Poljoprivredna proizvodnja za 2024. godinu je manje više gotova. Kakve su bile vremenske prilike tokom nje, videćemo ako podatke uporedimo sa prosečnim (srednjim) vrednostima za predhoni period. U ovoj analizi, podaci za Sombor tokom 2024. godine, upoređeni su sa podacima za period od 1948. do 2023. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, srednja temperatura za period od januara do septembra bila je za 4,1^OC viša! Iskazano po mesecima u januaru je bila viša za 3.2 ^OC, u februaru za čak 7,5 ^OC, u martu za 3,8 ^OC, u aprilu za 2.3 ^OC, u maju za 2,3 ^OC, u junu za 3 ^OC, u julu za 4,5 ^OC, u avgustu za 5,4 ^OC i u septembru za 2,8 ^OC.

            Padavina je bilo za oko 6% više od višegodišnjeg proseka. U periodu januar avgust srednja visina padavina je 408mm a tokom 2024. godine bila je 422mm. Najveći uticaj na biljke je imao loš raspored padavina. Mart, maj i jun su imali padavina više od proseka i to za 17, 50 i 32mm, dok su februar, april, jul, i avgust imali manje padavina za 21, 17, 1 i 44mm.

            Bilo je dosta lokalnih padavina pa su one lokalno direktno uticale na prinose. Zbog toga su se pojavile velike razlike u prinosima čak i u bliskim delovima atara.

            Nadprosečne temperature u februaru i martu pokrenule su vegetaciju mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Osim ranijeg kretanja vegetacije i fenofaze su veoma brzo završavane. Nedostajao je dan dva, pa da se sa žetvom strnih žita krene u maju, umesto krajem juna ili početkom jula. Visoke temperature su osim na ranije sazrevanje uticale i na kvalitet plodova. Jabuke pred berbu kao da su skuvane na stablima, U  kratkom roku su prezrele, pa je njihova sposobnost čuvanja znatno smanjena.

            Uslovi za pojavu prvih infekcija mrke pegavosti lista šećerne repe se obično ispune krajem maja a ove godine je to bilo već početkom maja, odnosno 20tak dana ranije. Toploljubivim insektima su pogodovali uslovi, pa je brojnost vrsta: Agrotis segetum, A: exclamationis, Helicoverpa armigera i Ostrinia nubilalis bila jako velika. Zabeležena je masovnija pojava toploljubivih insekata od kojih bi istakli lokalnu masovnu pojavu tropskih migratornih vrsta Spodoptera exigua i Mythimna unipuncta, koje su u postojbini označene kao značajne štetočine.

            Kakve vremenske uslove možemo očekivati u budućnosti? Na osnovu podataka koji se mogu videti u grafikonima u prilogu po mesecima zaključci su sledeći:

Januari su topliji za 3^OC i možemo očekivati dalje povećanje: ako uporedimo temperature u poslednjih 14 godina, jedan januar je bio hladniji od proseka i to drastično, ostali su bili topliji.

Februari su topliji za 4,5^OC i možemo očekivati dalje povećanje temperatura: u poslednjih 11 godina samo jedan februar je bio hladniji od proseka, ostali su bili topliji.

Mart je ostao promenljiv – teško predvidiv. Srednje temeprature u martu su generalno u porastu, ali su u poslednjih 10 godina tokom 7 bile više od proseka a tokom 3 godine temperature u martu su bila hladnije od proseka.

April je teško predvideti. Naime nakon tendencije porasta po dekadama u poslednjih 5 godina imali smo tri godine u kojima je april bio hladniji od proseka i dve u kojima je bio topliji.

Maj je teško predvideti. U peslednjih 10 godina, 5 je dilo toplije a 5 hladnije od proseka!

Jun, jul, avgust i septembar su bili topliji (1,8 ^OC; 2,8 ^OC; 2,9 ^OC; 2,4 ^OC) i može se očekivati dalji porast. Srednje mesečne temperature u ovim mesecima su tokom poslednjih 10-15 godina bile više od prosečnih vrednosti.

Oktobari su topliji za 2,5 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 12 godina, samo dva oktobra su bila hladnija od proseka.

Novembri su topliji za 2,3 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 16 godina, samo dva novembra su bila hladnija od proseka.

Decembar je topliji za 2,5 ^OC do proseka i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslenjih 11 godina, samo dva decembra su bila hladnija od proseka.

Znači dalje povećanje temperatura možemo očekivati, sve dok se ne pređe granica pa se procesi okrenu u drastično suprotnom pravcu, ne bi li Zemlja ponovo uspostavila ravnotežu koju čovek pomera.

     Plodovi oraha podložni pojavi bolesti i štetočina. Učestale padavine su pogodne za razvoj bolesti. Preporuka je da se narednih dana uradi zaštita sa: 

     Pošto je poslednjih dana na klopkama zabeležena povećana pojava jabučnog smotavca, preporuka je da se fungicidu doda:...

    Ukoliko su na listu pristuni simptomi grinja preporuka je dodati i...

     Plodovi i listovi su osetljivi na bolesti koje prouzrokuju gljive i bakterije. Preporuka je da se uradi zaštita sa:...

Voće koje završava sa cvetanjem ili je tek zametnulo plodove se trenutno nalazi u vrlo osetljivoj fenofazi. Pšenice se približavaju periodu cvetanja, a neke sorete (kao na primer Avenue) su u cvetu.

Posle desetak dana nadprosečno toplih dana za ovo doba godine usledio je drastičan pad noćnih i jutarnjih temperatura. Niske temperatu bi mogle prouzrokovati značajne štete. Da bi se ublažili stresni uslovi kojim su izložene sve biljne kulture i ojačao njihov imunitet, preporučujemo folijarni tretman nekim od preparata...

* Kod pšenica (hlebnih sorti) je posebno preporučljivo dodavanje aminokiselina radi poboljšanja kvaliteta zrna.

* Izuzetak su konzumne šljive koje ne treba tretirati biostimulatorima zbog opasnosnosti od fitotoksija i stvaranja krastavosti pokožice.

Nadprosečno topao početak aprila nas je iznenadio, temperature će u nedelju i ponedeljak u većem delu Srbije dostići 30 C°. Ovo je samo jedna u nizu od posledica klimatskih promena, a treba biti spreman na to da ćemo se ovakvim i sličnim ekstremima u budućnosti sve više suočavati. Jedino što nam ostaje jeste da se prilagođavamo i sa njima borimo. Biljkama u polju nije lako, a pogotovo kada pored temperaturnih bivaju izložene i pesticidnim stresovima. Zato je naša preporuka da se uz svaki pesticidni tretman doda jedan od navedenih biostimulatori radi lakšeg otklanjanja stresa kod svih biljnih kultura : Algavell 1,5 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, Phylgreengema 1,5 l/ha, Bioplex 0,4 l/ha, Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, Megafol 1 l/ha, Isabion 2 l/ha, Vellamin 3 L/ha, Wuxal amino 1 l/ha.

    Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Društva voćara Vojvodine, održaće se 24. februara 2024. godine u amfiteatru i holu Poljoprivrednog fakulteta. Program savetovanja je sledeći: 

8³⁰–9³⁰           Okupljanje učesnika i razgledanje ponude opreme za voćarstvo

9³⁰–10⁰⁰        Svečano otvaranje skupa: Pozdravne reči organizatora i gostiju

10⁰⁰–10²⁰        Problemi proizvodnje voća u 2023. godini

                      Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

10²⁰–11¹⁰        Podizanje savremenih zasada kruške

                      Michele Mariani, Fondacione per lʻAgricoltura Navarra, Italija

11¹⁰–11²⁵         Očuvanje kvaliteta voća i sledljivost od plantaže do krajnjeg potrošača uz digitalnu platformu Freshcloud

                     Mast. inž. polj. Slaviša Šestić, AgroFresh

11²⁵–11⁵⁰        Kafe pauza

11⁵⁰–12¹⁰      Đubrenje jabuke

                     Dr Krunoslav Dugalić, Poljoprivredni Institut Osijek 

12¹⁰–12²⁵      Novi izazovi u zaštiti jabuke („Patina bianca“ i Jabukin smotavac, Cydia pomonella)

                     Dipl. inž. polj. Ivan Nikić, Galenika Fitofarmacija

12²⁵–12⁴⁵      Berba i čuvanje leske

                     Slobodan Pavlović, Agriser doo Sombor

12⁴⁵–13⁰⁰      Napredna tehnologija mirkoalgi: Biostimulatori i bioprotektori u voćarstvu

                      Rajko Lazić, Prima Bio Solution

13⁰⁰–13²⁰      Kafe pauza

13²⁰–14⁰⁰      Nova rešenja u zaštiti protiv mraza

                     Matteo Arzenton, Specialagri, Italija

14⁰⁰–14¹⁵         Biopesticidi u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane

                      Dr Predrag Milanović, Agrounik doo

14¹⁵–14³⁵         Suzbijanje najznačajnijih patogena jabuke u savremenoj voćarskoj proizvodnji

                      Mast. inž. polj. Sara Todorić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

14³⁵                   Diskusija

   U organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u periodu od 16. do 20. septembra 2024. godine održaće se konferencija radne grupe regiona zapadnog Palearktika Mađunarodne organizacije biološke i integralne kontrole štetočina u Novom Sadu, na temu integralne zaštite uskladištenih proizvoda.

   Uvodni predavači biće: Mirko Đorđević, Filip Vukajlović i Goran Jokić.

   Prijava radova i učesnika je u toku, a više informacija možete pronaći na sajtu konferencije.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2024. godinu, poželjno je da pošalju potrebe do 02. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Autographa      gamma             gama sovica                         feromon                VARL+ i RAG

Halyomorpha      halys     braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis   kupusni moljac                       feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum           kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis (sordidus)  skočibuba (žičar)            feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator                skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis            staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus           skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

  Više o feromonima pročitajte ovde a cenovnik možete videti ovde.

Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

 Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

 Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

 Obojene klopke koriste osobinu insekata da ih privlače određene boje. Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepak lepljiv). Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.

 Bez obzira na to koje klopke se koriste važno je da se one postave na vreme, na mestu gde je vrsta koju želimo da pratimo najbrojnija i da se brojnost očitava redovno. Pravo vreme postavljanja se može odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura. Podaci o sumama efektivnih temperatura za Srbiju se mogu pronaći na sajtu www.agroupozorenje.rs Podatak o pravom mestu postavljanja je dat u uputstvu za upotrebu svake vrste. Očitavanje se može vršiti svaki dan, ali pošto je to nekada teško izvodljivo ili veoma skupo, potrebno je znati da je sasvim dovoljno prebrojavanje sakupljenih insekata vršiti dva puta nedeljno.

 Pošto jedan feromon privlači najčešće jednu vrstu, u voćnjak je potrebno da se postavi onoliko klopki koliko vrsta želimo da pratimo. Veoma je bitno da se feromonske klopke za različite vrste postave na najmanje 20 metara udaljenosti jedna od druge! Takođe prilikom postavljanja feromona u klopku ne sme se dodirivati kapsula feromona (crvena gumena pločica). Ukoliko je dodirnuta kapsula, ruke treba oprati sapunom pre nego što se počne montiranje klopke za drugu vrstu. Plastični delovi klopke se mogu koristiti duže vremena, nekad i nekoliko godina. U klopku uvek treba postavljati feromon za istu vrstu, jer plastika povuče miris feromona koji je korišten pa ukoliko se stavi feromon druge vrste može se pojaviti veći ulov vrste koja je predhodno korištena u njoj.

 Insekte koji se zalepe je nakon prebrojavanja najbolje skinuti sa lepka. Skidanje insekata se vrši čačkalicom ili suvom grančicom. Jedna čačkalica ili grančica se koriste samo za jednu vrstu insekta. Ukoliko se ulovi veliki broj jedinki, najbolje je promenuti lepljivu ploču, jer  lepljiva površina gubi na efikasnosti zbog velike količine ljuspica koji odpadne sa krila leptira.

 Kod nekih vrsta, ukolko su u pitanju pojedinačna usamljena stabla se feromonske klopke mogu koristiti za masovno izlovljavanje neke vrste. Tada se na jedno stablu ili grupu stabala postavi veći broj klopki, svi mužjaci se zalepe na klopke i nema ko da oplodi ženke, pa nema ni polaganja jaja. Ovo će biti efikasno samo ako postoji veća udaljenost do drugih stabala te biljne vrste, jer je većina štetočina lenja da leti na veće udaljenosti, ukoliko negde već imaju pogodne uslove za razvoj. 

   Zemljište je osnovi resurs za proizvodnju najvećeg dela hrane za Čoveka. Iako po obradivom Zemljištu gazimo i vozimo se traktorima, u pitanju je jedna živa smeša prepuna mikroorganizama. Potreba da se proizvede što više hrane po sve nižoj ceni, nateralo je poljoprivrednike da se trude da iz obradivog Zemljišta dobiju što više. Vreme je pokazalo da obradivo Zemljište nije večni samoobnovljivi resurs. Vremenom, narušavamo zdravlje obradivog Zemljišta.

    Institut BioSens, pokrenuo je projekat Čuvari zdravlja zemljišta. Cilj ovog projekta je angažovati poljoprivrednike i mlade generacije, kao svojevrsnih čuvara održivosti zemljišta, kroz relevantne poljoprivredne organizacije, predškoleske i školske ustanove, da zajedno prate indikatore zdravlja zemljišta na teritoriji Vojvodine tokom 2024-2025 godine. Uz edukativnu podršku naučnih istraživača, građani naučnici će koristeći jednostavne, ekonomične i standardizovane metode za uzorkovanje i merenje odabranih fizičkih, hemijskih i bioloških indikatora zemljišta, generisati podatke o zemljištu i donositi zaključke zasnovane na indikatorima. Nakon validacije i analize, prikupljeni podaci će biti podeljeni sa svim učesnicima radi zajedničkog izvođenja zaključaka i produbljivanje razumevanja zdravlja zemljišta, kao i olakšavanja budućih saradnji i inicijativa između građana kao pojedinaca, lokalnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i istraživačkih institucija.

    Ukoliko želite da učestvujete u projektu, prijavite se i budite Čuvar zdravlja zemljišta

    Lišće je na većini voćaka ove jeseni dugo ostalo zeleno. Mrazevi predhodne nedelje su konačno završili vegetaciju. Preporuja je da se sutra i prekosutra iskoriste povoljni vremenski uslovi i uradi zaštita voćaka od bakterioza sa: Cuprozin 3,5 kg/ha ili Champ 1,8 kg/ha ili Nordox 1,25 kg/Ha ili Neoram 2 kg/ha ili Curenox 2 kg/ha ili Vitra 3 kg/ha ili Funguran 2 kg/ha ili Cuprocaffaro 2 kg/ha ili Cuprablau 3,5 kg/ha ili Bakarni oksihlorid 2 kg/ha ili Mastercorp 4 L/ha il Everest 4 L/ha.

      Evropska unija neprestano dopunjuje podatke o dozvoljenim / zabranjenim pesticidima -  sredstvima za zaštitu bilja. Srbija sa vremena na vreme usklađuje svoju listu dozvoljenih aktivnih materija. Veći broj aktivnih materija je zabranjen u Srbiji pre nekog vremena, ali do novembra 2023. godine su zalihe morale biti potrošene.

      Svaka dalja upotreba na bilju u Srbiji od ove godine zabranjena je za

     Insekticide:

Alfa cipermetrin koga sadrže: Faskord , Esperoi Fastak

Diflubenzuron koga sadrže: Dimilin i Shlem

Etoksazol koga sadrže: Borneo i Uranus

Fenoksikarb koga sadrži Insegar

Fosmet koga sadrži Imidan

Imidakloprid koga sadrže: Confidor, Kohinor, Coup, Kondor, Macho, Lobo Espero

Indoksakarb koga sadrže: Avaunt, Avatar, Indoxatop, Indy

    Fungicide:

Ciprokonazol koga sadrže: Arcon esxtra, Census, Amistar extra, Comrade, Granada, Ison, Seguris extra, Cerox, Sphere, Venere.

Famoxadon koga sadrži Equation pro, Elbrus i Espada

Fenbukonazol koga sadrži Indar

Flutriafol koga sadrži Cerpakt top, Fluoco, Slupact, Impact, Imperium, Priora, Vintage

Mankozeb koga sadrže: Dithane Candeza, Manfil, Mankogal, Mankosav, Nota, Penncozeb, Pinozeb, Titular, Prevent, Fantic M, Cuprofix 30MZ, Cimozate M, Curzate M68, Cymoclean 714WP, Fuerza, Profilux, Vokal, Adut, Fylal double, Notimil MZ, Alijansa, Ridomil gold MZ, Silueta, Akord plus, Valis M, Electis 75WG

Miklobutanil koga sadrže: Foton, Miclo i Systane

Prohloraz koga sadrže: Azimut, Faxer, Mirage, Spartak 45EC, Mystic pro 500EC, Zamir, Kinto duo

Tiofanat metil koga sadrže: Duofen, Funomil, Galofungin T, Privado, Prunus, Topsin Duofen plus, Sekvenca plus, Postulat dou, Antre plus, Sanus

    Herbicide:

Haloksifop P metil koga sadrže Gallant super, Halogeniks i Malibu

   U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije u periodu od 27. do 30. novembra 2023 godine, biće održan XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije. prijava i registracija učesnika može se izvršiti putem do 25 novembra na stranici https://plantprs.org.rs/xvii-simpozijum-o-zastiti-bilja/ ili na tokom simpozijuma. 

    Tokom prepodneva biće održavana stručna predavanja, a popodne su prezentacije spoznora.

Meteorološke prilike direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Vremenske prilike izmerene 2023. godine u Somboru uporedili smo sa periodom od 1948. do 2022. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, temperatura tokom prvih devet meseci 2023. godine bila je mnogo viša. U januaru je to bilo za čak 5,3^OC  više od proseka, u februaru za 2,6 ^OC, u martu za 3,1 ^OC; u maju za 0,4 ^OC , u junu za 0,9 ^OC; u julu i avgustu za 2,6 ^OC  i u septembru za 4,6 ^OC. Samo tokom aprila je izmerena srednja temperatura niža od proseka i to za 0,6^OC. Prvih devet meseci su u proseku bili topliji za 2,4 ^OC!

            U odnosu na prosečnu visinu padavina: januar, februar, april i avgust su imali više padavina, a mart, maj, jun, jul i septembar manje padavina. Kada se saberu visine padavina, u proseku padne 456.3mm padavina, a tokom 2023. godine je palo svega 373mm. Znači ukupno je palo 83mm padavina niže od proseka. Najniže padavine su zabeležene tokom juna svega 13mm (65mm manje od proseka), marta 18mm (16mm manje od proseka) i tokom jula 29mm (38mm manje od proseka).

           Kiše tokom aprila i maja su stvorile pogodne uslove za prouzrokovače gljivičnih bolesti. Plamenjača se pojavila intenzivno na usevima krompira, vinove loze, paradajza, luka… Pegavosti, rđe, plesnivosti klasa na strnim žitima. Krastavosti na jabukama i kruškama.

            Leto je bilo izuzetno toplo pa su promene vremena često bile praćene lokalnim vremenskim neprilikama. Više nego ikad do sada osetila se snaga letnjih oluja koje su stvarale jezera od njiva, čupale protivgrade mreže u voćarstvu, a grad je lokalno bio tako intenzivan da se posle njega nije moglo prepoznati koji usev ja pre oluje bio na njivi.

            Svaki čovek bi morao da se zapita šta može da uradi da bi se klimatske promene zaustavile

     U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu od 13. do 16. septembra biće održan XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Entomološkog društva Srbije. 

     Prvog dana Simpozijuma, biće prezentovani radovi o prirodnim neprijateljima stenica (Halyomorpha halys), štitastih vaši te novim saznanjima o biologiji i suzbijanju vrsta koje su značajne za biljnu proizvodnju, ali i druge teme.

Otvaranje je zakazano u 10. časova, a program 13. septembra 2023. godine je sledeći: 

10:15-10:35 Francesco Tortorici, Luciana Tavella: CLASSICAL BIOLOGICAL CONTROL OF HALYOMORPHA HALYS AND DROSOPHILA SUZUKII: RESULTS OF NATIONAL ACTIONS AND SITUATION IN ITALY ž

10:35-10:50 Marina Dervišević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET PARAZITOIDA ŠTITASTIH VAŠI (HEMIPTERA: COCCIDAE) U SRBIJI

10:50-11:05 Korana Kocić, Anđeljko Petrović, Alf Tore Mjǿs, Željko Tomanović: FAUNA PARAZITOIDNIH OSA NORVEŠKE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: APHIDIINAE): NOVE VRSTE ZA NORVEŠKU I POTENCIJALNO NOVE VRSTE ZA NAUKU

11:05-11:20 Marija Milošević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET ENTOMOFAGA PULVINARIA VITIS (L.) (HEMIPTERA: COCCIDAE) U VINOGRADU SA I BEZ PRIMENE INSEKTICIDA

11:20-11:35 Aleksandra Konjević, Sandra Senji, Francesco Tortorici, Luciana Tavella: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE PRIRODNIH NEPRIJATELJA STENICA U SRBIJI

11:35-11:50 Maja Lazarević, Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Darija Milenković, Vladimir Žikić: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE ROD MICROGASTER LATREILLE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: MICROGASTRINAE) U SRBIJI

12:30-12:45 Ankica Sarajlić, Ivana Majić, Toni Kujundžić, Mato Drenjančević: PREGLED STANJA VRSTE SCAPHOIDEUS TITANUS NA PODRUČJU VINOGORJA SRIJEM U REPUBLICI HRVATSKOJ

12:45-13:00 Jelena Jović, Oliver Krstić, Tatjana Cvrković, Miljana Jakovljević, Slavica Marinković, Milana Mitrović, Ivo Toševski: INVAZIVNE VRSTE CIKADA (HEMIPTERA: AUCHENORRHYNCHA) U SRBIJI I VEKTORSKI ZNAČAJ U PRENOŠENJU FITOPLAZMI

13:00-13:15 Aleksandra Ignjatović Ćupina, Mihaela Kavran, Dušan Petrić, Jeremy Bouyer, Arianna Puggioli, Romeo Bellini, Wadaka Mamai, Sara Opačić, Sara Šiljegović, Nemanja Avrić, Miloš Petrović, Zoran Francuski, Dragan Dondur, Uroš Vlajkov, Dragana Radulović, Stefan Stefanović: TEHNIKA STERILNIH INSEKATA U SUZBIJANJU AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA U SRBIJI: PRVA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

13:15-13:30 Ivan Fijat, Nikola Laćarac, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Dušan Petrić, Mihaela Kavran: GONOTROFIČKI CIKLUS I FEKUNDITET AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA, AEDES ALBOPICTUS U SRBIJI (DIPTERA: CULICIDAE)

13:30-13:45 Željko Milovac, Snežana Pešić, Filip Franeta: PROMENA VREMENA POJAVE MALE I VELIKE REPIČINE PIPE U USEVU ULJANE REPICE

15:30-15:45 Ádám Egri, Ádám Mészáros, György Kriska, József Fail: DEVELOPING MANAGEMENT METHODS OF THE BROWN MARMORATED STINK BUG (BMSB), HALYOMORPHA HALYS

15:45-16:00 Jovan Dobrosavljević, Čedomir Marković: VERTIKALNA DISTRIBUCIJA LISNIH MINERA LIŠĆARSKIH DRVENASTIH VRSTA SRBIJE

16:00-16:15 Aleksandra Đorđević, Marija Miličić, Tamara Tot, Laura Likov, Ana Stefanović Grković, Sonja-Mudri Stojnić, Snežana Radenković: EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA U MONITORINGU OSOLIKIH MUVA (DIPTERA: SYRPHIDAE) SRBIJE

16:15-16:30 Ivana Lalićević, Svjetlana Janković Šoja, Anđa Radonjić: UTICAJ RAZLIČITIH SORTI PŠENICE I NJIHOVIH MEŠAVINA NA RAZVIĆE RHOPALOSIPUM PADI (HEMIPTERA: APHIDIDAE

17:15-17:30 Jovana Raičević, Jovana Bila Dubaić, Aleksandar Ćetković, Milan Plećaš: EFEKAT POLUPRIRODNE IVICE POLJA NA BROJNOST OPRAŠIVAČA I PRINOS ULJANE REPICE

17:30-17:45 Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Maja Lazarević, Darija Milenković, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: POVRATAK SVILENE BUBE: PERSPEKTIVE U OPTIMIZACIJI LABORATORIJSKOG UZGOJA

17:45-18:00 Nenad Zarić, Robert Brodschneider, Ljubiša Stanisavljević, Walter Goessler: IZBEGAVANJE APSORPCIJE TOKSIČNIH METALA KOD RADILICA MEDONOSNE PČELE (APIS MELLIFERA)

18:00-18:15 Aleksandra Trajković, Đurađ Milošević, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: PRIMENA FUZZY LOGIKE U MATRICAMA MORFOLOŠKO-FUNKCIONALNIH ATRIBUTA VISOKO KRIPTIČNIH EGZOFITOFAGNIH GUSENICA

Kotizacija za Simpozijum je 4000 dinara, a kontakt za uplate je entomolosko@gmail.com

     Orahova muva je nova štetočina oraha, a pošto se javlja u vreme, kada se u prošlosti insekticidi u orahu nisu koristili, predhodnih godina ona je pravila velike štete. Više o ovoj štetočini pročitajte ovde.

     Najbolje bi bilo da se u zasade koji su u rodu postave žute lepljive ploče PALz sa mirisnim mamcima. Pomoću njih se može detektovati prisustvo i dinamika brojnosti radi određivanja pravog vremena suzbijanja.

      Preporuka je da se tokom narednih 5 dana uradi zaštita sa: Tonus ili Atis ili Afinex ili Kestrel ili Šiman ili Jassa ili Voley 250 g/ha.

   Radi zaštite od bakterija i gljiva preporuka je da se doda Botrix B 2 L/ha ili Serenade Aso 5 L/ha ili Serifel 0,5 kg/ha.

        Tokom 2022. godine u Somboru zabeleženo je 56 leptira a u Čelarevu 240. To je više od prosečnih vrednosti koja za Sombor od 2008. do 2021. godine iznosi 32 a za Čelarevo 65.

         Prva generacija je počela da leti 24. aprila u Čelarevu i 30. aprila u Somboru. Ovaj primerak u Čelarevu zabeležen je 7 dana ranije od do sada najranije zabeleženog! Leptiri prve generacije su bili prisutni do 25. maja u Somboru i do 10. juna u Čelarevu. U Somboru su hvatani pojedinačni primerci njih 20 i maksimuma leta nije bilo. Prosečan broj primeraka za Sombor je 10. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka prve generacije a prosek je 35. Maksimum leta je zabeležen 21. maja sa 29 primeraka za noć. Osim njega zabeležen je i pik u letu 15. maja sa 20 primeraka za noć. Na grafikonima dinamike leta vidi se da je prva generacija počela da leti malo ranije nego što je to uobičajeno, ali je sa letom prestala dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno.

         Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 05. jula do 09. avgusta. Zabeleženo je 72 leptira što je mnogo više u odnosu na prosečan broj koji iznosi 28. Maksimum leta zabeležen je 31. jula sa 18 leptira za noć. U Somboru, druga generacija je letela od 17. jula do 04. avgusta. Zabeleženo je 30 leptira što je više u odnosu na prosek koji iznosi 16. Maksimum leta je zabeležen 21. jula sa 5 leptira za noć. Na grafikonima dinamike leta, vidi se da je druga generacija počela sa letom u uobičajeno vreme, a da je sa letom prestalo dve nedelje ranije nego što je to uobičajeno.

          Nakon leta druge generacije hvatani su samo pojedinačni primerci treće generacija u Čelarevu njih 8 od 16. avgusta do 15. septembra, a u Somboru njih 6 od 20. avgusta do 16. septembra.

          Tokom 2022. godine, gusenice dudovca su pravile štete i morale su biti suzbijane na dudu, orahu i lesci.

          Koeficijent generacija po Meszaros-u za Sombor je 1,5 a za Čelarevo je 0,45. Znači da se za Sombor saopštava pozitivna dugoročna prognoza, a za Čelarevo negativna dugoročna prognoza. To znači da će u Somboru prva generacija 2023. godine biti brojnija nego 2022. godine a u Čelarevu biti manje brojna.

          Obzirom na malu brojnost u Somboru tokom 2022. godine i relativno veliku u Čelarevu prognoza za 2023. godinu je da će broj leptira, odnosno gusenica prve generacije tokom 2023. godine preći ekonomski prag štetnosti, te će biti potrebe za suzbijanjem gusenica prve generacije na dudu, lesci i orahu.

Meteorološke prilike tokom 2022. godine su se po mnogo čemu razlikovale od prosečnih godina. Da bi videli razlike, vremenske podatke za Sombor iz 2022. godine uporedili smo sa podacima za Sombor za period od 1948. do 2021. godine.

 Tokom prvih devet meseci 2022. godine, samo mart i april su bili hladniji od preseka i to za 0,4^OC i 0,7^OC. Svi ostali meseci su bili topliji. Januar je bio topliji za 2,5 ^OC, februar za čak 4,3 ^OC (!!!), maj za 2,4 ^OC, jun za 3 ^OC, jul i avgust za 3.2 ^OC i septembar za 0,9 ^OC. Period januar – septembar je bio u proseku topliji za 2 ^OC od prosečnih vrednosti.

Od 1948. godine, ovo je prva godina, da je tokom svakog od prvih osam meseci, mesečna visina padavina bila manja od proseka. Tokom januara je palo svega 9 mm, a prosek je 36mm. U februaru je palo 18mm a prosek je 35mm. Tokom marta svega 4 mm a prosek je 34mm.  Znači da tokom prosečne godine u prva tri meseca visina padavina bude 105 mm, a tokom 2022. godine je bila svega 31mm! Ipak ozimi usevi su bili dobro obezbeđeni vlagom, zahvaljujući činjenici da je u periodu oktobar, novembar, decembar 2021. godine visina padavina bila 210 mm a što je za 67 mm više od proseka koji za taj period iznosi 143mm.

April, maj i jun su bili sa visinom padavina 38, 56,8 i 67 mm što je za 21 mm niže od proseka. Suša je već počela da se oseti, a onda su usledili jul i avgust sa visinom padavina nižom za 47 i 15 mm od proseka. Kao posledica nižih padavina i nadprosečno visokih temperatura, jare biljke su na pojedinim poljima doslovce osušile. One biljke koje su preživele, doživele su strahoviti šok, od koga se nisu oporavile do kraja vegetacije.

Kišni septembar sa 112 mm padavina – 65 mm više od prosečnih, je spasio useve šećerne repe, ali suncokretu, kukuruzu i soji nije mnogo pomogao. Kod soje bi se moglo reći da je čak odmogao, jer se deo soja zazalenio i ponovo cvetao. Krajem oktobra trećina mahuna soje je istrulo, trećina mahuna je zrelo i počinje da se osipa, a trećina je zelena i čak ni uz desikaciju, niko ne može da prognozira kada će se zrna u njima osušiti. U voćarstvu i povrtarstvu, bez zalivanja proizvodnja je bila bez uspeha.

Orahova muva je prirodni stanovnik u Severnoj Americi. U Evropi prvi put zabeležena je 1988. godine u Švajcarskoj, u Italiji 1991. godine, u Hrvatskoj 2004. godine. U Srbiji ova vrsta je detektovana, svuda gde su postavljane klopke. Kako se orah kao voćna vrsta kod nas širi, a ekonomske štete mogu da budu značajne, važno je prepoznati simptome prisustva i suzbijanje vršiti pre nego što štete postanu značajne.

Ima jednu generaciju godišnje. Prezimi kao lutka u zemlji na dubini od nekoliko cantimetara. Prve odrasle jedinke u Hrvatskoj su zabeležene u drugoj polovini jula. Poslednje odrasle jedinke se pronalaze i do kraja oktobra.  Ženke nakon piljenja su polno nezrele i tek 2-3 nedelje nakon početka leta polažu jaja u grupama od 15tak po plodu ispod pokožice ploda. Mesta polaganja jaja postaju vidljiva jer se na plodu javljaju tamne mrlje iz kojih se cedi crna smola. Nakon 5-7 dana legu se larve. Ljuska vremenom pocrni. Napadnuti plodovi otpadaju ranije sa stabla ili ostaju tokom cele zime na drvetu. Ukoliko je zaraza ranija, jezgro oraha se ne razvije dovoljno, manje je (oko 20%) i može da potamni, jer dolazi do razvoja plesni. Kod kasnijih zaraza ne dolazi do tolikih šteta na jezgru oraha, te on može normalno da se konzumira, ali se u ljusci teško može prodati, jer ona bude crne boje. Larva prolazi kroz tri stupnja razvoja, koji ukupno traje od 3 do 5 nedelja. Kada završe razvoj larve napuštaju plod i padaju na zemlju gde prelaze u stadijum lutke. Dijapauza najčešće traje do narednog leta, ali lutka može biti u dijapauzi i dve do tri godine.

Suzbijanje podrazumeva primenu nehemijskih i hemijskih mera. Kako bi se smanjila brojnija pojava orahove muve iduće godine, u jesen bi bilo poželjno da se obavi sakupljanje zaraženih plodova sa larvama, pre nego što one napuste plod i zavuku se u zemlju na prezimljenje. Poželjna je jesenja i prolećna plitka obrada zemljišta, koja uništi deo larvi.

Odrasle muve se efikasno love žutim fluorescentnim klopkama PALz sa mirisnim mamcima Csalomon, koje u Srbiji prodaje firma Agroprotekt. Klopke treba koristiti za odkrivanje prisustva i praćenje dinamike leta. Njima se precizno može ustanoviti potreba i optimalan momenat za suzbijanje orahove muve. Mamke treba postaviti oko 15. jula. Najbolje da budu sa severne strane oraha, što višlje u krošnji.

Detalji o pojavi orahove muve u Hrvatskoj, mogu se naći na adresi https://hrcak.srce.hr/169280

Hemijsko suzbijanje orahove muve potrebno je obaviti u vreme kada ženke počinju da polažu jaja. Kritični broj odraslih muva na žutim fluorescentnim pločama još nije određen. Procenjuje se da suzbijanje treba sprovoditi ako je prethodne sezone zabeležen jači napad orahove muve, a u tekućoj sezoni se na lepljive žute ploče ulovi nekoliko muva. Od insekticida u svetu su registrovani preparati na bazi spinetorama, acetamiprida, lambda cihalotrina, esfenvalerata, spinosada i fosmeta.

        Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Департман а воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру и Научно воћарско друштво Србије организују 16. конгрес воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, који ће се одржати од 28. фебруара до 3. марта 2022. године. Детаљне информације можете видети ако кликнете овде.

       Рад Конгреса ће бити организован у виду усмених саопштења и постер презентација по следећим тематским целинама:

   o Генетика и оплемењивање воћака и винове лозе;

   o Физиологија и екологија воћака и винове лозе;

   o Агротехника воћака и винове лозе;

   o Технологија производње садног материјала воћака и винове лозе;

   o Заштита воћака и винове лозе; oБерба, чување и технологија прераде воћа и грожђа

Dudovac – Hyphantria cunea

     Tokom 2021. godine, na svetlosnoj klopci, zabeleženo je 435 leptira u Čelarevu i 75 u Somboru. Za Čelarevo, to je najveća brojnost od 2008. godine, od kada se ta vrsta prati na tom mestu. U Somboru je to najveća vrednost od 2004. godine! Za Sombor to je dva puta više od proseka, a za Čelarevo, to je 20 puta veća brojnost od prosečne vrednosti!

     Prva generacije leptira je bila prisutna od 02. maja do 27. juna u Čelarevu i od 22. maja do 20. juna u Somboru. Zabeleženo je 316 primeraka u Čelarevu i 42 u Somboru. Maksimum leta je bio u Čelarevu 06. juna – 37 leptira za noć, a u Somboru 09. juna – 8 leptira za noć. U Čelarevu je osim maksimuma zabeleženo još dva vrha (pika) u letu: 23. maja – 21 leptir i 19. juna – 19 leptira za noć.

     Druga generacija je bila prisutna od 19. jula do 14. avgusta u Somboru i od 23. jula do 31. avgusta u Čelarevu. Zabeleženo je 30 primeraka druge generacije u Somboru i 116 primeraka u Čelarevu. Maksimum leta je bio 30. jula u Somboru – 7 leptira te 03. avgusta – 22 leptira u Čelarevu. Tokom leta druge generacije zabeležen je još po jedan vrh u letu u Somboru 07. avgusta – pet leptira i u Čelarevu 08. avgusta – 13 leptira.

     Treća generacija ove godine nije bila brojna. Zabeleženo je po tri primerka u Somboru (01., 06. i 12. septembra) i Čelarevu (14., 17., 19. septembra).

    Kada se dinamika leta leptira tokom 2021. godine uporedi sa prosečnom dinamikom leta, vidi se da je porast i maksimum leta prve generacije bio za 20 dana kasnije u odnosu na prosečnu pojavu. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7^OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

    Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula, maksimum leta leptira zabeležen u vreme prosečne pojave.

     Brojnost gusenica dudovca tokom 2021. godine je bila takva da je postojala potreba za suzbijanjem u zasadima leske, oraha, šljive, višnje, trešnje, te na samoniklim dudovima i zovi pored puteva.

      Koeficijent generacije po Meszaros-u za Sombor je 0,7 a u Čelarevu je 0,37. Obzirom da je manji od jedan, saopštava se dugoročno negativna prognoza brojnosti. To znači da će broj leptira u proleće 2022. godine biti manji nego što je bio proleća 2021. godine. Obzirom na brojnost leptira tokom 2021. godine, prognozira se masovnija pojava i potreba za suzbijanjem gusenica prve generacije samo na dudu na severu Bačke a na dudu, lesci, orahu na jugu Bačke.

Za nama je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to videli, vremenske podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima za period od 1948. do 2020. godine.

Januar i februar 2021. godine su bili mnogo topliji i to za 3,4 i 3.6 ^OC u odnosu na prosečne vrednosti. Usledio je mart, koji je bio hladniji za samo 0,1 ^OC, pa april hladniji za čak 1.7 ^OC od proseka i maj koji je po temperaturi bio potpuno isti višegodišnjoj srednjoj vrednosti za maj. Jun a posebno jul su bili topliji od proseka i to za 2.1 i čak 2.9 ^OC od proseka. Nakon jula 2012. godine kada je izmerena prosečna temperatura od 25,1^OC, jul 2021. godine sa prosečnom temperaturom od 24,5^OC je drugi najtopliji jul od 1948 godine, od kada imamo podatke o temepraturama u Somboru. I avgust i septembar su bili topliji i to za 0,8 ^OC i 1.3 ^OC. Usledio je oktobar koji je bio 0.6 ^OC hladniji od proseka.

Mesečna količina padavina je tokom januara i februara bila viša od proseka za 40 odnosno 8 mm. Usledili su mart, april, maj i jun sa malo nižim padavinama u odnosu na prosek i to za 7, 9, 7 i 4 mm. Usledio je jul sa 58 mm i avgust sa 13mm višim padavinama od proseka. Zatim je tokom septembra bilo čak 38 mm padavina niže od proseka i na kraju imamo oktobar sa 38mm padavina više od proseka.

Znači da je vegetacija krenula sa dosta povoljnim uslovima vlage u zemljištu, koja se polako trošila u aprilu, maju i junu mesecu. U junu se nedostatak vlage počeo značajno osetiti. Ječam je sa prinosima bio zato dobar, a pšenica je već počela da pati usled suše i prinosi su pali ispod očekivanih u kratkom roku pred žetvu. Jari usevi posejani na vreme i u dobroj kondiciji su uspeli da dobro podnesu visoke temperature u junu mesecu. Oni su sačekali kiše u julu u dobroj kondiciji, dok su kasniji rokovi setve značajnije počeli da zaostaju u porastu.

 Značajnija količina kiša u julu je spasila useve, pa su biljke dobro podnele veoma toplo vreme tokom jula i kasnije avgusta koji je imao dobru količinu padavina. Septembar je bio veoma suv i topao, pa se to odrazilo na setvu uljane repice za narednu sezonu. Valjalo bi napomenuti i veoma vlažan oktobar koji je pomerio setvu većeg dela pšenice u kraj oktobra. Koliko će se to odraziti na narednu godinu zavisiće od vremena tokom zimskih meseci.

Vegetacioni period 2021. godine je bio za 0,7^OC topliji od proseka i sa 51mm padavina više od proseka. Najvažnije je da je ekstremno topao jul bio praćen visokim padavinama, pa većina useva je manje više uspela normalno da završi vegetaciju. Lokalno gde nije palo ovoliko padavina i na kasnije posejanim njivama, podbačaj prinosa je bio katastrofalan. Prinosi na kasnije posejanim njivama, na kojima nije pala navedena količina padavina, čak ni uz povećane cene poljoprivrednih proizvoda nisu mogle da donesu finansijsku dobit velikom broju proizvođača.

  16. i 17. novembra 2021. godine biće održan virtuelni sajam SmAgTech Expo (Smart Agricultur Technology). Na sajmu će biti reči o upotrebi informacionih, pamtnih tehnologija u poljoprivredi. Ukoliko želite da prisustvujete prijavite sa na: SmAgTechExpo.viralerasmus.org

Pogledajte detalje na instagramu https://www.instagram.com/smagtech_expo 

     Jutarnji mrazevi utiču da lišće kod većine voća opada. Preporuka je da se voće i vinova loza tokom nekoliko narednih dana zaštiti sa: Champ DP ili Cuprozin ili Nordox 75WG ili CuproCaffaro 50WP ili Everest ili Neoram ili Bakarni oksihlorid 50 u preporučenim koncentracijama.

     U organizaciji Privredne komore Srbije i Fondacije Ana i Vlade Divac, održaće se panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo 9. novembra 2021. godine sa početkom u 11 časova.

   Na panelu će dr Goran Malidža izneti rezultate istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji.

   Moderator panela je: Dejan Jovanović, urednik portala Agromedia

 Uvodna obraćanja će održati: 

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (TBC)

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Privredna komora Srbije i

Ana Košel, direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac

Učestvovanje i diskusija učesnika panela- postavljanje pitanja uživo i online idu preko Zoom platforme. Prijava događaja se vrši na adresi https://bit.ly/3pY8riY 

Pitanja za sekciju diskusije možete poslati na email adresu intern1@divac.com , ili postaviti direktno u chat-u tokom trajanja prezentacije

   Nedavno je u Kaću proradio Magen Kać. U pitanju je preduzetnica, agencija za davanje saveta u poljoprivredi. 

   Primenom savremenih laboratorijskih metoda i izlascima na teren, vrši se savetovanje tokom proizvodnje i skladištenja koje omogućava smanjivanje troškova proizvodnje i smanjenje gubitaka prilikom skladištenja. Obavlja se utvrđivanje bolesti, štetočina i korova u biljnoj proizvodnji i daju smernice za njihovo suzbijanje. Saveti se daju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kako bi se biljke zaštitile sa što manjim uticajem na životnu sredinu i ugrožavanje zdravlja ljudi.

   Informacije možete dobiti na telefon 066 - 51 36 878 ili na poljomagen@gmail.com 

  XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije biće održano u hotelu Palisad od 22-25. februara 2021. godine. Prijava i program Savetovanje mogu se naći na sajtu Društva https://plantprs.org.rs/rs.

    Predviđeno je strogo pridržavanje epidemioloških mera protiv CoVid-19 tokom održavanja savetovanja.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2021. godinu, potrebno je da pošalju potrebe do 5. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       NOVO       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Halyomorpha      halys  NOVO   braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis NOVO       kupusni moljac         feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Ostrinia            nubilalis           kukurzni plamenac                mirisni mamak      VARL+

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum  NOVO kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis NOVO skočibuba (žičar)                   feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator   NOVO      skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis NOVO      staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus    NOVO       skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

    Više o feromonima pročitajte ovde.

            Leptiri su bili brojni u poređenju sa prosekom od 2008. do 2019. godine. U Somboru je zabeleženo 42 leptira a u Čelarevu čak 202 (proseci su 27 i 22 primerka).

            Leptiri su bili prisutni u tri generacije. U Somboru su zabeležena samo dva pojedinačna primerka prve generacije: 15. i 29. maja. U Čelarevu zabeležen je 41 primerak od 10. maja do 17. juna. Pik u letu nije zabeležen a najviše leptira je zabeleženo 19. i 20. maja po četiri primerka za noć.

            Druga generacija u Somboru je bila prisutna skoro svakodnevno od 26. jula do18. avgusta. Zabeležen je i jedan usamljen pojedinačan primerak 10. jula. Makismum leta je zabeležen 16. avgusta – 7 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 37 primeraka, što je dvostruko više od proseka za period od 2008. do 2019. godine. U Čelarevu leptiri su bili prisutni od 22. jula do 23. avgusta. Maksimum leta je zabeležen 02. avgusta – 14 leptira za noć, a osim njega je zabeležen još jedan pik u letu 13. avgusta – 13 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 153 leptira druge generacije što je mnogostruko više od proseka koji iznosi 11!

            U Somboru je zableženo samo tri pojedinačna primerka treće generacije 29. avgusta, te 07. i 11. septembra. U Čelarevu je zabeleženo 8 primeraka treće generacije u periodu od 29. avgusta do 13. septembra.

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 20, a u Čelarevu 3,96. Stoga se saopštava pozitivna dugoročna prognoza za prvu generaciju za 2021. godinu. Obzirom na brojnost očekuje se masovna pojava gusenica dudovca na mnogim vrstama voćarskih i ukrasnih biljaka. Suzbijanje gusenica prve generacije dudovca će biti potrebno na većem području u zasadima oraha, leske, višnje, šljive, trešnje, duda i na mnogim ukrasnim biljkama.

Za nema je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to prikazali, podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima od 1948. do 2019. godine.

Prva četiri meseca: januar, februar, mart i april bili su topliji od proseka. Posebno se tu istakao februar koji je bio čak za 5.3^OC topliji od proseka. Samo je februar 2016. godine bio topliji od februara ove godine! Nakon toga je usledio maj koji je za 0,4^OC bio hladniji od prosečnih vrednosti. Ovakav mesečni podatak ne pokazuje dovoljno jasnu sliku temperature u maju. Međutim ako se prisetimo ovog maja, setićemo se da smo morali paliti grejanje po kućama sve do kraja maja. To je zato jer je poslednja dekada u maju bila za 2,5^OC hladnija od prosečnih vrednosti za maj!

Za jun možemo reći da je bio oko prosečnih temperaturnih vrednosti, jer bio toliji za svega 0,5^OC od proseka. Jul, avgust i septembar su bili značajno topliji od proseka: jul za 1.3 ^OC, avgust za 2.9 ^OC a septembar za 2.7 ^OC, a to se jasno vidi i na grafikonu u prilogu.

Period april – avgust je bio topliji za 1,2^OC od prosečnih vrednosti.

Što se tiče padavina, januar je počeo sa 17mm padavina niže od prosečnih vrednosti. Zatim su usledili februar i mart sa +8 odnosno +5 mm više od proseka. Na osnovu ovog za period januar mart se može zaključiti da su vrednosti vlage bile uobičajene. Usledio je april sa 35mm padavina niže od proseka a onda i maj sa 26mm padavina niže od proseka. Tokom juna visina padavina je bila 114 mm odnosno 37mm padavina više od proseka. To nije u potpunosti nadoknadilo manjak vlage, ali biljke su bile u dobroj kondiciji. U julu je visina padavina bila 61mm odnosno samo 6 mm niže od proseka pa se dobra kondicija biljaka nastavila. Avgust je imao visinu padavina od 82 mm što je za 28mm više od prosečnih vrednosti. Biljke su se držale dobro sve do kraja avgusta kada je tri – četiri dana temperatura prešla 34^OC i prekinula normalno otpuštanje vlage iz zrna kukuruza i soje.

Period april – avgust je imao 2,7mm niže padavine od prosečnih vrednosti.

Ako se u obzir uzme da je isti period bio topliji za 1,2^OC i da je raspored padavina bio neujednačen, 2020. godina može se oceniti kao blago nepovoljna za razvoj gajenih biljaka.

     Česta pojava kiše pogoduje razvoju i gljivičnih i bakterijskih oboljenja oraha.  Preporuka je da se naradnih par dana uradi zaštita oraha kombinacijom preparata

Marpan80 200 g ili Manfil 250 g ili Dithane 250g 100 L vode sa preparatima

Orius 1 dL ili Topsin 70 g ili Bounty 50 mL ili Bacilomix 3 dL na 100 L vode

     Preporuka je da se naredna 3 do 5 dana pregledaju zasadi oraha na prisustvo jajnih legala i guseničnih gnezda. Ukoliko se uoči prisustvo jajnih legala ili guseničnih gnezda suzbijanje treba obaviti u periodu od 9 do 12 juna. Suzbijanje se može obaviti preparatima: Pyrinex 1,5 dL ili Delegate 30g ili Affirm 200 g ili Perfektion 1,5 dL na 100 L vode.

    Obzirom da će se gusenice tokom narednih 10 tak dana zadržavati u grupama - gnezdima, na mlađim orasima je dovoljno otkinuti list na kome se nalazi gnezdo i zgaziti gusenice nogom na zemlji.

     Protiv bolesti preporuka je da se uradi zaštita sa: Dithane Neo tech ili Mankosav 250 g na 100 L vode ili sa Bacilomix original 3 dL/100 L vode.

   Obzirom na najavljene kiše tokom narednih nekoliko dana uraditi zaštitu oraha sa: Merpan80 ili Manfil 200 g  + Bacilomix original 3 dL na 100 L vode

    Na mestima gde je bilo crvljivosti u proteklim godinama uraditi zaštitu i sa: Savanur ili Antocid 2 dL/100 L vode

     Narednih nekoliko dana potrebno je pregledati lišće na prisustvo grinja. Ukoliko su pristune grinje uraditi zaštitu preparatima: Armada ili Vertimec 1,5 L/ha.

     Orah se nalazi u fazi kretanja vegetacije, a u starijim zasadima su prirutne i rese. Preporuka je da se tokom narednih par dana uradi zaštita od bolesti sa: Bacilomix original 0,3%.

     Svi poljoprivredni proizvođači u Srbiji koji žele da prodaju svoje proizvode, mogu da koriste elektronski servis

https://pijaca.minpolj.gov.rs/

    U Somboru postoji elektronska zelena pijaca na Facebooku kao grupa Somborska zelena pijaca  pomoću koje možete naručiti povrće, cveće, orahe i ono Vam stiće kući u roku od apr dana.

Za rad u toku policijskog časa potrebno je podneti zahtev Upravi za zaštitu bilja 48 sati pre izvođenja operacije. Zahtev se podnosi elektronski na adresi https://agromere.registar-uzb.rs/ . 

Telefoni za dodatne informacije su podeljeni po okruzima:

Окрузи: Јужнобачки, Средњебанатски, Јужнобанатски, Севернобанатски, Севернобачки, Западнобачки и Сремски – контакт телефон 064/88-18-449

Окрузи: Град Београд, Подунавски, Браничевски, Зајечарски, Борски, Поморавски, Нишавски, Јабланички, Пчињски, Топлички и Пиротски – контакт телефон 064/88-18-486

Окрузи: Мачвански, Моравички , Kолубарски, Златиборски, Шумадијски, Расински и Рашки – контакт телефон 064/88–18–412.

     Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2020. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2020. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2019. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 120 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Obim knjige je 373 strane, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 300) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

     Dudovac je bio malobrojan tokom 2019. godine. Bojnost leptira je bila dvostruko manja od prosečnih vrednosti za poslednjih 11 godina. Ne čudi što su i štete od gusenica prve generacije uočavane na dudu a od druge generacije na dudu i lešniku.

            Leptiri prve generacije su leteli od 4. maja do 20. juna. Tokom noći je hvatano 1 do 3 leptira, pa nije zabeležen maksimum leta. Zabaleženo je 13 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

            Prvi leptir druge generacije je zabeležen 04. jula, a onda je malo redovniji ulov trajao od 24. jula do 10. avgusta. U Somboru je zabeleženo dva primerka a u Čelarevu 15 primeraka. Više od jednog leptira za noć je zabeleženo samo 31. jula u Čelarevu – 9 primeraka.

Tokom perioda pojave treće generacije zabeležen je po jedan leptir u Somboru (01. septembra) i Čelarevu (15. septembra).

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 0,21 , a u Čelarevu 1,14. Znači da se u Somboru – na severu Bačke saopštava negativna dugoročna prognoza a u Čelarevu na jugu Bačke, pozitivna. Ipak, obzirom na veoma nisku brojnost tokom leta druge i treće generacije, ekonomski značajnija pojava prve generacije leptira i gusenica može se očekivati samo na dudu. Kratkoročna prognoza i optimalni rokovi suzbijanja će biti saopštavani na www.agroupozorenje.rs.

            Vremenske prilike tokom svake pojedinačne godine su priča za sebe. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u najvećoj meri odvija se na otvorenom polju, bez navodnjavanja i zato jako zavisi od vremenskih uslova.  Brzo prilagođavanje proizvođača postojećim uslovima neophodno je da bi proizvodnja bila uspešna. Podaci za 2019. godinu u Somboru upoređeni su sa podacima za period od 1955. do 2018. godine.

            Na grafikonu temperatura i padavina vidi se da je godina počela kao sušna. Od januara do juna, tokom svih meseci je visina padavina bila niža od proseka. Tokom prvih pet meseci palo je 82 litre kiše po kvadratnom metru manje nego što je to uobičajeno! U istom periodu temperature tokom svih meseci su bile više u odnosu na prosek i to od 0,8^OC u januaru do čak 3,9^OC u martu. Nije čudno što je ovo posle marta 2018. godine, natopliji mart od kada imamo podatke.

            Nastavak godine je doneo topliji april (za 2,2^OC) a zatim maj koji je bio hladniji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Da se potsetimo, bio je ovo maj tokom kog je grejanje kuća radilo punom parom. Svi naredni meseci su bili topliji od proseka: jul za 0,8^OC, jun za 1,8 ^OC, avgust za čak 2.8 ^OC i septembar za 1.9^OC. Sve navedene temperature praćene su padavinama manjim od proseka osim u junu, tokom koga je palo čak 56 mm padavina više od proseka i u septembru tokom kog je palo 10mm padavina više od proseka.

            Poslednjih godina su povećane temperature bile praćene povećanom visinom padavina. Ove godine od januara do sepembra palo je 26mm padavina niže od proseka. Pri tome temperauta je bila viša za 1,8^OC ! Tako da bi se moglo reći da su biljke bile u stalnom stresu.

          Najveći uticaj vreme u ovoj vegetaciji je imalo na strnine i uljanu repicu, koje su jako patile od nedostatka vlage tokom zime. Pšenice u martu su izgledale kao što prosečnih godina izgledaju u decembru! Bokorenje kasnije posejanih strnina je skoro potpuno izostalo. Obzirom da se sada gaje sorte koje da bi dale visok prinos traže dobro bokorenje, očekivanje da će prinosi biti umanjeni se i ostvarilo. Hektolitri zrna su bili uglavnom loši, pa je na mnogim njivama pšenica izgledala kao urodica a uljana repica kao mak. Soja i kukuruz su se dugo dobro držali, ali je nedostatak vlage uslovio da zrna prinudno sazre, pa su prinosi u proseku na kraju ipak bili značajno umanjeni. Lokalno dobre prinose donela su područja koja su imala sreću da dobiju jedan ili dva pljuska više, jer je to značilo da su dobili 50 do 80 mm padavina više od okoline.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2019. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2018. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 40 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 40tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 90 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

   Knjiga je posvećena dr Marku Injcu, doajenu zaštite bilja.

    Obim knjige je 380 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 250) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

             Tokom 2018. godine, dudovac je bio prisutan u tri generacije, što nije uobičajena pojava za ovu vrstu. Pojava treće generacije je posledica značajno toplijeg proleća i leta. U Somboru je zabeleženo ukupno 60 leptira, a u Čelarevu 30. Prosečna brojnost za poslednjih 10 godina u Čelarevu je 21, a u Somboru je 25. Znači da je tokom ove godine, zabeleženo za 1,4 puta više leptira u Čelarevu i za 2,4 puta više leptira u Somboru u odnosu na prosečne vrednosti.

            Prva generacija je bila prisutna od 25. aprila do 26. maja. Zabeleženo je 15 leptira u Somboru i 17 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Najveći broj leptira zabeležen je u periodu od 02. do 06. maja. Maksimum leta zabeležen je samo u Čelarevu 06. maja. Tada je zabeleženo 7 leptira za noć. Na grafikonu je upoređena dinamika leta tokom 2018. godine sa prosečnom dinamikom leta. Vidi se da je najveći broj leptira ranije u proseku registrovan od 17. do 21. maja. Znači da je najveća brojnost leptira prve generacije 2018. godine bila 10 do 15 dana ranije nego što je to uobičajeno!!!

            Druga generacija je bila prisutna od 05. do 25. jula. U Somboru je zabeleženo 15, a u Čelarevu 11 leptira. U Somboru je to značajno više u odnosu na prosek poslednjih 10 godina, a u Čelarevu na nivou prosečne brojnosti. Nije zabeležen maksimum leta. Hvatano je 1 do 3 leptira za noć. Najveći broj leptira je zabeležen od 06. do 10. jula u Somboru i 11. do 21. jula u Čelarevu. Na grafikonu se može videti da je najveći broj leptira zabeležen 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno!!!

            Obzirom da su i prva i druga generacija bile prisutne značajno ranije nego što je to uobičajeno, ne čudi da se pojavila i treća generacija. Ona je bila prisutna od 14. avgusta do 22. septembra. U Čelarevu je bila prisutna sa samo dva leptira, dok je u Somboru zabeleženo čak 30 leptira treće generacije! Maksimum leta je zabeležen 22. avgusta – pet leptira za noć.

            Tokom 2018. godine, gusenice prve generacije dudovca su pravile ekonomski značajne štete na dudu, orahu i ukrasnom bilju, a druge generacije i na višnji, kajsiji i leski. Gusenice su morale biti suzbijane u skoro svim zasadima duda, na oko 50% zasada oraha, na 20% zasada višanja, kajsija i leske.

            Koeficijent generacije po Mesz­áros-u u Somboru je 3, a u Čelarevu 0,7. Prema tome u Somboru se saopštava pozitivna dugoročna prognoza, a u Čelarevu negativna. To znači da će brojnost prve generacije u Somboru biti veća nego ove godine, a u Čelarevu manja nego ove godine. Obzirom na brojnost, prva generacija gusenica bi u drugoj polovini maja mogla praviti ekonomski značajne štete na orahu, dudu te na ukrasnom bilju. Kratkoročna prognoza i pravi momenti za preglede biljaka će biti saopšteni na www.agroupozorenje.rs.

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1^OC; maj za čak 3,7^OC, jun za 1,9^OC, jul za 1,2^OC, avgust za čak 3,6^OC i septembar za čak 2,2 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9^OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5^OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6^OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

    U organizaciji HKPD Matija Gubec, Galerije Prve kolonije naive u tehnici slame, OŠ Matija Gubec, VZ Voćko, održaće se VIIII Tavankutski festival voća u subotu, 29. septembra 2018 na Etnosalašu Balažević u Donjem Tavankutu, ulica Nikole Tesle 16, sa početkom u 10 časova.

    Manifestacija je posvećena predstavljanju privrednih potencijala i proizvoda, autentičnih rukotvorina, kao i proizvoda starih zanata Tavankuta.

      Potpuno neočekivano za ovaj period godine, zabeleženo je više leptira dudovca na svetlosnoj klopci.

      Treća generacija leptira ove vrste obično bude prisutna sa svega par leptira. Ovaj put je zabeleženo 25 leptira u Somboru tokom 10tak dana! Pažnju treba obratiti na voćne vrste koju su u berbi ili su već odavno obrane, kako ne bi došlo do golobrsta. Preporuka je da se u periodu od 12 do 15 septembra pregedaju zasadi višnje, trešnje, šljive, oraha, kajsija, krušaka, jabuka, vinove loze, duda… na prisustvo gusenica.

       Ukoliko se zabeleži prisustvo gusenica one se mogu suzbiti i mehanički jer će se nalaziti na pojedničanim listovima. Za veće zasade preporuka je da se uradi suzbijanje sa: Decis 0,3 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Bifenicus 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

     Gusenica dudovca (Hyphantria cunea) je svaštojed. Najradije se hrani na dudu, ali gusenice mogu praviti štete i na drugom voću i žbunju. Najveća brojnost leptira zabeležena je pre oko dve nedelje i sada se mogu naći jajna legla i gusenice prvog i drugog larvenog stupnja. Preporuka je da se pregledaju zasadi voća u kojima nije korišten insekticid protekle dve nedelje i po potrebi izvrši mehaničko uklanjanje zapredaka ili hemijsko suzbijanje sa: Pyrinex 1,5 L/ha ili Savanur 1,5 L/ha ili Affinex 1,5 L/ha ili Coragen 0,15 L/ha...

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Kasna zima, je na žalost donela i vrlo niske temperature. U većini regiona pre svega kajsija i brekva su polako krenule sa vegetacijom, pre ovog polarnog talasa.  Samo u regionima srednja i severna Bačka i Banat još se sve biljne vrste nalaze u fazi mirovanja.  Posle ponoći 1.marta zabeležene su temperature do -25°C u regionu Sombora i Subotice, a u ostalim regionima do -15 (-17) °C.

Prema literaturnim podacima prozvodni minimum  za različite voćne vrste su sledeći:

 ⁽¹⁾proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Trenutna  situacija upućuje na to da, na žalost, treba računati sa oštećenjenima od mraza u svim reginoma pre svega na kajsiji, breskvi i orahu. Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izprovocirano toplim talasima tokom januara i prve polovine februara meseca. Pa su biljke dočekali hladan talas slabo iskaljenje. Osim toga nalazimo se u periodu pred kretanje vegetacije kada biljke u mirovanju drže samo niske temperature, a njihova tolerancija na niske temperature opada.  

Međutim, osim breskve, kajsije i oraha ostale voćne vrste ipak bi trebalo da su izdržale bez bitnijih oštećenja ovaj hladan talas (vidi tabelu gore). Izuzetno niske temperature su trajale kratko 3-4 sata, a i uglavnom nizu prelazile teoretske granice tolerancije za ovaj stadijum razvoja u kome se nalaze voćne vrste.

 Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (početkom sledeće nedelje), a potpunu sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije.  U svakom slučaju kod breskve, kajsije i oraha ako do sada nije rađena rezidba i ne raditi je do cvetanja dok se ne vidi šta će ostati. Kod ostalih voćnih vrsta nastaviti sa uobičajenim aktivnostima pripreme za novu vegetaciju

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

     U periodu od 1. do 3. marta 2018. godine u Daruvaru, Daruvarske toplice, biće održano 13. naučno - stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem. Savetovanje se održava u Kino dvorani "30. svibnja" Pučkog otvorenog učilišta. 

     Glavna tema je lupinasto (= orašasto) voće. Osim tema o orahu, lešniku, kestenu, okvirnim programom su predviđena predavanje i o pomotehnici i zaštiti bilja i drugih voćarskim kultura. 

      Smeštaj je predviđen u Daruvarskim toplicama pa je do 1 februara potrebno kontaktirati hotel radi rezervacije na rezervacije@daruvarkse-toplice.hr 

      Kotizacija za celo savetovanje je 200 kuna, a jednodnevna kotizacija 100 kuna.

      Više podataka o savjetovanju možete pronaći na 13 savjetovanje hrvatskih vocara.

Izuzetno toplo vreme zabrinjava proizvođače, da će doći do kretanja vegetacije. Međutim, treba znati da u periodu decembar -januar sve kod nas gajenje biljne vrste, se nalaze u fazi "dubokog zimskog mirovanja". Tako da, ovakvi kratkotrajni periodi toplog vremena, ne mogu da isprovociraju kretanje vegetacije. Jedina opasnost može da bude nagla smena izuzetno toplog i izuzetno hladnog vremena. Tada su moguća oštećenja pupoljaka ili izdanaka pre svega uljane repice, breskve, kajsije, lešnika.... Negde tokom prve polovine februara meseca većina biljnih vrsta će ući u fazu tzv."prinudnog zimskog mirovanja". To je period kada samo niske temperature, koče kretanje vegetacije. Tada će ovakvi topli talasi već moći da isporvociranju kretanje sokova nekih biljnih vrsta. Čime će i rizik od izmrzavnja biti znatno veći.

Uglavnom do kraja meseca januara možemo biti mirni, pošto su rizici od bilo kakvih šteta usled blage zime, svedeni na najminimalniju meru. 

      Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Društvo voćara Vojvodine organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Savetovanje će se održati u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 9. decembra 2017. godine. 

Program predviđa sledeće aktivnosti:

8³⁰–9³⁰           Okupljanje učesnika

 9³⁰–10⁰⁰         Svečano otvaranje skupa

10⁰⁰–10²⁰        Stanje i perspektiva proizvodnje voća u Srbiji – analiza 2017. godine, kuda i kako dalje

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

 10²⁰–11⁰⁰        Prednosti korišćenja novih HBED helata za rešavanje problema hloroze uzrokovane nedostatkom gvožđa, Laurent Aubertin, Van Iperen International, Holandija

 11⁰⁰–11³⁰         Diskusija, pauza sa osveženjem

 11³⁰–11⁵⁰         Kako i zašto osnivati zadruge u oblasti poljoprivrede, Jelena Nestorov, zadružni savez Vojvodine

 11⁵⁰–12³⁰         Primena biostimulatora u voćarstvu, Christian Hubner, Van Iperen International, Holandija

 12³⁰–13⁰⁰       Diskusija, pauza sa osveženjem

 13⁰⁰–13⁴⁰      Tehnologije upravljanja etilenom pre i posle berbe u cilju očuvanja kvaliteta plodova, Przemysław Badowski, Agrofresh, Poljska      

  13⁴⁰–14⁰⁰       Savremena tehnologija proizvodnje borovnice

Prof. dr Jasminka Milivojević, Poljoprivredni fakultet Beograd, Srbija

 14⁰⁰–14²⁰       Pojava i suzbijanje značajnijih štetnih organizama leske u svetu i kod nas

dr Marko Injac, Agrosava, Beograd

 14²⁰                 Diskusija

 U holu ispred amfiteatra, biće održan i mini sajam opreme za voćarstvo.

            Tokom 2017. godine u Somboru i Čelarevu praćena je brojnost dudovca. U Somboru je zabeleženo 74 leptira. To je značajno manje od proseka za Sombor, pošto su u proseku i veoma velike brojnosti leptira iz perioda od 1980 do 1986. godine. Međutim ovogodišnja brojnost je najveća brojnost od 2004. godine. Ukoliko se pogleda grafikon brojnosti po godinama, vidi se da je ona u porastu od 2013. godine. U Čelarevu se brojnost prati od 2007. godine. Tokom 2017. zabeleženo je 68 leptira. To je značajno više od proseka koji iznosi 15.

            Prva generacija je bila prisutna od 4. maja do 4. juna u Čelarevu i od 5. maja do 3. juna u Somboru. Zabeleženo je 38 leptira u Čelarevu. Najveći broj leptira je zabeležen 19. maja - 7 leptira za noć. U Somboru je zabeleženo 16 leptira. Najveći broj leptira je zabeležen 13. maja - 5 leptira.

            U Čelarevu druga generacija je letela od 11. jula do 18. avgusta. Zabeleženo je 30 leptira. Maksimum leta je bio 29. jula - 5 leptira. U Somboru je let leptira trajao od 12. jula do 8. avgusta. Zabeleženo je ukupno 58 leptira. Najveći broj leptira je uhvaćen 25. jula - 14 leptira za noć. Jedan primerak je zabeležen i 10. septembra.

            Ako se dinamika leta tokom 2017. godine uporedi sa prosečnom dinamikom, može se zaključiti da se porast brojnosti i prve i druge generacije desio malo ranije nego što je to uobičajeno u Somboru. U Čelarevu je porast brojnosti prve generacije bio malo kasnije nego šro je to uobičajeno, a druge generacije malo ranije nego što je to uobičajeno u Čelarevu.

            Koeficijent generacije po Meszaros-u u Čelarevu je 0,79. To znači da se prognozira manja brojnost leptira prve generacije u proleće 2018. godine u odnosu na brojnost 2017. godine. U Somboru je koeficijent generacije 3.63. To znači da se preognozira veća brojnost leptira prve generacije u 2018. godini od one koja je bila 2017. godine. Obzirom na brojnost leptira u 2017. i koeficijente generacije, prva generacija gusenica 2018. godine će biti značajna, pa je potrebno planirati suzbijanje prve generacije gusenica u zasadima oraha, duda i ukrasnom drveću u parkovima i drvoredima.

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9^OC, jun za 2,6^OC, jul za 1,5^OC, avgust za čak 4,4^OC i septembar za 0,8 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3^OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1^OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 ^OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 ^OC na 22.7^OC ili za 3,4 ^OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7^OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

    Brojnost leptira dudovca na svetlosnoj klopci je predhodnih dana bila značajno veća u odnosu na prosečne vrednosti. Preporuka je da se u periodu od 04. do 06. avgusta pregledaju zasadi oraha, šljiva, trešanja, višanja i kajsija na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili tek ispiljenih gusenica zaštitu u koštičavom voću gde je završena berba uraditi sa Pyrinex 2 L/ha, a u ostalom voću sa Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Bifenikus 0,2 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Coragen 0,2 L/ha zavisno od vremena berbe i karence preparata.

     Brojnost leptira prve generacije u Somboru je brojnost bila najveća od 2012. godine! U Čelarevu je najveća brojnost od kada se prati (od 2008. godine). Ovako visoka brojnost uslovila je golobrst na samoniklom dreću i žbunju te u drvoredima i parkovima. Maksimum leta prve generacije zabeležen je 13. do 19. maja. Prognozira se visoka brojnost leptira druge generacije! Optimalni rokovi za preglede drveća i suzbijanje dudovca će biti dati na osnovu leta leptira.

     Prva generacija leptira je još uvek prisutna sa pojedninačnim primercima na svetlosnoj klopci. Prema dosadašnjem letu, leptiri su manje brojni u odnosu na višegodišnji proseka. Ipak brojnost leptira je druga u poslednjih 12 godina. Počelo je piljenje gusenica, pa je preporuka da se pregledaju zasadi oraha na prisustvo gusenica.

    Gusenice se još uvek nalaze na pojedinačnim listovima, pa je moguće i mehaničko uklanjanje tih listova. Tamo gde je brojnost veća ili su stabla visoka, preporuka je da se uradi suzbijanje preparatima: Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Bifenikus 0,2 L/ha ...

     Zaštitu od bolesti oraha uraditi sa: Merpan50 0,2% ili Antracol 0,2% ili Polyram 0,2% u kombinaciji sa Bacillomix specijal 0,3%.

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

     Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Katedra za voćarstvo, 2. februara 2017. godine organizuje IV Savetovanje Inovacije u voćarstvu sa temom: Primena bioregulatora u voćarstvu. Savetovanje će se održati u Velikoj sali Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sa sledećim programom: 

8:30-9:30 Registracijaučesnika

9:30-9:40 OtvaranjeSavetovanja

Pozdravna reč domaćina

9:40-10:10Radivojević, D., Milivojević, J., Veličković, M., Oparnica, Č.  - Primena biljnih bioregulatora kod kontinentalnih vrsta voćaka

10:10-10:50 Matej Stopar - Inhibitori fotosinteze kao sredstva za proređivanje plodova jabuke

10:50-11:30 Guglielmo Costa - Primena bioregulatora u proizvodnji kruške

11:30-11:45 Prezentacija generalnog sponzora „Green Grow Group“

11:45-12:30 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

12:30-12:45 Prezentacija sponzora „Gruža agrar“

12:45-13:30 Meland, M. and Maas, F.M. - Regulisanje rodnosti šljive primenom bioregulatora

13:30-13:45 Prezentacija sponzora „Avital DOO“

13:45-14:00 Diskusija

14:00 – 15:00 RUČAK

15:00-15:15 Prezentacija sponzora „Agromarket DOO“

15:15-16:00 Gottfried Lafer - Primena bioregulatora u cilju poboljšanja kvaliteta i skladišne sposobnosti plodova

16:00-16:10 Đurović, D. et al. - Uticaj hemijskog proređivanja plodova na rodnost i kvalitet ploda sorti jabuke

16:10-16:25 Prezentacija sponzora „Repar Corporation - USA“

16:25-16:50 PAUZA Koktel, razgledanje izložbe sponzora

 16:50-17:00 Zec, G. et al. - Uticaj proheksadion-kalcijuma i etefona na bujnost sorti trešnje

17:00-17:10 Magazin, N. et al. -Uticaj 1-metilciklopropena na kvalitet plodova jabuke sorte „Granny Smith“ u zavisnosti od primenjene koncentracije i uslova čuvanja

17:10-17:20 Pakeza, D. et al. – Uticaj 1-metilciklopropena (1-MCP) na čuvanje plodova kruške sorte 'Vilijamovka'

17:20-17:30 Popović, R.G. et al. - Ožiljavanje zrelih reznica smokve (Ficus carica L.)

17:30-17:50 Diskusija

17:50 Zatvaranje Savetovanja

     Kotizacija iznosi 1000 dinara i obuhvata prisustvo predavanjima, razgledanje izložbe sponzora savetovanja, Zbornik radova savetovanja (130 strana), ručak i osveženje na pauzama. Kotizazacija se može uplatiti na licu mesta ili unapred na račun Poljoprivrednog fakulteta 840-1872666-79 sa svrhom uplate Kotizacija za IV Savetovanje. 

   Za više informacija kontakt osobe su: Boban Đorđević b.djordjevic@agrif.bg.ac.rs i Milica Fotirić fotiric@agrif.bg.ac.rs 

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim  temperaturama.  Što se može videti i iz priložene tabele:

 ⁽¹⁾proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25°C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20°C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Trenutna  situacija upućuje da, generalno gledano, u velikoj većini regiona Srbije niske temperature u poslednja dva dana nisu trebale da nanesu neku veću štetu  jabučastom, koštičavom voću kao i vinovoj lozi.  Moguća oštećenja od mraza treba očekivati u zasadima oraha.

Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izloženo umereno niskim temperaturma, pa proces kaljenja biljaka nije bio ometan otopljavanjima te su biljke dobro pripremljene za kratkotrajne ekstreme. Drugo period sa ekstremno niskim temperaturama (-20°C i više) je trajao kratko (3-5 sati, i to jutranji sati 8. januara). Takođe, je umirujuće da se dalje tokom zime više nepredviđaju ovaki polarni talasi.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon tokom februara). Potpunu  sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba biti oprezan na lokalitetima gde su izmerene temperature ispod -20°C. Na, ovim mestima je preporuka da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

    Društvo voćara Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i SANU - odbor za selo organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Ono će se održati 10. decembra 2016. godine u Amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa sledećim programom:

8.30–9.30 Okupljanje učesnika

9.30–10.00 Svečano otvaranje skupa

Pozdravne reči organizatora i gostiju

10.00–10.20 Savremena proizvodnja trešnje – Iskustva iz Srbije

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

10.20–11.00 Savremena proizvodnja jabuke – Iskustva iz Italije

Michele Giori, Soc. Agr. Salvi Vivai s.s, Ferarra, Italija

11.00–11.30 Diskusija, pauza sa osveženjem

11.30–11.50 Čuvanje plodova kajsije i šljive

Dr Jasna Mastilović, Institut za prehrambene tehnologije Novi Sad, Srbija

Doc. dr Nenad Magazin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

11.50–12.40 Stanje na evropskom tržištu jabuke – nove destinacije za evropske jabuke u Aziji,

severnoj Africi, Perzijskom zalivu. Uslovi i problem vezani za transport jabuke na

udaljena/prekookeanska tržišta

Adam Paradowski, Agrofresh, Poljska

12.40–13.00 Diskusija, pauza sa osveženjem

13.00–13.40 Razvoj proizvodnje lešnika u Srbiji

Ettore Fontana, Ferrero, Italija

Aleksandar Petrović, Agriser, Srbija

13.40–13.50 Primena zahteva standarda GLOBAL GAP-a kroz aplikaciju GET GAP

Prof. dr Gordana Ušćebrka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

Silvia Stanču Stokuća, Levi9, Novi Sad, Srbija

13.50–14.10 Sušenje grančica i trulež plodova (Monilinia sp.) koštičavog voća i mere njihovog

suzbijanja

Marija Milenković Kolundžija, Glorija doo, Srbija

14.10 Diskusija

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Dudovac je tokom 2016. godine bio malobrojan. U Somboru je zabeleženo 29 primeraka, a u Čelarevu 14. Za Sombor je to mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu je to na nivou višegodišnjeg proseka (Tab XXX).

Leptiri su bili prisutni u tri generacije, s'tim da je zabeleženo svega nekoliko leptira treće generacije. U Čelerevu je zabeležen samo jedan leptir prve generacije 14. maja, a u Somboru samo dva leptira 14. i 25. maja. Leptiri druge generacije bili su prisutni u Somboru od 10. jula do 11. avgusta, a u Čelarevu od 22. jula do 09. avgusta, sa kraćim pauzama u letu (Fig XXX). Na oba lokaliteta za noć je zabeleženo najviše tri leptira. Maksimum leta nije zabeležen a leptiri su bili najbrojniji tokom prvih pet dana avgusta, što je malo kasnije nego što je uobičajeno (Fig XXX). Tokom leta treće generacije u Somboru su zabeležena dva pojedinačna primerka 02. i 10. septembra, a u Čelarevu pet leptira od 01. do 04. septembra. Gusenice dudovca su tokom 2016. godine bile brojne na drvoredima duda, gde su zabeleženi golobrsti, ali i na višnjama, šljiva i orahu u ekstenzivnim zasadima i pored puteva.

Koeficijent generacije po Mészáros-u za populaciju u Somboru iznosi 13,5 a u Čelarevu 13. Na osnovu njega se saopštava pozitivna prognoza za 2017. godinu. Prva generacija će biti brojnija nego tokom 2016. godine. Brojnost leptira na oba lokaliteta je bila mala pa su štete od prve genaracije gusenica tokom proleća 2017. godine moguće na biljkama duda i na orahu. Štete od druge generacije se mogu očekivati na ranim sortama koštičavog voća i orahu, gde se upotreba insekticida prekine u drugoj polovini jula.

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

    Hrvatska voćarska zajednica i Savetodavna služba u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Poljoprivrednim institutom Osijek, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Hrvatskim centrom za poljoprivredu, hranu i selo, Institutom za jadranske kulture i melioraciju krša – Split, Zagrebačkom udrugom voćara i Klasterom Slavonska jabuka organizuje:  11. naučno-stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem, koje će se održati u hotelu "Patria" u Belom Manastiru od 03. do 05. marta 2016. na temu: "Voćarstvo i implementacija mera ruralnog razvoja u Republici Hrvatskoj"

Program rada (pdf)

Kotizacija iznosi 200 kuna, što je oko 3200 dinara ili oko 25 evra.

     U toku je poručivanje klopki za insekte. Spisak vrsta za koje se mogu naručiti feromonske, mirisne ili obojene klopke nalazi se na adresi http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm .

      Novo u ponudi je mirisna klopka za kukuruznog plamenca. U pitanju je mirisni hranidbeni mamak, a više o njemu možete pročitati ako kliknete ovde. 

     Ukoliko koristite metodu ometanja parenja radi kontrole jabučnog smotavca u prilici smo da Vam ponudimo mirisne hranidbene mamke koji prate brojnost jabučnog smotavca i u uslovima velike koncentracije feromona za ometanje parenja.

     Da bi ste osigurali potrebnu količinu klopki za insekte za 2016. godinu, molim Vas da se javite do 16 februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili telefon 063326772 Dragan

Dudovac je tokom 2015. godine bio malobrojan. U Čelarevu nije uhvaćen ni jedan primerak, što se tokom osam godina praćenja brojnosti nije desilo! U Somboru je zabeleženo 17 primeraka ove godine, a prosečna brojnost je 285 leptira! Zabeležena su samo četiri pojedinačna primerka prve generacije u periodu od 06. do 13. maja. Druga generacija je bila prisutna sa 13 primeraka. Svu su zabeleženi u periodu od 11 do 21. jula. Za jednu noć zabeleženo je najviše četiri primerka, 19. jula 2015. godine. Na grafikonu se vidi da su leptiri bili prisutni samo na početku prosečnog leta prve generacije, a da je kasniji let izostao, što se možda može pripisati nadprosečno visokim padavinama u maju. Druga generacija se pojavila takođe samo na početku prosečne pojave leptira. Za Sombor se može izračunati koeficijent generacije po Mészáros-u i on iznosi 2,25. Na osnovu koeficijenta generacije saopštava se pozitivna prognoza za 2016. godinu. Znači da će brojnost prve generacije biti veća nego ove godine, ali obzirom na veoma nisku brojnost, prva generacija dudovca neće moće da pravi ekonomski značajne štete u proleće 2016. godine.

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 ^OC, maj za 0,9 ^OC, jun za 0,7 ^OC, avgust za čak 2,5 ^OC i septembar za čak 2,8 ^OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

      Preporuka je da se u periodu od 28. jula do 05. avgusta pregledaju zasadi oraha, kajsije, trešnje i višnje. Ukoliko se uoče zapredci, najbolje je pojedinačne listove mehanički ukloniti. Ukoliko je brojnost 3 do 5 zapredka po orahu, preporučuje se suzbijanje u periodu od 05. do 07. avgusta preparatima Karate zeon 2 dL/ha ili Bifenicus 2 dL/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastak 1,5 dL/ha ili Decis 5 dL/ha. Verovatnoća da će biti potrebno suzbijanje dudovca je mala, jer i brojnost leptira je mala.

Orah se nalazi u fazi bubrenja pupoljaka, pa je preporučljivo do kraja nedelje (28.mart) da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom.

     Počeo je let leptira druge generacije dudovca, čije gusenice se hrane na velikom broju samoniklih i gajenih biljnih vrsta. Obzirom na veoma nisku brojnost leptira prve generacije, ne očekuju se značajnije štete druge generacije gusenica dudovca. Ukoliko dođe do značajnije pojave, biće objavljeno upozorenje i dati optimalni rokovi i sredstva suzbijanja.

    Prva generacija dudovca je bila malobrojna. Višegodišnja prosečna brojnost leptira prve generacije je preko 60, a ove godine je zabeleženo 12 leptira. Verovatnoća da je negde potrebno raditi suzbijanje gusenica dudovca je mala. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana pregledaju zasadi oraha i po potrebi izvrši suzbijanje gusenica dudovca. Preproučuje se upotreba preparata: Affirm 1,5 kg/ha ili Coragen 1,5 dL/ha ili Decis 0,4 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

Zbog povoljnih uslova za razvoj bolesti na orahu preporučuje se tretman bakarnim preparatima (Neoram 0.35%, Nordox 0.2%), 

kao i preparatima na bazi kaptana (Merpan 80 0.2%), na bazi hlorotalonila (Odeon 0.2% , Bravo 720 0.2%). 

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

u  10 sati predavanja

   prof dr Zoran Keserović - Proizvodnja jabuke u 2012 godini, problemi i kako iz prevazići u narednom periodu,

   doc dr Nenad Magazin - Bor u ishrani biljaka

   dipl ing Marija Milenković Kolundžija - Suzbijanje grinja na jabuci

   Avital - Navodnjavanje i prihrana jabuke

u 13 sati  izložba poljoprivrednih proizvoda i rukotvorina

u 14 sati  kulturno zabavni program

Prema literaturnim podacima različite voćne vrste se od zimskih mrazeva oštećuju na različitim temperaturama. Što se može videti i iz priložene tabele:

 ⁽¹⁾proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Iz iskustva se zna da zimske mrazeve do -25C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva, a do -20C trešnja, breskva, dunja, vinova loza i orah. Sadašnja situacija upućuje da u većini regiona Srbije niske temperature u periodu 8-11.februar nisu trebale da nanesu neku veću štetu jabučastom gajenom voću (jabuka, kruška, dunja). Od koštičavih voćnih vrsta višnja i šljiva bi trebalo da su bez oštećenja prebrodile ovaj period. Manja ili veća oštećenja drveta i pupoljaka mogu se očekivati kod breskve, kajsije i trešnje. Takođe su moguća oštećenja od mraza i u zasadima oraha, kao i izmrzavanje okaca i lastara vinove loze.

Ipak ne ide u prilogu činjenica da je proces kaljenja biljaka bio ometan prvo sušom tokom jeseni, a zatim i golomrazicama (i do -12C) u trećoj dekadi novembra i početkom decembra. Takođe otežavaju faktor je bio neuobičajeno topao januar, koji je takođe smanjio otpornost biljaka na ekstremno niske temperature.

Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (verovatno nakon 20.februara). Potpunu sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije. Posebno treba obratiti pažnju u regionima gde su izmerene temperature ispod -25C. Kao što je:

- Smederevska Palanka -28C

- Srem ispod 150 m nadmorske visine (Sr.Mitorvica -26C)

- Srednja Bačka (Nadalj -26C)

- Severozapadna Bačka (Kupusina -25C; Sombor -26C) 

- Severni i srednji Banat (Kikinda -25C; Zrenjanin - 27C)

 Preporuka je da se u zasadima gde još nije urađena rezidba, ona i ne radi dok se uradi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva. Ovo se naročito odnosi na osetljivije voćne vrste (kajsija, breskva, orah, vinova loza).

      Prva generacija leptira je počela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najduže u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u Čelarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski Šančevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almaši i sar., 1997).

            Druga generacija je počela da leti istovremeno u Somboru i Čelarevu 13. jula. Najveća brojnost je registrovana odmah po pojavi već od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u Čelarevu 14. jula (devet leptira za noć). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraćim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u Čelarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za Novi Sad (Almaši i sar. 1997) bila nešto ranije najbrojnija.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.