba uraditi zaštitu gajene biljke, postanite preplatnik. Preplata za celu 2012 godinu iznosi 2500 dinara. O detaljima pitajte na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772

Kako videti da li su se smrzli pupoljci? [29.02.2012]

     Veći broj voćara nas je kontaktirao sa pitanjem kako da provere da li su se smrzli pupoljci u njihovom voćnjaku. Najjednostavnije je da se kao na slici preseče pupoljak i pogleda pod lupom. Ukoliko je pupoljak unutra zelen, on se nije smrzao, ukoliko je poprimio braon boju, onda se smrzao. Pupoljak na slici desno je smrznut cvetni pupoljak breskve.

Štete od izmrzavanja i šta raditi?! [28.02.2012]

Prve analize nastalih šteta od jako niskih temperatura, pokazuju da su nastale štete značajne, pre svega na koštičavom voću i vinovoj lozi. Što se tiče izmrzavanja cvetnih pupoljaka, u svim voćarskim regionima ispod 150 metara nadmorske visine situacija je slična:

- kajsija 90-100% izmrzlo

- breskva 80-100% 

- šljiva i višnja do 40%

- trešnja do 50%

- jabuka bez oštećenja ili do 5%

- kruška do 30%

- dunja bez oštećenja

- vinova loza 50-100% (što je bilo iznad snega) 

Na većim nadmorskim visinama štete su za koji procenat manje. Takođe ono što se sada ne može proceniti je stepen oštećenja višegodišnjeg drveta i grana, naročito kod kajsije, breskve i vinove loze (tek kada krene vegetacije videće se štete).

Koje mere se mogu preduzeti?!

Od pomotehničkih mera svakako pre nastavka rezidbe proceniti štete u voćnjaku. Sa rezidbom koštičavog voća sačekati kretanje vegetacije. Ako se utvrdi jače oštećenje drveta treba će praktikovati jaču rezidbu da bi se pospešila regeneracija drvne mase. Ako je došlo samo do oštećenja cvetnih pupoljaka rezati "na rod", odnosno raditi samo blagu rezidbu.

Od hemijskih mera do početka cvetanja za preporuku je primena:

- hormonskih preparata na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (ni jedan nije preparat nema registraciju kod nas, ali se mogu nabaviti Firgocur ultimate, Dirager...). Ovi preparati se primenjuju u periodu pucanje pupoljaka - zeleni pup, jednokratno. Pomažu regeneraciju sprovodnih elemenata i kambijalnog tkiva.

- primena preparata sa aminokiselinama, koje imaju "antistres efekat" (Isabion, Fertileader vital 954, Megafol, Delfan...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

- primena preparata na bazi ekstrakta morskih algi, koje sadrže citokinine i auksine (Ascofol...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

Sve ove mere mogu u nekim slučajevima samo da ublaže nastale štete, i ne treba očekivati čuda od ovih sredstava.  

 

Da li je došlo do izmrzavanja voća?! [12.02.2012]

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim temperaturama. Što se može videti i iz priložene tabele:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  minimum

jabuka

 -25°C

kruška

-25°C (-30°C)

Dunja

-30°C

Šljiva

 -25°C

Breskva

-26°C (-30°C)

Kajsija

-25°C

Trešnja

-28°C

Višnja

-40°C

Orah

-16°C

Lešnik

Do -30°C

Vinova loza

-24°C (okca)

-26°C (lastari)

-30°C (drvo)

Malina

Do -26°C

 

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Sadašnja situacija upućuje da u većini regiona Srbije niske temperature u periodu 8-11.februar nisu trebale da nanesu neku veću štetu jabučastom gajenom voću (jabuka, kruška, dunja). Od koštičavih voćnih vrsta višnja i šljiva bi trebalo da su bez oštećenja prebrodile ovaj period. Manja ili veća oštećenja drveta i pupoljaka mogu se očekivati kod breskve, kajsije i trešnje. Takođe su moguća oštećenja od mraza i u zasadima oraha, kao i izmrzavanje okaca i lastara vinove loze.

Ipak ne ide u prilogu činjenica da je proces kaljenja biljaka bio ometan prvo sušom tokom jeseni, a zatim i golomrazicama (i do -12C) u trećoj dekadi novembra i početkom decembra. Takođe otežavaju faktor je bio neuobičajeno topao januar, koji je takođe smanjio otpornost biljaka na ekstremno niske temperature.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon 20.februara). Potpunu sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba obratiti pažnju u regionima gde su izmerene temperature ispod -25C. Kao što je:

- Smederevska Palanka -28C

- Srem ispod 150 m nadmorske visine (Sr.Mitorvica -26C)

- Srednja Bačka (Nadalj -26C)

- Severozapadna Bačka (Kupusina -25C; Sombor -26C) 

- Severni i srednji Banat (Kikinda -25C; Zrenjanin - 27C)

 Preporuka je da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

Sedmo naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara [05.02.2012]

      Hrvatska voćarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Hrvatske, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Virovitičko-podravskom županijom, gradom Viroviticom, gradom Slatinom i gradom Orahovicom organizuju "7. znanstveno-stručno savjetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim učešćem". Savetovanje će se održati na pustari Višnjica 2. i 3. marta 2012. godine na temu „Prednosti, nedostaci i opasnosti hrvatskog voćarstva ulaskom u Evropsku uniju“. Opširnije...

Meteorološke prilike tokom vegetacije 2011. godine [15.11.2011]

    Upoređenje meteoroloških prilika tokom 2011. godine za Sombor je urađeno sa klimatskim podacima za Sombor u periodu od 1948. do 2010. godine. Srednje mesečene temperature su tokom svih meseci bile više u odnosu na prosečne vrednosti i to tokom aprila za 2,6OC, maja 0,4; juna 1,2; jula 0,6; avgusta 3,3 i septembra čak 3,6 OC! Srednja temperatura tokom perioda od apila do kraja septembra je tokom 2011. godine iznosila 19,7 OC i bila je viša za 2 OC u odnosu na prosečnu!

            Visina padavina je samo u julu 2011. godine bila veća u odnosu na srednju mesečnu vrednost i to za 17mm/m2. Tokom svih ostalih meseci je količina padavina bila mnogo manja i to tokom aprila za 36mm/m2, maja 21, juna 36mm, avgusta 55 i septembra 13mm/m2

            Na osnovu iznetog možemo zaključiti da je 2011. godina u odnosu na prosečne klimatske prilike za Sombor bila mnogo toplija i suvlja.

Obratiti pažnju na poljske glodare [13.11.2011]

Relativno topla i suva jesen, otežana i/ili redukovana obrada sa velikom količinom žetvenih ostataka na površini stvaraju optimalne uslove masovnom umnožavanju poljske voluharice i drugih poljskih glodara.  Sada masovno naseljavaju  tek ponikle useve ozimih strnina ili uljane repice, ali se u sve većem broju nalaze i u višegodišnjim zasadima (naročito u onima koji su zatravljeni).  Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju povećava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi  10/100 m2 , a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda treba pristupiti trovanju.

Kada govorimo o suzbijanju obično se misli na hemijska sredstva. Međutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu. Što se tiče hemijskih sredstava ima ih veći broj registrovan za ovu namenu. Primenjivati ih samo ako su ostvareni kritični brojevi. Nažalost i dalje je najefikasnije sredstvo mamci na bazi cinkfosfida, pošto deluje trenutno. Zbog njegove visoke toksičnosti na divljač, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta. Ako se tretirana površina nalazi unutar 100 met od vodenih površina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva antikoagulante.

Praćenje i suzbijanje glodara nastaviti i u narednom periodu, pošto sigurno jedan tretman neće biti dovoljan.

Krečenje stabala i "plavo" prskanje koštičavog voća [29.10.2011]

Mera koja može pomoći u ublažavanju posledica temperaturnih oscilacija tokom zime i ranog proleća je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

Kada otpadne oko 70% lisne mase zasade koštičavog voća bi trebalo obavezno tretirati  sa nekim bakarnim preparatom. Tretman ne raditi pre nego što otpadne najmanje 70% lisne mase, pošto su tretmani usmereni protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u kori i drvetu). Ovi tretmani, samo smanjuju infektivni potencijal. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tačne doze,  za neke preparate su date u tabeli:

 preparat doza na 100 lit
 NEORAM0.8 kg 
CUPROCAFFARO0.5 kg 
KOCIDE

0.55 kg

VEKTAFID R

2-3 lit  ...

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Analiza pojave dudovca (Hyphantria cunea) u 2011. godine [22.10.2011]

      Prva generacija leptira je počela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najduže u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u Čelarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski Šančevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almaši i sar., 1997).

            Druga generacija je počela da leti istovremeno u Somboru i Čelarevu 13. jula. Najveća brojnost je registrovana odmah po pojavi već od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u Čelarevu 14. jula (devet leptira za noć). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraćim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u Čelarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za Novi Sad (Almaši i sar. 1997) bila nešto ranije najbrojnija.

            Ukupna broj leptira dudovca uhvaćen tokom cele godine za Sombor je 46. Ako se on uporedi sa višegodišnjom srednjom vrednošću za Sombor od 1980. do 2004. godine (Vajgand, 1999. i Vajgand i sar., 2008.) koji iznosi 390 vidi se da je on mnogostruko manji. Međutim ako se uporedi sa podacima za Sombor za poslednjih pet godina (Vajgand i sar., 2008; Vajgand, 2008; Vajgand, 2009; Vajgand, 2010a i Vajgand, 2010b) vidi se da je on dvostruko veći. Broj leptira dudovca za Čelarevo tokom 2011 iznosi 59. Ukoliko se on uporedi sa višegodišnjim prosečnim podacima za Čelarevo od 2008. do 2010. godine (Vajgand 2010) koji iznosi 7 vidi se da je on višestruko veći. Pošto se podaci za Velike Radince daju prvi put, oni se ne mogu uporediti sa srednjim vrednostima za ranije godine.

Štetočine šljive [30.06.2011]

Nastavlja se intenzivna aktivnost šljivinog smotavca (C. funebrana). Takođe u pojedinim zasadima je došlo do prenamnoženja eriofidne grinje (A. fockeui). Preporuka za suzbijanje:

Protiv šljivinog smotavca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (ako berba neće biti u narednih mesec dana, karenca je 28 dana) ili Decis 2.5 EC 0,05%,  (ako će berba biti za 15 dana, karenca je 14 dana. Protiv efriofidne grinje, ako je potrebno, primeniti preparate na bazi propargita (nije registrovan za ovu namenu u Srbiji, a karenca je 28 dana) ili letnja ulja 1% (na primer: EOS...) karenca za sva ulja 21 dan.  

 

Bolesti i štetočine šljive [09.06.2011]

U poslednjih nekoliko dana, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophylla). Takođe u periodu 6-10.jun se očekuje masovno piljenje gusenica šljivinog smotavca (Grapholita funebrana), u pojedinim zasadima ima i lisnih vaši. Preporuka za suzbijanje je:

Protiv prouzrokvača oboljenja primentiti Dithan 0,3% ili Merpan 80 0.2%.

Protiv šljivinog smotavca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (tamo gde je jak pritisak štetočine), karenca je 28 dana ili Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočine, odnosno ako ima lisnih vaši) karenca je 14 dana. 

Šljivina rđasta grinja [09.06.2011]

Prisustvo rđaste eriofide šljive (Aculus fockeui) je uočena u pojedinim šljivicima. Za sada je prisutna u niskoj brojnosti, pa suzbijanje nije potrebno raditi. Pošto se radi o izuzetno sitnoj grinji, prisustvo i brojnost, odnosno potrebu za suzbijanjem može da utvrdi stručno lice na osnovu uzorka vršnog lišća. Više o izgledu štetočine možete saznati na:  http://www.hortnet.co.nz/key/stone/bugkey2a/nowings/erioph.htm

Bolesti i štetočine šljive [23.05.2011]

Tokom vikenda (21-23.maj) u većini regiona  Vojvodine i pojedinim regionima centralne Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je došlo tamo gde je vlaženje trajalo duže od 7 sati. Preporuka je da se što pre uradi tretman:

- ako ima simptoma oboljenja, tada primentit Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%.

-  ako nema simptoma oboljenja primentiti Dithan ili Merpan 50 0.3%.

Suzbijanje šljivinog smotavca uraditi, sa preparatima Cotnion 0.2%, Pyrinex 0,2% ili preparatima na bazi fenitrotiona.

Šupljikavost lišća šljive [17.05.2011]

Juče i danas (16,17.maj) u većini regiona Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je došlo tamo gde je vlaženje trajalo duže od 13 sati. Preporuka je da se što pre uradi ponovi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%, samo u onim voćnjacima gde nije rađena zaštita u poslednjih 7 dana.

Počeo let leptira dudovca (Hyphantria cunea) [15.05.2011]

    Počeo je let leptira dudovca (Hyphantria cunea), čije gusenice mogu biti štetne na ukrasnom bilju i voću. Brojnost je mala. Preporuka je da se u voćnjacima za sada ne radi ništa.

Šupljikavost lišća i štetočine šljive [09.05.2011]

Tokom vikenda (08.maj) u pojedinim reginoma Srbije (Srem, zapadna Srbija i Vojvodina, severna Vojvodina, regioni Mladenovca, Smedereva...) stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je došlo tamo gde je vlaženje trajalo duže od 13 sati. Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%.

Ujedno treba suzbijati i šljivinog smotavca (C. funebrana) sa Pyrinex 0,2% ili prepratima na bazi fenitrotiona. Ako ima i lisnih vašiju bolje je primentiti Lannate-90 0,06% ili Methomex 0.25%. 

Šupljikavost lišća koštičavog voća [29.04.2011]

Tokom noći 28 na 29.aprila u pojedinim lokalitetima pre svega Vojvodine stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je došlo tamo gde je vlaženje trajalo duže od 10 sati. Preporuka je da se danas ili sutra uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana  ili Merpana 50 0.3%. Karenca ove kombinacije je 21 dan. 

 

Šljivine ose (Hoplocampa sp.) [19.04.2011]

U svim regionima Srbije šljiva u fazi precvetavanja, odnosno ima više od 70% otpalih latica. Vremenski uslovi ne pogoduju aktivnosti šljivinih osa ipak je preporučljivo da se u narednih 5 dana uradi njihovo suzbijanje. Preporuka je sledeća:
Tretirati sa Gusathion/Cotnion 0.15%, Pyrinex 48 EC 0,15% ili preparatima na bazi fenitrotiona  u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta.
Sa prepraratima Karate zeon 0,02%, Mavrik 0,03% ili Decis 2.5 EC 0,03% u šljivicima gde još ima po koji otvoreni cvet. U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca. 

Rutava buba pojačava svoju aktivnost [19.04.2011]

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (kruška, jabuka, jagoda, šljiva) kao i na uljanoj repici, pre svega u regionima severne i srednje Bačke i Banata može da se uoči rutava buba (Epicometris hirta), koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima dežurati u zasadima i usevima, da bi se navreme uočile štete.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Sušenje cvetova breskve, nekatrine, šljive i višnje (Monilia sp.) [15.04.2011]

Tokom 14 i 15.aprila, u većini regiona Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova na koštičavom voću (breskva, višnja, trešnja, šljiva), koja je još u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je došlo u lokalitetima gde je dužina vlaženja bila duža od 9 sati. U onim zasadima gde u poslednja 3 dana nije radjena zaštita od prouzrokovača monilije treba raditi suzbijanje. U ovim lokalitetima najkasnije do 16.aprila treba uraditi suzbijanje, kao što je to napisano u obaveštenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b. 

Sušenje cvetova i rogač šljive [09.04.2011]

Šljiva je u svim regionima Srbije u fazi cvetanja. A pošto se 12 i 13.aprila očekuje kišovito vreme, moguće su infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Takođe cvetanje je posebno pogodan period za infekcije od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni). Preporuka je da se pre očekivanih kiša uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3% ili DITHANE 0,3%. 

Novi uslovi koristenja sajta [03.04.2011]

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

 

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

 

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

Plavo prskanje šljiva [23.03.2011]

U celoj Srbiji je šljiva u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporučuje se da se do subote (26.mart) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze koje su za 30% veće od onih iz uputstva za upotrebu.
Ako u zasadima ima kolonija štitastih vašiju bakarnom preparatu dodati mineralno ulje u koncentraciji od 2-2.5% (EOS i drugi). Druga mogućnost je da se tretman uradi sa fabričkim kombinacijama ulja i bakra ili primenom VEKTAFID S. Sve tretmane uraditi pre nego se potpuno otvore pupoljci (opasnost od fitotoksije).
 

6. savjetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim sudjelovanjem Ilok [26.02.2011]

Hrvatska voćarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja, Agronomskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu, Poljoprivrednim institutom Osijek, Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Hrvatskim centrom za selo, hranu i poljoprivredu, Udrugom voćara Tovarnika, Vukovarsko-srijemskom županijom i gradom Ilokom, organizuju 6. naučno stručno savetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Dunav" u Iloku 4. i 5. marta 2011. godine. Program savetovanja možete preuzeti ovde.

Obratiti pažnju na štete od zečeva [29.12.2010]

Duže zadržavanje snega u voćnjacima je uslovilo pojačane štete od divljači, u poslednjih par dana. Naviše šteta (u vidu glodanja debla) ima od zečeva. Osim mera borbe koje su opisane u upozorenju od 25.11.2010., preporučuje se i orezivanje grana koje treba ostaviti u međurednom prostoru. Naime, ove orezane grane, koje leže na zemlji, rado konzumiraju zečevi, čime se smanjuje napad na debla.

 

Obratiti pažnju na divljač i poljske glodare [25.11.2010]

U višegodišnjim zasadima najčešće i najveće štete prave srne i divlji zec. Sada je vreme kada se obilaze zasadi i preduzimaju mere zaštite.Ograđivanje zasada i umotavanje debla voćaka često pruža samo delimičnu zaštitu. Protiv srna obično se postižu dobri rezultati kačenjem ljudske kose u krošnje voćaka. A za zečeve primena gotovih repelenata (Kunilent) ili pravljenih proizvoda na bazi životinjskog loja, ribljeg ulja i sumpornih preparata. Preparati na bazi loja se moraju oprezno primenjivati, nikako ne premazivati celo deblo već samo povući jednu tanku liniju. U protivnom može doći do ugušivanja voćaka. Sva ova sredstva svoje dejstvo zadržavaju maksimalno do 2 meseca.

Štetne glodare (miševi, voluharice...) u višegodišnjim zasadima reba suzbijati ako broj rupa bude veći od 50/100m2. U trapovima sadnog materijala i rasadnicima glodari se ne smeju tolerisati. Najbolji rezultati se postižu primenom mamaka na bazi cinkfosfida (ako je suvo vreme i zemljište) ili parafinisanim preparatima na bazi bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona, holekalciferola (ako je zemljište vlažno). Mamke obavezno postavlajti samo u aktivne rupe, nikako ih ne razbacivati po površini.  

Krečenje i "plavo" prskanje koštičavog voća [17.10.2010]

Mera koja može pomoći u ublažavanju posledica niskih temperatura je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Krečno čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti.Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, te šljive i višnje). 

Kada otpadne oko 70% lisne mase zasade koštičavog voća bi trebalo obavezno tretirati  sa nekim bakarnim preparatom. Ovi tretmani, smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tačne doze,  za neke preparate su date u tabeli:

 preparat doza na 100 lit
 NEORAM0.8 kg 
CUPROCAFFARO0.5 kg 
KOCIDE0.55 kg
 ... 
 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Bolesti i štetočine šljive [22.06.2010]

Nestabilno i vlažno vreme stvara uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophyla). Takođe je počeo novi talas masovnog piljenja šljivinog smotavca (C. funebrana). Vlažno i prohladno vreme ne pogoduje širenju šljivine rđaste grinje (pa mere suzbijanja za sada ne treba preduzimati). Preporuka je:
sorte koje se neće brati u narednih 20 dana tretirati sa: Dithane 0,25% + Gusathion 0,2% ili preparatima na bazi fenitrotiona  
sorte koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa: Decis 2,5 EC ili preparat na bazi dihlorvosa.
 
Karence za navedene preparate su:
Dithane 21 dan
Gusathion, preparati na bazi fenitrotiona, fosalona 28 dana
preparati na bazi dihlorvosa 7 dana 
Decis 14 dana 

Šljivina rđasta grinja [18.06.2010]

Prisustvo rđaste eriofide šljive (Aculus fockeui) je uočena u pojedinim šljivicima. Za sada je prisutna u niskoj brojnosti, pa suzbijanje nije potrebno raditi. Pošto se radi o izuzetno sitnoj grinji, prisustvo i brojnost, odnosno potrebu za suzbijanjem može da utvrdi stručno lice na osnovu uzorka vršnog lišća. Više o izgledu štetočine možete saznati na:  http://www.hortnet.co.nz/key/stone/bugkey2a/nowings/erioph.htm

Bolesti i štetočine šljive [01.06.2010]

Tokom vikenda 29-31.maj u svim regionima Vojvodine, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophylla). Takođe u periodu 3-7.jun se očekuje masovno piljenje gusenica šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Preporuka za suzbijanje je:

- čim se ukažu uslovi  tretirati šljivike sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% uz dodatak Dithana 0,3% protiv šupljikavosti lista. Protiv šljivinog smotavaca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (tamo gde je jak pritisak štetočine) ili Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočine).

Masovno opadanje plodova šljive [29.05.2010]

U proteklih nekoliko dana primećena je masovna pojava promene boje, zaostatka u porastu i kada se protrese grana i opadanje plodova šljive (vidi fotografije). Pojavu pripisujemo lošoj oplodnji za vreme cvetanja (usled čega se košćica nije razvila normalno). Takođe pojavu u pojedinim šljivicima pojačava ne adekvatna ishranjenost zasada. Sada se ništa ne može preduzeti da se pojava smanji.

BASF Agrotim u koštičavom voću preporučuje [29.05.2010]

Za  suzbijanje Monilinia fructigena na kosticavom vocu preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.0 kg/ha(upotreba 1000 litara vode).

 

AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN)  

Bolesti i štetočine šljive [18.05.2010]

Tokom vikenda 15-17.maja u svim regionima Vojvodine, osim južnog Banata stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophylla). A očekuje se i dalje nestabilno vreme u narednih 4-5 dana. U toku je masovno piljenje gusenica šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Preporuka za suzbijanje je:

- najkasnije do 19.maja tretirati šljivike sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% uz dodatak Dithana 0,3% protiv šupljikavosti lista. Protiv šljivinog smotavaca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% (tamo gde je jak pritisak štetočine) ili Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak štetočine).

Šupljikavost lišća i štetočine šljive [07.05.2010]

Tokom 06.maja u regionu Bačke, Srema, severnog i srednjeg Banata i pojedinim lokalitetima južnog Banata su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrkovača šupljikavosti lišća (Stigmina carpophylla). U pojedinim šljivicima su i dalje prisutne lisne vaši. Masovno piljenje gusenica šljivinog smotavca se očekuje u periodu 10-15.maj. Preporuka za suzbijanje je:

- najkasnije do 09.maja tretirati šljivike sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% protiv šupljikavosti lista, u onim lokalitetima gde je list bio vlažan duže od 6-7 sati.

- ako ima lisnih vaš predhodnim preparatima dodati i Decis 2,5 EC 0,04% ili Lannate 25 WP 0,15%  

Oštećenja od leda [06.05.2010]

Na pojedinim lokalitetima (region severne Bačke) lokalne pljuskove pratila je i pojava gradonosnog leda. Preporučujemo pregledavanje voćnjaka i obratiti pažnju na eventualna oštećenja. Ukoliko ima oštećenja plodova, obavezno oprskati voćnjak u roku od 24h sa ANTRACOL 0.25% ili MEGAFOL 0.5% ili FERTILEADER 954 0.5%.

U narednom periodu obavezno pregledavati voćnjak i obratiti pažnju kod jabuke, kruške i dunje na simptome bakteriozne plamenjače , kako je navedeno u obaveštenju od 5.5.2010.

Rojenje vrtnih muva (Bibio spp.) [30.04.2010]

Ovih dana na mnogim parcelama pod kukuruzom, lukom, jabukama, breskvama, šljivama itd. tokom dana se masovno roje vrtne muva iz roda Bibio. Iako ponegde njihova brojnost i pisutnost na biljkama izgleda zastrašujuće, one ne pričinjavaju nikakve štete. Uglavnom ližu već nastale povrede od naprimer rutave bube ili biljne izlučevine iz raznih žlezda. Nikakve mere suzbijanja ne treba preduzimati.  

Kovrdžavost lišća šljive [25.04.2010]

U zasadima šljiva u kojim se u prošlih 10 dana nije radila redovna zaštita od prouzrokovača oboljenja može se uočiti pojava uvijanja i mozaično-hlorotične prošaranost listova. Takođe, dolazi do odbacivanja plodova u većoj meri. Uzrok mogu biti lisne vaši (čije prisustvo se lako uočava) i/ili oboljenje rogač šljive (Taphrina pruni).

 

Lisne vaši treba suzbijati ako se uoči njihovo prisutvo na više od 5% izbojaka sa Kohinorom1 0.05%, Actarom1 0,05% ili nekim drugim preparatom iz grupe neonikotinoida, kao i sa Metomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%.

Ako nema lisnih vašiju najverovatnije je uzrok promena na lišću rogač šljive. Oboljenje se već nalazi u lisnom tkivu, pa primenom pesticida se problem samo može ublažiti. Preporučuje se naizmenična primena, u povećanim dozama, preparata na bazi dodina1 i Scora1 0.05% u nekoliko navrata.

 1 preprati Kohinor, Actara, Score i na bazi dodina nemaju registraciju u šljivi, ali su samo oni efikasni za navedene namene

 

Šupljikavost lišća koštičavog voća [22.04.2010]

U regionu Bačke i Severnog Banata tokom prepodnevnih sati 22.aprila su se ispunili uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lišća. Ako koštičavo voće nije tretirano u poslednjih 5 dana, tada je potrebno da se uradi tretman:
- breskva Bravo 0,25%, Odeon 0,2%, i drugi na bazi hlorotalonila
- šljiva preparati na bazi mankogala 0,3%
 ako je tretman rađen u poslednjih 5 dana, tada nije potrebno da se rade tretmani.

Sušenje cvetova šljive (Monilia sp.) [19.04.2010]

U svim regionima Vojvodine u jutarnjim časovima 19.aprila ponovo su se  stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova i grana. U zasadima šljiva koje su još u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno uraditi tretmane, čim vremenski uslovi dozvole sa:

ORIUS 0,1% ili drugi na bazi tebukonazola,  MIRAGE 0,05%

Napomena:  ovi tretmani istovremeno štite i od prouzrokovača šupljikavosti lišća.

Šljivine ose (Hoplocampa sp.) [19.04.2010]

Iako vremenski uslovi ne pogoduju aktivnosti šljivinih osa ipak tokom 17 i 18.aprila je registorvana njihova aktivnost. Zato u zasadima gde je šljiva u fazi precvetavanja odnosno ima više od 70% otpalih latica treba povesti računa o ovim štetočinama. Preporuka je sledeća:
- Region Srema i Južnog Banata (gde je šljiva uglavnom precvetala, odnosno nema otvorenog cveta) iskoristiti prvi povoljan dan za tretman. 
- Regioni srednje i severne Vojvodine (gde šljiva još cveta ili precvetava) tretmane planirati za kraj ove nedelje (posle 21.aprila).  
Tretirati sa Gusathion/Cotnion 0.15% ili preparatima na bazi fenitrotiona u voćnjacima gde nema više otvorenog cveta.
Sa prepraratima Karate zeon 0,02%, Mavrik 0,03% ili na bazi deltametrina u šljivicima gde još ima po koji otvoreni cvet. U cilju zaštite pčela i drugih oprašivača tretmane raditi u večernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca. 

Rutava buba [17.04.2010]

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (neke sorte jabuke, višnja, trešnja, šljiva, neke sorte breskve) u pojedinim voćnjacima može da se uoči rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih čaša sa vodom i šećerom).

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu.

Sušenje cvetova breskve, nekatrine, šljive i višnje (Monilia sp.) [15.04.2010]

 U svim regionima Vojvodine skoro neprestano postoje uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova, od 12.aprila do sada. Zato na breskvama, nektarinama, šljivama i višnjama koje su još u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno ponoviti tretmane sa:

 CHORUS 0,025% ili SIGNUM 0.08%

Napomena:  tretmane uraditi najkasnije do večernjih sati 15.aprila.

Sušenje cvetova šljive (Monilia sp.) [12.04.2010]

U regionu južnog i srednje Banata i Fruške gore u ranim jutarnjim časovima, a u ostalim regionima Vojvodine tokom ranih prepodnevnih časova 12.aprila je došlo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova. Stoga na šljivama koje su u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Pošto se najavljuje kišovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledeća:

1. ako je rađen tretman 11.aprila na osnovu preporuke od 10. aprila, tada ponoviti tretman 14 ili 15 aprila.

2. Ako je tretman rađen pre 11. aprila ili nije bilo tretiranja tada uraditi sledeće: 

 

1. ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3%

2. ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1%.

Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do večernjih sati 14.aprila, makar i po kiši. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti. Ovim tretmanom štitimo i od prouzrokovača šupljikavosti lišća. 

Sušenje cvetova i rogač šljive [10.04.2010]

Šljiva je u svim regionima Vojvodine u fazi cvetanja. A pošto se u periodu 12-14.april očekuje kišovito vreme, moguće su infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Takođe cvetanje je posebno pogodan period za prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni). Preporuka je da se pre očekivanih kiša uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3%, BRAVO 0.25% ili preparatima na bazi mankogala. 

Zaštita pčela i drugih oprašivača [05.04.2010]

Proizvođači voća i uljane repice 

Sada je period cvetanja voća i uljane repice. U nekim slučajevima će biti potrebno da se primenjuju insekticidi. Apelujemo da se primena insekticida ne radi bez preke potrebe i bez predhodne konsultacije sa stručnim licem. Vaša je moralna, agronomska i zakonska obaveza da obavestite pčelare 48 sati pre primene insekticida (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja - član 48 i 49 i Zakon o stočarstvu -član 63). Uništavanjem oprašivača smanjujete procenat oplodnje i do 40%. 

Rutava buba je počela svoju aktivnost [05.04.2010]

Rutava buba je i ove godine počela da pričinjava štete na voćnim vrstama koje cvetaju. Najveće štete treba računati u periodu od 10-16 sati, kada je miran, topao sunčan dan (temperature preko 18C). Primena insekticida pri jakom napadu ima vrlo malog efekta (pošto naleću nove jedinke i vrlo brzo uništavaju cvetove). Samo kombinacijom različitih mera se mogu postići kakvi takvi efekti zaštite. Te mere podrazumevaju: 

- primena belih ili plavih plastičnih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojačalo privlačno delovanje. Posude se kače u krošnje voćaka. Broj posuda zavisi od jačine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha možda će trebati i nekoliko stotina). Vodite računa da će možda trebati svakog dana da se prazne od insekata i pune novom tekućinom.

- zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanje isto može da smanji aktivnost insekta, pošto se kasnije "diže" sa mesta gde provede noć, pa je period aktivnosti tokom dana kraći. Takođe u ovim zasadima je moguća primena insekticida u jutarnjim časovima na površinu zemljišta u cilju suzbijanja insekata pre nego što polete u krošnje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta uništavanja korisnih insekata oprašivača .

- gore navedeni saveti se odnose na višegodišnje zasade. Što se tiče uljane repice nažalost primena insekticida je često neophodna. Ali efikasnost i u ovom slučaju je diskutabilna. Parcele koje su šire nego što su duže obično prolaze sa mali procentom oštećenja, pošto je napad obično ograničen na periferne delove parcele.

Plavo prskanje šljiva [28.03.2010]

Počelo je pucanje pupoljaka šljive u svim regionima Vojvodine. Preproučuje se da se urade tretmani sa bakarni preparatima, do 31.marta.  Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. 

 Ako u zasadima ima kolonija štitastih vašiju bakarnim preparatima dodati mineralno ulje EOS 2-3% . 

Ponovno tretiranje koštičavog voća [26.11.2009]

Pošto su vremenski uslovi "mekani" (toplo vreme sa učestalim vlaženjima) uslovi pogoduju razvoju prouzrokovača oboljenja. Tu pre svega mislimo na oboljenja koja se razvijaju unutar drveta, a u ovakvim uslovima prave infekcije, i čija aktivnost je uočljiva u vidu sušenja grana i grančica tek nakon nekoliko godina. Čime direktno utiču na životni vek i kondiciju zasada. Neke, najčešće prouzrokovače ovih pojava u našim uslovima možete videti i na priloženim slikama.

Zbog toga se preporučuje ponavljanje tretmana sa bakarnim preparatima kako je to navedeno u obaveštenju od 19.oktobra. Međutim, uzimajući u obzir najavljivane učestale kiše i do 10. decembra relativno toplo vreme, za ove ponovljene tretmane, bolji izbor su preparati na bazi kaptana (MERPAN 50 WP 0.3-0.4% ili MERPAN 80 WDG 0.2-0.25%i drugi.). Količina vode treba da obezbedi dobro kupanje voćaka (na svaki metar visine zasada 400 lit/ha). U slučaju da nakon tretmana padne više od 50 lit/m2 padavina, temeprature ostanu iznad 0°C tretman bi bilo preporučljivo ponoviti.

Zaštita šljive u 2009. godini [14.11.2009]

Najznačajniji problemi u zaštiti šljive u 2009. godini: 

Rutava buba (Tropinota hirta): najveće štete je napravila u regionima Severne i srednje Bačke i Banata. Čini se da se južna linija štetnosti tokom godina pomera ka jugu (ranije je problem bio ograničen samo na Telečku visoravan). Obično su bili ugroženi voćnjaci koji se graniče ili se nalaze okruženi ratarskim površinama. Štete su išle i do 100% uništenih cvetova. Mogućnosti borbe su: primena belih ili plavih posuda sa vodom, a tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog svoje efikasnosti i sa aspekta uništavanja korisnih insekata oprašivača (detaljnije vidi obaveštenje od 09.04.2009). Takođe je zapaženo da voćnjaci na hladnijim lokalitetima ili ako su zatravnjeni su manje izloženi napadu. 

Lisne vaši : u svim regionima uglavnom sporadična pojava. Efikasno ih suzbijaju insekticidi i grupe neonikotinoida (Actara, Kohinor i drugi). 

Trulež plodova pred berbu (Monilia spp., Botrytis cinerea): U svim regionima se javljala u manjem intenzitetu i to najviše na sorti Stenlej. Uglavnom nije pričinila ekonomski značajne štete.

Rogač šljive (Taphrina pruni): sporadnična pojava u svim lokalitetima, bez većih ekonimskih šteta. Simptomi su se uglavnom javljali na lišću (vidi i obaveštenje od 29.04.2009) 

Šarka šljive (Plum pox virus): praktično nema zasada će ova viroza nije prisutna, sa manje više izraženim simptomima. Direktnih mera suzbijanja nema, prednost dati sortama koje bolje podnose prisustvo virusa i održavanje kondicije zasada u dobrom stanju su jedine mere borbe. 

Kraste/rđasta prevlaka na Stenleju: uzrok pojave nije potpuno jasan. Mogući uzroci:

1. Mehanička oštećenja od suvih (“fenskih“) vetrova, možda u kombinaciji uskovitlanim česticama peska i prašine neposredno nakon oplodnje na samom početku razvoj plodova.

2. Oštećenja od tripsa nastala u vreme oplodnje plodića

3. Neki pouzrokovač oboljenja (naprim.: Stereum purpureum...)Najverovatniji uzrok su mehanička oštećenja.

U pojedinim zasadima, pogotovo severne Bačke i južnog Banata (uglavnom peskoviti tereni) pojava je bila prisutna u većem procentu. 

Plodovi blizanci: nastanak ovih spojenih plodova u većoj meri, zavisi od sorte (Stenlej je sklon ovoj pojavi). Pojava može biti i sporovocirana i uticajem niskih ili visokih temperatura u vreme oplodnje i na početku formiranja plodića. 

Prisilno zrenje, hloroza lišća, ljušćenje kore debla... pojava koja je jače prisutna unazad nekoliko godina, u pojedinim šljivicima. Detaljnije je opisana u obaveštenju o krečenju stabala (03.11.2009).

Krečenje stabala voćaka [03.11.2009]

Nakon jake zime 2002/03 godinu, usledila je žarka vegetacija, a u mnogim zasadima višnje i šljive je pred berbu uočena hloroza, odbacivanje lišća i prisilno zrenje - vidi sliku (istina ovi simptomi mogu biti prouzrokovani i usled gajenja na nepovoljnom zemljištu). Na manjem broju stabala je došlo odlubljivanja kore debla. U narednim vegetacijama simptomi su se ponavljali, uz određeni broj osušenih stabala. Takođe je moguće primetiti "spljošćavanje" debla obično sa južne strane. Svi ovi simptomi nastaju kao rezultat delovanja kombinacije ekstremno niskih temperatura tokom zime, kombinacije niskih temperatura tokom noći i visokih temperatura preko dana u vreme neposredno pred kretanje vegetacije, kao i uticaja vreline sunca tokom letnjih meseci. Rezultat toga nastaje oštećenje sprovodnih sudova debla i slabljenje kondicije stabala.

Mere koje mogu pomoći ublažavanju posledica niskih temperatura su: krečenje stabala (mera koje se provodi u jesen pre nastupa ozbiljnije zime) ili primena hormona koji pomažu u regenraciji oštećenih sprovodnih elemenata (primena je tokom vegetacije). 

Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Krečno čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti.

Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, te šljive i višnje).
 

Tretiranje koštičavog voća u jesen [19.10.2009]

Zasade koštičavog voća, bi trebalo obavezno tretirati  sa nekim bakarnim preparatom. Vreme tretiranja je kada opadne oko 70% lisne mase. Iako se ne čini tako ovo su izuzetno značajni tretmani, koji smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tačne dozeza neke preparate su date u tabeli:
 preparat doza na 100 lit
 NEORAM0.8 kg 
CUPROCAFFARO0.5 kg 
KOCIDE0.55 kg
 ... 
 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Agro-ekonomske karakteristike proizvodnje šljive u 2009 [02.10.2009]

Karakteristike proizvodnje šljive u 2009. godini:

-          u vreme cvetanja vazdušna suša praćena toplim i suvim vetrovima, doprineli su manjem procentu oplođenih cvetova. Ali ipak u većini zasada to se nije jako odrazilo na prinos, pošto je veliki procenta plodova bio izuzetne krupnoće.

-          Prinosi su se kretali od jako niskih (skoro bez roda, razlozi: loša oplodnja, rutava buba, loša agro i pomotehnika), pa do 25 t/ha. Ipak prosečan prinos je oko 12 t/ha.

-          U dobro negovanim zasadima prvoklasne robe je bilo najmanje 80%

-          Najznačanije tržište za konzumnu šljivu je bila Rusija. Od proizvođača je traženo da plod bude sa voštanom prevlakom, da nije blizanac, da je u prečniku 35mm i  da je složen u gajbice. Nažalost, u jeku berbe sorte Stenlej, kada je bilo najviše šljive u ponudi, potražnja za vojvođanskom šljivom u Rusiji je prestala.

-          Cena konzumne šljive se kretala od 15-25 din/kg, a industrijske oko 10 din/kg. Zbog zastoja otkupa na tržištu i pored kvalitetne ponude kod većine proizvođača prosečna cena realizovane šljive je bila oko 14-15 din/kg.

-          Ulaganje da bi se proizveo 1kg ploda šljive pri prinosu od 15t/ha je oko 17 din/kg ploda, a za prinos od 20t/ha oko 13 din/kg ploda.

 

 KALKULACIJA PROIZVODNJE ŠLJIVE U 2009 godini   
trosakkolicinaukupnajedinicna napomena
   kolicinacenacena eurocena din   
rezidbastabala6600.213212408(0.2 eura/stablo)
sakupljanje granasati321323008(2 čoveka x 2 dana) 
okopavanje redovadana121214013160(1 covek x 12 dana)
navodnjavanje (kWh) kWh300 555170(2 zalivanja tifonom)
navodnjavanje (ljudi sati)sati161161504   
naftalitara2701.232430456   
rotofreziranje 2x  201880 
setvospremac2x  10940   
tanjiranje 2x  10940 
prskanje 7 sati  807520   
mineralna djubriva kg 300

 0.6

18016920   
pesticidi7 tretmana  22020680 
          
berba/klasiranjesati700170065800(za branje 1 ha treba oko 700 sati)
ambalaza  20000.3468063920(staje oko 7.5kg/gajbici) 
transport berba   504700 
 UKUPNI GODISNJI TROSKOVI 2769249006   
prinos  cenaprihodprofit  
ukupno20000kg0.15300035132994(prinos je ukupan) 
industrija0kg 0  (cena je prosek industrije i konzumne)
ukupno20000kg
  euradinara
brutto prihod 3000282000
ulaganje/kg 0.1324512.4503

Bolesti i štetočine breskve, šljive [18.07.2009]

U narednih 10-tak dana nisu predviđene ozbiljnje padavine, pa i rizik od prouzrokovača oboljenje je minimalan. Stoga se ne preporučuju tretmani hemijskim preparatima.

Što se tiče insekata, na plodovima presvega breskve i nektarine, koje su neposredno pred zrenje, štete (bušenjem i grickanjem) mogu da prave ose, muve i slično. Primena insketicida ima kratkotrajan efekat i obično ne doprinosi značajnijem smanjenju šteta. Preporuka je da se berba tih plodova obavi nešto ranije, pre pune zrelosti, kao i da se izbegava berba u više navrata.  

Trulež plodova šljive i šljivin smotavac [10.07.2009]

Učestale padavine i dalje stvaraju uslove za pojavu truleži plodova šljive. Stoga se preporučuju tretmani kako je to napisno u obaveštenju od 25.juna.

Bolesti i štetočine šljive [25.06.2009]

U svim regionima Vojvodine učestale padavine povećavaju rizik od pojave truleži plodova i lisnih patogena. Stoga se preporučuju sledeći tretmani: 

Sorte koje će se brati u narednih 10 dana ne tretirati.

Sorte koje će se brati za 10-15 dana tretirati sa Chorus 0.025% (karenca 14 dana) ili preparatima na bazi boscalida+piralostrobina (karenca u susednim zemljama 7 dana). Protiv štetočina primeniti Karate Zeon 0.02% (karenca u susednim zemljama 3 dana), Sumi-Alfa 0.02% ili preparate na bazi deltametrina (karenca 14 dana).   

Sorte koje će se brati tek za 20 i više dana tretirati sa Merpan 50 0.3% ili prepratima na bazi mankoceba (karenca 21 dan). Protiv štetočina primeniti preparate na bazi dimetoata (karenca 21 dan). 

Bolesti i štetočine šljive [02.06.2009]

Nestabilno vreme u svim regionima Vojvodine stvara uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carphophyla). Ako je od poslednje primene fungicida prošlo više od 10 dana, ponoviti tretman sa Orius 0.1% ili Topas 0.05% uz dodatak Merpan 50 WP 0.25%.

Prisustvo rđaste eriofide šljive (Aculus fockeui) je uočena u pojedinim šljivicima. Pošto se radi o izuzetno sitnoj grinji, prisustvo i brojnost, odnosno potrebu za suzbijanjem može da utvrdi stručno lice na osnovu uzorka vršnog lišća. Više o izgledu štetočine možete saznati na:  http://www.hortnet.co.nz/key/stone/bugkey2a/nowings/erioph.htm

O letu dudovca Hyphantria cunea [24.05.2009]

Preglede na prisustvo jaja u voćnjacima i na ukrasnom bilju treba obaviti u naredna dva do tri dana. Piljenje gusenica se na liniji Srem, Pančevo, Bela Crkva, očekuje u periodu od 28 do 31 maja. Na liniji Bačka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu 29  maja do 01 juna. Na liniji Odžaka, Vrbasa i Bečeja u periodu 30 maja do 02. juna. Na liniji Sombor, Bačka Topola, Senta, Kikinda u periodu 31 maja do 03 juna. Na liniji Subotica, Horgoš 01 do 04. juna. Ukoliko se tokom navedenih perioda ustanovi prisustvo jajanih legala treba odmah izvršiti zaštitu useva preparatima Match 0,3L/ha i Rimon 0,3L/ha. Tri do pet dana nakon navedenih perioda treba izvršiti zaštitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha i Coragen 30ml/ha, a pet do deset dana posle ovih perioda sa preparatima Diazinon 1,5L/ha, Karate zeon 0,2L/ha, Talstar 1,5dL/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

Bolesti šljive i šljivin smotavac [20.05.2009]

U protekla dva dana u većini lokaliteta Vojvodine došlo je do nastanka uslova za infekciju od prouzrokovača šupljikavosti lišća. Takođe obratiti pažnju na šljivinog smotavca.

Tokom 18 i 19.maja, u većini regiona Vojvodine (gde je u popodnevnim satima bilo pljuskova) je došlo do stvaranja uslova za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lišća (Stigmina carphophyla). Ako je od poslednje primene fungicida prošlo više od 10 dana, ponoviti tretman sa Orius 0.1% ili preparatima na bazi miklobutanila 0.03%.

U cilju suzbijanja gusenica šljivinog smotavca (Grapholita funebrana) preporučuje se primena Pyrinex 0.2% ili preparata na bazi fenitrotiona ili fosalona 0.2%.  

Kovrdžanje lišća šljive (lisne vaši i rogač šljive) [29.04.2009]

U velikom broju šljivika se može uočiti pojava uvijanja i mozaično-hlorotične prošaranost listova. Takođe, dolazi do odbacivanja plodova u većoj meri. Uzrok mogu biti lisne vaši (čije prisustvo se lako uočava) i/ili oboljenje rogač šljive (Taphrina pruni).

Lisne vaši treba suzbijati ako se uoči njihovo prisutvo na više od 5% izbojaka sa Kohinorom 0.03% ili nekim drugim preparatom iz grupe neonikotinoida, kao i sa Metomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%.

Ako nema lisnih vašiju najverovatnije je uzrok promena na lišću rogač šljive. Oboljenje se već nalazi u lisnom tkivu, pa primenom pesticida se problem samo može ublažiti. Preporučuje se naizmenična primena, u povećanim dozama, preparata na bazi dodina i Scora 0.05%.

Prekomerno odbacivanje plodova pripisujemo lošim uslovima za plodnju (suvo vreme, sa dugotrajnim toplim vetrovima).

 

 

Bolesti šljive i šljivine ose [21.04.2009]

U periodu 19-21.april, u svim regionima Vojvodine su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophila). Pogodni preparati su: Systhane* 0.03% uz dodatak preparata na bazi kaptana (Merpan 50WP 0.3% i drugi).  Takođe ako nije urađen insekticid protiv šljivine ose, dodati i njega kao što je to napisano u preporuci od 15.aprila.

* Systhane nema registaciju u Srbiji za ovu namenu

Bolesti i štetočine šljive [15.04.2009]

Šljiva je u fazi precvetavanja ili je odcvetala, pa vlaženje koje je nastupilo 14. aprila nije stvorilo uslove za infekcije od monilije, osim u regionu srednje Bačke i severnog Banata. U tim regionima je preporučljivo da se uradi tretman sa Ronilan 0.15% ili Octave 0.04% ili Mirage 0.05% ili Chorus 0.03% i sličnim prepratima najkasnije do 16. aprila. Ujedno će biti urađena zaštita i od prouzrokovača šupljikavosti lišća.

U zasadima gde je više od 70% latica otpalo, preporučljivo je da se uradi tretman protiv šljivinih osa. Registorvani preparati za ovu namenu su: Diazol 600 EW, Decis, Fenitrotion. Međutim, pošto vreme ovog tretmana pada u vreme kada još možda ima pčela i drugih oprašivača u voćnjaku, bolje je koristiti preparate koji su manje otrovni po pčele (Mawrik, Calypso) iako nemaju registraciju za ovu namenu. U svakom slučaju tretmane treba početi nakon zalaska sunca 1 sat i završiti do ponoći (period kada nema aktivnosti insekata oprašivača). I obavezno pre tretiranja obavestiti okolne pčelare o nameri tretiranja sa insekticidom.

Bolesti šljive [09.04.2009]

Šljiva je u različitim fazama cvetanja. Iskustvo iz ranijih godina govori da, iako na prvi pogled nema opasnosti od prouzrokovača oboljenja, dobro je da se uradi jedan tretman sa nekim kontaktnim fungicidom tokom cvetanja. U obzir dolaze preparati na bazi kaptana (naprim.: Merpan...) ili mankoceba (naprim.: Dithane, Mankoceb...). U slučaju kiše primeniti preparate koji su navedeni kod breskve.

Rutava buba [09.04.2009]

Od voćnih vrsta najradije napada krušku i jabuku, jagodu ali i na ostaalim voćnim vrstama koje sada cvetaju može da napravi štete. Njena detruktivna aktivnost počinje oko 11 časova i traje do 16 časova, ali samo ako je sunčan dan sa umerenim temperaturama i neduva jako vetar. Nažalost, mere borbe su nam ograničene. Preporučuje se postavljanje belo ili plavo obojenih posuda (mogu biti presečene boce od mineralne vode i sl.) do 2/3 napunjenih vodom. Najveći broj treba postaviti po periferiji parcele, a manji broj u unutrašnjost. Broj klopki zavisi od intenziteta napada, kod jakog napada možda će treba postaviti i nekoliko stotina/ha. Ipak ova mera je često ograničenog efekta.

Primena insekticida se ne prepručuje, pošto je njihov efekat samo trenutan (naleću nove jedinke), a veliki broj korisnih insekata/oprašivača bude ugoržen. Ako pak želite da pribegnete toj meri obavezno se konsultujte sa stručnjacima za zaštitu bilja i budite u kontaktu sa okolnim pčelarima.   

Zimsko prskanje šljiva [06.03.2009]

Najkasnije do 15. marta, a obavezno nakon završene rezidbe treba tretirati zasade šljiva sa bakarnim preparatima. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli:
 preparat doza na 100 lit
 NEORAM

1 kg 

 CUPROCAFFARO

0.8 kg 

 BLAUVIT

0.8 kg

 CUPROXAT

1.2 lit

 ... 

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Ako ima problema i sa štitastim vašima dodati i EOS ili GALMIN 2-4lit/100 lit vode.

-