Štetni organizmi

Višnja

Zaštita šljive, višnje i trešnje [16.03.2017]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi tretman preparatima ... Tretman najbolje uraditi pre najavljenih kiša za vikend.

Knjiga Podaci o sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2017. godine [06.03.2017]

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

Feromoni za 2017. godinu [09.02.2017]

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Rod

Vrsta

narodno ime

Tuta

absoluta

paradajzov moljac

Clysia

ambiguella

grožđani moljac

Meligethes

aeneus

repičin sjajnik

Helicoverpa

armigera

pamukova sovica

Ceutorrhynchus

assimilis, quadridens

repičine pipe

Lithocolletis

blancardella

miner mramornih mina

Lobesia

botrana

grožđani moljac

Ceratitis

capitata

voćna muva

Rhagoletis

 cerasi i cingulata

muva višnje i trešnje

Sitotroga

cerealella

žitni moljac

Lithocolletis

corylifoliella

miner belih mina

Cossus

cossus

drvotočac

Grapholita

funebrana

šljivin smotavac

Pandemis

heparana

smotavac lisnih pupova

Epicometis

hirta

rutava buba

Plodia

Anagasta

Interpunctella

Kuehniella

bakrenasti  moljac

brašneni moljac

Anarsia

lineatella

breskvin moljac

Hoplocampa

minuta, flava PALf

šljivine ose

Grapholita

molesta

breskvin smotavac

Synanthedon

 myopaeformis

jabukov staklokrilac

Ostrinia

nubilalis

kukurzni plamenac

Agriotes

obscurus/ lineatus

skočibube (žičari)

Cameraria

ohridella

miner kestena

Phthorimaea

operculella

krompirov moljac

Adoxophyes

orana

smotavac pokožice ploda

Archips

podana

mrki smotavac

Cydia/ Carpocapsa 

pomonella

jabučni smotavac

Bothinoderes

punctiventris

repina pipa

Zeuzera

pyrina

granotočac

Cydia

pyrivora

kruškin smotavac

Agriotes

sordidus

skočibuba (žičar)

Leucoptera

scitella

miner okruglih mina

Tropinota

squalida

crni cvetojed

Diabrotica

virgifera

kukuruzna zlatica

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu [26.01.2017]

     Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Katedra za voćarstvo, 2. februara 2017. godine organizuje IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu sa temom: Primena bioregulatora u voćarstvu. Savetovanje će se održati u Velikoj sali Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sa sledećim programom: 

8:30-9:30 Registracijaučesnika

9:30-9:40 OtvaranjeSavetovanja

Pozdravna reč domaćina

9:40-10:10Radivojević, D., Milivojević, J., Veličković, M., Oparnica, Č.  - Primena biljnih bioregulatora kod kontinentalnih vrsta voćaka

10:10-10:50 Matej Stopar - Inhibitori fotosinteze kao sredstva za proređivanje plodova jabuke

10:50-11:30 Guglielmo Costa - Primena bioregulatora u proizvodnji kruške

11:30-11:45 Prezentacija generalnog sponzora „Green Grow Group

11:45-12:30 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

12:30-12:45 Prezentacija sponzora „Gruža agrar“

12:45-13:30 Meland, M. and Maas, F.M. - Regulisanje rodnosti šljive primenom bioregulatora

13:30-13:45 Prezentacija sponzora „Avital DOO“

13:45-14:00 Diskusija

14:00 – 15:00 RUČAK

15:00-15:15 Prezentacija sponzora „Agromarket DOO“

15:15-16:00 Gottfried Lafer - Primena bioregulatora u cilju poboljšanja kvaliteta i skladišne sposobnosti plodova

16:00-16:10 Đurović, D. et al. - Uticaj hemijskog proređivanja plodova na rodnost i kvalitet ploda sorti jabuke

16:10-16:25 Prezentacija sponzora „Repar Corporation - USA“

16:25-16:50 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

 16:50-17:00 Zec, G. et al. - Uticaj proheksadion-kalcijuma i etefona na bujnost sorti trešnje

17:00-17:10 Magazin, N. et al. -Uticaj 1-metilciklopropena na kvalitet plodova jabuke sorte „Granny Smith“ u zavisnosti od primenjene koncentracije i uslova čuvanja

17:10-17:20 Pakeza, D. et al. – Uticaj 1-metilciklopropena (1-MCP) na čuvanje plodova kruške sorte 'Vilijamovka'

17:20-17:30 Popović, R.G. et al. - Ožiljavanje zrelih reznica smokve (Ficus carica L.)

17:30-17:50 Diskusija

17:50 Zatvaranje Savetovanja

     Kotizacija iznosi 1000 dinara i obuhvata prisustvo predavanjima, razgledanje izložbe sponzora savetovanja, Zbornik radova savetovanja (130 strana), ručak i osveženje na pauzama. Kotizazacija se može uplatiti na licu mesta ili unapred na račun Poljoprivrednog fakulteta 840-1872666-79 sa svrhom uplate Kotizacija za IV Savetovanje. 

   Za više informacija kontakt osobe su: Boban Đorđević b.djordjevic@agrif.bg.ac.rs i Milica Fotirić fotiric@agrif.bg.ac.rs 

 

Kolika je opasnost do izmrzavanja voća?! [08.01.2017]

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim  temperaturama.  Što se može videti i iz priložene tabele:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  minimum

jabuka

 -25°C

kruška

-25°C (-30°C)

Dunja

-30°C

Šljiva

 -25°C

Breskva

-26°C (-30°C)

Kajsija

-25°C

Trešnja

-28°C

Višnja

-40°C

Orah

-16°C

Lešnik

Do -30°C

Vinova loza

-24°C (okca)

-26°C (lastari)

-30°C (drvo)

Malina

Do -26°C

 

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25°C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20°C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Trenutna  situacija upućuje da, generalno gledano, u velikoj većini regiona Srbije niske temperature u poslednja dva dana nisu trebale da nanesu neku veću štetu  jabučastom, koštičavom voću kao i vinovoj lozi.  Moguća oštećenja od mraza treba očekivati u zasadima oraha.

Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izloženo umereno niskim temperaturma, pa proces kaljenja biljaka nije bio ometan otopljavanjima te su biljke dobro pripremljene za kratkotrajne ekstreme. Drugo period sa ekstremno niskim temperaturama (-20°C i više) je trajao kratko (3-5 sati, i to jutranji sati 8. januara). Takođe, je umirujuće da se dalje tokom zime više nepredviđaju ovaki polarni talasi.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon tokom februara). Potpunu  sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba biti oprezan na lokalitetima gde su izmerene temperature ispod -20°C. Na, ovim mestima je preporuka da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća [05.12.2016]

    Društvo voćara Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i SANU - odbor za selo organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Ono će se održati 10. decembra 2016. godine u Amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa sledećim programom:

8.30–9.30 Okupljanje učesnika

9.30–10.00 Svečano otvaranje skupa

Pozdravne reči organizatora i gostiju

10.00–10.20 Savremena proizvodnja trešnje – Iskustva iz Srbije

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

10.20–11.00 Savremena proizvodnja jabuke – Iskustva iz Italije

Michele Giori, Soc. Agr. Salvi Vivai s.s, Ferarra, Italija

11.00–11.30 Diskusija, pauza sa osveženjem

11.30–11.50 Čuvanje plodova kajsije i šljive

Dr Jasna Mastilović, Institut za prehrambene tehnologije Novi Sad, Srbija

Doc. dr Nenad Magazin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

11.50–12.40 Stanje na evropskom tržištu jabuke – nove destinacije za evropske jabuke u Aziji,

severnoj Africi, Perzijskom zalivu. Uslovi i problem vezani za transport jabuke na

udaljena/prekookeanska tržišta

Adam Paradowski, Agrofresh, Poljska

12.40–13.00 Diskusija, pauza sa osveženjem

13.00–13.40 Razvoj proizvodnje lešnika u Srbiji

Ettore Fontana, Ferrero, Italija

Aleksandar Petrović, Agriser, Srbija

13.40–13.50 Primena zahteva standarda GLOBAL GAP-a kroz aplikaciju GET GAP

Prof. dr Gordana Ušćebrka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

Silvia Stanču Stokuća, Levi9, Novi Sad, Srbija

13.50–14.10 Sušenje grančica i trulež plodova (Monilinia sp.) koštičavog voća i mere njihovog

suzbijanja

Marija Milenković Kolundžija, Glorija doo, Srbija

14.10 Diskusija

XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH [08.11.2016]

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Plavo prskanje voća i krečenje stabala [03.11.2016]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Primenjuju se sredstva na bazi bakra, u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Everest 0,5 L na 100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Pojava dudovca u 2016. godini i prognoza za 2017. godinu [02.11.2016]

Dudovac je tokom 2016. godine bio malobrojan. U Somboru je zabeleženo 29 primeraka, a u Čelarevu 14. Za Sombor je to mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu je to na nivou višegodišnjeg proseka (Tab XXX).

Leptiri su bili prisutni u tri generacije, s'tim da je zabeleženo svega nekoliko leptira treće generacije. U Čelerevu je zabeležen samo jedan leptir prve generacije 14. maja, a u Somboru samo dva leptira 14. i 25. maja. Leptiri druge generacije bili su prisutni u Somboru od 10. jula do 11. avgusta, a u Čelarevu od 22. jula do 09. avgusta, sa kraćim pauzama u letu (Fig XXX). Na oba lokaliteta za noć je zabeleženo najviše tri leptira. Maksimum leta nije zabeležen a leptiri su bili najbrojniji tokom prvih pet dana avgusta, što je malo kasnije nego što je uobičajeno (Fig XXX). Tokom leta treće generacije u Somboru su zabeležena dva pojedinačna primerka 02. i 10. septembra, a u Čelarevu pet leptira od 01. do 04. septembra. Gusenice dudovca su tokom 2016. godine bile brojne na drvoredima duda, gde su zabeleženi golobrsti, ali i na višnjama, šljiva i orahu u ekstenzivnim zasadima i pored puteva.

Koeficijent generacije po Mészáros-u za populaciju u Somboru iznosi 13,5 a u Čelarevu 13. Na osnovu njega se saopštava pozitivna prognoza za 2017. godinu. Prva generacija će biti brojnija nego tokom 2016. godine. Brojnost leptira na oba lokaliteta je bila mala pa su štete od prve genaracije gusenica tokom proleća 2017. godine moguće na biljkama duda i na orahu. Štete od druge generacije se mogu očekivati na ranim sortama koštičavog voća i orahu, gde se upotreba insekticida prekine u drugoj polovini jula.

AgroNews - dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede [12.10.2016]

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

N, Zn i B u koštičavom voću [27.09.2016]

Zazadi koštičavog voća u kojima je redovno rađena hemijska zaštita već na prvi pogled u ovom periodu vegetacije mogu da se razlikuju od onih u kojima nije rađena redovna hemijska zaštita ili je došlo do propusta i grešaka prilikom tretmana. U prvima je lišće zeleno i dalje stoji na granama, takvi voćnjaci će mnogo spremniji zakoračiti u sledeću godinu i šanse za dobrim i stabilnim rodom su veće u odnosu na ove druge navedene u kojima nisu primenjene ili ispoštovane do kraja hemijske mere borbe. Takvi voćnjaci su izgubili veći deo lisne mase i grane su na pola gole, voćke ranije završavaju vegetaciju i postoji mogućnost da obrazuju manji broj cvetnih pupoljaka ...

Da bi biljke ušle što spremnije u sledeću godinu naša preporuka je da se u narednih sedam dana u voćnjacima koštičavog voća u kojima se krošnje i dalje zelene i najveća količina lisne mase je i dalje na granama uradi tretma Azot + Bor + Cink, kombinacijom nekih od navedenih preprata :

Na bazi Azota ( 1 l/ha) : Nutriamino Plus ili Agro N Fluid

Na bazi Bora (1 l/ha) : Headland boron ili Wuxal Boron ili Nutri Boron ili Foliarel 21 B

Na bazi Cinka (1 l/ha): Wuxal Zink ili Maxflow Zn ili Nutri Zinc P

Gotova kobinacija Cink + Bor : MC set (2 l/ha)

Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem u Kragujevcu [19.09.2016]

 

     U periodu od 21. do 23. septembra održava se 15. Kongres voćara i vinoradara Srbije sa međunarodnim učešćem. Kongres se održava u Hotelu Kragujevac u Kragujevcu. Program se može naći na sajtu Insituta za voćarstvo u Čačku

       Puna kotizacija iznosi 8.000,00 dinara i uklјučuje prisustvo Kongresu, Program i Knjigu izvoda, koktel dobrodošlice, kafe pauze, dva ručka tokom trajanja Kongresa, svečanu večeru i stručnu ekskurziju sa ručkom. Dnevna kotizacija iznosi 2.500,00 dinara i uklјučuje prisustvo Kongresu, Program i Knjigu izvoda, kafe pauze i ručak.

Zaštita višnje/trešnje nakon berbe [19.07.2016]

U pojedinim zasadima višanja i trešanja je primećeno prisustvo eriofidne grinje (Aculus fockeui). Pošto se radi o izuzetno sitnim štetočinama, potrebu za tretiranjem najbolje da odluči stručno lice. Takodje treba obratiti pažnju na prouzrokovača kozičavosti lišća (Blumerella jappi). Tokom prošle nedelje je bilo uslova za infekcije. U oba slučaja postoji opasnost od defolijacije tokom avgusta meseca.

- Što pre uraditi tretiranje sa preparatima na bazi dodina, ako već ima simptoma oboljenja ponoviti tretman nakon 7-10 dana.

- Ako treba da se suzbiju grinje primeniti Masai 0,05%, ili Vertimec ili Vertigo ili Invert ... 0,1%+ okvašivač ili preparate na bazi piridabena. 

Tretmane raditi samo u zasadima i na sortama gde je završena berba.

Zaštita višnje i trešnje pred berbu [04.06.2016]

Nestabilno vreme stvara uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi), a povećan je rizik i od prouzrokovača truleži plodova.  

Sorte trešnje i višnje koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa Bacillomix specijal 1% ili drugima na bazi Bacillis suptillisa. Takođe može se korisititi i Nutri Bioclean 2 L/ha i ovi preparati nemaju karencu. 

U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova i ako je cilj koncentrisano zrenje tj. berba dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. A ako je cilj razvučena berba primeniti Calcinit 0,5% i slično. Karenca je 7 dana.

Zaštita višnje i trešnje [11.05.2016]

Nestabilno vreme stvara uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi). A trešnjina/višnjina muva je počela svoj let u svim regionima. U oblasti južne Bačke, Srema, južnog Banat i Pomoravlju počelo je i piljenje larvi.  

Preporuka je da se na lokalitetima gde je u protekla dva dana bilo kiše što pre uradi tretman sa preparatima na bazi tebukonazola (Orius, Folicur i slično 0,1%) uz dodatak preparata na bazi kaptan. Karenca kombinacije je 21 dan.

Gde je ranijih godina bio problem sa crvljivošću plodova, protiv višnjine muve dodati i Decis 0,05% ili Lamdex 0,01% ili Kestrel 0,04%. Karenca ovih preparata je 14 dana.

Sorte trešnje eventualno višnje koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa Ekstrasol ili Bacillomix specijal 1%. Karenca je 7 dana. 

U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova i ako je cilj koncentrisano zrenje tj. berba dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. A ako je cilj razvučena berba primeniti Calcinit 0,5% i slično.

Zaštita šljive, višnje i trešnje [03.05.2016]

Nastavlja se nestabilno vreme sa čestim periodima vlaženja. Praktično stalno postoje uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina Carpophylla) i kozičavosti lista višnje (Blumerella jappi). Preporuka je da se ponovi tretman u slučaju da je prošlo više od 5 dana od prethodnog. Primentiti iste preparate kao što je to dato u preporuci od 21.04.2016 za višnju i trešnju odnosno za šljivu

Kišovito vreme uslovljava usporenu aktivnost štetočina, pa ne treba dodavati insekticide.

Zaštita koštičavog voća [28.04.2016]

Nastavlja se nestabilno vreme sa čestim periodima vlaženja. Iako su relativno niske temperature, za očekivati je da će se stvoriti uslovi za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina Carpophylla). Preporuka je da se ponovi tretman u slučaju da je prošlo više od 5 dana od prethodnog. Primentiti iste preparate kao što je to dato u preporuci od 21.04.2016 za višnju i trešnju   , za šljivu, za breskvu. 

Hladne noći uslovljavaju usporen u aktivnost štetočina, pa ne treba dodavati insekticide.

Zaštita višnje i trešnje [21.04.2016]

Predviđa se nestabilno vreme početkom sledeće nedelje. Za očekivati je da će se stvoriti uslovi za infekcije od prouzrokovača kozičavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jappi). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpan 50 0.3% ili Dithane 0,3%i slično. Ako pre tretmana list bude vlažan duže od 10 sati dodati i Folicur 250 EW/Orius 0,1% ili Score/Scooter 0,025%.

Ako ima lisnih vašiju primentiti Kestrel i slično u koncentraciji od 0,05%. 

Najava mraza, opasnost po voće [20.04.2016]

U narednom periodu meteorolozi predviđaju  pojavu mraza. U slučaju da se prognoza obistini u voću treba uraditi tretman ... aminokiselinama:  Isabion 2 l/ha, Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, radi što boljeg i bržeg oporavka voćki od stresnih uslova.

Poboljšanje zametanja plodova koštičavog voća [06.04.2016]

Jako toplo i sušno vreme praćeno toplim vetrovima ne pogoduje oprašivanju voća. Koštičavo voće, prvenstveno šljive i višnje koje se nalaze u drugoj polovini cvetanja tretirati sa...  NUTRI BS-95 1-1,5 l/ha  radi poboljšanja zametanja plodova i pri tome u tretman ne bi bilo loše dodati... Isabion 2 l/ha ili Delfan plus 1-2 l/ha ili Nutriamino plus 1-1,5 l/ha, a još bolje bi bilo dodati sredstvo na bazi ekstrakta  morskih algi Wuxal Ascofol 0,2%, zbog nepovoljnih vremenskih prilika ( topli dani-hladne noći) .

Monilija, Rogač, oplodnja višnja, trešnja i šljiva [03.04.2016]

Počelo cvetanje ili je pun cvet višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (9,10.april), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje sreda, četvrtak 6,7.april)

sa preparatima na bazi kaptana (MERPAN i slično 3kg/ha) ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

Pošto nisu najpovoljniji uslovi za oplodnju (hladne noći, topao, suv, vetrovit dan) preporučljivo je da se dodaju i preparati na bazi aminokiselina (Nutriamino plus, Delfan, Isabion i slično 2 lit/ha) ili još bolje na bazi morskih algi (Wuksal Ascofol, Phylgreen...) odnosno na bazi kafeične i cihlorične kiseline. Tretman ponoviti nakon 3-5 dana (u drugoj polovini cvetanja).  

Zaštita šljive, višnje i trešnje od šupljivkavosti lista i bakterija [16.03.2016]

      U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obavi tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest u dozi od 0,3 %

Savetovanje voćara u Belom Manastiru, Baranja, Hrvatska [25.02.2016]

    Hrvatska voćarska zajednica i Savetodavna služba u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Poljoprivrednim institutom Osijek, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Institutom za jadranske kulture i melioraciju krša – Split, Zagrebačkom udrugom voćara i Klasterom Slavonska jabuka organizuje:  11. naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Patria" u Belom Manastiru od 03. do 05. marta 2016. na temu: "Voćarstvo i implementacija mera ruralnog razvoja u Republici Hrvatskoj"

Program rada (pdf)

Kotizacija iznosi 200 kuna, što je oko 3200 dinara ili oko 25 evra.

Nabavka klopki za insekte (feromonske, mirisne i obojene) [10.02.2016]

     U toku je poručivanje klopki za insekte. Spisak vrsta za koje se mogu naručiti feromonske, mirisne ili obojene klopke nalazi se na adresi http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm .

      Novo u ponudi je mirisna klopka za kukuruznog plamenca. U pitanju je mirisni hranidbeni mamak, a više o njemu možete pročitati ako kliknete ovde. 

     Ukoliko koristite metodu ometanja parenja radi kontrole jabučnog smotavca u prilici smo da Vam ponudimo mirisne hranidbene mamke koji prate brojnost jabučnog smotavca i u uslovima velike koncentracije feromona za ometanje parenja.

     Da bi ste osigurali potrebnu količinu klopki za insekte za 2016. godinu, molim Vas da se javite do 16 februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili telefon 063326772 Dragan

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [03.02.2016]

Nastavlja se "mekana" zima, sa učestalim maglama i dugim periodima vlaženja, pa je i povećan rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Sto ga je preporučljivo da se ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom kako je to preporučeno u obaveštenju od 23.12.2015.

Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do ponedeljka 8. februara.

IV Savetovanje voćara Republike Srpske [24.01.2016]

Udruženje voćara Republike Srpske dana 30.01.2016. godine u sali Kulturnog centra Gradiška , sa početkom u 10 časova organizuje Četvrto savjetovanje voćara Republike Srpske

 

Savetovanje se odžava pod motom “ Udruživanje voćara-realnost i izazov “

 

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [23.12.2015]

Usled "mekane" zime, učestalih magli, jakih rosa i dugih perioda vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakvi blagi i vlažni zimski periodi, stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi na ublažavanju rizika, je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do nedelje 27. decembra.

Plavo prskanje voća i krečenje stabala [15.11.2015]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Pojava dudovca u 2015. godini i prognoza pojave za proleće 2016. godine [30.10.2015]

Dudovac je tokom 2015. godine bio malobrojan. U Čelarevu nije uhvaćen ni jedan primerak, što se tokom osam godina praćenja brojnosti nije desilo! U Somboru je zabeleženo 17 primeraka ove godine, a prosečna brojnost je 285 leptira! Zabeležena su samo četiri pojedinačna primerka prve generacije u periodu od 06. do 13. maja. Druga generacija je bila prisutna sa 13 primeraka. Svu su zabeleženi u periodu od 11 do 21. jula. Za jednu noć zabeleženo je najviše četiri primerka, 19. jula 2015. godine. Na grafikonu se vidi da su leptiri bili prisutni samo na početku prosečnog leta prve generacije, a da je kasniji let izostao, što se možda može pripisati nadprosečno visokim padavinama u maju. Druga generacija se pojavila takođe samo na početku prosečne pojave leptira. Za Sombor se može izračunati koeficijent generacije po Mészáros-u i on iznosi 2,25. Na osnovu koeficijenta generacije saopštava se pozitivna prognoza za 2016. godinu. Znači da će brojnost prve generacije biti veća nego ove godine, ali obzirom na veoma nisku brojnost, prva generacija dudovca neće moće da pravi ekonomski značajne štete u proleće 2016. godine.

Meteorološki podaci tokom vegetacije u 2015. godini [23.10.2015]

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 OC, maj za 0,9 OC, jun za 0,7 OC, avgust za čak 2,5 OC i septembar za čak 2,8 OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

Pojava druge generacije dudovca [27.07.2015]

      Preporuka je da se u periodu od 28. jula do 05. avgusta pregledaju zasadi oraha, kajsije, trešnje i višnje. Ukoliko se uoče zapredci, najbolje je pojedinačne listove mehanički ukloniti. Ukoliko je brojnost 3 do 5 zapredka po orahu, preporučuje se suzbijanje u periodu od 05. do 07. avgusta preparatima Karate zeon 2 dL/ha ili Bifenicus 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha ili Decis 5 dL/ha. Verovatnoća da će biti potrebno suzbijanje dudovca je mala, jer i brojnost leptira je mala.

Bolestii štetočine višnje i trešnje nakon berbe [11.07.2015]

U pojedinim zasadima višanja i trešanja je primećeno prisustvo eriofidne grinje (Aculus fockeui). Pošto se radi o izuzetno sitnim štetočinama, potrebu za tretiranjem najbolje da odluči stručno lice. Takodje treba obratiti pažnju na prouzrokovača kozičavosti lišća (Blumerella jappi). Poslednjih nedelja je u mnogim lokalitetima bilo uslova za infekcije. U oba slučaja postoji opasnost od defolijacije tokom avgusta meseca.

- Ako ima simptoma oboljenja preporučuje se tretiranje sa preparatima na bazi dodina 2x u razmaku od 10-12 dana, ako nema simptoma ne treba raditi tretmane.

- Ako treba da se suzbiju grinje primeniti Masai 0,05%, ili Vertimec ili Vertigo ili Invert ... 0,1%+ okvašivač ili preparate na bazi fenpiroksimata, fenazakvina ili piridabena. 

Tretmane raditi samo u zasadima i na sortama gde je završena berba.

Štetočine i bolesti višnje pred berbu [03.06.2015]

Vrlo je intenzivan let višnjine muve. Sorte višanja/trešanje koje se neće brati narednih 15-20 dana, a gde je ranijih godina bio problem sa crvljivošću plodova, tretirati sa Decis 0,05% ili Kestrel 0,025%. Karenca ovih preparata je 14 dana.

Period suvog vremena se nastavlja, pa je nizak rizik od prouzrokovača truleži plodova, pa nije potrebno da se radi nikakvi tretmani. 

U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova i ako je cilj koncentrisano zrenje tj. berba dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. A ako je cilj razvučena berba primeniti Calcinit 0,5% i slično.. 

Strogo se pridržavati karence preparata i vremena berbe.

Bolesti višnje i trešnje pred berbu [25.05.2015]

Obilne padavine tokom proteklih dana su stvorili uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća, ali i prouzrokovača truleži plodova u zrenju. Preporuka je da se čim vreme dozvoli uradi tretmani:

1. sorte koje se neće brati u narednih 20 dana tretirati sa CHORUS 0.05% ili CIPRODEX 0.07% ili SIGNUM 0.1%. Karenca je 14 dana.

2. sorte koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa BACILLOMIX SPECIJAL 1% ili NUTRI BIOCLEAN 0.2%. Tretman ponoviti za 5 dana.

 U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova i ako je cilj koncentrisano zrenje tj. berba dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. A ako je cilj razvučena berba primeniti Calcinit 0,5% i slično. Karenca je 10 dana. 

Folijarna prihrana Višnja,Trešnja,Breskva,Nektarina [19.05.2015]

Radi što bolje razvijenih plodova i za njihov kvalitet (čvrstinu,boju,šećere...) preporučujemo 

CALITECH 5 lit/ha      (* Cao24%,N16%,Mg=3,4% + Fe,Mm,Cu,Mo,Zn,B) 

i Lithovit forte u razmaku od 10-14 dana u dozi od 1,5 kg/ha       (* CaO45%,MgCO3 8,7%,SiO2 7,4% + Fe) 

 

Bolesti i štetočine višnje i trešnje [15.05.2015]

Unazad dva dana padavine u pojedinim regionima su stvorili uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi). A trešnjina/višnjina muva je počela svoj let.  

Preporuka je da se na lokalitetima gde je u protekla dva dana bilo kiše što pre uradi tretman sa preparatima na bazi tebukonazola (Orius, Folicur i slično 0,1%).

Gde je ranijih godina bio problem sa crvljivošću plodova, protiv višnjine muve dodati i Decis 0,05%. Karenca ovih preparata je 21 dan.

Sorte trešnje eventualno višnje koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa Ekstrasol ili Bacillomix specijal 1%. Karenca je 7 dana. 

U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova i ako je cilj koncentrisano zrenje tj. berba dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. A ako je cilj razvučena berba primeniti Calcinit 0,5% i slično.. 

 

Bolesti višnje i trešnje [04.05.2015]

Tokom vikenda je došlo do infekcije od prouzrokovača kozičavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jappi). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Dithane0,3% ili Mankosav 80 0,2% ili Merpan 50 0.3% i slično uz dodatak Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% ili Scooter ili Different ili Score 0,03%.

Kozičavosti lista višnje i trešnje [26.04.2015]

Predviđa se nestabilno vreme tokom sledeće nedelje. Za očekivati je da će se stvoriti uslovi za infekcije od prouzrokovača kozičavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jappi). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Bravo 0,25% ili Odeon 0,2% ili Merpan 50 0.3% ili Dithane 0,3%i slično. Ako pre tretmana list bude vlažan duže od 5 sati dodati i Folicur 250 EW/Orius 0,1% ili Score/Scooter 0,025%.

Ako ima lisnih vašiju primentiti Kestrel i slično u koncentraciji od 0,05%. 

Ishrana Kajsije, Višnje u cvetanju [15.04.2015]

U fazi cvetanja / precvetavanja višnje, šljive, kajsije preporučujemo folijarnu prihranu na bazi bora i aminokiselina. 

Kao važan element u oplodnji - Bor, preprouzčujemo preparat FoliarelBor, ( 21% Bora) 1 kg /ha  ili Foliarel Flussig (10,9 % Bora) 2 lit/ha u kombinaciji sa Delfanom 1,5 l/ha 

 

Monilija višnje, trešnje i šljive i rogač šljive [14.04.2015]

U periodu 9-12.april u svim regionima Srbije počelo cvetanje višanja, trešanja i šljiva. Suvo vreme dosada nije stvorilo uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja grana i cvetova (Monilia spp.). Kiša se očekuje tek krajem ove nedelje (u subotu 18.aprila), kada bi mogli da se stvore uslovi za infekciju.  

Preporuka je:

Da se uradi tretman pre najavljene kiše (najbolje četvrtak ili petak 16,17.april)

u šljivi sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.3 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ovaj tretman ujedno štiti od prouzrokovača rogača šljive (Taphrina pruni)

u višnji i trešnji sa CIPRODEX 0.7lit/ha ili CHORUS 0.5 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili preparatima na bazi iprodiona ili prosimidona ili vinklozorina

"Plavo" prskanje šljive, višnje i trešnje [25.03.2015]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. U periodu 25-28.mart najavljuju padavine. Stoga se preporučuje tretman preparatima Koccide, Neoram, Nordox, Everest... Primeniti doze iz uputstva za upotrebu. Tretmane uraditi do srede 25.marta.

Ponovni tretman sa bakrom koštičavog voća [20.01.2015]

Usled "mekane" zime, učestalih padavina i dugotrajnih vlaženja, povećan je rizik od infekcija prouzrokovača oboljenja kore i drvenastog dela voćaka, na svim koštičavim voćnim vrstama. Posebno su podložni infekcijama zasadi kajsije, breskve i trešnje, a u manjoj meri šljiva i višnja. Ovi patogeni se karakteristišu vrlo sporim razvojem, prvi simptomi (listanje kore, spljošćavanje delova debla, delimično sušenje grana...) se javljaju nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, polako ali sigurno dovode do skraćivanja eksploatacionog veka voćnjaka i direktno utiču na renatbilnost gajenja. Ovakve zime koje su blage i vlažne, a ispresecane naglim zahlađenjima stvaraju idealne preduslove za ostvarivanje infekcije ove grupe patogena. Ono što se može uraditi je da se periodično tokom zime, primenjuju preparati na bazi bakra.

Sredstva primeniti u koncentracijama/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Trenutno bi najbolje bilo primeniti bakar do petka 23. januara.

Feromoni i feromonske klopke [12.01.2015]

       Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto: voćnjak, plastenik ili skladište je najbolje postaviti po dve klopke za jednu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su vrlo osetljive i ukoliko nema ulovljenih insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali.

            Savremeni insekticidi  moraju da se upotrebljavaju u tačno određenom stadijumu insekata. Feromoni predstavalju odličan alat za određivanje potrebe upotrebe insekticida i  pravog vremena upotrebe insekticida.

             Ukoliko želite da Vam obezbedimo feromone za 2015. godnu, kontaktirajte nas do 14. februara. Više podataka o klopkama naći ćete na sajtu firme Agroprotekt

Savetovanje o unapređenju proizvodnje kruške i dunje [05.12.2014]

     Poljoprivredni fakultet, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo hortikulturu i pejsažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine organizuju 13. decembra 2014. godine Savetovanje o unapređenju proizvodnje kruške i dunje.

Program savetovanja:

8.30 do 9.30 okupljanje učesnika, obilazak mini sajma u holu fakulteta

9.30 svečano otvaranje

10.00 Keserović: Stanje i perspektive proizvodnje kruške

10.20 Faedi: Savremene sorte kruške i ciljevi oplemenjivanja kruške

11.20 Diskusija i pauza

11.50 Nikolić: Stanje i perspektive proizvodnje dunje

12.10 Giori: Izbor podloga i uzgojnih podloga za savremene zasade kruške

13.10 Diskusija i pauza

13.40 Foro Reco: Pakams trijumf - vrhunska a zanemarena sorta kruške

14.00 Injac: Suzbijanje kruškine buve

Prisustvo je besplatno, a ko želi može se učlaniti u Društvo voćara Vojvodine

Jesenje plavo prskanje i krečenje stabala koštičavog voća [30.10.2014]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali šljive i višnje/trešnje). 

Nastavlja se intenzivna aktivnost poljskih glodara [30.10.2014]

Nastavlja se intenzivna aktivnost poljskih glodara. Iako je u odnosu na letnje mesece došlo do blagog smanjenja brojnosti i dalje na dosta parcela im je aktivnost prilično visoka. Najviše su prisutni na lucerništima i na strništima koja se nisu obrađivala u poslednja 3 meseca i na zelenim površinama sa travnom vegetacijom oko obradivih parcela. Sa ovih površina se masovno sele u okolne novo posejane useve uljane repice i strnih žita.

Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta, kao i periferni delovi parcela uz neobrađivane zelene površine periodično pregledaju i po potrebi uradi suzbijanje sitnih glodara. Suzbijanje raditi isključivo sa mamcima za suzbijanje glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja. Najefikasniji su mamci na bazi cinkfosfida. Takođe se mogu upotrebiti i mamci u vidu pšeničnih zrna na bazi bromadiolona, hlorfacinona ili na bazi natrijum selenita. Ako se upotrebljavaju mamci na bazi blokova, peleta i sl. mogu se upotrebiti samo parafinizirani mamci.

Takođe i zasadima voća stalno nadgledati stanje, i ako se konstatuje 10 rupa/100 metara dužnih reda treba pristupiti trovanju.

Više detalja možete naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Pojava glodara u polju [23.07.2014]

     Brojnost sitnih glodara u polju je jako velika. Žetvom pšenice i njihovom obradom, došlo je do masovnog seljenja miševa u sve okolne useve. Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta pregledaju i po potrebi se uradi suzbijanje sitnih glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja, a preporučuje se upotreba: cinkfosfid, bromadiolon, hlorfacinon ili mamaka na bazi natrijum selenita.

Počeo let druge generacije dudovca [20.07.2014]

     Počeo je let leptira druge generacije dudovca, čije gusenice se hrane na velikom broju samoniklih i gajenih biljnih vrsta. Obzirom na veoma nisku brojnost leptira prve generacije, ne očekuju se značajnije štete druge generacije gusenica dudovca. Ukoliko dođe do značajnije pojave, biće objavljeno upozorenje i dati optimalni rokovi i sredstva suzbijanja.

Eriofidne grinje i oboljenja višnje i trešnje [17.07.2014]

U pojedinim zasadima višanja i trešanja je primećeno prisustvo eriofidne grinje (Aculus fockeui). Pošto se radi o izuzetno sitnim štetočinama, potrebu za tretiranjem najbolje da odluči stručno lice. Takodje treba obratiti pažnju na prouzrokovača kozičavosti lišća (Blumerella jappi). Poslednjih dana je u mnogim lokalitetima bilo uslova za infekcije. U oba slučaja postoji opasnost od defolijacije tokom avgusta meseca.

- Ako ima simptoma oboljenja preporučuje se tretiranje sa preparatima na bazi dodina 2x u razmaku od 10-12 dana, ako nema simptoma oboljenja jedan tretman je dovoljan u narednih 2-3 dana.

- Ako treba da se suzbiju grinje primeniti Masai 0,05%, ili Vertimec ili Vertigo 0,1%+ okvašivač ili preparate na bazi fenpiroksimata, fenazakvina ili piridabena. 

Tretmane raditi samo u zasadima i na sortama gde je završena berba.

Bolesti višnje i trešnje pred berbu [28.05.2014]

Kiše tokom proteklih dana i dalje stvoraju uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća, ali i prouzrokovača truleži plodova u zrenju. Preporuka je da se čim vreme dozvoli uradi tretman sa:

1. EKSTRASOL 1% ili NUTRI BIOCLEAN 0.2%. Karenca je 1 dan.

 U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. Karenca je 10 dana. 

Rekultivacija poplavljenih obradivih površina [18.05.2014]

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

  1. da se što pre odvede voda sa parcele 
  2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
  3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

  1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
  2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
    1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
    2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
    3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

 

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

  1. Što pre se osloboditi vode
  2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
  3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
  4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
  5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
  6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

Bolesti višnje i trešnje pred berbu [17.05.2014]

Obilne padavine tokom proteklih dana su stvorili uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća, ali i prouzrokovača truleži plodova u zrenju. Preporuka je da se čim vreme dozvoli uradi tretmani:

1. sorte koje se neće brati u narednih 20 dana tretirati sa CHORUS 0.05% ili CIPRODEX 0.07% ili SIGNUM 0.1%. Karenca je 14 dana.

2. sorte koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa EKSTRASOL 1% ili NUTRI BIOCLEAN 0.2%. Karenca je 1 dan.

 U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova i ako je cilj koncentrisano zrenje tj. berba dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. A ako je cilj razvučena berba primeniti Calcinit 0,5% i slično. Karenca je 10 dana. 

Ospičavost lišća, višnjina muva i priprema za berbu [10.05.2014]

Najavljene padavine  tokom sledeće nedelje, će verovatno stvoriti uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi) u svim reginoma Srbije. Preporuka je da se u ponedeljak (12.maj) uradi tretman sa Dithanom ili Merpanom 50 0.3% ili Bravo 0,25% ili Odeon 2%. U cilju povećanja otpornosti na pucanje plodova i ako je cilj koncentrisano zrenje tj. berba dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. A ako je cilj razvučena berba primeniti Calcinit 0,5% i slično. Karenca je 21 dan. Sorte trešnje eventualno višnje koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa Ekstrasol 1%. Karenca je 7 dana. 

 Protiv višnjine muve dodati Kestrel 0,04% i slično.

Bolesti višnje i trešnje [03.05.2014]

Učestale padavine stvorile su u nekoliko navrata uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi) u svim reginoma Srbije. Preporuka je da se čim se ukaže prilika ponovi tretman protiv ospičavosti lista kao što je to preporučeno 23.04.2014. Karenca je 21 dan. Sorte trešnje eventualno višnje koje će se brati u narednih 20 dana tretirati sa Ekstrasol 1%, a možete dodati i Calitech ili Nutri Calcium i slično. Karenca je 7 dana. 

Ishrana breskve, kajsije i šljive [28.04.2014]

U periodu intenzivnog rasta i razvoja ploda koštičavog voća preporučujemo folijarnu prihranu ovih voćnih vrsta sa preparatima koji sadrže mikroelemente, kalcijum i preparate na bazi aminokiselina.

Preporuka :   Calitech 4 lit/ha + Delfan Plus 1 lit/ha ili Isabion 1 lit/ha  

                    Lithovit forte 1,5 kg/ha na svakih 15 dana  

 

Ospičavost lista višnje i trešnje [23.04.2014]

Tokom jučeršnjeg dana (22.april) na lokalitetima gde je vlaženje lišća bilo duže od 8 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3% ili Bravo 0,25% ili Odeon 2%.
Ako ima lisnih vašiju dodati i Decis 2,5 EC 0,04% ili Kestrel ili Actara 0,04%.

Oboljenja breskve, kajsije i višnje [15.04.2014]

Kišoviti period koji je počeo stvori će uslove za infekcije od prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophylla) na breskvi i kajsiji. A na višnji i trešnji doći će do infekcije kozičavosti lista (Blumereilla jappii). Usled hladnog vremena izbor efikasnih sredstava je ograničen, pa je preporuka da se što pre uradi tretman sa Delanom 0,1% ili preparatima na bazi dodina.

Rutava buba 2 - Epicometis (Tropinota) hirta [31.03.2014]

Nakon ishrane koja traje desetak dana, polažu tridesetak jaja u zemlju ili najradije ispod biljnih ostataka. Stadijum jaje traje 10 do 20 dana. Za svoj razvoj traži relativnu vlažnost između 20 i 60%. Larve su grčice i žive u zemlji hraneći se biljnim ostacima u raspadanju i sitnim korenovima. Pojedu malu količinu hrane, pa u poređenju sa drugim vrstama grčica prave beznačajna oštećenja na korenu. Razvoj larve traje dva do tri meseca. Lutka je u zemlji, a odrasla rutava buba čeka u komorici u zemljištu naredno proleće.

            Praćenje pojave rutave bube može da se obavi vizuelnim pregledima, metodom otresanja  i postavljanjem mirisnih klopki. Bube se javljaju najpre na rubnim redovima, pa na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja. Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u klopke. Atraktanti se mogu praviti i tako što se otopi Negro ili Bronhi bombon jedan na 5 litara vode. Ovakav rastvor se postavlja u bele ili plave posude koje se kače po voćnjaku. Posude se ponekad moraju prazniti svakodnevno, a najveći broj se mora postaviti na rubnim delovima voćnjaka. Na stablima jabuke na M9 podlozi se postavi 5 do 10 posuda zapremine 2 dL ili 3 do 5 posuda zapremine pola litre. Kod jagoda se na svakih jedan do dva metra treba postaviti po jedna klopka sa mirisnim mamkom.

            Postavljanje zaštitinih mreža na manjim površinama sprečava oštećenja od rutave bube, pa se treba na vreme opremiti mrežama, ali tada treba nabaviti gajene bumbare da vrše oplodnju gajene biljke.

Hemijsko suzbijanje se nije pokazalo dovoljno efikasno, jer insekti dolaze svakodnevno na biljke u cvetanju, a rezidualno dejstvo nije dovoljno da ubije rutavu bubu. Takođe primena insekticida u cvetanju će ubiti pčele ili će ih oterati, pa opet neće doći do oplodnje. Zato između gubitka roda usled oštećenja od rutave bube i gubitka roda zbog nedostatka oprašivača, treba odabrati masovno izlovljavanje rutave bube.

     Nastavak  Radi smanjenja problema sa rutavom bubom u narednoj godini u poljima se preporučuje pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. Ova mesta se pripreme tako da se zemljište pokrije tankom količinom sena. Plitko se prekopa zemljište, kako bi se to seno pomešalo sa zemljom, a zatim se pokrije sa novom tankom količinom sena. Ta mesta treba zaliti i držati blago vlažna. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida. Preporučuje se u 10L vode rastovriti 6mL insekticida Pyrinex i taj rastvor potrošiti na metar kvadratni. Na ovaj način se smanjuje brojnost rutave bube za narednu godinu.

Rutava buba 1 - Epicometis (Tropinosta) hirta [29.03.2014]

Počela je masovna pojava rutave bube, da bi mogli da joj se suprotstvaimo, potrebno je da o njoj nešto i naučimo...

      Rutava buba je oduvek bila prisutna kod nas. Javljala se sporadično, i gotovo nikada nije bilo potrebe da se radi njeno suzbijanje. Kada je učinjen pokušaj da se uljana repica vrati na naše njive, izgleda da je jedino poremećena ravnoteža u brojnosti rutave bube. Posle nekoliko godina gajenja repice, rutava buba kao da se pranamnožila i od tada počinje da pravi štete na svim biljkama koje cvetaju (jagode, jabuke, pšenica, dunje, borovnice, uljana repica...), a i na onima koje pri gajenju ne cvetaju (crni luk na primer).

Kakav je njen ciklus razvoja? Rutava buba ima jednu generaciju godišnje. Odrasla rutava buba prezimi u zemlji na 3 do 10 cm dubine. Iz zemlje počinje da izlazi rano u proleće. Sa mesta prezimljavanja se kreće u pravcu biljaka u cvetanju, jer se naradije hrane cvetovima. U rano proleće se uglavnom zadržavaju na cvetovima maslačka i podbela, koji imaju intenzivno žuti cvet. Kasnije se sele na uljanu repicu, a onda i na jagode i jabuke... Na malim parcelama uljane repice mogu da naprave podpnu štetu. Na velikim parcelama oštećuju samo rubne zone, dok veći deo parcele normalno plodonosi.

Posebno velike štete prave u voćnjacima koji su usamljeni i okruženi livadama ili ratarskim površinama. Voće naseljavaju kada počne cvetanje. Hrane se svim delovima cveta, tako da podpuno uništavaju rod tamo gde se hrane tučkom. Oštećuju i tek zametnute plodove, koji se deformišu i mogu da posluže jedino za industrijsku preradu, gde je cena mnogo manja.

Pri istoj brojnosti rutave bube: kada je toplo tokom cvetanja, štete su manje. U slučaju hladnijeg vremena, tokom dužeg perioda je prisutan manji broj cvetova, pa su štete mogu da budu podpune. Nastaviće se...

 

Nove infekcije monilije koštičavog voća [25.03.2014]

Jučerašnja kiša je stvorila uslove za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u skoro svim regionima Srbije. Do infekcije je moglo doći u onim zasadima koštičavog voća gde je dužina vlaženja lista/cveta bila duža od 8 sati i gde ima otvorenog cveta. Praktično to znači da je u celoj Srbiji ugrožena kajsija i breskva, a šljiva u regionima južnog Banata, Srema i centralnoj Srbiji, a višnja i trešnja u pojednim lokalitetima centralne Srbije (početak cvetanja).  

Ako tretmani nisu rađeni u predhodna 2 dana, preporuka je, da se najkasnije do srede 26.mart urade tretmani:

1. Breskva i kajsija ponoviti tretmane kako je to napisano u preporuci od 20.03.2014

2. Šljivu tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ...

3. Višnju i trešnju tretirati sa MIRAGE ili OCTAVE 0,5 lit/ha ili CIPRODEX 0,7lit/ha ili CHORUS 0,5kg/ha ili SIGNUM 1kg/ha 

Plavo prskanje višnje, trešnje i šljive [15.03.2014]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Iako se ne najavljuju ozbiljnije padavine u narednih 7 dana ipak se preporučuje tretman sa preparatima na bazi bakra. Tretmane uraditi u naredna 4 dana. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.

Drugo savetovanje voćara Republike Srpske [01.02.2014]

     Udruženje voćara Republike Srpske organizuje II Savjetovanje voćara Republike Srpske u Kulturnom centru Gradiška 8. febraura 2014. godine sa početkom u 10 časova. Program savetovanja je sledeći:

10:00-11:00   Otvaranje Savjetovanja

11:00-11:30     KLASTERI U VOĆARSTVU Prof. dr Miladin M. Ševarlić

11:30-12:00   ISKUSTVA  SA SORTAMA JABUKE, ŠLJIVE I TREŠNJE U SRBIJI Prof. dr Zoran Keserović-

12:00-12:15    Predstavljanje sponzora

12:15-12:45     ISKUSTVA SA NOVIM SORTMA ŠLJIVE I KLONOVIMA OBLAČINSKE VIŠNJE U HRVATSKOJ Krunoslav Dugalić

12:45-13:30     Koktel

13:30-14:00    SISTEMI GAJENJA ŠLJIVE I TREŠNJE-STANJE I PERSPEKTIVE Doc. dr Miljan Cvetković 

14:00-14:15    Predstavljanje sponzora

14:15-14:45    POJAVA I SUZBIJANJE GRINJA U VOĆARSTVU Jovanka Petrović, Marko Injac

14:45-15:00     Predstavljanje sponzora

15:00-15:30     BIOLOŠKI CIKLUS RAZVIĆA I SUZBIJANJA ŽILOGRIZA, MALOG POTKORNJAKA I DRVOTOČCA Marko Injac ,Jovanka Petrović

15:30-16:00     Diskusija

16:00   Zatvaranje Savjetovanja

       Za vše informacija, obratite se na udruzenjevocara@yahoo.com kod g. Dragoja Dojčinovića 

Poručivanje feromona [28.01.2014]

       Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se najveći broj jedinki vrste koju želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Agroupozorenje Vam prikazuje sume efektivnih temperatura čime daje podatak o fazi razvoja, a brojnost vrste u Vašem usevu treba da odredite sami. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađete su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive. Preduzeće Agroprotekt nudi klopke za veliki broj vrsta smotavaca (jabuke, breskve, šljive...), minera (okruglih mina, paradajzovog moljca, krompirovog moljca...), sovica (pamukova, kupusna..), muve (trešnjina...) te obojene lepljive klopke za tripse, belu leptirastu vaš...

     Da bi ste osigurali klopke koje su Vam potrebne tokom ove sezone molimo da se javiti na 063 326 772 ilivajgandd@sbb.rs do 10. februara 2014. godine. Više o ponudi možete naći i nahttp://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm 

 

Savetovanje voćara Gruža 2014 godine [22.01.2014]

     U subotu, 25. januara 2014. u Gruži - Ravni Gaj (sala Siljevac), sa početkom u 10 časova, održaće se treći seminar o savremenoj tehnologiji proizvodnje i iskustvima u voćarstvu, koga organizuje Gruža agrar. Za detaljne informacije se možete obratiti g. Miroslavu Nikoliću iz Gruža agrara na telefon 063 1060 907 ili na miroslav@madeinserbia.in.rs. Program je na slici u prilogu.

 

Oprezno sa zimskom rezidbom [14.01.2014]

Neuobičajeno dugačak period visokih temperatura tokom ove zime, nikako ne pogoduje zimskom mirovanju voćaka. Nažalost i na sreću, i dalja vremenska prognoza ne najavljuje neku ozbiljniju zimu. Dugačka topla jesen takođe nije doprinela da se normalni procesi diferencijacije rodnih pupoljaka odvijaju na uobičajeni način. U ovakvim uslovima sve voćne vrste su posebno podložne oštećenima rodnih elemenata, ali i drvenastog dela stabla, ako nastupe nagli temperaturni padovi ili periodi jako niskih temperatura. Kod koštičavog voća treba imati u vidu i aktivnost patogena kore, koji rade na ovim temperaturama. Osim toga, ako se obistini prognoza, za očekivati je da će vegetacija voćaka početi već oko 1.marta. Čime bi se otvorio jedan jako dugačak period rizika od izmrzavanja usled prolećnih mrazeva.

Ono što sada možemo da učinimo je da odložimo zimsku rezidbu do daljnjeg, a najmanje do 20. februara. Odlaganjem rezidbe, smanjujemo osetljivost rodnih elemenata na stres od niskih temperatura i odlažemo početak vegetacije. Svakako ko je okrečio stabla do sada je jako dobro uradio.

Više detalja na ovu temu možete pročitati i na stranicama Voćarskog portala

Ponovni tretman sa bakarnim preparatima [13.01.2014]

 „Mekana“ zima, ne pogoduje voćnim vrstama, u smislu što ih dovodi u stanje kada su osetljivije na nagle temperaturne padove.  Tako da je rizik od izmrzavanja, posebno rodnih pupoljaka,  jako visok.  Sa druge strane konstantne temperature preko 0°C i učestali periodi magle i dugotrajnog  vlaženja, pogoduju određenom broju prouzrokvača oboljenja.  Pre svega misli se na različite patogene kore i drveta (Pseudomonas, Cytospora cincta...).  U ovom periodu naročito su izloženi napadu patogena koštičave voćne vrste. Podložnost  infekcijama po vrstama je sledeća:  kajsija > breskva > trešnja > višnja > šljiva. A ako je već sada obavljena rezidba, bez obzira koja vrsta je u pitanju rizik od novih infekcija, u takvim zasadima je izuzetno visok.

Preporuka je da se u narednim danima ponovi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Prednost dati preparatima na bazi bakar oksida, oksihlorida ili hidroksida (Neoram, Kocide, Nordox...). Primentiti doze koje su za 30% veće od onih iz uputstva za upotrebu.  Ovaj tretman je obavezan u zasadima gde je već urađena rezidba. Voditi računa da u vreme tretmana temperature budu preko +5°C i voćke suve.   

Pojačava se aktivnost poljskih glodara [18.12.2013]

Primećeno je povećanje brojnosti poljskih glodara.  Stvaranje kolonija je uočeno na usevima ozimih strnina, uljane repice, lucerke ali i u višegodišnjim zasadima (naročito u onima koji su zatravljeni), kao i na pooranim kukuruzištima.  Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju povećava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi  10/100 m2 , a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda obavezno treba pristupiti suzbijanju.  Ali, pošto se u narednih mesec dana očekuje nastavak trenutnog suvog i hladnog vremena, u usevima uljane repice, lucerke i strnina, ako postoji i minimalna aktivnost bilo bi preporučljivo da se pristupi suzbijanju.

Direktno suzbijanje  podrazumeva primenu rodenticida. Nažalost i dalje su najefikasniji rodenticidi mamci na bazi cinkfosfida, pošto deluju trenutno. Ako se tretirana površina nalazi unutar 100 met od vodenih površina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva iz grupe antikoagulanata.  Prednost dati parafirizinarim mamcima, pošto su postojaniji u poljskim uslovima.  Zbog visoke toksičnosti mamaka na divljač, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta.  Međutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu.

Praćenje i suzbijanje glodara nastaviti, pošto sve upućuje da će pojačana aktivnost glodara biti izražena i u narednom periodu.

Savetovanje o unapređenju voćarske proizvodnje [10.12.2013]

     U organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Društva voćara Vojvodine u subotu 14. decembra 2013. godine će se održati Savetovanje o unapređenju proizvodnje koštičavog voća. Okupljanje učesnika traje od 8.30 do 9.30 u Amfiteatru i holu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Program je u prilogu na slici.

Analiza meteoroloških prilika u 2013. godini [06.12.2013]

     Kada se uporede srednje mesečne temperature tokom 2013 godine, sa prosečnim, vidi se da su svi meseci, osim septembra, bili topliji u odnosu na višegodišnji prosek i to: april za 1,3OC, maj za 1,1OC, jun za svega 0,1OC, jul za 1,5OC a avgust za čak 2,4OC!

     Ako se visina padavina tokom 2013. godine uporedi sa višegodišnjim vrednostima, može se zaključiti da je tokom aprila, juna i jula meseca je palo 9, 18 i 48 mm padavina niže od proseka. Tokom maja, avgusta i septembra je palo 68, 9 i 39 padavina više od proseka. Kada se sve ove vrednosti saberu, moglo bi se reći da je palo 40 mm padavina više od proseka! Međutim raspored padavina je bio katastrofalan, posebno u julu i avgustu mesecu, kada su i temperature bile drastično veće u odnosu na višegodišnji prosek.

Grafikon meteoroloških podataka se može videti na slici u prilogu.

 

Tretmani voća bakrom i krečenje stabala [08.11.2013]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod košičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Sredstva primeniti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

Bolesti i štetočine višnje [14.07.2013]

U pojedinim zasadima višanja i trešanja je primećeno prisustvo eriofidne grinje (Aculus fockeui). Potrebu za tretiranjem najbolje da odluči stručno lice. Takodje treba obratiti pažnju na prouzrokovača kozičavosti lišća (Blumerella jappi). Poslednjih dana je u mnogim lokalitetima bilo uslova za infekcije. U oba slučaja postoji opasnost od defolijacije tokom avgusta meseca.

- Ako ima simptoma oboljenja preporučuje se tretiranje sa preparatima na bazi dodina 1-2x u razmaku od 10-12 dana.

- Ako treba da se suzbiju grinje primeniti Masai 0,05%, ili Vertimec ili Vertigo 0,1%+ okvašivač ili preparate na bazi fenpiroksimata, fenazakvina ili piridabena. 

Bolesti i štetočine višnje pred berbu [31.05.2013]

Učestale padavine poslednjih dana stvaraju uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii), ali i od prouzrokovača truleži ploda. Preporuka je da se urade tretmani:

- kod sorata kod kojih berba počinje u prvoj polovini juna, sa Ekstrasol 0.4%. Karenca 3 dana. 

- ako će berba biti posle 15.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15% ili Signum 0.1%. Karenca je 14 dana. Fungicidima dodati i insekticid protiv višnjine/trešnjine muve (Rhagolestis cerasi) - Decis 2.5 EC. Karenca ove kombinacije je 14 dana.


Let prve generacije dudovca Hyphantria cunea [20.05.2013]

    Brojnost leptira dudovca prve generacije je veoma mala. Samo na mestima gde je prošle godine zabeležena povećana brojnost gusenica druge generacije treba obaviti pregled na prisustvo gusenica u periodu od 25 do 30 maja. Potrebe za suzbijanjem verovatno će biti samo na pojedinačnim stablima duda i oraha.

Ospičavost lišća i muva trešnje i višnje [12.05.2013]

U lokalitetima gde je list bio vlažan duže od 8 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii). Ko nije radio tretman fungicidima u predhodnih 4-5 dana, preporuka je da se 14 ili 15.maja, uradi tretman, istovremeno suzbijajući i višnjinu/trešnjinu muvu:

- kod sorata kod kojih berba neće početi pre 10 juna, tretirati sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Odeona 0,2% ili Bravo 0,25%. Karenca ove kombinacije je 21 dan. 

- ako će berba biti između 1-10.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15%. Karenca je 14 dana.

- ako će berba biti pre 1.juna ne tretirati.

Tokom naredne nedelje počeće polaganje jaja višnjine/trešnjine muve (Rhagolestis cerasi). Tretman je potrebno uraditi na svim sortama koje se neće brati u narednih 14 dana. Preparati pogodni za ovu namenu su: Decis 2.5 EC 0,04% ili Kestrel, Actara 0,025% (karenca je 14 dana). 

Nabavka feromona [10.05.2013]

     Ukoliko imate potrebu za feromonskim klopkama, a želite da ih koristite tokom 2013. godine, možete ih naručiti i kupiti. Cenovnik je kao slika u prilogu ili pogledajte na  http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm.

Kod većine vrsta (smotavac jabuke, breskve, čljive, mineri...) je za praćenje na jednom mestu tokom godine potrebno 4 feromona, jer se oni menjaju na 4 do 6 nedelja, 1 delta klopka i 6 do 8 lepljivih ploča.

      Kontakt osoba za naručivanje feromonskih klopki je Dragan 063 326 772. 

Ospičavost lišća trešnje i višnje [03.05.2013]

Tokom 1 i 2.maja  pre svega u regionu Podunavlja (zapadna i južna Bačka, Srem, SMederevo, Grocka...), gde je vlaženje lišća bilo duže od 6 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3% ili Bravo 0,25% ili Odeon 2%.
Ako ima lisnih vašiju dodati i Decis 2,5 EC 0,04% ili Kestrel ili Actara 0,04% (karenca je 14 dana). 

Mala verovatnoća infekcija od Monilije koštičavog voća [22.04.2013]

Period suvog i toplog vremena se nastavlja i u narednih 7 dana. Tako da u velikoj većini lokalteta nema uslova za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.).  Do slabe infekcije može doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, trešnja i šljiva), ali samo na onim lokalitetima gde su jake rose po celu noć. Moguće kiše su najavljene u regionima južne i istočne Srbije za utorak (23.april).

Preporuka za tretiranja u naredna 2 dana:

šljiva i višnja: ako nisu rađeni tretmani do sada, u svim reginoma Srbije uraditi sa MERPAN ILI MANKOGAL 0.3%, bez obrzira da li  se očekuje infekcija ili ne. U lokalitetima gde su jake noćne rose bolje je primeniti  CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

breskva: gde je precvetala nema opasnosti od infekcija Monilije, pa nije potrebno tretirati. Gde cveta uraditi isto kao kod šljive.

Tretmane raditi ISKLJUČIVO predveče i uveče (početi prskanje  najranije 1 sat pred zalazak sunca, a završiti do ponoći), u cilju zaštite polinatora i pčela. Fungicidima je preporučljivo dodati i hraniva i biostimulatore, kako je to dato u obaveštenju od 16.04.2013 .

Folijarna prihrana za cvetanje voća [16.04.2013]

Većina voćaka će uskoro početi da cveta. Da bi pospešili kvalitetno cvetanje i oplodnju, posle preparata Delfam plus ili Isabion ili Velamin24, i Maxflow Zn preporučujemo u jabučastom voću u fazi balona ili počeak cvetanja folijarnu prihranu preparatom Foliarel21%B 1kg/ha, koji sadrži element bitan za razvoj cveta i klijanje polena.

Za koštičavo voće u fazi belih balona preporučujemo ishranu sa Foliarel21%B u kombinaciji sa preparatima Delfan plus ili Isabion ili Vellamin 24 u količini 1 L/ha.

U ovoj fenofazi jabuke i kruške mogu se primenuti zajedno Foliarel21%B 1 lg/ha + Maxflow Zn 1 l/ha.  

Počela aktivnost rutave bube [15.04.2013]

Počela je aktivnost rutave bube (Epicometris hirta), koja može za kratko vreme da napravi katastrofalne štete na biljnim vrstama koje su u fazi cvetanja (voće koje cveta: kruška, jabuka, jagoda, šljiva..., kao i na uljanoj repici). Najveća populacije je prisutna u regionima severne i srednje Bačke i Banata, ali sa stalnom tendencijom širenja i u ostale regione Srbije. Oštećuje cvetne pupove i cvetove, pa izostaje formiranje ploda. Trenutno intenziteti prisustva su niski.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima dežurati u zasadima i usevima koji cvetaju, da bi se navreme uočile štete.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Pojava pipa na voću [11.04.2013]

U mladim voćnim zasadima primećena je pojava lisnih pipa (Phyllobius sp., Peritelus sp., Polydrosus sp...). U kratkom vremenskom periodu mogu napraviti velike štete na mladim pupoljcima, ukoliko se prenamnože.

Preporučujemo tretman tamo gde ima pipa sa: PYRINEX 0.2% ili preparat na bazi aktivne materije fenitrotion. Preporuka je prilikom prskanja tretirati i stabla i zemlju oko mladih voćki.

Plavo prskanje šljive, višnje i trešnje i ublažavanje posledica mraza [29.03.2013]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Pošto se očekuje nestabilno vreme sa učestalim kišama u narednih 10 dana, preporučuje se da se do utorka (02.april) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.

Pošto su zasadi preživeli čak dva mrazna talasa, treba računati da je došlo do izvesnog oštećenja drveta usled niskih temperatura. Preporučuje se bakranom preparatu dodati i neki preparat na bazi alfanaftilsirćetne kiseline (Frigocur ultimate, Dirager 0.3 lit/ha ili neki drugi). Ova sredstva potpomažu regeneraciju sprovodnih snopića, pa mogu deo oštećenog drveta da vrate u život. Ne mogu da oporave izmrzle pupoljke.

Posledice mraza 16 i 17.marta [17.03.2013]

Mraz 16, a naročito 17.marta je opet uzeo svoj danak. U proseku je jačina mraza bila do -5C, ali je u regionima severne Bačke, nizijskim delovima Srema i južne Srbije mereno i do -9.5C. U ovim lokalitetima su konstatovana sledeća oštećenja:

- Kajsija izmzlo je 90-95% cvetnih pupoljaka

- Breskva uzavisnosti od sorte izmrzlo je od 0-95% cvetnih pupoljaka 

- Šljiva stenlej 50% oštećenja, čačanske selekcije 30% izmrzlih pupoljaka

- Višnja do 20% izmrzlo uzavisnosti od sorte

- Jabuka i kruška nisu konstatovana oštećenja

U ostalim regionima gde je jačina mraza bila slabija, proprocijalno su i manje štete.

U cilju smanjenja oštećenja, pre svega drvnog tkiva preporučuje se što pre tretman sa preparatima na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (Frigocur, Dirager...) 0.08-0.1%. A kasnije kada voćke olistaju intenzivnija primena preparata sa aminokiselinama  (Isabion, Vellamin 24, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...)

Moguća oštećenja od mraza na koštičavom voću i jagodama [10.03.2013]

Prema vremenskoj prognozi u jutarnjim časovima 15 i 16. marta, moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije, a najjači u Vojvodni, Pomoravlju i Mačvi (do -6C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Voćne vrste se, u zavisnosti od regiona i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, pa je i njihova osetljivost na mraz različita:

Kajsija je u fazama pucanje pupoljaka- pupoljci otovreni, prva oštećenja nastaju na - 6.5°C 

Breskva je u fazama zelena tačka – početak listanja, prva oštećenja nastaju na -6 do -5°C

Šljiva je u fazami bubrenja pupova, prva oštećenja nastaju na -9°C

Višnja i trešnja su u fazi kraja bubrenja pupova, prva oštećenja nastaju na -5°C

Jabuka je u fazami mirovanja, prva oštećenja nastaju na -9°C

Kruška je u fazi bubrenja pupoljaka, prva oštećenja nastaju na -9°C

Jagoda je u fazi kretanja vegetacije, prva oštećenja nastaju na  -6.5°C

Vinova loza je u fazi  mirovanja, prva oštećenja nastaju na  -10°C

Pošto je predviđen mraz do -6C, potencijalno najugroženije su kajsije, breskve, višnja, trešnja i jagode.    

Moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, ali najefikasnije, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla. Podiže temperaturu u zasadu za 6-8°C.

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino, često niske efiksnosti. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3°C. Podiže temperaturu u zasadu za 1-1.5°C.

- grejači na propan-butan (Frostbuster...) relativno skupo, ali često zadovoljavajuće efikasnosti. Dobro je rešenje za mrazeve do -5°C. . Podiže temperaturu u zasadu za 1.5-2.5°C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je 48 sati , a najkasnije nekoliko sati pred početak mraza. Pruža zaštitu 10 dana, za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Vellamin 24, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...). Osim kod jagode kod ostalih biljni vrsta u ovim  fazama razvoja nema smisla da se primenjuju. 

Kod jagoda za preporuku je da se sa uklanjanjem starog lišća sačeka do 18. marta. Naime i to lišće će doprineti izvesnoj zaštiti od mraza.

8. naučno - stručno savetovanje Hrvatskih voćara [22.02.2013]

      Tokom 1 i 2 marta 2013. godine u Zagrebu u Hotelu Panorama, će biti održano savetovanje sa temom: Mere za razvoj Hrvatskog voćarstva. Detaljan program možete preuzeti na ovoj  adresi http://www.savjetodavna.hr/adminmax/File/vijesti/vijesti2013/vocari_2013.pdf ili pogledajte fotografije u prilogu.

Prvo Savetovanje voćara Republike Srpske [04.02.2013]

 

Udruženje voćara Republike Srpske 01.03. i 02. 03.2013. godine organizuje Prvo savjetovanje voćara Republike Srpske koje će se održati u sali Kulturnog centra Gradiška sa početkom u 10 časova.

Savjetovanju će prisustvovati oko 300 voćara iz cijele Republike Srpske , brojni gosti, te eminentni stručnjaci iz oblasti voćarstva iz Srbije , Hrvatske , Slovenije i Italije koji će održati stručna predavanja.

 Prvo savjetovanje voćara Republike Srpske će obuhvatiti sledeće teme i predavače :

 

 1.      Prilagođavanje tehnologije proizvodnje jabuke nastalim klimatskim promenama

Prof. dr Zoran Keserović i sar.

2.      Savremena tehnologija proizvodnje šljive  - Prof. dr Zoran Keserović i sar.

3.      Prorijeđivanje cvjetova i plodova jabuke u integralnoj i organskoj proizvodnji jabuke

Prof. dr Zoran Keserović i sar.

4.       Značajnije štetočine jabučnjaka i njihovo suzbijanje (Kalifornijska štitasta vaš krvave vaši i jabukinog smotavca Prof. dr Marko Injac

5.       Kakvoća voćnih sadnica - Dr Krunoslav Dugalić

6.       Voćarska zadruga – model održivosti porodičnih gazdinstava sa voćarskom proizvodnjom  - Prof. dr Miladin M. Ševarlić

7.      Važnost prognozne službe za zaštitu bilja u razvoju međimurskog voćarstva - Mr. Milorad Šubić

8.      Skladištenje jabuke u uslovima ekstremne suše - Prof. dr. Boris Pašalić

9.      Sortna kompozicija i biološka osnova prorjeđivanja plodova jabuka - Prof. dr. Nikola Mičić

10.   Najznačajnije bakterioze jabučastih voćaka i integralne mjere za njihovo suzbijanje - Prof. dr. Vojislav Trkulja

11.  Savremeni aspekti prognoze pojave štetnih organizama u biljnoj proizvodnji  – Prognoza Venturia inaequalis - Dr Goran Aleksić

12.    Upotreba herbicida u prostoru reda voćnjaka - Prof. dr. Siniša Mitrić

13.  Organska proizvodnja voća - Milutin Misimović – dipl.ing-master

14.   Određivanje optimalnog momenta za berbu jabučastog voća – destruktivne i nedestruktivne metode -Prof. dr Janez Hribar

15.  Manje poznati štetni organizmi u nasadima jabuka - Prof. dr. Ivan Ostojić i sar.

16.  Uspješno stvaranje Brenda i osvajanje međunarodnih priznanja - Miro Krnjajić dipl. inž. polj.

17.    Savremena ishrana jabuke - Dr. Dragoja Radanović

18.    Rad privatne savjetodavne službe u BiH - Dipl.ing Slađana Babić – Rađenović

 

 

Obaveštenje o visini preplate za 2013. godinu [11.01.2013]

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

 

Sistem sakupljanja i zbrinjavanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja [03.01.2013]

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

 

Ponovni tretman voća sa bakarnim preparatima [20.12.2012]

Vremenska prognoza za naredne dve nedelje predviđa relativno toplo vreme preko dana i temperature oko 0 C preko noći. Predhodni periodi sa padavinama su sprali depozit eventualnih ranijih bakarnih tretmana. A trenutni vremenski uslovi pogoduju patogenima koji infekcije rade preko drvenastih delova voćaka. Te infekcije se dešavaju preko povreda nastalih od niskih temperatura, rezidbe ili drugim mehaničkim putem. Nakon infekcije simptomi njihovog delovanja se ispoljavaju tek nakon nekoliko godina, a u velikoj meri mogu da smanje produktivnu sposobnost zasada, kao i njegov eksploatacioni vek. Iz tog razloga preporučljivo bi bilo da se u narednih 7 dana uradi tretman voća sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman se može primeniti kod svog jabučasto i koštičavo voća. Ali je najpreporučljiviji kod koštičavog voća, pre svega kajsije i breskve.  

Bakarane preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu.

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Savetovanje o unapređenju proizvodnje voća [10.12.2012]

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 15. decembra 2012. godine će se održati savetovanje o proizvodnji voća. Okupljanje učesnika počinje u 8.30., otvaranje je u 9.30. Biće održana sledeća predavanja:

10.00 Nova saznanja u tehnologiji proizvodnje jabuke u okviru projekta Apple net 2 - Zoran Keserović

10.15 Ocena pogodnosti sorti jabuke u sistemu ekološke poljoprivrede - Krunoslav Dugalić

11.15 Uzgojni oblici i rezidba jabuke - Nicola Dallabetta

13.10. Prognozna služba za zaštitu bilja u Međimurju 1997-2012 - Milorad Šubić

13.30. Suzbijanje grinja na jabuci - Marija Milenković Kolundžija 

Vreme između predavanja je predviđeno za prezentaciju sponzora.

 

Priprema koštičavog voća za zimu i tretman bakrom [03.11.2012]

 

U zasadima gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Te se i na ovaj način smanjuje njihov infektivni potencijal. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih 

iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg/100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...) je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

 

Festival voća u Tavankutu [15.10.2012]

      U organizaciji Prve kolonije naive u tehnici slame, Osnovne škole Matija Gubec, Hrvatskog kulturno prosvetnog društva Matija Gubec i Voćarskih zadruga Voćko i Voće Tavankut biće odžan II Tavankutski festival voća u subotu 20. oktobra 2012. godine sa početkom u 10 časova. Festival će se održati u Osnovnoj školi Matija Gubec u Donjem Tavankutu. Program festivala 

u  10 sati predavanja

   prof dr Zoran Keserović - Proizvodnja jabuke u 2012 godini, problemi i kako iz prevazići u narednom periodu,

   doc dr Nenad Magazin - Bor u ishrani biljaka

   dipl ing Marija Milenković Kolundžija - Suzbijanje grinja na jabuci

   Avital - Navodnjavanje i prihrana jabuke

u 13 sati  izložba poljoprivrednih proizvoda i rukotvorina

u 14 sati  kulturno zabavni program

 

Kongres voćara i vinogradara Srbije [27.09.2012]

    Univerzitet u Beobradu, Poljoprivredni fakultet i Naučno voćarsko društvo Srbije Čačak, u periodu od 09. do 12. oktobra 2012. godine u Vrnjačkoj Banji organizuju 14 Kongres Voćara i vinogradara Srbije. Sve informacije i program možete pronaći na www.vocivin.com 

Folijarna prihrana koštičavog voća nakon berbe [15.09.2012]

U našim agroklimatrskim uslovima praksa je pokazala da nekoliko hranjivim elemenata mogu biti posebno limitirajući faktor u proizvodnji voća. Na alkalnim zemljištima, u uslovima visoke obezbeđenosti zemljišta fosforom ili kada je često primenjuje nedovoljno zgoreli stajnjak može se javiti problem sa usvajanjem cinka i bora. A ova dva elementa zajedno sa azotom su potrebna u većim količinama odmah po kretanju vegetacije u proleće. Zato se u praksi dobro pokazalo tzv. "djubrenje na rezervu" cinka, bora i azota.

Primena je folijarna sa hranivima koja su bogata ovim elementima. Kao izvor azota najjeftinija je Urea (1kg/100lit vode), ali mogu da posluže i neka druga hraniva (naprim.: Agro N fluid itd). Kao izvor bora mogu da posluže sva folijarna hraniva koja sadrže najmanje 5% Bora (naprim.: Wuksal Boron, Foliarel 21B...), količina primene je 1-2 lit/kg po hektaru. A kao izvor cinka mogu da posluže sva hraniva sa najmanje 5% cinka (Wuksal Zink, Maxflow Zn...), količina primene ista kao i kod bora. Bitno je da je aplikacija urađena dok je još list fiziološki aktivan. U svim koštičavim voćnim vrstama (šljiva, breskva, kajsija, višnja, trešnja) je preporučljivo da se uradi ovaj tretman.

O neophodnosti ove mere u vašem zasadu, preporučujemo da se konsultujete sa vašim stručnjakom za ishranu bilja. 

Pojava prve generacije dudovca [03.06.2012]

     Iako je brojnost leptira manja od prosečne, ovo je najveća brojnost leptira prve generacije u poslednjih 10 godine! U Sremu, i južnom Banatu u periodu od 4 do 6 juna se očekuje početak piljenja gusenica. U Južnoj Bačkoj i srednjem Banatu se piljenje gusenica očekuje u periodu od 5 do 8 juna, a u Severnom Banatu i severnoj Bačkoj se piljenje gusenica oečuje u periodu od 6 do 11. juna. Preporuka je da se u navedenim terminima u zasadima oraha uradi zaštita preparatima Avaunt 2,5dL/ha ili Affirm 2 L/ha ili Coragen 1,5dL/ha. Ili četiri do pet dana nakon navedenih preparata sa Perfekthion 1,5 L/ha ili Decis 0,5 L/ha ili Karate zeon 2 dL/ha. Na šljivi, višnji, breskvi i kajsiji će primena insekticida u narednih 10 dana suzbiti i ovu štetočinu. U okućnicama treba pregledati biljke od 10 do 15 juna i ukloniti litove sa zapredcima ove štetočine.

Bolesti višnje i trešnje [23.05.2012]

Tokom 22.maja u regiona gde je vlaženje lišća trajalo duže od 5 sati, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii). Preporuka je:

- ako će berba biti pre 1.juna ne tretirati. 

- kod sorata kod kojih berba početi između 1-10 juna, da se što pre uradi tretman sa Signum 0.1%. Karenca je 14 dana. 

- ako će berba početi posle 10.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15%. Karenca je 14 dana.

 

Višnjina/trešnjina muva [19.05.2012]

U naredna 3 dana je momenat da se uradi tretman protiv višnjine/trešnjine muve (Rhagolestis cerasi). Tretman je potrebno uraditi na svim sortama koje se neće brati u narednih 14 dana. Preparati pogodni za ovu namenu su: Decis 2.5 EC 0,04% ili Kestrel, Actara 0,025% (karenca je 14 dana) ili Dihin 0,15% (karenca 7 dana). 

Ospičavost lišća višnje i trešnje i višnjina muva [14.05.2012]

U lokalitetima gde je list bio vlažan duže od 18 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii). Pošto se nastavlja nestabilno vreme i u naredna dva dana, preporuka je da se uradi tretman:

- kod sorata kod kojih berba neće početi pre 10 juna, da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Odeona 0,2% ili Bravo 0,25%. Karenca ove kombinacije je 21 dan. 

- ako će berba biti između 1-10.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15%. Karenca je 14 dana.

- ako će berba biti pre 1.juna ne tretirati. 

 Sada je još rano za primenu insekticida za suzbijanje muve, tretman planirati oko 20.maja.

Višnjina/trešnjina muva [08.05.2012]

Počeo je let trešnjine/višnjine muve (Rhagoletis cerasi), u svim regionima Srbije, osim na samom jugu (Niš, Leskovac, Vranje). 
Za sada ne treba preduzimati mere zaštite. Očekivani momenti za suzbijanje će biti u periodu 15-20.maj.

Ospičavost lišća višnje i trešnje [04.05.2012]

Tokom noći (3 na 4.maj)  u regionima gde je vlaženje lišća bilo duže od 9 sati stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3% ili Bravo 0,25% ili Odeon 2%.
 
Ako ima lisnih vašiju dodati i Decis 2,5 EC 0,04% ili Kestrel ili Actara 0,04% (karenca je 14 dana).  

Početak leta leptira dudovca Hyphantria cunea [03.05.2012]

     Početak leta leptira dudovca Hyphantria cunea je zabeležen 3. maja. 2012. godine. U voćnjacima za sada ne treba raditi ništa.

Sušenje cvetova (Monilia) višnje i trešnje [17.04.2012]

U regionima gde je tokom noći i jutranjih sati 17.aprila padala kiša, odnosno list bio vlažan duže od 13 sati, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Do infekcije može doći u svim zasadima gde još ima otvorenog cveta i/ili tretman je rađen pre više od 3 dana.

Preporuka je da se urade tretiranja najkasnije do sutra uveče (18.april) sa:

CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

Tretmane uraditit u svim zasadima, bez obzira da li je bilo izmrzavanja ili ne.  

Sušenje cvetova (Monilia) koštičavog voća [12.04.2012]

U naredih 5 dana (do 17.aprila) očekuje se kišovito vreme, koje će stvoriti uslove za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u svim delovima Srbije. Do infekcije je može doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, trešnja i šljiva).

Preporuka je da se urade tretiranja sutra (13.april) sa:

šljivaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha 

višnjaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

breskva: je precvetala i nema opasnosti od infekcija Monilije, pa nije potrebno tretirati.

Tretmane uraditit u svim zasadima, bez obzira da li je bilo izmrzavanja ili ne.  

Voditi računa o menjanju preparata prema mehanizmu delovanja (naprim kod šljive: ako je za prethodni tretman korišćen Chorus ili Ciprodex, sada primentiti Mirage ili Score). Na ovaj način i vi doprinosite produžavanju upotrebnog života preparata, pošto usporavate pojavu stvaranja otpornosti patogena.  

Sušenje cvetova (Monilia) koštičavog voća [07.04.2012]

Vlaženje tokom noći 6 na 7. april je stvorilo uslove za infekcije prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.), u većini lokaliteta u Srbiji (tamo gde je list bio vlažan najmanje 5 sati). Do infekcije je moglo doći na svim koštičavim voćnim vrstama koje su još u fazi cvetanja (višnja, šljiva i breskva).

Ako niste radili tretman u poslednja 3 dana (od 04.aprila) preporuka je da se urade tretiranja sa:

breskva: CIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona

šljivaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha 

višnjaCIPRODEX 0.7 lit/ha ili CHORUS 0.3kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SCORE/SCOOTER 0.3 lit/ha ili SIGNUM 0.75 kg/ha ili RONILAN 1.5lit/ha ili preparate na bazi iprodiona, karbendazima, tiofant-metila i prosimidona

Tretman uraditi najkasnije u roku od 36 sati od početka vlaženja.

Ponovo preti mraz!!! [06.04.2012]

Prema vremenskoj prognozi u ponedeljak 9 i 10.aprila, u jutranjim časovima moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije.

Sada se voćne vrste nalaze uglavnom u fazama pred cvetanje, cvetanju ili precvetavanju, a osetljivost  na mraz je sledeća:

Kajsija je u fazi precvetavanje, prva oštećenja nastaju na - 2.7C 

Breskva je u fazama cvetanje - precvetavanje, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Šljiva je u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Višnja i trešnja su u fazi pun cvet, prva oštećenja nastaju na -2.2C

Jabuka je u fazi crveni balon, prva oštećenja nastaju na -2,2C

Kruška je u fazi prvi cvetovi otovreni, prva oštećenja nastaju na -2,7C

Jagoda je u fazi pred cvetanje, prva oštećenja nastaju na  -3C

Mraz od 2.aprila je štete napravio uglavnom na cvetovima jabuke (prosečno do 20% oštećenja, uglavnom na Ajdaredu, Jonagold grupi i Zlatnom delišesu). Mere ublažavanja posledica ovog mraza su iste kao što je navedeno u obaveštenju od 31.03.2012    

Sušenje cvetova (Monilia) višnje i trešnje [04.04.2012]

Višnja i trešnja je u regionima Srema, Smedereva u fazi početka cvetanja. A pošto se narednih 5-6dana očekuje kišovito vreme, moguće su infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka je da se pre očekivanih kiša, odnosno sutra (5.april) uradi tretman sa MERPAN 50WP 0.3% ili DITHANE 0.3%. Tretman treba uraditi samo u onim zasadima gde ima otvorenog cveta.  

Moguća opasnost od mraza?!! [31.03.2012]

Prema vremenskoj prognozi u ponedeljak 2.aprila, odmah posle ponoći moguća je pojava mraza. Mraz se očekuje u svim regionima Srbije, a najjači u Pomoravlju (do -2C). Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Voćne vrste se, u zavisnosti od regiona i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja, pa je i njihova osetljivost na mraz različita:

Kajsija je u fazama pun cvet - precvetavanje, prva oštećenja nastaju na - 2.5C 

Breskva je u fazama zeleni pup - početak cvetanja, prva oštećenja nastaju na -6 do -2,5C

Šljiva je u fazama zelena tačka - zeleni pup, prva oštećenja nastaju na -6.5 do -4C

Višnja i trešnja su u fazama zelenog pupa, prva oštećenja nastaju na -3,5C

Jabuka je u fazama mišije uši - crveni balon, prva oštećenja nastaju na -3,5 do -2,5C

Kruška je u fazi zelenog pupa, prva oštećenja nastaju na -4,5C

Jagoda je u fazi intenzivnog formiranja lisne mase, prva oštećenja nastaju na  -5C

Pošto je predviđen mraz do -2C, potencijalno najugroženije su kajsije, breskve (koje su u cvetu) i jabuke (koje su u crvenom balonu).    

Moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je nedelja 1.april (nekoliko sati pre očekivanog mraza). Pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Megafol, Delfan, Fertileader Vital 954...). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do -2C. 

 

 

 

Folijarna primena cinka u voćnjacima [28.03.2012]

Sada na početku vegetacije, u vreme pucanja pupoljaka do pojave cvetnih gronja, je momenat za primenu folijarnih hraniva sa naglašenim cinkom. Ovaj tretman je potreban, pošto u našim zemljišnim i klimatskim okolnostima, postoji stalni manji ili veći manjak ovog mikroelementa. Posebno nedostatak može biti izražen na peskovima i glinušama, ako je pH preko 7.2, ako se đubri sa nezgorelim stajnjakom, ako je povišen sadržaj teških metala i fosfora. Na ovakvim parcelama tretman je neizostavan.

Tretman se posebno preporučuje u zasadima jabuke, kruške, a poželjno je da se urade tremani i u zasadima koštičavog voća, do cvetanja istih.

Za ovaj tretman pogodna su folijarna đubriva koja sadrže najmanje 4-5% cinka (Cinkuran, Fertileader Axis, Nutri Zinc-P, Wuksal  Zinc, Maxflow Zinc...) 

Plavo prskanje šljiva,višanja i trešanja [25.03.2012]

U celoj Srbiji šljiva, višnja i trešnja su u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporučuje se da se do subote (31.mart) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze iz uputstva za upotrebu.
U zasadima u kojim je došlo do oštećenja drveta usled niskih temperatura u februaru, preporučuje se dodati i neki preparat na bazi alfanaftilsirćetne kiseline (Frigocur ultimate, Dirager 0.3 lit/ha ili neki drugi). Ova sredstva potpomažu regeneraciju sprovodnih snopića, pa mogu deo oštećenog drveta da vrate u život. Ne mogu da oporave izmrzle pupoljke. 

Kako videti da li su se smrzli pupoljci? [29.02.2012]

     Veći broj voćara nas je kontaktirao sa pitanjem kako da provere da li su se smrzli pupoljci u njihovom voćnjaku. Najjednostavnije je da se kao na slici preseče pupoljak i pogleda pod lupom. Ukoliko je pupoljak unutra zelen, on se nije smrzao, ukoliko je poprimio braon boju, onda se smrzao. Pupoljak na slici desno je smrznut cvetni pupoljak breskve.

Štete od izmrzavanja i šta raditi?! [28.02.2012]

Prve analize nastalih šteta od jako niskih temperatura, pokazuju da su nastale štete značajne, pre svega na koštičavom voću i vinovoj lozi. Što se tiče izmrzavanja cvetnih pupoljaka, u svim voćarskim regionima ispod 150 metara nadmorske visine situacija je slična:

- kajsija 90-100% izmrzlo

- breskva 80-100% 

- šljiva i višnja do 40%

- trešnja do 50%

- jabuka bez oštećenja ili do 5%

- kruška do 30%

- dunja bez oštećenja

- vinova loza 50-100% (što je bilo iznad snega) 

Na većim nadmorskim visinama štete su za koji procenat manje. Takođe ono što se sada ne može proceniti je stepen oštećenja višegodišnjeg drveta i grana, naročito kod kajsije, breskve i vinove loze (tek kada krene vegetacije videće se štete).

Koje mere se mogu preduzeti?!

Od pomotehničkih mera svakako pre nastavka rezidbe proceniti štete u voćnjaku. Sa rezidbom koštičavog voća sačekati kretanje vegetacije. Ako se utvrdi jače oštećenje drveta treba će praktikovati jaču rezidbu da bi se pospešila regeneracija drvne mase. Ako je došlo samo do oštećenja cvetnih pupoljaka rezati "na rod", odnosno raditi samo blagu rezidbu.

Od hemijskih mera do početka cvetanja za preporuku je primena:

- hormonskih preparata na bazi alfa naftil sirćetne kiseline (ni jedan nije preparat nema registraciju kod nas, ali se mogu nabaviti Firgocur ultimate, Dirager...). Ovi preparati se primenjuju u periodu pucanje pupoljaka - zeleni pup, jednokratno. Pomažu regeneraciju sprovodnih elemenata i kambijalnog tkiva.

- primena preparata sa aminokiselinama, koje imaju "antistres efekat" (Isabion, Fertileader vital 954, Megafol, Delfan...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

- primena preparata na bazi ekstrakta morskih algi, koje sadrže citokinine i auksine (Ascofol...). Primena pred cvetanje, kada već ima zelene mase.

Sve ove mere mogu u nekim slučajevima samo da ublaže nastale štete, i ne treba očekivati čuda od ovih sredstava.  

 

Da li je došlo do izmrzavanja voća?! [12.02.2012]

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim temperaturama. Što se može videti i iz priložene tabele:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  minimum

jabuka

 -25°C

kruška

-25°C (-30°C)

Dunja

-30°C

Šljiva

 -25°C

Breskva

-26°C (-30°C)

Kajsija

-25°C

Trešnja

-28°C

Višnja

-40°C

Orah

-16°C

Lešnik

Do -30°C

Vinova loza

-24°C (okca)

-26°C (lastari)

-30°C (drvo)

Malina

Do -26°C

 

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Sadašnja situacija upućuje da u većini regiona Srbije niske temperature u periodu 8-11.februar nisu trebale da nanesu neku veću štetu jabučastom gajenom voću (jabuka, kruška, dunja). Od koštičavih voćnih vrsta višnja i šljiva bi trebalo da su bez oštećenja prebrodile ovaj period. Manja ili veća oštećenja drveta i pupoljaka mogu se očekivati kod breskve, kajsije i trešnje. Takođe su moguća oštećenja od mraza i u zasadima oraha, kao i izmrzavanje okaca i lastara vinove loze.

Ipak ne ide u prilogu činjenica da je proces kaljenja biljaka bio ometan prvo sušom tokom jeseni, a zatim i golomrazicama (i do -12C) u trećoj dekadi novembra i početkom decembra. Takođe otežavaju faktor je bio neuobičajeno topao januar, koji je takođe smanjio otpornost biljaka na ekstremno niske temperature.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon 20.februara). Potpunu sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba obratiti pažnju u regionima gde su izmerene temperature ispod -25C. Kao što je:

- Smederevska Palanka -28C

- Srem ispod 150 m nadmorske visine (Sr.Mitorvica -26C)

- Srednja Bačka (Nadalj -26C)

- Severozapadna Bačka (Kupusina -25C; Sombor -26C) 

- Severni i srednji Banat (Kikinda -25C; Zrenjanin - 27C)

 Preporuka je da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

Sedmo naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara [05.02.2012]

      Hrvatska voćarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Hrvatske, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Virovitičko-podravskom županijom, gradom Viroviticom, gradom Slatinom i gradom Orahovicom organizuju "7. znanstveno-stručno savjetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim učešćem". Savetovanje će se održati na pustari Višnjica 2. i 3. marta 2012. godine na temu „Prednosti, nedostaci i opasnosti hrvatskog voćarstva ulaskom u Evropsku uniju“. Opširnije...

Obratiti pažnju na poljske glodare [13.11.2011]

Relativno topla i suva jesen, otežana i/ili redukovana obrada sa velikom količinom žetvenih ostataka na površini stvaraju optimalne uslove masovnom umnožavanju poljske voluharice i drugih poljskih glodara.  Sada masovno naseljavaju  tek ponikle useve ozimih strnina ili uljane repice, ali se u sve većem broju nalaze i u višegodišnjim zasadima (naročito u onima koji su zatravljeni).  Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju povećava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, lucerištima i sl. prelazi  10/100 m2 , a u voćnjacima 10/100 metara dužnih reda treba pristupiti trovanju.

Kada govorimo o suzbijanju obično se misli na hemijska sredstva. Međutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se očuva njihov opstanak u agroekosistemu. Što se tiče hemijskih sredstava ima ih veći broj registrovan za ovu namenu. Primenjivati ih samo ako su ostvareni kritični brojevi. Nažalost i dalje je najefikasnije sredstvo mamci na bazi cinkfosfida, pošto deluje trenutno. Zbog njegove visoke toksičnosti na divljač, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po površini zemljišta. Ako se tretirana površina nalazi unutar 100 met od vodenih površina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva antikoagulante.

Praćenje i suzbijanje glodara nastaviti i u narednom periodu, pošto sigurno jedan tretman neće biti dovoljan.

Krečenje stabala i "plavo" prskanje koštičavog voća [29.10.2011]

Mera koja može pomoći u ublažavanju posledica temperaturnih oscilacija tokom zime i ranog proleća je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve te šljive i višnje). 

Kada otpadne oko 70% lisne mase zasade koštičavog voća bi trebalo obavezno tretirati  sa nekim bakarnim preparatom. Tretman ne raditi pre nego što otpadne najmanje 70% lisne mase, pošto su tretmani usmereni protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u kori i drvetu). Ovi tretmani, samo smanjuju infektivni potencijal. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tačne doze,  za neke preparate su date u tabeli:

 preparat doza na 100 lit
 NEORAM0.8 kg 
CUPROCAFFARO0.5 kg 
KOCIDE

0.55 kg

VEKTAFID R

2-3 lit  ...

 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne.

Analiza pojave dudovca (Hyphantria cunea) u 2011. godine [22.10.2011]

      Prva generacija leptira je počela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najduže u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u Čelarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski Šančevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almaši i sar., 1997).

            Druga generacija je počela da leti istovremeno u Somboru i Čelarevu 13. jula. Najveća brojnost je registrovana odmah po pojavi već od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u Čelarevu 14. jula (devet leptira za noć). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraćim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u Čelarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za Novi Sad (Almaši i sar. 1997) bila nešto ranije najbrojnija.

            Ukupna broj leptira dudovca uhvaćen tokom cele godine za Sombor je 46. Ako se on uporedi sa višegodišnjom srednjom vrednošću za Sombor od 1980. do 2004. godine (Vajgand, 1999. i Vajgand i sar., 2008.) koji iznosi 390 vidi se da je on mnogostruko manji. Međutim ako se uporedi sa podacima za Sombor za poslednjih pet godina (Vajgand i sar., 2008; Vajgand, 2008; Vajgand, 2009; Vajgand, 2010a i Vajgand, 2010b) vidi se da je on dvostruko veći. Broj leptira dudovca za Čelarevo tokom 2011 iznosi 59. Ukoliko se on uporedi sa višegodišnjim prosečnim podacima za Čelarevo od 2008. do 2010. godine (Vajgand 2010) koji iznosi 7 vidi se da je on višestruko veći. Pošto se podaci za Velike Radince daju prvi put, oni se ne mogu uporediti sa srednjim vrednostima za ranije godine.

Bolesti i štetočine višnje [30.06.2011]

U pojedinim zasadima višanja i trešanja je primećeno prisustvo eriofidne grinje (Aculus fockeui). Potrebu za tretiranjem najbolje da odluči stručno lice. Takodje treba obratiti pažnju na prouzrokovača kozičavosti lišća (Blumerella jappi). Poslednjih dana je u mnogim lokalitetima bilo uslova za infekcije. U oba slučaja postoji opasnost od defolijacije tokom avgusta meseca.

- Ako ima simptoma oboljenja preporučuje se tretiranje sa preparatima na bazi dodina 1-2x u razmaku od 10-12 dana.

- Ako treba da se suzbiju grinje primeniti Masai 0,05%, ili Vertimec 0,1%+ okvašivač ili preparate na bazi fenpiroksimata, fenazakvina ili piridabena. 

 

Ospičavost lišća višnje i trešnje i višnjina muva [23.05.2011]

Tokom vikenda (21-23.maj) u većini regiona Vojvodine i pojedinim regionima centralne Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii). Preporuka je:

- ako će berba biti pre 1.juna ne tretirati. 

- kod sorata kod kojih berba početi između 1-10 juna, da se što pre uradi tretman sa Signum 0.1%. Karenca je 14 dana. 

- ako će berba početi posle 10.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15%. Karenca je 14 dana.

U cilju suzbijanja višnjine muve, fungicidima dodati i Decis 2.5 EC 0,02% ili preprate na bazi acetamiprida (Kestrel, Actara...) 0,025% (karenca je 14 dana). Insekticide primeniti samo na sortama koje će se brati posle 5.juna.

Ospičavost lišća višnje i trešnje i višnjina muva [16.05.2011]

U jutrarnjim  časovima (16.maja) u većini regiona  Vojvodine i u Pomoravlju stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii). Preporuka je:

- kod sorata kod kojih berba neće početi pre 10 juna, da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Odeona 0,2% ili Bravo 0,25%. Karenca ove kombinacije je 21 dan. 

- ako će berba biti između 1-10.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15%. Karenca je 14 dana.

- ako će berba biti pre 1.juna ne tretirati. 

U regionima južnog Banata i Smedereva u cilju suzbijanja višnjine muve, fungicidima dodati i Decis 2.5 EC 0,02% ili preprate na bazi acetamiprida (Kestrel, Actara...) 0,025% (karenca je 14 dana).  U ostalim regionima suzbijanje muve planirati oko 20.maja.

Ospičavost lišća višnje i trešnje [09.05.2011]

Tokom vikenda (8.maj) u pojedinim regionima Srbije (Srem, zapadna Srbija...) su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje i trešnje (Blumerilla jappii). Preporuka je da se, na lokalitetima gde je vlaženje bilo duže od 15 sati:

- a berba neće početi pre prvog juna, što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana 0,25% karenca ove kombinacije je 21 dan.

- ako će berba početi pre prvog juna tretirati sa Bravo 0.2% ili Odeon 0.15%, karenca je 14 dana.

Višnjina/trešnjina muva [07.05.2011]

Počeo je let trešnjine/višnjine muve (Rhagoletis cerasi), u regionu južnog Banata  i Smedereva. U ostalim regionima Srbije početak leta se očekuje tokom naredne nedelje. 
Za sada ne treba preduzimati mere zaštite. Očekivani momenti za suzbijanje će biti u periodu 15-20.maj.

Ospičavost lišća višnje i trešnje [03.05.2011]

Tokom vikenda 29.april-1.maj u većini regiona Srbije su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje i trešnje (Blumerilla jappii). Preporuka je da se što pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana 0,25% karenca ove kombinacije je 21 dan. 

Ako ima lisnih vašiju dodati i Decis 2,5 EC 0,02% ili Kestrel 0,04% (karenca je 14 dana). 

Rutava buba pojačava svoju aktivnost [19.04.2011]

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (kruška, jabuka, jagoda, šljiva) kao i na uljanoj repici, pre svega u regionima severne i srednje Bačke i Banata može da se uoči rutava buba (Epicometris hirta), koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih flaša sa vodom i šećerom ili gotove klopke) odnosno ručno ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunčanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima dežurati u zasadima i usevima, da bi se navreme uočile štete.

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pčelara da primenjujete insekticide.

Sušenje cvetova breskve, nekatrine, šljive i višnje (Monilia sp.) [15.04.2011]

Tokom 14 i 15.aprila, u većini regiona Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova na koštičavom voću (breskva, višnja, trešnja, šljiva), koja je još u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je došlo u lokalitetima gde je dužina vlaženja bila duža od 9 sati. U onim zasadima gde u poslednja 3 dana nije radjena zaštita od prouzrokovača monilije treba raditi suzbijanje. U ovim lokalitetima najkasnije do 16.aprila treba uraditi suzbijanje, kao što je to napisano u obaveštenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b. 

Sušenje cvetova višnje i trešnje (Monilia sp.) [09.04.2011]

Višnja i trešnja  su počele da cvetaju u svim regionima Srbije. A pošto se 12 i 14.aprila očekuje kišovito vreme, moguće su infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka je da se pre očekivanih kiša uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3% ili DITHANE 0.3%. 

Novi uslovi koristenja sajta [03.04.2011]

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

 

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

 

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

Plavo prskanje višnja/trešnja [23.03.2011]

U celoj Srbiji je višnja/trešnja u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporučuje se da se do subote (26.mart) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze koje su za 30% veće od onih iz uputstva za upotrebu.
Ako u zasadima ima kolonija štitastih vašiju bakarnom preparatu dodati mineralno ulje u koncentraciji od 2-2.5% (EOS i drugi). Druga mogućnost je da se tretman uradi sa fabričkim kombinacijama ulja i bakra ili primenom VEKTAFID S. Sve tretmane uraditi pre nego se potpuno otvore pupoljci (opasnost od fitotoksije).

6. savjetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim sudjelovanjem Ilok [26.02.2011]

Hrvatska voćarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja, Agronomskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu, Poljoprivrednim institutom Osijek, Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Hrvatskim centrom za selo, hranu i poljoprivredu, Udrugom voćara Tovarnika, Vukovarsko-srijemskom županijom i gradom Ilokom, organizuju 6. naučno stručno savetovanje hrvatskih voćara s međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Dunav" u Iloku 4. i 5. marta 2011. godine. Program savetovanja možete preuzeti ovde.

Obratiti pažnju na štete od zečeva [29.12.2010]

Duže zadržavanje snega u voćnjacima je uslovilo pojačane štete od divljači, u poslednjih par dana. Naviše šteta (u vidu glodanja debla) ima od zečeva. Osim mera borbe koje su opisane u upozorenju od 25.11.2010., preporučuje se i orezivanje grana koje treba ostaviti u međurednom prostoru. Naime, ove orezane grane, koje leže na zemlji, rado konzumiraju zečevi, čime se smanjuje napad na debla.

 

Obratiti pažnju na divljač i poljske glodare [25.11.2010]

U višegodišnjim zasadima najčešće i najveće štete prave srne i divlji zec. Sada je vreme kada se obilaze zasadi i preduzimaju mere zaštite.Ograđivanje zasada i umotavanje debla voćaka često pruža samo delimičnu zaštitu. Protiv srna obično se postižu dobri rezultati kačenjem ljudske kose u krošnje voćaka. A za zečeve primena gotovih repelenata (Kunilent) ili pravljenih proizvoda na bazi životinjskog loja, ribljeg ulja i sumpornih preparata. Preparati na bazi loja se moraju oprezno primenjivati, nikako ne premazivati celo deblo već samo povući jednu tanku liniju. U protivnom može doći do ugušivanja voćaka. Sva ova sredstva svoje dejstvo zadržavaju maksimalno do 2 meseca.

Štetne glodare (miševi, voluharice...) u višegodišnjim zasadima reba suzbijati ako broj rupa bude veći od 50/100m2. U trapovima sadnog materijala i rasadnicima glodari se ne smeju tolerisati. Najbolji rezultati se postižu primenom mamaka na bazi cinkfosfida (ako je suvo vreme i zemljište) ili parafinisanim preparatima na bazi bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona, holekalciferola (ako je zemljište vlažno). Mamke obavezno postavlajti samo u aktivne rupe, nikako ih ne razbacivati po površini.  

Krečenje i "plavo" prskanje koštičavog voća [17.10.2010]

Mera koja može pomoći u ublažavanju posledica niskih temperatura je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Krečno čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti.Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, te šljive i višnje). 

Kada otpadne oko 70% lisne mase zasade koštičavog voća bi trebalo obavezno tretirati  sa nekim bakarnim preparatom. Ovi tretmani, smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tačne doze,  za neke preparate su date u tabeli:

 preparat doza na 100 lit
 NEORAM0.8 kg 
CUPROCAFFARO0.5 kg 
KOCIDE0.55 kg
 ... 
 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Bolesti i štetočine višnje [01.06.2010]

U proteklih nekoliko dana u svim regionima Vojvodine, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii), a na sortama koje su pred zrenje i od prouzrokovača truleži plodova (Monilia sp.). Pošto je vrlo visok rizik od velikih šteta preporuka je da se čim vremenski uslovi dozvole uradi:

- sorte koje se neće brati u narednih 10 dana tretiraju sa Signum 0,1% (karenca  u Srbiji 14 dana, Mađarskoj i Hrvatskoj 7 dana).

- sorte koje su pred berbu što pre obrati 

Iako je mali rizik od višnjine muve, sorte koje su počele da menjaju boju tretirati sa Decis 2.5 EC 0,01% (karenca je 14 dana). 

BASF Agrotim u koštičavom voću preporučuje [29.05.2010]

Za  suzbijanje Monilinia fructigena na kosticavom vocu preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.0 kg/ha(upotreba 1000 litara vode).

 

AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN)  

Ospičavost lišća višnje i trešnje i višnjina muva [18.05.2010]

Tokom vikenda 15-17.maja u svim reginima Vojvodine, osim južnog Banata su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii). A pošto je najavljeno i dalje nestabilno vreme u narednih 4-5 dana, preporuka je da se najkasnije do 19.maja uradi tretman sa Bravo 0,2% ili Odeon 0,18% (karenca  je 14 dana).

Iako je mali rizik od višnjine muve, sorte koje su počele da menjaju boju tretirati sa Decis 2.5 EC 0,01% (karenca je 14 dana). 

Ospičavost lišća višnje i trešnje i višnjina muva [13.05.2010]

Očekivane veće količine padavina, za vikend 15-17.maj, će stvoriti uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappii) u svim regionima Vojvodine. Preporuka je da se urade tretmani 14.maja sa: Odeon 0,2% ili Bravo 0,25%. Karenca za oba preparata je 14 dana.
Suzbijanje višnjine muve odložiti za sledeću nedelju.

Počeo let trešnjine muve (Rhagoletis cerasi) [06.05.2010]

Počeo je let trešnjine/višnjine muve. Početak aktivnosti po regionima je sledeći:
- 0.1-0.3.maj region južne i srednje Bačke, južnog Banata
- 0.5-0.6.maj region Srema, srednje, zapadne i severne Bačke, srednji i severni Banat 
Iako suvo i toplo vreme pogoduje aktivnosti štetočine, za sada ne treba preduzimati mere zaštite. Očekivani momenti za suzbijanje će biti u periodu 12-17.maj.

Ospičavost lišća višnje i trešnje [06.05.2010]

Tokom noći 05 na 06.maj u regionu zapadne i severne Bačke su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća višnje (Blumerilla jappii). A najavljene padavine tokom 06.maja će verovatno stvoriti uslove za infekcije u svim reginoma Vojvodine. Preporuka je da se odmah nakon prestanka padavina uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana 0,25% karenca ove kombinacije je 21 dan. 

Ako ima lisnih vašiju dodati i Decis 2,5 EC 0,02% (karenca je 14 dana). 

Oštećenja od leda [06.05.2010]

Na pojedinim lokalitetima (region severne Bačke) lokalne pljuskove pratila je i pojava gradonosnog leda. Preporučujemo pregledavanje voćnjaka i obratiti pažnju na eventualna oštećenja. Ukoliko ima oštećenja plodova, obavezno oprskati voćnjak u roku od 24h sa ANTRACOL 0.25% ili MEGAFOL 0.5% ili FERTILEADER 954 0.5%.

U narednom periodu obavezno pregledavati voćnjak i obratiti pažnju kod jabuke, kruške i dunje na simptome bakteriozne plamenjače , kako je navedeno u obaveštenju od 5.5.2010.

Rojenje vrtnih muva (Bibio spp.) [30.04.2010]

Ovih dana na mnogim parcelama pod kukuruzom, lukom, jabukama, breskvama, šljivama itd. tokom dana se masovno roje vrtne muva iz roda Bibio. Iako ponegde njihova brojnost i pisutnost na biljkama izgleda zastrašujuće, one ne pričinjavaju nikakve štete. Uglavnom ližu već nastale povrede od naprimer rutave bube ili biljne izlučevine iz raznih žlezda. Nikakve mere suzbijanja ne treba preduzimati.  

Sušenje cvetova višnje (Monilia sp.) [19.04.2010]

U svim regionima Vojvodine u jutarnjim časovima 19.aprila ponovo su se  stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova i grana. U zasadima višanja koje su još u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno uraditi tretmane, čim vremenski uslovi dozvole sa:

 SIGNUM 0.08%, ORIUS 0,1%, MIRAGE 0,05%, ili na bazi prosimidona. Uz dodatak preparata na bazi mankoceba.

Sorte koje su precvetale nije neophodno tretirati. 

Napomena:  ovi tretmani istovremeno štite i od prouzrokovača ospičavosti lišća (Blumerella jappi).

Rutava buba [17.04.2010]

Na voćkama koje su u fazi cvetanja (neke sorte jabuke, višnja, trešnja, šljiva, neke sorte breskve) u pojedinim voćnjacima može da se uoči rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oštećuje cvetne pupove i cvetove.

U ovoj fazi se ne preporučuje upotreba insekticida zbog leta pčela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehaničke mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastičnih čaša sa vodom i šećerom).

Ukoliko se ova štetočina prenamnoži (što se može desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se stručnom licu.

Sušenje cvetova breskve, nekatrine, šljive i višnje (Monilia sp.) [15.04.2010]

 U svim regionima Vojvodine skoro neprestano postoje uslovi za infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova, od 12.aprila do sada. Zato na breskvama, nektarinama, šljivama i višnjama koje su još u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno ponoviti tretmane sa:

 CHORUS 0,025% ili SIGNUM 0.08%

Napomena:  tretmane uraditi najkasnije do večernjih sati 15.aprila.

Sušenje cvetova višnje i trešnje (Monilia sp.) [12.04.2010]

U regionu južnog i srednje Banata i Fruške gore u ranim jutarnjim časovima, a u ostalim regionima Vojvodine tokom ranih prepodnevnih časova 12.aprila je došlo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovača sušenja cvetova. Stoga na višnjama i trešnjama koje su u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Pošto se najavljuje kišovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledeća:

1. ako je rađen tretman 11.aprila na osnovu preporuke od 10. aprila, tada ponoviti tretman 14 ili 15 aprila.

2. Ako je tretman rađen pre 11. aprila ili nije bilo tretiranja tada uraditi sledeće: 

a) ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3% ili RONILAN 0,12%.

b) ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1% ili preprati na bazi prosimidona.

Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do večernjih sati 14.aprila, makar i po kiši. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti.

Sušenje cvetova višnje i trešnje [10.04.2010]

Višnja i trešnja  je počela da cveta u svim regionima Vojvodine. A pošto se u periodu 12-14.april očekuje kišovito vreme, moguće su infekcije od prouzrokovača sušenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka je da se pre očekivanih kiša uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3%, BRAVO 0.25% ili preparatima na bazi mankogala. 

Zaštita pčela i drugih oprašivača [05.04.2010]

Proizvođači voća i uljane repice 

Sada je period cvetanja voća i uljane repice. U nekim slučajevima će biti potrebno da se primenjuju insekticidi. Apelujemo da se primena insekticida ne radi bez preke potrebe i bez predhodne konsultacije sa stručnim licem. Vaša je moralna, agronomska i zakonska obaveza da obavestite pčelare 48 sati pre primene insekticida (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja - član 48 i 49 i Zakon o stočarstvu -član 63). Uništavanjem oprašivača smanjujete procenat oplodnje i do 40%. 

Rutava buba je počela svoju aktivnost [05.04.2010]

Rutava buba je i ove godine počela da pričinjava štete na voćnim vrstama koje cvetaju. Najveće štete treba računati u periodu od 10-16 sati, kada je miran, topao sunčan dan (temperature preko 18C). Primena insekticida pri jakom napadu ima vrlo malog efekta (pošto naleću nove jedinke i vrlo brzo uništavaju cvetove). Samo kombinacijom različitih mera se mogu postići kakvi takvi efekti zaštite. Te mere podrazumevaju: 

- primena belih ili plavih plastičnih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojačalo privlačno delovanje. Posude se kače u krošnje voćaka. Broj posuda zavisi od jačine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha možda će trebati i nekoliko stotina). Vodite računa da će možda trebati svakog dana da se prazne od insekata i pune novom tekućinom.

- zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanje isto može da smanji aktivnost insekta, pošto se kasnije "diže" sa mesta gde provede noć, pa je period aktivnosti tokom dana kraći. Takođe u ovim zasadima je moguća primena insekticida u jutarnjim časovima na površinu zemljišta u cilju suzbijanja insekata pre nego što polete u krošnje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta uništavanja korisnih insekata oprašivača .

- gore navedeni saveti se odnose na višegodišnje zasade. Što se tiče uljane repice nažalost primena insekticida je često neophodna. Ali efikasnost i u ovom slučaju je diskutabilna. Parcele koje su šire nego što su duže obično prolaze sa mali procentom oštećenja, pošto je napad obično ograničen na periferne delove parcele.

Plavo prskanje višanja i trešanja [27.03.2010]

Počelo je pucanje pupoljaka višnje i trešnje u svim regionima Vojvodine. Preporučuje se da se urade tretmani sa bakarni preparatima, do 30.marta.  Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. 

 Ako u zasadima ima kolonija štitastih vašiju bakarnim preparatima dodati mineralno ulje EOS 2-3% . 

Ponovno tretiranje koštičavog voća [26.11.2009]

Pošto su vremenski uslovi "mekani" (toplo vreme sa učestalim vlaženjima) uslovi pogoduju razvoju prouzrokovača oboljenja. Tu pre svega mislimo na oboljenja koja se razvijaju unutar drveta, a u ovakvim uslovima prave infekcije, i čija aktivnost je uočljiva u vidu sušenja grana i grančica tek nakon nekoliko godina. Čime direktno utiču na životni vek i kondiciju zasada. Neke, najčešće prouzrokovače ovih pojava u našim uslovima možete videti i na priloženim slikama.

Zbog toga se preporučuje ponavljanje tretmana sa bakarnim preparatima kako je to navedeno u obaveštenju od 19.oktobra. Međutim, uzimajući u obzir najavljivane učestale kiše i do 10. decembra relativno toplo vreme, za ove ponovljene tretmane, bolji izbor su preparati na bazi kaptana (MERPAN 50 WP 0.3-0.4% ili MERPAN 80 WDG 0.2-0.25%i drugi.). Količina vode treba da obezbedi dobro kupanje voćaka (na svaki metar visine zasada 400 lit/ha). U slučaju da nakon tretmana padne više od 50 lit/m2 padavina, temeprature ostanu iznad 0°C tretman bi bilo preporučljivo ponoviti.

Zaštita višnje u 2009. godini [18.11.2009]

Najznačajniji problemi u zaštiti višnje od prouzrokvača bolesti i štetočina: 

Višnjina muva početak leta je zabeležen u periodu 4-10.maja, a polaganje jaja oko 15-20.maja  (vidi obaveštenje od 07.05 i 19.05.2009.). Momenat za prvi tretman je bio oko 20.maja, ali je tada bilo relativno hladno vreme, pa je i aktivnost muve bila mala. Uglavnom ove godine ova štetočine nije bila problem. Zbog problema karence, treba strogo voditi računa o izboru preparata (vidi obaveštenje od 29.05.2009) i kada god je moguće izbegavati hemijske tretmane. Više o ne hemijskim merama vidi kod opisa štetočine. 

Lisne vaši su bile sporadičan problem. Jedan tretman sa Actarom, Kohinorom i sl. je uspešno rešavao problem, ako je bilo potrebno. Grinje u 2009. godini nisu predstavljale problem u većini zasada, ipak negde je trebalo raditi suzbijanje tokom druge polovine jula meseca. Više može pročitati i u obaveštenju od 22.07.2009. 

Pegavost/ospičavost lišća tokom vegetacije 2009. godine u regionu Vojvodine zabeleženo je 4-10 infektivnih perioda. Najmanje uslova za infekciju je bilo u regioni severne Bačke i Banata, a najviše u jugozapadnoj Bačkoj. U zavisnosti od regiona sa 2-4 dobro tempirana tretmana mogla se postići 100% zaštita lisne mase (vidi i obaveštenja od 09.07, 29.05, 20.05, 14.05, 01.05, 21.04, 10.04.2009. godine). I ove godine se pokazalo da je vrlo bitna zaštita lisne mase do pred berbu. Ako u berbu uđemo bez početnih simptoma i dugi periodi vlaženja tokom berbe neće isprovocirati masovnu pojavu oboljenja tokom leta, koja može da se završi ranom defolijacijom. U takvoj situaciji nakon berbe možemo izostaviti dalje tretmane ili eventualno uraditi jedan ako pogoduju uslovi za infekcije tokom leta.  

Sušenje cvetova-monilia ove godine cvetanje višnje je bilo u periodu 5-15. april. Tokom tog perioda u većini lokaliteta nije bilo uslova za ostvarivanje infekcije (vidi obaveštenje od 10.04 i 15.04.2009). Tako da, nije trebalo raditi tretmane protiv monilije cveta ili je trebalo uraditi jedan tretman 13-15. aprila (regioni srednje Bačke i severnog Banata).

Krečenje stabala voćaka [03.11.2009]

Nakon jake zime 2002/03 godinu, usledila je žarka vegetacija, a u mnogim zasadima višnje i šljive je pred berbu uočena hloroza, odbacivanje lišća i prisilno zrenje - vidi sliku (istina ovi simptomi mogu biti prouzrokovani i usled gajenja na nepovoljnom zemljištu). Na manjem broju stabala je došlo odlubljivanja kore debla. U narednim vegetacijama simptomi su se ponavljali, uz određeni broj osušenih stabala. Takođe je moguće primetiti "spljošćavanje" debla obično sa južne strane. Svi ovi simptomi nastaju kao rezultat delovanja kombinacije ekstremno niskih temperatura tokom zime, kombinacije niskih temperatura tokom noći i visokih temperatura preko dana u vreme neposredno pred kretanje vegetacije, kao i uticaja vreline sunca tokom letnjih meseci. Rezultat toga nastaje oštećenje sprovodnih sudova debla i slabljenje kondicije stabala.

Mere koje mogu pomoći ublažavanju posledica niskih temperatura su: krečenje stabala (mera koje se provodi u jesen pre nastupa ozbiljnije zime) ili primena hormona koji pomažu u regenraciji oštećenih sprovodnih elemenata (primena je tokom vegetacije). 

Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Krečno čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti.

Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, te šljive i višnje).
 

Tretiranje koštičavog voća u jesen [19.10.2009]

Zasade koštičavog voća, bi trebalo obavezno tretirati  sa nekim bakarnim preparatom. Vreme tretiranja je kada opadne oko 70% lisne mase. Iako se ne čini tako ovo su izuzetno značajni tretmani, koji smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tačne dozeza neke preparate su date u tabeli:
 preparat doza na 100 lit
 NEORAM0.8 kg 
CUPROCAFFARO0.5 kg 
KOCIDE0.55 kg
 ... 
 Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok nepočne da mrzne.

Agro-ekonomska analiza proizvodnje višnje u 2009 [08.10.2009]

Karakteristike proizvodnje višnje u 2009. godini:-         

- u vreme cvetanja vazdušna suša praćena toplim i suvim vetrovima, doprineli su manjem procentu oplođenih cvetova.

-   Vazdušna suša je uslovila niske prinose. U odnosu na 2008. godinu prinosi su bili za 50% i više procenata niži. Prosečan prinos konzumne višnje je oko 4-5 t/ha, a industrijske oko12 t/ha.

-   Najznačanije tržište za konzumnu višnju je bila Rusija.

-   Industrijsku višnju su otkupljivali domaći prerađivači. Uglavnom se zamrzavala ili izvozila kao poluproizvod - višnja u alkoholu. Na žalost, mnogi su zasadi ostali neobrani. Razlozi su: niska otkupna cena, slabiji kvalitet (većina plodova je bila ispod 20 mm), većina prerađivača ima i svoje zasade, pa je svoje potrebe zadovoljavala iz njih, a činjenica je i da nismo sposobnosti da realizujemo ovaj proizvod na inostranim tržištima u većim količinama.

-   Cena konzumne višnje se kretala oko 90din/kg, a industrijske oko 15 din/kg.

-   Ulaganje da bi se proizveo 1kg ploda konzumne višnje pri prinosu od 5t/ha je oko 45 din/kg, a za prinos od 3t/ha oko 76 din/kg.

-   Ulaganje u proizvodnju 1kg industrijske višnje pri prinosu od 10t/ha je oko 23 din/kg.

-   Što se tiče konzumne višnje i niski prinosi od 5t/ha su obezbedili pristojnu zaradu, pa je konzumna višnja jedna od retkih poljoprivrednih proizvoda koja je ove godine bila profitabilna.

-    Za razliku od konzumne, industrijska višnja je u 2009. godini je ispala jedna od najkatastrofalijih proizvodnji u poljoprivredi.

Kalkulacija proizvodnje za 1ha konzumne višnja u 2009.god

trosak kolicinaukupnajedinicnaukupna ukupnonapomena
   kolicinacena eurodinara  
rezidba
sati120224022320(2 eura/sat)
mulciranje grana1x11010930  
rotokopačica
2x210201860 
gorivo
litara200120018600  
rotofreziranje 2x  201860(2x)
setvospremac2x  10930(2x) 
tanjiranje 2x  10930(2x)
prskanje 7 sati  807440(7 x 1 sat) 
mineralna djubriva kg 3000.515013950 
pesticidi
7 tretmana  22020460  
berba sati10001100093000(1 covek = 80kg/8 sati)
ambalaza  7000.3423822134(staje oko 8kg/gajbici)
transport berba   20018600 
 UKUPNI GODISNJI TROSKOVI2398223014  
prinos  cenaprihodprofit  
ukupno5000kg150002602241986 
 

   




brutto prihod5000eura465000



ulaganje/kg0.4796 44.6028

       

Grinje na višnjama [22.07.2009]

U pojedinim zasadima višanja primećeno je prisustvo tzv. eriofidnih grinja iz roda Aculus. Pošto i vremenski uslovi pogoduju razvoju ove grupe štetočina, preporučuje se pregled zasada. Simptomi koji upućuju na prisustvo ove štetočine su  pojava intenzivne rđaste boje naličja listova, a krajnji stadijum je opadanje listova (nekada i potpuna defolijacija). Trenutno se populacija nalazi na početku svog razvoja, ali u nekim zasadima već treba da se preduzmu mere suzbijanja.

Preporučeni preparati su Vertimec 0.1%, preparati na bazi fenpiroksimata, fenazakvina ili propargita. Pošto se radi o izuzetno sitnim grinjama koje se golim okom ne vide, a i simptomi ne moraju da budu karakteristični, najbolje da stručno lice odredi potrebu za tretiranjem. 

Pegavost lišća višnje [09.07.2009]

Učestale kiše stvaraju uslove za infekcije od prouzrokovača ospičavosti lišća. Preporučuje se nakon berbe da se uradi jedan tretman sa nekim od sledećih preparata: Mirage 0.05% ili drugi na bazi prohloraza ili neki preparat na bazi dodina. Ovaj tretman je pogotovo značajan u onim zasadima gde su se simptomi oboljenja javilli pre berbe.

Bolesti i štetočine višnje pred berbu [29.05.2009]

Do 6.juna se predviđa nestabilno i hladno vreme, što pogoduje razvoju ospičavosti lišća i prouzrokovačima truleži plodova. Hladno vreme ne pogoduje aktivnosti višnjine muve. Stoga ako je do berbe ostalo više od 14 dana preporučujemo primenu Merpan 50 0.3% (karenca kod nas 21 dan u susednim zemljama 10 dana) ili Bravo 0.2%, Odeon 0.15 (karenca 14 dana) ili preparati na bazi boskalida+piraklostrobina 0.1% (karenca 14 dana). Kod konzumne višnje ovim preparatima može se dodati i kalcijum nitrat (smanjuje verovatnoću pucanja plodova i produžava period berbe).

Zbog vremenskih uslova rizik od višnjine muve je mali. Ako se ipak odlučite za tretmane može se primeniti Actara ili preparati na bazi tiakloprida 0.03% ili na bazi deltametrina 0.01 (karenca 14 dana) ili preparati na bazi dihlorvosa 0.15% (karenca 7 dana).

Stogo voditi računa o karencama preparata.

Ospičavost lišća višnje [20.05.2009]

U većini lokalitetim širom Vojvodine je 18 ili 19.maja došlo do ostvarivanja uslova za infekciju od ospičavosti lišća (Blumeriella jappi), stoga ako je od poslednjeg tretmana prošlo više od 10 dana, a berba neće biti treba u naredih 14 dana, što pre da se urade tretmani sa fungicidima Orius 0.1% (karenca 21 dan, u susednm zemljama 14 dana) ili na bazi miklobutanila 0.03% (karenca 35 dana, u seusednim zemljama 14 dana) odnosno dodina (karenca u susednim zemljama 10 dana, ali može biti problema prilikom mešanja sa insekticidima).

Obratiti pažnju na višnjinu muvu (saopštenje od 19.05). 

Stogo voditi računa o karencama preparata.

Višnjina/trešnjina muva [19.05.2009]

Polaganje jaja višnjine muve je moguće samo u plodove koji menjaju boju (10-tak dana pred početak zrenja). Stoga su samo sorte pred zrenje ugrožene. Sorte koje će sazrijati u narednih 7 dana su malo ugrožene. Stoga se hemijska zaštita preporučuje samo u onim zasadima gde je i ranijih godina bilo puno šteta. Stogo voditi računa o karenci preparata. Mogu se koristiti Actara ili preparati na bazi tiakloprida 0.03% ili na bazi deltametrina 0.01 (karenca 14 dana) ili preparati na bazi dihlorvosa 0.15% (karenca 7 dana).

Ospičavost lišća višnje/trešnje [14.05.2009]

U u svim lokalitetim širom Vojvodine (osim na severu Bačke) je 14.maja došlo do ostvarivanja uslova za infekciju od ospičavosti lišća (Blumeriella jappi), stoga treba što pre da se urade tretmani sa fungicidima (Orius 0.1% ili na bazi miklobutanila 0.03%).

Višnjina/trešnjina muva [07.05.2009]

U južnom Banatu, srednjoj i južnoj Bačkoj počeo let višnjine muve (4-6.maja). U ostalim lokalitetima se očekuje početak leta u narednim danima. Sada trenutno nema opasnosti od šteta (polaganje jaja je moguće tek kada plodovi počnu da crvene/žute).

Bolesti i štetočne višnje/trešnje [01.05.2009]

U u svim lokalitetim širom Vojvodine (osim u srednjoj Bačkoj) je 30.aprila i/ili 1.maja došlo do ostvarivanja uslova za infekciju od ospičavosti lišća (Blumeriella jappi), stoga treba što pre da se urade tretmani sa fungicidima (Orius 0.1% ili Systhane 0.03%). Ako ima lisnih vašiju na više od 5% izbojaka tretirati sa Kohinorom 0.03% ili nekim drugim preparatom iz grupe neonikotinoida, odnosno sa prepratima na bazi metomila (Metomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%).

Bolesti višnje [21.04.2009]

U u svim lokalitetim širom Vojvodine gde je lisna masa bila vlažna duže od 17 sati, je u periodu 17 - 21. april, došlo do uslova za infekciju od ospičavosti lišća (Blumeriella jappi), pa u navedenim lokalitetima treba što pre da se urade tretmani sa fungicidima (Orius 0.1% ili Systhane 0.03% uz dodatak Mankogala 0.3%). 

Bolesti višnje [15.04.2009]

Vlaženje koje je nastupilo 14. aprila nije stvorilo uslove za infekcije od monilije, osim u regionu srednje Bačke i severnog Banata. U tim regionima je preporučljivo da se uradi tretman sa Ronilan 0.15% ili Octave 0.04% ili Mirage 0.05% ili Chorus 0.03% i sličnim prepratima najkasnije do 16. aprila. U narednih nekoliko dana i u ostalim regionima je moguće da će se stvoriti uslovi za infekcije cveta, pa treba biti na oprezu.

Bolesti višnje [10.04.2009]

Višnja je u punom cvetu, a vremenski uslovi ne pogoduju infekciji od monilije i ospičavosti lišća. Međutim,u slučaju lokalnih pljuskova ili na terenima gde su jake i dugotrajne rose (doline reka, neki zatvoreni lokaliteti okruženi vodom i sl.), a biljna masa je vlažna duže od 8 sati, mogu se stvoriti uslovi za infekcije cveta i lista. U takvim situacijama treba odmah uraditi tretman sa  Merpanom 50 WP 0.3% ili Dithane 0.3%. Ako se tretman radi nakon 24 sata od početka vlaženja, tada primenti: Ronilan 0.15%, Octave 0.04%, Mirage 0.05%, Chorus 0.03% i sl.   

Rutava buba [09.04.2009]

Od voćnih vrsta najradije napada krušku i jabuku, jagodu ali i na ostaalim voćnim vrstama koje sada cvetaju može da napravi štete. Njena detruktivna aktivnost počinje oko 11 časova i traje do 16 časova, ali samo ako je sunčan dan sa umerenim temperaturama i neduva jako vetar. Nažalost, mere borbe su nam ograničene. Preporučuje se postavljanje belo ili plavo obojenih posuda (mogu biti presečene boce od mineralne vode i sl.) do 2/3 napunjenih vodom. Najveći broj treba postaviti po periferiji parcele, a manji broj u unutrašnjost. Broj klopki zavisi od intenziteta napada, kod jakog napada možda će treba postaviti i nekoliko stotina/ha. Ipak ova mera je često ograničenog efekta.

Primena insekticida se ne prepručuje, pošto je njihov efekat samo trenutan (naleću nove jedinke), a veliki broj korisnih insekata/oprašivača bude ugoržen. Ako pak želite da pribegnete toj meri obavezno se konsultujte sa stručnjacima za zaštitu bilja i budite u kontaktu sa okolnim pčelarima.   

Prvo prskanje višanja i trešanja [25.03.2009]

Pošto se višnje i trešnje nalaze u fazi nabubrelih pupoljaka, narednih dana, a obavezno nakon završene rezidbe treba tretirati zasade sa bakarnim preparatima. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% veće od preporučenih iz uputstva za upotrebu.

-