Poljoprivredna proizvodnja za 2024. godinu je manje više gotova. Kakve su bile vremenske prilike tokom nje, videćemo ako podatke uporedimo sa prosečnim (srednjim) vrednostima za predhoni period. U ovoj analizi, podaci za Sombor tokom 2024. godine, upoređeni su sa podacima za period od 1948. do 2023. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, srednja temperatura za period od januara do septembra bila je za 4,1^OC viša! Iskazano po mesecima u januaru je bila viša za 3.2 ^OC, u februaru za čak 7,5 ^OC, u martu za 3,8 ^OC, u aprilu za 2.3 ^OC, u maju za 2,3 ^OC, u junu za 3 ^OC, u julu za 4,5 ^OC, u avgustu za 5,4 ^OC i u septembru za 2,8 ^OC.

            Padavina je bilo za oko 6% više od višegodišnjeg proseka. U periodu januar avgust srednja visina padavina je 408mm a tokom 2024. godine bila je 422mm. Najveći uticaj na biljke je imao loš raspored padavina. Mart, maj i jun su imali padavina više od proseka i to za 17, 50 i 32mm, dok su februar, april, jul, i avgust imali manje padavina za 21, 17, 1 i 44mm.

            Bilo je dosta lokalnih padavina pa su one lokalno direktno uticale na prinose. Zbog toga su se pojavile velike razlike u prinosima čak i u bliskim delovima atara.

            Nadprosečne temperature u februaru i martu pokrenule su vegetaciju mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Osim ranijeg kretanja vegetacije i fenofaze su veoma brzo završavane. Nedostajao je dan dva, pa da se sa žetvom strnih žita krene u maju, umesto krajem juna ili početkom jula. Visoke temperature su osim na ranije sazrevanje uticale i na kvalitet plodova. Jabuke pred berbu kao da su skuvane na stablima, U  kratkom roku su prezrele, pa je njihova sposobnost čuvanja znatno smanjena.

            Uslovi za pojavu prvih infekcija mrke pegavosti lista šećerne repe se obično ispune krajem maja a ove godine je to bilo već početkom maja, odnosno 20tak dana ranije. Toploljubivim insektima su pogodovali uslovi, pa je brojnost vrsta: Agrotis segetum, A: exclamationis, Helicoverpa armigera i Ostrinia nubilalis bila jako velika. Zabeležena je masovnija pojava toploljubivih insekata od kojih bi istakli lokalnu masovnu pojavu tropskih migratornih vrsta Spodoptera exigua i Mythimna unipuncta, koje su u postojbini označene kao značajne štetočine.

            Kakve vremenske uslove možemo očekivati u budućnosti? Na osnovu podataka koji se mogu videti u grafikonima u prilogu po mesecima zaključci su sledeći:

Januari su topliji za 3^OC i možemo očekivati dalje povećanje: ako uporedimo temperature u poslednjih 14 godina, jedan januar je bio hladniji od proseka i to drastično, ostali su bili topliji.

Februari su topliji za 4,5^OC i možemo očekivati dalje povećanje temperatura: u poslednjih 11 godina samo jedan februar je bio hladniji od proseka, ostali su bili topliji.

Mart je ostao promenljiv – teško predvidiv. Srednje temeprature u martu su generalno u porastu, ali su u poslednjih 10 godina tokom 7 bile više od proseka a tokom 3 godine temperature u martu su bila hladnije od proseka.

April je teško predvideti. Naime nakon tendencije porasta po dekadama u poslednjih 5 godina imali smo tri godine u kojima je april bio hladniji od proseka i dve u kojima je bio topliji.

Maj je teško predvideti. U peslednjih 10 godina, 5 je dilo toplije a 5 hladnije od proseka!

Jun, jul, avgust i septembar su bili topliji (1,8 ^OC; 2,8 ^OC; 2,9 ^OC; 2,4 ^OC) i može se očekivati dalji porast. Srednje mesečne temperature u ovim mesecima su tokom poslednjih 10-15 godina bile više od prosečnih vrednosti.

Oktobari su topliji za 2,5 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 12 godina, samo dva oktobra su bila hladnija od proseka.

Novembri su topliji za 2,3 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 16 godina, samo dva novembra su bila hladnija od proseka.

Decembar je topliji za 2,5 ^OC do proseka i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslenjih 11 godina, samo dva decembra su bila hladnija od proseka.

Znači dalje povećanje temperatura možemo očekivati, sve dok se ne pređe granica pa se procesi okrenu u drastično suprotnom pravcu, ne bi li Zemlja ponovo uspostavila ravnotežu koju čovek pomera.

      Zahvaljujući toplom vremenu podgrizajuće sovice poslednjih godina redovno razvijaju treću generaciju. Ipak ova godina im je izgleda bila posebno povoljna, pa je treća generacija izuzetno brojna. Visoka brojnost traje već 15 tak dana. Stoga možemo očekivati masovnu pojavu gusenica tokom naredne dve nedelje. Leptiri polažu jaja na zemlju i skoro ih je nemoguće uočiti! Mlade gusenice se razvijaju na velikom broju biljaka, ali u slučaju veće brojnosti mogu biti veoma štetne na mrkvi, krompiru, cvekli, šećernoj repi, kupusu, lucerki, duvanu, uljanoj repici, svim postrnim usevima, pa čak i na pšenici, ječmu i mladim drvenastim biljkama u rasadnicima. Preporuka je da se pregledaju prizemni delovi bijlaka na prisustvo malih gusenica tokom narednih 5-6 dana. Ukoliko se uoče gusenice, treba ih suzbijati rano ujutro sa:

     Zavisno od roka sadnje i sorte, krompiri se nalaze od faze početka do faze precvetavanja.

     Toplo i vlažno vreme pogoduje pojavi i plamenjače i crne pegavosti, a u poljima su prisutne i bakterioze.

Ukoliko simptomi plamenjače na parceli nisu prisutni, preporuka je da se uradi zaštita od plamenjače sa: ...

Ukoliko su simptomi plamenjače prisutni, zaštitu uraditi sa: ...i zaštitu ponoviti za 4-5 dana sa: ...

Voće koje završava sa cvetanjem ili je tek zametnulo plodove se trenutno nalazi u vrlo osetljivoj fenofazi. Pšenice se približavaju periodu cvetanja, a neke sorete (kao na primer Avenue) su u cvetu.

Posle desetak dana nadprosečno toplih dana za ovo doba godine usledio je drastičan pad noćnih i jutarnjih temperatura. Niske temperatu bi mogle prouzrokovati značajne štete. Da bi se ublažili stresni uslovi kojim su izložene sve biljne kulture i ojačao njihov imunitet, preporučujemo folijarni tretman nekim od preparata...

* Kod pšenica (hlebnih sorti) je posebno preporučljivo dodavanje aminokiselina radi poboljšanja kvaliteta zrna.

* Izuzetak su konzumne šljive koje ne treba tretirati biostimulatorima zbog opasnosnosti od fitotoksija i stvaranja krastavosti pokožice.

Nadprosečno topao početak aprila nas je iznenadio, temperature će u nedelju i ponedeljak u većem delu Srbije dostići 30 C°. Ovo je samo jedna u nizu od posledica klimatskih promena, a treba biti spreman na to da ćemo se ovakvim i sličnim ekstremima u budućnosti sve više suočavati. Jedino što nam ostaje jeste da se prilagođavamo i sa njima borimo. Biljkama u polju nije lako, a pogotovo kada pored temperaturnih bivaju izložene i pesticidnim stresovima. Zato je naša preporuka da se uz svaki pesticidni tretman doda jedan od navedenih biostimulatori radi lakšeg otklanjanja stresa kod svih biljnih kultura : Algavell 1,5 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, Phylgreengema 1,5 l/ha, Bioplex 0,4 l/ha, Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, Megafol 1 l/ha, Isabion 2 l/ha, Vellamin 3 L/ha, Wuxal amino 1 l/ha.

   U organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u periodu od 16. do 20. septembra 2024. godine održaće se konferencija radne grupe regiona zapadnog Palearktika Mađunarodne organizacije biološke i integralne kontrole štetočina u Novom Sadu, na temu integralne zaštite uskladištenih proizvoda.

   Uvodni predavači biće: Mirko Đorđević, Filip Vukajlović i Goran Jokić.

   Prijava radova i učesnika je u toku, a više informacija možete pronaći na sajtu konferencije.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2024. godinu, poželjno je da pošalju potrebe do 02. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Autographa      gamma             gama sovica                         feromon                VARL+ i RAG

Halyomorpha      halys     braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis   kupusni moljac                       feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum           kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis (sordidus)  skočibuba (žičar)            feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator                skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis            staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus           skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

  Više o feromonima pročitajte ovde a cenovnik možete videti ovde.

Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

 Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

 Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

 Obojene klopke koriste osobinu insekata da ih privlače određene boje. Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepak lepljiv). Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.

 Bez obzira na to koje klopke se koriste važno je da se one postave na vreme, na mestu gde je vrsta koju želimo da pratimo najbrojnija i da se brojnost očitava redovno. Pravo vreme postavljanja se može odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura. Podaci o sumama efektivnih temperatura za Srbiju se mogu pronaći na sajtu www.agroupozorenje.rs Podatak o pravom mestu postavljanja je dat u uputstvu za upotrebu svake vrste. Očitavanje se može vršiti svaki dan, ali pošto je to nekada teško izvodljivo ili veoma skupo, potrebno je znati da je sasvim dovoljno prebrojavanje sakupljenih insekata vršiti dva puta nedeljno.

 Pošto jedan feromon privlači najčešće jednu vrstu, u voćnjak je potrebno da se postavi onoliko klopki koliko vrsta želimo da pratimo. Veoma je bitno da se feromonske klopke za različite vrste postave na najmanje 20 metara udaljenosti jedna od druge! Takođe prilikom postavljanja feromona u klopku ne sme se dodirivati kapsula feromona (crvena gumena pločica). Ukoliko je dodirnuta kapsula, ruke treba oprati sapunom pre nego što se počne montiranje klopke za drugu vrstu. Plastični delovi klopke se mogu koristiti duže vremena, nekad i nekoliko godina. U klopku uvek treba postavljati feromon za istu vrstu, jer plastika povuče miris feromona koji je korišten pa ukoliko se stavi feromon druge vrste može se pojaviti veći ulov vrste koja je predhodno korištena u njoj.

 Insekte koji se zalepe je nakon prebrojavanja najbolje skinuti sa lepka. Skidanje insekata se vrši čačkalicom ili suvom grančicom. Jedna čačkalica ili grančica se koriste samo za jednu vrstu insekta. Ukoliko se ulovi veliki broj jedinki, najbolje je promenuti lepljivu ploču, jer  lepljiva površina gubi na efikasnosti zbog velike količine ljuspica koji odpadne sa krila leptira.

 Kod nekih vrsta, ukolko su u pitanju pojedinačna usamljena stabla se feromonske klopke mogu koristiti za masovno izlovljavanje neke vrste. Tada se na jedno stablu ili grupu stabala postavi veći broj klopki, svi mužjaci se zalepe na klopke i nema ko da oplodi ženke, pa nema ni polaganja jaja. Ovo će biti efikasno samo ako postoji veća udaljenost do drugih stabala te biljne vrste, jer je većina štetočina lenja da leti na veće udaljenosti, ukoliko negde već imaju pogodne uslove za razvoj. 

   Zemljište je osnovi resurs za proizvodnju najvećeg dela hrane za Čoveka. Iako po obradivom Zemljištu gazimo i vozimo se traktorima, u pitanju je jedna živa smeša prepuna mikroorganizama. Potreba da se proizvede što više hrane po sve nižoj ceni, nateralo je poljoprivrednike da se trude da iz obradivog Zemljišta dobiju što više. Vreme je pokazalo da obradivo Zemljište nije večni samoobnovljivi resurs. Vremenom, narušavamo zdravlje obradivog Zemljišta.

    Institut BioSens, pokrenuo je projekat Čuvari zdravlja zemljišta. Cilj ovog projekta je angažovati poljoprivrednike i mlade generacije, kao svojevrsnih čuvara održivosti zemljišta, kroz relevantne poljoprivredne organizacije, predškoleske i školske ustanove, da zajedno prate indikatore zdravlja zemljišta na teritoriji Vojvodine tokom 2024-2025 godine. Uz edukativnu podršku naučnih istraživača, građani naučnici će koristeći jednostavne, ekonomične i standardizovane metode za uzorkovanje i merenje odabranih fizičkih, hemijskih i bioloških indikatora zemljišta, generisati podatke o zemljištu i donositi zaključke zasnovane na indikatorima. Nakon validacije i analize, prikupljeni podaci će biti podeljeni sa svim učesnicima radi zajedničkog izvođenja zaključaka i produbljivanje razumevanja zdravlja zemljišta, kao i olakšavanja budućih saradnji i inicijativa između građana kao pojedinaca, lokalnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i istraživačkih institucija.

    Ukoliko želite da učestvujete u projektu, prijavite se i budite Čuvar zdravlja zemljišta

Brojnost leptira tokom 2023. godine u Somboru je bila 7% iznad prosečne. Prosečno se registruje 8945 leptira, a 2023. godine je zabeleženo 9598. U Čelarevu nakon izuzetno velike brojnosti 2022. godine, zabeleženo je 13595 leptira što je 2,4 puta manje od proseka koji iznosi 32868.

Leptiri su bili prisutni u tri generacije. Prva generacija je bila prisutna od 08. maja do 04. jula. Vrh leta prve generacije u Somboru je zabeležen 19. maja i iznosio je 10 leptira za noć. U Čelarevu je vrh leta zabeležen 08. juna i iznosio je 108 leptira za noć. Zabeleženo je 244 leptira u Somboru i 1658 u Čelarevu.

Druga generacija je počela sa letom 11. jula. Prekid leta prve i početak leta treće generacije nije jasan, ali se na osnovu dnevnog ulova može reći da leptiri ulovljeni nakon 04. septembra 2023. pripadaju trećoj generaciji. Vrhovi u letu druge generacije u Čelarevu su zabeleženi 04. avgusta (327 leptira za noć), 15. avgusta (246) i 28. avgusta (397), a u Somboru 04. avgusta (771), 10. avgusta (428) i 29. avgusta 148). U Čelarevu zabeleženo je 8982 leptira druge generacije, a u Somboru 6036.

Treća generacija leptira je bila prisutna od 04. do 30. septembra. Zabeležen je po jedan vrh u letu na oba lokaliteta. U Somboru 17. septembra sa 203 leptira, a u Čelarevu 19. septembra sa 280 leptira za noć.

Krivulja dinamike leta je jako izlomljena, posebno tokom druge generacije jer je brojnost više puta išla na gore pa na dole. Uočava se i značajno kašnjenje porasta broja leptira druge generacije u Čelarevu u odnosnu krivulju prosečne brojnosti. To je verovatno posledica strahovitog nevremena koje je 20. jula zadesilo područje između Begeča i Čelareva.

Gusenice druge generacije kukuruznog plamenca su pravile štete tokom avgusta 2023. godine i morale su se sprovoditi mere suzbijanja u kukuruzu šećercu, semenskom kukuruzu i paprici baburi koja se proizvodi na otvorenom polju.

              Ozima sovica je 2023. godine bila manje brojna od proseka. U Čelarevu je to svega par primeraka manje, jer je prosek 192 leptira, a zabeleženo je 188. U Somboru je zabeleženo 84 primerka što je pola od uobičajene brojnosti koja iznosi 159. Iako je prognozirano povećanje brojnosti prve generacije, do nje nije došlo, verovatno zbog izuzetno kišnog proleća, kada ozima sovica završava svoje prezimljavanje.

              Bile su prisutne tri generacije. Prvi leptir u Čelarevu je zabeležen 17. aprila, što je najranije zabeležen primerak u Čelarevu od 2008. godine od kada se leptiri prate. Nakon tog primerka usledila je pauza u pojavi do 06. maja, a pojedinčani leptiri sa kraćim i dužim periodima bez ulova su bili prisutni do 13. juna u Čelarevu, odnosno do 17. juna u Somboru. Zabeleženo je 10 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

              Druga generacija je bila prisutna od 6. jula pa do 02. septembra u Somboru i 08. septembra u Čelarevu. Zabeleženo je 43 leptira u Somboru sa vrhom u letu 25. avgusta kada je zabeleženo 7 leptira i 79 u Čelarevu sa vrhom u letu 29. avgusta kada je zabeleđeno 17 leptira za noć.

              Treća generacija leptira je bila prisutna od 09. septembra, pa do 28. septembra u Čelarevu a u Somboru su se leptiri lovili na svetlosnu klopku do 14. oktobra. U Čelarevu je zabeleđeno 95 primeraka treće generacije sa vrhom leta 19. septembra kada je zabeleženo 34 leptira za noć. U Somboru je zabeležen 31 primerak bez vrha leta.

              Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 7,4 a u Čelarevu 12,4. Pošto je veći od 1, prognozira se povećanje brojnosti leptira prve generacije u proleće 2024. godine. Obzirom na brojnost u 2023. godini, ne treba očekivati značajnije štete od gusenica prve generacije ozime sovice i pored pozitivne prognoze.

Leptiri metlice su tokom 2023. godine u Somboru bili brojniji od proseka, a u Čelarevu manje brojni od proseka. U Somboru je zabeleženo 109 primeraka (prosek je 46) a u Čelarevu 73 (prosek je 123) i to je to bila najveća brojnost posle 2014. godine. Prisutne su bile tri generacije leptira.

              Prvi leptir 2023. godine je zabeležen 8. maja, a zatim su još tri leptira prve generacije zabeležena 24. i 29. maja i 03. juna u Somboru. U Čelarevu su tri primerka zabeležena 14., 22. i 24. maja.

              Početak leta druge generacije 2023. godine teško je odvojiti od kraja leta prve generacije. Druga generacija je bila pristuna od 03. juna do 24. jula u Somboru i od 05. juna do 19. jula u Čelarevu. U Somboru je manji vrh u letu zabeležen 22. juna sa 5 leptira i glavni vrh 12. jula sa 16 primeraka za noć. U Čelarevu je zabeležen vrh u letu 9. jula sa 7 primeraka za noć. Najveća brojnost leptira je zabeležena u uobičajeno vreme, sredinom jula meseca. U Somboru je zabeleženo 70 leptira druge generacije a u Čelarevu 56.

              Treća generacija u Čelarevu bila je prisutna od 13. do 29. avgusta i zabeleženo je 14. primeraka. U Somboru zabeleženo je 36 leptira druge generacije. Najveći broj u periodu od 08. do 29. avgusta i nakon toga po jedan primerak 08., 10. i 20. septembra. U Somboru je zabeležen i vrh u letu treće generacije 16. avgusta sa 6 primeraka za noć.

              U usevima šećerne repe, lucerke, kukuruza, suncokreta tokom 2023. godine, nije zabeležen povećan broj gusenica metlice i nije bilo potrebe za njenim suzbijanjem.

      Evropska unija neprestano dopunjuje podatke o dozvoljenim / zabranjenim pesticidima -  sredstvima za zaštitu bilja. Srbija sa vremena na vreme usklađuje svoju listu dozvoljenih aktivnih materija. Veći broj aktivnih materija je zabranjen u Srbiji pre nekog vremena, ali do novembra 2023. godine su zalihe morale biti potrošene.

      Svaka dalja upotreba na bilju u Srbiji od ove godine zabranjena je za

     Insekticide:

Alfa cipermetrin koga sadrže: Faskord , Esperoi Fastak

Diflubenzuron koga sadrže: Dimilin i Shlem

Etoksazol koga sadrže: Borneo i Uranus

Fenoksikarb koga sadrži Insegar

Fosmet koga sadrži Imidan

Imidakloprid koga sadrže: Confidor, Kohinor, Coup, Kondor, Macho, Lobo Espero

Indoksakarb koga sadrže: Avaunt, Avatar, Indoxatop, Indy

    Fungicide:

Ciprokonazol koga sadrže: Arcon esxtra, Census, Amistar extra, Comrade, Granada, Ison, Seguris extra, Cerox, Sphere, Venere.

Famoxadon koga sadrži Equation pro, Elbrus i Espada

Fenbukonazol koga sadrži Indar

Flutriafol koga sadrži Cerpakt top, Fluoco, Slupact, Impact, Imperium, Priora, Vintage

Mankozeb koga sadrže: Dithane Candeza, Manfil, Mankogal, Mankosav, Nota, Penncozeb, Pinozeb, Titular, Prevent, Fantic M, Cuprofix 30MZ, Cimozate M, Curzate M68, Cymoclean 714WP, Fuerza, Profilux, Vokal, Adut, Fylal double, Notimil MZ, Alijansa, Ridomil gold MZ, Silueta, Akord plus, Valis M, Electis 75WG

Miklobutanil koga sadrže: Foton, Miclo i Systane

Prohloraz koga sadrže: Azimut, Faxer, Mirage, Spartak 45EC, Mystic pro 500EC, Zamir, Kinto duo

Tiofanat metil koga sadrže: Duofen, Funomil, Galofungin T, Privado, Prunus, Topsin Duofen plus, Sekvenca plus, Postulat dou, Antre plus, Sanus

    Herbicide:

Haloksifop P metil koga sadrže Gallant super, Halogeniks i Malibu

   U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije u periodu od 27. do 30. novembra 2023 godine, biće održan XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije. prijava i registracija učesnika može se izvršiti putem do 25 novembra na stranici https://plantprs.org.rs/xvii-simpozijum-o-zastiti-bilja/ ili na tokom simpozijuma. 

    Tokom prepodneva biće održavana stručna predavanja, a popodne su prezentacije spoznora.

Meteorološke prilike direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Vremenske prilike izmerene 2023. godine u Somboru uporedili smo sa periodom od 1948. do 2022. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, temperatura tokom prvih devet meseci 2023. godine bila je mnogo viša. U januaru je to bilo za čak 5,3^OC  više od proseka, u februaru za 2,6 ^OC, u martu za 3,1 ^OC; u maju za 0,4 ^OC , u junu za 0,9 ^OC; u julu i avgustu za 2,6 ^OC  i u septembru za 4,6 ^OC. Samo tokom aprila je izmerena srednja temperatura niža od proseka i to za 0,6^OC. Prvih devet meseci su u proseku bili topliji za 2,4 ^OC!

            U odnosu na prosečnu visinu padavina: januar, februar, april i avgust su imali više padavina, a mart, maj, jun, jul i septembar manje padavina. Kada se saberu visine padavina, u proseku padne 456.3mm padavina, a tokom 2023. godine je palo svega 373mm. Znači ukupno je palo 83mm padavina niže od proseka. Najniže padavine su zabeležene tokom juna svega 13mm (65mm manje od proseka), marta 18mm (16mm manje od proseka) i tokom jula 29mm (38mm manje od proseka).

           Kiše tokom aprila i maja su stvorile pogodne uslove za prouzrokovače gljivičnih bolesti. Plamenjača se pojavila intenzivno na usevima krompira, vinove loze, paradajza, luka… Pegavosti, rđe, plesnivosti klasa na strnim žitima. Krastavosti na jabukama i kruškama.

            Leto je bilo izuzetno toplo pa su promene vremena često bile praćene lokalnim vremenskim neprilikama. Više nego ikad do sada osetila se snaga letnjih oluja koje su stvarale jezera od njiva, čupale protivgrade mreže u voćarstvu, a grad je lokalno bio tako intenzivan da se posle njega nije moglo prepoznati koji usev ja pre oluje bio na njivi.

            Svaki čovek bi morao da se zapita šta može da uradi da bi se klimatske promene zaustavile

     U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu od 13. do 16. septembra biće održan XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Entomološkog društva Srbije. 

     Prvog dana Simpozijuma, biće prezentovani radovi o prirodnim neprijateljima stenica (Halyomorpha halys), štitastih vaši te novim saznanjima o biologiji i suzbijanju vrsta koje su značajne za biljnu proizvodnju, ali i druge teme.

Otvaranje je zakazano u 10. časova, a program 13. septembra 2023. godine je sledeći: 

10:15-10:35 Francesco Tortorici, Luciana Tavella: CLASSICAL BIOLOGICAL CONTROL OF HALYOMORPHA HALYS AND DROSOPHILA SUZUKII: RESULTS OF NATIONAL ACTIONS AND SITUATION IN ITALY ž

10:35-10:50 Marina Dervišević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET PARAZITOIDA ŠTITASTIH VAŠI (HEMIPTERA: COCCIDAE) U SRBIJI

10:50-11:05 Korana Kocić, Anđeljko Petrović, Alf Tore Mjǿs, Željko Tomanović: FAUNA PARAZITOIDNIH OSA NORVEŠKE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: APHIDIINAE): NOVE VRSTE ZA NORVEŠKU I POTENCIJALNO NOVE VRSTE ZA NAUKU

11:05-11:20 Marija Milošević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET ENTOMOFAGA PULVINARIA VITIS (L.) (HEMIPTERA: COCCIDAE) U VINOGRADU SA I BEZ PRIMENE INSEKTICIDA

11:20-11:35 Aleksandra Konjević, Sandra Senji, Francesco Tortorici, Luciana Tavella: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE PRIRODNIH NEPRIJATELJA STENICA U SRBIJI

11:35-11:50 Maja Lazarević, Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Darija Milenković, Vladimir Žikić: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE ROD MICROGASTER LATREILLE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: MICROGASTRINAE) U SRBIJI

12:30-12:45 Ankica Sarajlić, Ivana Majić, Toni Kujundžić, Mato Drenjančević: PREGLED STANJA VRSTE SCAPHOIDEUS TITANUS NA PODRUČJU VINOGORJA SRIJEM U REPUBLICI HRVATSKOJ

12:45-13:00 Jelena Jović, Oliver Krstić, Tatjana Cvrković, Miljana Jakovljević, Slavica Marinković, Milana Mitrović, Ivo Toševski: INVAZIVNE VRSTE CIKADA (HEMIPTERA: AUCHENORRHYNCHA) U SRBIJI I VEKTORSKI ZNAČAJ U PRENOŠENJU FITOPLAZMI

13:00-13:15 Aleksandra Ignjatović Ćupina, Mihaela Kavran, Dušan Petrić, Jeremy Bouyer, Arianna Puggioli, Romeo Bellini, Wadaka Mamai, Sara Opačić, Sara Šiljegović, Nemanja Avrić, Miloš Petrović, Zoran Francuski, Dragan Dondur, Uroš Vlajkov, Dragana Radulović, Stefan Stefanović: TEHNIKA STERILNIH INSEKATA U SUZBIJANJU AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA U SRBIJI: PRVA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

13:15-13:30 Ivan Fijat, Nikola Laćarac, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Dušan Petrić, Mihaela Kavran: GONOTROFIČKI CIKLUS I FEKUNDITET AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA, AEDES ALBOPICTUS U SRBIJI (DIPTERA: CULICIDAE)

13:30-13:45 Željko Milovac, Snežana Pešić, Filip Franeta: PROMENA VREMENA POJAVE MALE I VELIKE REPIČINE PIPE U USEVU ULJANE REPICE

15:30-15:45 Ádám Egri, Ádám Mészáros, György Kriska, József Fail: DEVELOPING MANAGEMENT METHODS OF THE BROWN MARMORATED STINK BUG (BMSB), HALYOMORPHA HALYS

15:45-16:00 Jovan Dobrosavljević, Čedomir Marković: VERTIKALNA DISTRIBUCIJA LISNIH MINERA LIŠĆARSKIH DRVENASTIH VRSTA SRBIJE

16:00-16:15 Aleksandra Đorđević, Marija Miličić, Tamara Tot, Laura Likov, Ana Stefanović Grković, Sonja-Mudri Stojnić, Snežana Radenković: EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA U MONITORINGU OSOLIKIH MUVA (DIPTERA: SYRPHIDAE) SRBIJE

16:15-16:30 Ivana Lalićević, Svjetlana Janković Šoja, Anđa Radonjić: UTICAJ RAZLIČITIH SORTI PŠENICE I NJIHOVIH MEŠAVINA NA RAZVIĆE RHOPALOSIPUM PADI (HEMIPTERA: APHIDIDAE

17:15-17:30 Jovana Raičević, Jovana Bila Dubaić, Aleksandar Ćetković, Milan Plećaš: EFEKAT POLUPRIRODNE IVICE POLJA NA BROJNOST OPRAŠIVAČA I PRINOS ULJANE REPICE

17:30-17:45 Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Maja Lazarević, Darija Milenković, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: POVRATAK SVILENE BUBE: PERSPEKTIVE U OPTIMIZACIJI LABORATORIJSKOG UZGOJA

17:45-18:00 Nenad Zarić, Robert Brodschneider, Ljubiša Stanisavljević, Walter Goessler: IZBEGAVANJE APSORPCIJE TOKSIČNIH METALA KOD RADILICA MEDONOSNE PČELE (APIS MELLIFERA)

18:00-18:15 Aleksandra Trajković, Đurađ Milošević, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: PRIMENA FUZZY LOGIKE U MATRICAMA MORFOLOŠKO-FUNKCIONALNIH ATRIBUTA VISOKO KRIPTIČNIH EGZOFITOFAGNIH GUSENICA

Kotizacija za Simpozijum je 4000 dinara, a kontakt za uplate je entomolosko@gmail.com

   Brojnost leptira gama sovice je poslednja tri dana jako visoka na svetlosnim klopkama! To je posledica povećane brojnosti leptira tokom maja i povoljnih uslova za razvoj gusenica.

   Očekuje se visoka brojnost leptira još par dana, a onda smanjenje brojnosti leptira na klopci. Gusenice gama sovica je se razvijaju na preko 390 biljnih vrsta i često pravi štete na gejenim biljkama. Preporučuje se pregled paradajza, šećerne repe, kukuruza šećerca, soje, suncokreta, duvana i kupusa na prisustvo jaja narednih tri do pet dana, te pristutvo gusenica za 7 dana. Velika je verovatnoća da će biti potrebno vršiti suzbijanje gusenica gama sovice.

     2015. i 2021. godine kada je brojnost bila manja, gusenice gama sovice su morale biti suzbijane u soji, šećernoj repi, kupusnjačama, duvanu i paprici. Više o pojavi 2015. pročitejte ovde.

    Dugo vlažno vreme pogodovali su pojavi plamenjače krompira i paradajza na otvorenom polju. Gotovo da nema useva gde se simptomi aktivne plamenjače ne mogu pronaći. 

   Preporuka je da se uradi zaštita protiv plamenjače sa: Zorvec entecta 0,25 L/ha ili Orondis ultra 0,4 L/ha. Tamo gde su prisutne pege aktivne plamenjače zaštitu ponoviti za 3-5 dana sa: Cupertine super 4,5 kg/ha ili CImoram 3,5 kg/ha ili Profilux 2,5 kg/ha ili Reboot 0,5 kg/ha ili Twingo 4 kg/ha ili Carial flex 0,6 L/ha.

   Pošto su zabeleženi i simptomi crne pegavosti lista (prouzrokovač Alternaria spp.) preporuka je da se preparatima za plamenjaču dodaju i sredstva za zaštitu od crne pegavosti: Sekvenca ili DIfferent ili Ambasador ili Difcor ili Kapoera ili Sigura 0,5 L/ha.

  Vremenski uslovi pogoduju razvoju plamenjače, ali i bakterioza. Preporuka je da se pregledaju usevi krompira. 

   Ukoliko su prisutni simptomi plamenjače, preporuka je da se uradi zaštita sa: Ridomil Gold R 5 kg/ha ili Fantic M 2,5 kg/ha ili Armetil OH 3,2 L/ha ili Leonida 0,5 L/ha ili Alijansa 2,5 kg/ha  i ponovi za 4-5 dana sa: Infinito 1,6 L/ha ili Magnetic 1,6 L/ha.

   Ukoliko nisu prisutni simptomi plamenjače, preporuka je da se uradi zaštita sa: Amaline flow 3 L/ha ili Cupertin folpet 4 kg/Ha ili Polyram 2 kg/ha ili Nordox 1,5 kg/ha ili Cuprozin 2,75 kg/ha ili Cuprablau Z 3 L/ha ili Cobox 2,75 kg/ha.

   Počelo je piljenje larvi krompirove zlatice, pa je preporuka da se uradi suzbijanje sa: Alverde 0,3 L/ha.

11. februara 2023. u Master centru novosadskog sajma u Novom Sadu će se održati 22. naučno stručni skup o savremenoj proizvodnji povrća, početak je u 9 časova.

PROGRAM 

9:00 Prijava učesnika i preuzimanje materijala

10:00 Svečano otvaranje XXII Naučno-stručnog skupa «Savremena proizvodnja povrća»

10:30 ŠMEK-KOMERC-Generalni sponzor XXII Savetovanja povrtara

I BLOK PREDAVANJA

10:45 Žarko Ilin: Stanje u proizvodnji povrća u Srbiji i pravci daljeg razvoja

11:15 Bojan Miletaski: Nove tehnologije u navodnjavanju sa RDI

11:35 Maja Sudimac, Miroslav Ivanović: Koncept održive proizvodnje povrća u svetlu ukidanja brojnih aktivnih materija u EU i Srbiji

12:00 PAUZA

II BLOK PREDAVANJA

12:30 Slobodan Vlajić, Maja Ignjatović: Fitoplazme i povrće - da li ima rešenja?

13:00 Tatjana Veselinović: Mere kontrole lisnih vaši u povrću

13:30 Boško Jezerkić: Kontrola i suzbijanje moljaca u kupusnjačama i krompiru

14:00 DISKUSIJA

8:00 – 15:00 – Predstavljanje firmi i izložba povrća u holu na I spratu Master centra Novosadskog sajma

     Brojnost leptira metlice tokom 2022. godine je bila najveća od 2013. godine u Somboru i najveća od 2014. godine u Čelarevu. U Somboru je zabeleženo 40 leptira a u Čelarevu 38. To je manje u odnosu na prosek koji iznosi 46 za Sombor i 128 za Čelarevo.

     Prvi leptir je zabeležen 14. aprila u Čelarevu. To je 17 dana ranije od do sada najranije zabeleženog leptira metlice od kada se leptiri svakodnevno prate (1994. godina). U Somboru je prvi leptir zabeležen 26. maja. Nakon ovih pojedinačih primeraka u periodu pojave leptira prve generacije usledila je pauza u letu. Našto redovniji ulov je zabeležen tokom perioda pojave leptira druge generacije, od 16. juna do 2. jula kada je u Somboru zabeleženo pet a u Čelarevu osam primeraka.

     Treća generacija leptira od 31. jula do 09. septembra je takođe bila nešto brojnija. Zabeleženo je 33 leptira u Somboru i 28. leptira u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeleženi: u Somobru 16. avgusta i u Čelarevu 19. avgusta. Na oba mesta je zabeleženo po pet primeraka za noć.

     Nakon ovih perioda zabeležen je jedan usamljeni primerak 07. oktobra 2022. godine, što je ujedno i najkasnije do sada zabeležen leptir ove vrste.

     Krivulja dinamike leta leptira pokazuje da su leptiri druge i treće generacija leteli nešto ranije nego što je to uobičajeno. Pregledom useva šećerne repe, lucerke i kukuruza, ekonomski značajne štete od gusenica metlice tokom 2022. godine na području Bačke nisu zabeležene.

Meteorološke prilike tokom 2022. godine su se po mnogo čemu razlikovale od prosečnih godina. Da bi videli razlike, vremenske podatke za Sombor iz 2022. godine uporedili smo sa podacima za Sombor za period od 1948. do 2021. godine.

 Tokom prvih devet meseci 2022. godine, samo mart i april su bili hladniji od preseka i to za 0,4^OC i 0,7^OC. Svi ostali meseci su bili topliji. Januar je bio topliji za 2,5 ^OC, februar za čak 4,3 ^OC (!!!), maj za 2,4 ^OC, jun za 3 ^OC, jul i avgust za 3.2 ^OC i septembar za 0,9 ^OC. Period januar – septembar je bio u proseku topliji za 2 ^OC od prosečnih vrednosti.

Od 1948. godine, ovo je prva godina, da je tokom svakog od prvih osam meseci, mesečna visina padavina bila manja od proseka. Tokom januara je palo svega 9 mm, a prosek je 36mm. U februaru je palo 18mm a prosek je 35mm. Tokom marta svega 4 mm a prosek je 34mm.  Znači da tokom prosečne godine u prva tri meseca visina padavina bude 105 mm, a tokom 2022. godine je bila svega 31mm! Ipak ozimi usevi su bili dobro obezbeđeni vlagom, zahvaljujući činjenici da je u periodu oktobar, novembar, decembar 2021. godine visina padavina bila 210 mm a što je za 67 mm više od proseka koji za taj period iznosi 143mm.

April, maj i jun su bili sa visinom padavina 38, 56,8 i 67 mm što je za 21 mm niže od proseka. Suša je već počela da se oseti, a onda su usledili jul i avgust sa visinom padavina nižom za 47 i 15 mm od proseka. Kao posledica nižih padavina i nadprosečno visokih temperatura, jare biljke su na pojedinim poljima doslovce osušile. One biljke koje su preživele, doživele su strahoviti šok, od koga se nisu oporavile do kraja vegetacije.

Kišni septembar sa 112 mm padavina – 65 mm više od prosečnih, je spasio useve šećerne repe, ali suncokretu, kukuruzu i soji nije mnogo pomogao. Kod soje bi se moglo reći da je čak odmogao, jer se deo soja zazalenio i ponovo cvetao. Krajem oktobra trećina mahuna soje je istrulo, trećina mahuna je zrelo i počinje da se osipa, a trećina je zelena i čak ni uz desikaciju, niko ne može da prognozira kada će se zrna u njima osušiti. U voćarstvu i povrtarstvu, bez zalivanja proizvodnja je bila bez uspeha.

   Na krompirima koji su završili cvetanje počinje da se razvija crna pegavost - Alternaria, pa je osim fungicida koji dominantno služe za zaštititu od plamenjače treba dodavati i fungicida protiv crne pegavosti. Preporuka je da se narednih dana uradi zaštita sa:

Score ili Different ili Ambasador ili Difcor ili Sekvenca 0,5 L/ha u kombinaciji sa

Nando ili Niveral ili Kardinal 0,4 L/ha.

  Ukoliko se pregledom ustanovi da je prisutna plamenjača uz navedene preparate dodati i: Infinito 1,4 L/ha ili Magnetic 1,4 L/ha, a za 5-6 dana ponoviti zaštitu sa: Orvego 0,8 L/ha ili Valis M 2,5 kg/ha ili Valis plus 2,5 kg/ha.

     Krompir u redovnoj setvi počinje da sklapa redove, a neke sorte počinju da cvetaju. Preporuka je da se pregledaju usevi krompira na prisustvo plamenjače.

   Ukoliko plamenjača nije prisutna preporuka je da se zaštita uradi sa: Ranman top 0,5 L/ha ili Electis 1,6 L7ha a mogu se koristiti i Nordox 2 kg/ha ili Champ 2 kg/ha ili Everest 4 L/ha ili Bakarni oksihlorid 3 kg/ha ili Vitra 2 kg/ha ili Polyram 2 kg/ha.

   Ukoliko je plamenjača prisutna zaštitu uraditi sa: Ridomil gold 2,5 kg/ha ili Alijansa 2,5 kg/ha ili Armetil M 2,5 kg/ha ili Fantic M 2,5 kg/ha. Na njivama sa plamenjačom zaštitu ponoviti za 4-5 dana sa: Viloksan 3 kg/ha ili Curzate M 3 kg/ha ili Moximate 3 kg/ha ili Profilux 3 kg/ha ili Twingo 3 kg/ha ili Cupertine super 3 kg/ha.

              Tokom 2021. godine ulovljeno je 114 leptira u Somboru i 466 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost za poslednih 13 godina, to je za 31% manje u Somboru i čak 3,4 puta više u Čelarevu.

              Vrsta je bila prisutna u tri generacije. Prva generacija leptira bila je prisutna od 11. maja do 21. juna na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 26 primeraka, a u Čelarevu 20. Tokom pojave prve generacije nije zabeležen ni jedan maksimum leta, jer su lovljeni po 1 – 3 primerka za noć.

              Druga generacija je bila pristuna od 30. juna u Čelarevu i 06. jula u Somboru, pa do 28. avgusta u Čelarevu i 29. avgusta u Somboru. Tokom leta druge generacije zabeležen je 71 primerak u Somboru i čak 236 leptira u Čelarevu. Maksimum leta u Somboru je bio 20. jula – 15 leptira za noć, a u Čelarevu 22. jula – 17 leptira. U Čelarevu je zabeležen i još jedan vrh u letu 03. avgusta, kada je zabeleženo 13 leptira.

              Treća generacija je bila pristuna u Čelarevu od 02. septembra do 19. oktobra, a u Somboru od 21. septembra do 02. oktobra. U Somboru je zabeleženo 17 leptira a maksimum leta je bio 31. septembra sa svega 4 leptira za noć. U Čelarevu je tokom pojave treće generacije zabeleženo ukupno čak 210 primeraka. Usamljeni vrh u letu je zabeležen 17. leptira sa 22 leptira za noć. Nazvan je usamljen vrh, jer je dva dana pre i dva dana posle ovog ulova brojnost leptira iznosila do tri primerka. Nasuprot ovom ulovu, 06. oktobra je ulovljeno 20 primerka za noć, ali je pre toga ulovljeno 7 i 14 primeraka a posle toga dva dana po 11 primeraka za noć. Zbog ovog 06. oktobar smatramo maksimumom leta teće generacije u Čelarevu.

              Kada se dinamika brojnosti tokom 2021. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, vidi se da je najveća brojnost prve generacije zabeležena oko 15 dana kasnije u odnosu na prosek. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7^OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula (više za 2.1 i 2.9^OC od proseka), naveća brojnost leptira zabeležena u vreme prosečne pojave.

Početak porasta brojnosti leptira treće generacija je malo kasnio, kao i najveća brojnost, što je posledica temperature u avgustu koja je bila za “samo” 0,8^OC toplija od proseka.

Štete od gusenica prve generacije tokom 2021. godine nisu zabeležene. Povećana brojnost leptira druge generacija je stvorila potrebu da se izvrši zaštita krompira i mrkve u južnoj Bačkoj, pa štete nisu primećene.

Koeficijent generacije po Meszaros-u u Somboru je 2,7 a u Čelarevu 11.8. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

Za nama je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to videli, vremenske podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima za period od 1948. do 2020. godine.

Januar i februar 2021. godine su bili mnogo topliji i to za 3,4 i 3.6 ^OC u odnosu na prosečne vrednosti. Usledio je mart, koji je bio hladniji za samo 0,1 ^OC, pa april hladniji za čak 1.7 ^OC od proseka i maj koji je po temperaturi bio potpuno isti višegodišnjoj srednjoj vrednosti za maj. Jun a posebno jul su bili topliji od proseka i to za 2.1 i čak 2.9 ^OC od proseka. Nakon jula 2012. godine kada je izmerena prosečna temperatura od 25,1^OC, jul 2021. godine sa prosečnom temperaturom od 24,5^OC je drugi najtopliji jul od 1948 godine, od kada imamo podatke o temepraturama u Somboru. I avgust i septembar su bili topliji i to za 0,8 ^OC i 1.3 ^OC. Usledio je oktobar koji je bio 0.6 ^OC hladniji od proseka.

Mesečna količina padavina je tokom januara i februara bila viša od proseka za 40 odnosno 8 mm. Usledili su mart, april, maj i jun sa malo nižim padavinama u odnosu na prosek i to za 7, 9, 7 i 4 mm. Usledio je jul sa 58 mm i avgust sa 13mm višim padavinama od proseka. Zatim je tokom septembra bilo čak 38 mm padavina niže od proseka i na kraju imamo oktobar sa 38mm padavina više od proseka.

Znači da je vegetacija krenula sa dosta povoljnim uslovima vlage u zemljištu, koja se polako trošila u aprilu, maju i junu mesecu. U junu se nedostatak vlage počeo značajno osetiti. Ječam je sa prinosima bio zato dobar, a pšenica je već počela da pati usled suše i prinosi su pali ispod očekivanih u kratkom roku pred žetvu. Jari usevi posejani na vreme i u dobroj kondiciji su uspeli da dobro podnesu visoke temperature u junu mesecu. Oni su sačekali kiše u julu u dobroj kondiciji, dok su kasniji rokovi setve značajnije počeli da zaostaju u porastu.

 Značajnija količina kiša u julu je spasila useve, pa su biljke dobro podnele veoma toplo vreme tokom jula i kasnije avgusta koji je imao dobru količinu padavina. Septembar je bio veoma suv i topao, pa se to odrazilo na setvu uljane repice za narednu sezonu. Valjalo bi napomenuti i veoma vlažan oktobar koji je pomerio setvu većeg dela pšenice u kraj oktobra. Koliko će se to odraziti na narednu godinu zavisiće od vremena tokom zimskih meseci.

Vegetacioni period 2021. godine je bio za 0,7^OC topliji od proseka i sa 51mm padavina više od proseka. Najvažnije je da je ekstremno topao jul bio praćen visokim padavinama, pa većina useva je manje više uspela normalno da završi vegetaciju. Lokalno gde nije palo ovoliko padavina i na kasnije posejanim njivama, podbačaj prinosa je bio katastrofalan. Prinosi na kasnije posejanim njivama, na kojima nije pala navedena količina padavina, čak ni uz povećane cene poljoprivrednih proizvoda nisu mogle da donesu finansijsku dobit velikom broju proizvođača.

  16. i 17. novembra 2021. godine biće održan virtuelni sajam SmAgTech Expo (Smart Agricultur Technology). Na sajmu će biti reči o upotrebi informacionih, pamtnih tehnologija u poljoprivredi. Ukoliko želite da prisustvujete prijavite sa na: SmAgTechExpo.viralerasmus.org

Pogledajte detalje na instagramu https://www.instagram.com/smagtech_expo 

     U organizaciji Privredne komore Srbije i Fondacije Ana i Vlade Divac, održaće se panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo 9. novembra 2021. godine sa početkom u 11 časova.

   Na panelu će dr Goran Malidža izneti rezultate istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji.

   Moderator panela je: Dejan Jovanović, urednik portala Agromedia

 Uvodna obraćanja će održati: 

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (TBC)

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Privredna komora Srbije i

Ana Košel, direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac

Učestvovanje i diskusija učesnika panela- postavljanje pitanja uživo i online idu preko Zoom platforme. Prijava događaja se vrši na adresi https://bit.ly/3pY8riY 

Pitanja za sekciju diskusije možete poslati na email adresu intern1@divac.com , ili postaviti direktno u chat-u tokom trajanja prezentacije

   Ranije posađeni krompiri su u fazi precvetavanja, a kasnije posađeni krompiri se pripremaju za cvetanje. Uslovi su povoljni za razvoj crne pegavosti koju prouzrokuje Alternaria, pa su prvi simptomi zabeleženi na većini parcela.. Preporuka je da se pregledaju usevi krompira.

   Ukoliko nisu prisutni simptomi plamenjače, zaštitu uraditi sa Polyram 2 kg/ha. Ukoliko su prisutni simptomi plamenjače, zaštitu uraditi sa: Infinito 1,4 L/ha ili Curzate M 3 kg/ha ili Silueta 4 L/ha ili Viloksan 3 kg/ha ili Vokal 2,5 kg/ha ili Profilux 2,5 kg/ha ili Vincare 1,8 kg/ha ili Valis M 2,5 kg/ha ili Valis plus 2,5 kg/ha.

   Ukoliko nisu prisutni simptomi crne pegavosti, zaštitu uraditi sa Score ili Different ili Sekvenca ili Difcor 0,5 L/ha, a zatim sa Signum ili Luminis 0,4 kg/ha uz razmak između zaštite 7 - 10 dana. Ukoliko su prisutni simptomi crne pegavosti, zaštitu uraditi nakon 5-6 dana.

   Ranije posađeni krompiri su u fazi precvetavanja, a kasnije posađeni krompiri se pripremaju za cvetanje. Uslovi su povoljni za razvoj crne pegavosti koju prouzrokuje Alternaria, pa su prvi simptomi zabeleženi na većini parcela.. Preporuka je da se pregledaju usevi krompira.

   Ukoliko nisu prisutni simptomi plamenjače, zaštitu uraditi sa Polyram 2 kg/ha. Ukoliko su prisutni simptomi plamenjače, zaštitu uraditi sa: Infinito 1,4 L/ha ili Curzate M 3 kg/ha ili Silueta 4 L/ha ili Viloksan 3 kg/ha ili Vokoal 2,5 kg/ha ili Profilux 2,5 kg/ha ili Vincare 1,8 kg/ha ili Valis M 2,5 kg/ha ili Valis plus 2,5 kg/ha.

   Ukoliko nisu prisutni simptomi crne pegavosti, zaštitu uraditi sa Score ili Different ili Sekvenca ili Difcor 0,5 L/ha, a zatim sa Signum ili Luminis 0,4 kg/ha uz razmak između zaštite 7 - 10 dana. Ukoliko su prisutni simptomi crne pegavosti, zaštitu uraditi nakon 5-6 dana.

     Krompiri za jesenju proizvodnju su dostigli uzrast da je potrebno početi zaštitu protiv plamenjače. Naredna dva tri dana je potrebno pregledati krompir. 

     Ukoliko se pregledom ustanovi da plamenjača nije prisutna zaštitu uraditi sa: Mankosav ili Mankogal ili Manfil ili Dithane neo tech 2,5 kg/ha.

     Ukoliko se pregledom ustanovi da je plamenjača prisutna u polju zaštitu uraditi sa: Ridomil gold 2,5 kg/ha ili Alijansa 2,5, a nakon 4-5 dana zaštitu ponoviti sa: Infinito 1,4 L/ha ili Curzate M 3 kg/ha ili Viloksan 3 kg/ha ili Profilux 2,5 kg/ha ili Vincare 1,8 kg/ha ili Valis M 2,5 kg/ha ili Valis plus 2,5 kg/ha.

   Nedavno je u Kaću proradio Magen Kać. U pitanju je preduzetnica, agencija za davanje saveta u poljoprivredi. 

   Primenom savremenih laboratorijskih metoda i izlascima na teren, vrši se savetovanje tokom proizvodnje i skladištenja koje omogućava smanjivanje troškova proizvodnje i smanjenje gubitaka prilikom skladištenja. Obavlja se utvrđivanje bolesti, štetočina i korova u biljnoj proizvodnji i daju smernice za njihovo suzbijanje. Saveti se daju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kako bi se biljke zaštitile sa što manjim uticajem na životnu sredinu i ugrožavanje zdravlja ljudi.

   Informacije možete dobiti na telefon 066 - 51 36 878 ili na poljomagen@gmail.com 

  XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije biće održano u hotelu Palisad od 22-25. februara 2021. godine. Prijava i program Savetovanje mogu se naći na sajtu Društva https://plantprs.org.rs/rs.

    Predviđeno je strogo pridržavanje epidemioloških mera protiv CoVid-19 tokom održavanja savetovanja.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2021. godinu, potrebno je da pošalju potrebe do 5. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       NOVO       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Halyomorpha      halys  NOVO   braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis NOVO       kupusni moljac         feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Ostrinia            nubilalis           kukurzni plamenac                mirisni mamak      VARL+

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum  NOVO kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis NOVO skočibuba (žičar)                   feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator   NOVO      skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis NOVO      staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus    NOVO       skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

    Više o feromonima pročitajte ovde.

     Usklična sovica bila je brojna. U Somboru je brojnost bila skoro četiri puta veća od prosečne brojnosti, a u Čelarevu 15% veća od prosečne brojnosti. Leptiri su bili prisutni u dve generacije, sa tim da su  u Somboru zabeležena i dva pojedinačna leptira treće generacije 14. i 16. septembra.

   Prva generacija bila je pristuna od 19. aprila do 24. juna. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 14. maja – 6 leptira za noć, a  u Somboru 29. maja – 24 leptira za noć. U Somboru je osim njega zabeležen još jedan vrh u letu i to 16. maja – 17 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 349 leptira prve generacije u Somboru i 60 u Čelarevu.

   Druga generacija bila je prisutna od 02. jula do 31. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu zabeležen je 21. jula – 10, i pik 14. avgusta – 7 leptira za noć. U Somboru je raspored najvećeg broja leptira bio obrnut, prvo je zabeležen pik u letu 17. avgusta – 27 leptira za noć, a tek potom maksimum leta 06. avgusta – 62 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 517 leptira druge generacije  u Somboru i 114 leptira u Čelarevu.

   Gusenice usklične sovice su krajem maja pravile štete i morale da se suzbijaju u kasnije rasađivanim paprikama. Gusenice druge generacije su morale da se suzbijaju u usevima krompira i mrkve.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 1,5, a u Čelarevu 1,9. Na osnovu koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno štete od gusenica prve generacije na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

   Zabeležene su tri generacije 2020. godine. U Čelarevu je prva bila prisutna od 20. aprila do 16. juna, a u Somboru veoma kratko od 15. maja do 06. juna. U Somboru je zabeležen i jedan primerak 16. juna. Maksimumi leta zabeleženi su u Somboru 18. maja 5 primaraka za noć, a u Čelarevu 06. juna 8 primeraka za noć. Zabeleženo je 29 leptira u Somboru i 49 leptira u Čelarevu. To je za Sombor na nivou proseka za poslednjih 11 godina, a u Čelarevu dva i po puta više od proseka.

   Druga generacija bila je pristuna od 26. juna do 23. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 24. jula – 35 primeraka za noć, a u Somboru je zabeležen 06. avgusta 11 primeraka. Ukupno je zabeleženo 167 primeraka u Čelarevu i 97 u Somboru. U Čelarevu je to skoro dvostruko više u odnosu na prosečne vrednosti, a u Somboru na nivou 11 godišnjeg proseka.

   Treća generacija leptira bila je pristuna od 28. avgusta do 7. oktobra. U Čelarevu su hvatani pojedinačni primerci, njih 13, a u Somboru su leptri bili brojniji, pa je zabeleženo i 4 primerka za noć 23. septembra. Ukupno njih 30. U Čelarevu je zabeleženo dva puta manje leptira u odnosu na prosek, a u Somboru je brojnost bila na nivou višegodišnjeg proseka.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 4,4, au Čelarevu 3,7. Na osnovu koeficijenta se saopštava pozitivna dugoročna prognoza za ozimu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno manje štete od gusenica ozime sovice na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Za nema je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to prikazali, podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima od 1948. do 2019. godine.

Prva četiri meseca: januar, februar, mart i april bili su topliji od proseka. Posebno se tu istakao februar koji je bio čak za 5.3^OC topliji od proseka. Samo je februar 2016. godine bio topliji od februara ove godine! Nakon toga je usledio maj koji je za 0,4^OC bio hladniji od prosečnih vrednosti. Ovakav mesečni podatak ne pokazuje dovoljno jasnu sliku temperature u maju. Međutim ako se prisetimo ovog maja, setićemo se da smo morali paliti grejanje po kućama sve do kraja maja. To je zato jer je poslednja dekada u maju bila za 2,5^OC hladnija od prosečnih vrednosti za maj!

Za jun možemo reći da je bio oko prosečnih temperaturnih vrednosti, jer bio toliji za svega 0,5^OC od proseka. Jul, avgust i septembar su bili značajno topliji od proseka: jul za 1.3 ^OC, avgust za 2.9 ^OC a septembar za 2.7 ^OC, a to se jasno vidi i na grafikonu u prilogu.

Period april – avgust je bio topliji za 1,2^OC od prosečnih vrednosti.

Što se tiče padavina, januar je počeo sa 17mm padavina niže od prosečnih vrednosti. Zatim su usledili februar i mart sa +8 odnosno +5 mm više od proseka. Na osnovu ovog za period januar mart se može zaključiti da su vrednosti vlage bile uobičajene. Usledio je april sa 35mm padavina niže od proseka a onda i maj sa 26mm padavina niže od proseka. Tokom juna visina padavina je bila 114 mm odnosno 37mm padavina više od proseka. To nije u potpunosti nadoknadilo manjak vlage, ali biljke su bile u dobroj kondiciji. U julu je visina padavina bila 61mm odnosno samo 6 mm niže od proseka pa se dobra kondicija biljaka nastavila. Avgust je imao visinu padavina od 82 mm što je za 28mm više od prosečnih vrednosti. Biljke su se držale dobro sve do kraja avgusta kada je tri – četiri dana temperatura prešla 34^OC i prekinula normalno otpuštanje vlage iz zrna kukuruza i soje.

Period april – avgust je imao 2,7mm niže padavine od prosečnih vrednosti.

Ako se u obzir uzme da je isti period bio topliji za 1,2^OC i da je raspored padavina bio neujednačen, 2020. godina može se oceniti kao blago nepovoljna za razvoj gajenih biljaka.

     Vremenski uslovi narednih par dana će pogodovati infekcijama plamenjače krompira.

     Samo krompiri čija proizvodnja se obavlja iz naklijalih krtola i krompiri koji su gajeni pod agrilom su dostigli uzrast da su biljke podložne infekciji. Preporuka je da se usevi krompira pregledaju narednih nekoliko dana. 

     Ukoliko se u usevu pronađu simptomi plamenjače, za šta su realno male šanse, preporuka je da se zaštita obavi preparatima: Ridomil gold 2,5 kg/ha ili Infinito 1,5 L/ha ili Viloksan 3 kg/ha ili Orvego 0,8 L/ha ili Valis M 2,5 kg/ha ili Leonida 0,5L/ha. Ukoliko se simptomi plamenjače ne pronađu, preporuka je da se uradi zaštita preparatima:  Dithane Neotech 2,5 kg/ha, Odeon 2 kg/ha ili Ranman top 0,5 L/ha ili Mankosav 2,5 kg/ha.

     Za povećanje otpornosti prema plamenjači preporuka je da se uradi prihrana krompira sa: Fosfivell Ca 3 L/ha ili Trafos K 3 L/ha.

     Svi poljoprivredni proizvođači u Srbiji koji žele da prodaju svoje proizvode, mogu da koriste elektronski servis

https://pijaca.minpolj.gov.rs/

    U Somboru postoji elektronska zelena pijaca na Facebooku kao grupa Somborska zelena pijaca  pomoću koje možete naručiti povrće, cveće, orahe i ono Vam stiće kući u roku od apr dana.

Za rad u toku policijskog časa potrebno je podneti zahtev Upravi za zaštitu bilja 48 sati pre izvođenja operacije. Zahtev se podnosi elektronski na adresi https://agromere.registar-uzb.rs/ . 

Telefoni za dodatne informacije su podeljeni po okruzima:

Окрузи: Јужнобачки, Средњебанатски, Јужнобанатски, Севернобанатски, Севернобачки, Западнобачки и Сремски – контакт телефон 064/88-18-449

Окрузи: Град Београд, Подунавски, Браничевски, Зајечарски, Борски, Поморавски, Нишавски, Јабланички, Пчињски, Топлички и Пиротски – контакт телефон 064/88-18-486

Окрузи: Мачвански, Моравички , Kолубарски, Златиборски, Шумадијски, Расински и Рашки – контакт телефон 064/88–18–412.

     Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2020. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2020. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2019. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 120 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Obim knjige je 373 strane, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 300) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Brojnost leptira tokom 2019. godine bila je više nego dvostruko manja u odnosu na višegodišnji prosek. Nije zabeležena migracija većih razmera na naše područje.

Najre su zabeleženi pojedinačni usamljeni primerci 29. aprila u Somboru, 12. i 18. maja u Čelarevu. Redovniji let je počeo od 10. juna i trajao je do 28. avgusta. Brojnost nije bila visoka. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 10. jula, kada je uhvaćeno sedam leptira za noć, a u Čelarevu je po pet leptira zabeleženo 28. juna i 13. jula. Nakon ovog pojedinačni primerci su zabeleženi na oba lokaliteta od 5. do 22. septembra i u Čelarevu jedan primerak 3. oktobra.

Pojedinačne gusenice su se mogle naći u paprici, paradajzu, soji i šećernoj repi, ali potrebe za suzbijanjem nije bilo.

Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, mirisne, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Kako naručiti: Za jedno mesto praćenja je najčešće potrebno 4 feromona, 1 klopka i 2 paketa lepka ako se koriste delta klopke tipa RAG. Feromoni se menjaju na 4 do 6 nedelja. Klopka bez problema izdrži jednu godinu. Ukoliko brojnost insekata nije velika, dovoljno je da se lepljive ploče menjaju na svakih 14 dana, što znači da je za sezonu dovoljno dva paketa lepka, jer jedan paket lepka sadrži četiri lepljive ploče, 

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2020. godinu poručite do 7. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772. I nakon 7 februara se feromoni mogu poručiti, ali količine u tom slučaju nisu zagarantovane. Isporuka naručenih količina se vrši posle sredine marta.

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde

Leptiri ispilon sovice bili su tokom 2019. godine značajno manje brojni u odnosu na prosečnu brojnost. U Čelarevu je zabeleženo 23 primerka u periodu od 21. maja do 28. septembra. U Somboru je zabeleženo 10 leptira u periodu od 24. juna do 20. septembra. Za noć je hvatan jedan do tri leptira i maksimum leta se ne uočava.

Na gejenim biljkama nisu zabeležene ekonomski značajne štete i nije bilo potrebe za suzbijanjem ipsilon sovice. Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer je u pitanju selica, pa se povećane brojnosti pojavljuju iznenada. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u.

Leptiri usklične sovice tokom 2019. godin bili su prisutni u tri generacije.

Najpre su zabeležena dva pojedinačna primerka u Somboru 15. i 21. aprila, a redovan let je trajao od 25. aprila do 12. juna. Kada to uporedimo sa ranijim godinama, zaključuje se da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksimum leta je zabeležen 23. maja u Čelarevu (6 leptira za noć) i u Somboru 28. maja (19 leptira za noć). Ukupno je zabeleženo 58 leptira u Čelarevu i 175 u Somboru. To je skoro dvostruko veća brojnost od prosečnih vrednosti za prvu generaciju!

Druga generacija leptira je trajala od 6. jula do 19. avgusta u Čelarevu i 27. avgusta u Somboru. Znači da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksmimum leta u Somboru je jasan i zabeležen je 24. jula – 13 leptira za noć. U Čelarevu je tokom tri noći zabeleženo po sedam leptira: 23. i 31. jula i 5. avgusta. Kao maksimum leta smatramo 31. jul, jer je tada u par okolnih dana zabeležen najveći broj leptira. Ukupno je zabeleženo 174 leptira u Somboru i 94 leptira u Čelarevu. Što je malo više od višegodišnjeg proseka.

Tokom leta treće generacije hvatalo se po jedan do tri primerka za noć. Let je trajao od 28. avgusta do 26. septembra. Zabeleženo je 14 leptira u Somboru i 11 u Čelarevu.

Gusenice usklične sovice nisu pravile ekonomski značajne štete tokom 2019. godine.

Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,1 a za Čelarevo 1,8. Saopštava se pozitivna prognoza. Obzirom na brojnost koja je ušla u prezimljavanje, ekonomski značajne štete mogu se očekivati lokalno na na kasno posejanim kukuruzima, u rasadnicima, kao i na paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se kasnije rasađuju na otvorenom polju.

Zabeležene su tri generacije leptira na svetlosnim klopkama. Brojnost je bila dva do tri puta manja od prosečne. U usevima kasnije posejanih kukuruza, su se lokalno javljale pojedinačne gusenice, ali nije bilo potrebe za suzbijanjem prve generacije. U usevima mrkve, krompira u uljane repice nije bilo potrebe za suzbijanjem gusenica druge generacije.

Tokom 2019. godine najpre su zabeležena dva pojedinačna leptira 25. i 26. aprila u Čelarevu. Redovniji ulov je trajao od 8. maja do 7. juna. U Somboru je zabeleženo osam, a u Čelarevu devet leptira prve genracije. Hvatan je jedan do dva primerka za noć, pa se maksimum leta ne uočava.

Druga generacija je bila prisutna od 4. jula do 16. avgusta. Zabeleženo je 50 leptira u Somboru i 31 u Čelarevu. Maksimum leta je registrovan samo u Somboru 29. jula (6 leptira za noć). U Čelarevu su hvatani po jedan do tri leptira za noć.

Treća generacija leptira hvatana je od 23. avgusta do 6. oktobra. Hvatani su po jedan do tri leptira za noć, u Somboru 25 ukupno, a u Čelarevu 29.

Početak leta leptira prve generacije registrovan je kasnije od uobičajenog, zbog maja koji je bio 1,7^OC hladniji od proseka, ali i zbog niske brojnosti. Početak leta druge generacije je bio u uobičajeno vreme, a početak leta treće generacije malo ranije nego što je to uobičajeno.

Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 9,4 a u Čelarevu 6,7. Pošto je koeficijent veći od 1, saopštava se pozitivna prognoza. To znači da će broj leptira prve generacije 2020. godine biti veći nego broj leptira tokom 2019. godine. Obzirom na relativno malu brojnost tokom 2019. godine, štete se mogu očekivati lokalno u područjima gde je vrsta pravila štete ranijih godina i to u slučaju da nicanje i prijem ugroženih gajenih biljaka bude spor usled nižih temepratura u maju i junu.

Leptiri kukuruznog plamenca su leteli u tri generacije. Brojnost u Somboru bila je na nivou višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu 1,5 put veća od proseka.

Prva generacija leptira letela je od 12. maja do početka jula. U Somboru je let prestao 1. jula, a u Čelarevu 8. jula. Tokom leta leptira prve generacije u Somboru zabeležen je pik u letu 28. maja i maksimum leta 15. juna – 32 leptira za noć. U Čelarevu je maksimum leta zabeležen 8. juna – 137 leptira za noć. Zabeleženo je 620 leptira u Somboru i 2135 leptira u Čelarevu.

Prelazak iz prve u drugu generaciju je teško uočljiv jer su pojedinačni leptiri hvatani skoro bez prestanka. U Somboru je let počeo 6. jula a u Čelarevu 12. jula. Leptiri su bili malobrojni do 18. jula, a onda je brojnost svakodnevno brzo rasla. Maksimum leta je zabeležen u Somboru 29. jula (432 ženke za noć), a u Čelarevu 31. jula (2430 leptira za noć). U Čelarevu je zabeležen još i pik u letu 8. avgusta sa 672 leptira. Druga generacije prestala je sa letom 16. avgusta, a ukupno je zabeleženo 5102 leptira u Somboru i 28700 u Čelarevu.

Let treće generacije je počeo odmah 17. avgusta i trajao je do 26. septembra u Čelarevu, odnosno do 7. oktobra u Somboru. Maksimumi leta zabeleženi su u Čelarevu 29. avgusta (831 ženka) i 1. septembra u Somboru (140 ženki).

Početak leta leptira prve generacije je bio kasnije od uobičajenog zbog maja koji je bio 1,7^OC hladniji od proseka. Početak leta druge generacije je bio u uobičajeno vreme, a početak leta treće generacije malo ranije nego što je to uobičajeno.

Gusenice plamenca 2019. godine pravile su štete i morele su se suzbijati u kukuruzu šećercu, semenskom kukuruzu, paprici i jabuci. U kukuruzu je postajala potreba suzbijanja prve dve generacije. Na paprici je plamenac postao značajna štetočina u proizvodnji babure na otvorenom u svim rejonima proizvodnje u Vojvodini. Suzbijana je druga generacija, u dva do četiri navrata. U proizvodnji začinske paprike je samo lokalno postojala potreba za suzbijanjem. Na jabuci, na sortama koje se beru posle 1. septembra lokalno se pojavila potreba za suzbijanjem treće generacije.

Dugoročna prognoza se ne saopštava. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u.

            Vremenske prilike tokom svake pojedinačne godine su priča za sebe. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u najvećoj meri odvija se na otvorenom polju, bez navodnjavanja i zato jako zavisi od vremenskih uslova.  Brzo prilagođavanje proizvođača postojećim uslovima neophodno je da bi proizvodnja bila uspešna. Podaci za 2019. godinu u Somboru upoređeni su sa podacima za period od 1955. do 2018. godine.

            Na grafikonu temperatura i padavina vidi se da je godina počela kao sušna. Od januara do juna, tokom svih meseci je visina padavina bila niža od proseka. Tokom prvih pet meseci palo je 82 litre kiše po kvadratnom metru manje nego što je to uobičajeno! U istom periodu temperature tokom svih meseci su bile više u odnosu na prosek i to od 0,8^OC u januaru do čak 3,9^OC u martu. Nije čudno što je ovo posle marta 2018. godine, natopliji mart od kada imamo podatke.

            Nastavak godine je doneo topliji april (za 2,2^OC) a zatim maj koji je bio hladniji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Da se potsetimo, bio je ovo maj tokom kog je grejanje kuća radilo punom parom. Svi naredni meseci su bili topliji od proseka: jul za 0,8^OC, jun za 1,8 ^OC, avgust za čak 2.8 ^OC i septembar za 1.9^OC. Sve navedene temperature praćene su padavinama manjim od proseka osim u junu, tokom koga je palo čak 56 mm padavina više od proseka i u septembru tokom kog je palo 10mm padavina više od proseka.

            Poslednjih godina su povećane temperature bile praćene povećanom visinom padavina. Ove godine od januara do sepembra palo je 26mm padavina niže od proseka. Pri tome temperauta je bila viša za 1,8^OC ! Tako da bi se moglo reći da su biljke bile u stalnom stresu.

          Najveći uticaj vreme u ovoj vegetaciji je imalo na strnine i uljanu repicu, koje su jako patile od nedostatka vlage tokom zime. Pšenice u martu su izgledale kao što prosečnih godina izgledaju u decembru! Bokorenje kasnije posejanih strnina je skoro potpuno izostalo. Obzirom da se sada gaje sorte koje da bi dale visok prinos traže dobro bokorenje, očekivanje da će prinosi biti umanjeni se i ostvarilo. Hektolitri zrna su bili uglavnom loši, pa je na mnogim njivama pšenica izgledala kao urodica a uljana repica kao mak. Soja i kukuruz su se dugo dobro držali, ali je nedostatak vlage uslovio da zrna prinudno sazre, pa su prinosi u proseku na kraju ipak bili značajno umanjeni. Lokalno dobre prinose donela su područja koja su imala sreću da dobiju jedan ili dva pljuska više, jer je to značilo da su dobili 50 do 80 mm padavina više od okoline.

Zbog konstantnog kišovitog vremena, na krompirima koji su nikli do 10.aprila, stvorili su se uslovi za tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

1.) ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova primeniti: Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha.

2.) ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha ili Ranman Top 0.5lit/ha uz dodatak kontaktni preparata navedenih pod 1. 

Navedene tretmane uraditi u naredna čim se može ući u parcele.

Sledeći tretman planirati za 7 dana. 

Parcele koje će se vaditi u naredne 3 nedelje ne tretirati.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2019. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2018. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 40 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 40tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 90 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

   Knjiga je posvećena dr Marku Injcu, doajenu zaštite bilja.

    Obim knjige je 380 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 250) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

            Gama sovica, u odnosu na prosečne brojnosti je bila manje brojna. U Somboru je brojnost bila polovina prosečne. Zabeležen je 201 leptir, a prosek je 407 godišnje. Ipak to je bila najveća brojnost za poslednjih 10 godina. U Čelarevu je brojnost bila samo malo manja od prosečne. Zabeleženo je 169 leptira, a prosečna brojnost je 175.

            Let leptira tokom 2018. godine bi se mogao podeliti u četiri perioda, a ti periodi su najverovatnije i četiri generacije. Prvi period je trajao od 17. aprila do 18. maja. Tokom ovog perioda su hvatani samo pojedinačni primerci, a ulov nije bio svakodnevan. U Somboru je zabeleženo 15 leptira a u Čelarevu 11.

            Druga generacija je bila prisutna od 21. maja do 22. juna. Tokom ovog perioda, ulov leptira je bio svakodnevan. U Somboru je zabeležen 141 primerak. Pik u letu je registrovan 04. juna sa 22 leptira za noć, a maksimum leta je zabeležen 10. juna, 39 leptira za noć. U Čelarevu je zabeleženo 67 primeraka, a maksimum leta je zabeležen 26. maja, 10 leptira za noć.

            Leptiri treće generacije su bili prisutni od 24. juna do 03. avgusta. Brojnost i dinamika leta leptira razlikovala se u Somboru i Čelarevu. U Somboru, brojnost je bila po 1-3 primerka za noć i zabeleženo je 36 primeraka. Leptiri nisu registrovani svaki dan. U Čelarevu su leptiri zabeleženi skoro svaki dan, a ukupno ih je bilo 84. Za noć je hvatano i do 6 primeraka (29. juna, 05. jula i 12. jula). Iako je za noć hvatana manja brojnost u odnosu na drugu generaciju i ne uočava se klasičan maksimum leta, u Čelarevu je druga generacija leptira na kraju bila brojnija od prve generacije.

            Četvrta generacija leptira je trajala od 09. avgusta do 10. septembra. Za noć su na oba lokaliteta hvatani po jedan do dva primerka. Ulov leptira nije bio svakodnevan. U Čelarevu je zabeleženo 7 leptira, a u Somboru 11.

            Pojedinačne gusenice gama sovice su se mogle naći u šećernoj repi, soji i paprici. Ekonomski prag štetnosti brojnost gama sovice je prelazila samo u paprici, gde je suzbijana zajedno sa gusenicama kukuruzne sovice i kukuruznog plamenca, veći broj puta, tokom pojave druge, treće i četvrte generacije.

            Dugoročna prognoza za gama sovicu se ne izrađuje. Podaci o kretanju brojnosti i potrebama suzbijanja gama sovice će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e i tokom 2019. godine.

U organizaciji Vojvođanskog društva povrtara, SANU i Kongresnog centra Master Novosadskog sajma, 09. februara 2019 godine održaće se XX Naučno - stručni skup Savremena proizvodnja povrća u Kongresnom centru Novosadskog sajma sa sledećim programom:

9.00 Prijava učesnika

9.30 Svečano otvaranje i predavanje Vuk Radojević i Mladen Petković: Mere agrarne politike Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u 2019. godini

10.30 Branislav Vlahović: Spoljnotrgovinska rezmena povrća Republike Srbije

11.00 Žarko Ilin: Proizvodnja, berba, čuvanje i prerada povrća

11.30 pauza

12.00 Ivana Vico i Nataša Duduk: Gljive prouzrokovači propadanja povrća posle berbe i mere zaštite

12.30 Milena Marčić: Rezultati praćenja i mogućnosti predviđanja pojave najvažnijih štetnih organizama u povrtarstvu

13.00 Tatjana Veselinović i Milena Marčić: Štetočine u proizvodnji kupusnjača i model zaštite

13.30 Žarko Ilin i Slobodan Vlajić: Kontrola bakterioza na ekonomski značajnim vrstama povrća

14.00 Diskusija

Istog dana u holu na I spratu Master centra Novosadskog sajma biće održano predstavljanje firmi koje nude semena, đubriva, pesticide i usluge vezane za povrtarsku proizvodnju u periodu od 8.00 do 15.00.

Ulaz je slobodan

            Pojava leptira usklične sovice značajno se razlikovala od prosečnih vrednosti. Leptiri su bili prisutni u tri generacije.

            Let leptira prve generacije se može podeliti u dva dela. U prvom delu leptiri na svetlosnoj klopci, bili su prisustni skoro svakodnevno od 27. aprila do 28. maja. Nakon toga su do 26. juna hvatani pojedinačni primerci. U Somboru je maksimum leta zabeležen 11. maja (12 leptira) što je najranije zabeležen maksimum do sada, od kada se vrši praćenje vrste u Somboru (od 1980. godine). U Čelarevu je maksimum leta zabeležen 22. maja (pet leptira za noć) ali je zabeležen i pik u letu 9. maja  sa četiri leptira za noć. Taj pik u letu je najranije zabeležen pik do sada. U Somboru je zabeleženo 118 leptira prve generacije što je 25% više od proseka, a u Čelarevu je zabeležen 61 leptir, što je 60% više od proseka.

            Leptiri druge generacije su bili prisutni skoro svakodnevno od 02. jula do 08. avgusta. Nakon toga su pojedinačni leptiri bili prisutni do 19. avgusta. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 18. jula (14 primeraka), a u Čelarevu 19. jula (30 primeraka). U Somboru je maksimum leta zabeležen ranije samo 2017. godine, a u Čelarevu je to najraniji maksimum leta do sada. Ukupno je zabeleženo 211 leptira druge generacije u Somboru i 235 leptira u Čelarevu. Za Sombor je to skoro dvostuko više od proseka, a u Čelarevu je to više nego dvostruko više od proseka!

            Pojava treće generacije usklične sovice poslednjih nekoliko godina postaje redovna pojava. Tokom 2018. godine, leptiri treće generacije su bili pristuni od 23. avgusta do 22. septembra. Za noć je hvatano skoro svakodnevno jedan do tri leptira i u Somboru i u Čelarevu. Ukupno je zabeleženo po 38 leptira. Ovo je velika razlika u odnosu na ranije kada su u ovom periodu beleženi samo pojedinačni usamljeni leptiri.

            Ako se dinamika leta leptira 2018. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, može se zaključiti da je brojnost prve generacije, nakon pojave prvih leptira veoma brzo porasla, a najveća brojnost zabeležena je čak 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno! Najveći broj leptira je bio grupisan u mnogo kraćem periodu nego što je to uobičajeno, a onda su nakon toga registrovani samo pojedinačni leptiri. I brojnost leptira druge generacije je nakon pojave prvih leptira brzo porasla, pa su i tu najveće brojnosti zabeležene 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno. Ovakva ranija pojava je najverovatnije u vezi sa činjenicom da je april bio za 5,1^OC a maj za 3,7^OC topliji od prosečnih vrednosti temperatura.

            I pored toga što je brojnost leptira u Somboru bila za 1,6 puta viša, a u Čelarevu za 26% viša od proseka, značajnijih šteta od gusenica na terenu nije bilo. Znači da su za ekonomski značajne štete potrebne još veće brojnosti leptira na svetlosnim klopkama.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,8 a za Čelarevo 3,8. Pošto su koeficijenti veći od 1, saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. To znači da se predviđa povećanje brojnosti leptira prve generacije u 2019. godini. U prezimljavanje je ušla povećana brojnost gusenica. No i kada je bila veća brojnost ove vrste, gusenice prve generacije nisu pravile značajnije štete.  Stoga nema potrebe da se preduzimaju mere zaštite protiv gusenica usklične sovice na kasno posejanim kukuruzima, te u paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se proizvode iz rasade na otvorenom polju.

            Ozima sovica je tokom 2018. godine bila prisutna u tri generacije. Leptiri prve generacije su bili prisutni od 01. maja do 01. juna. Leptiri su hvatani sa kraćim pauzama u letu, najčešće po jedan do dva primerka za noć. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 11. maja, kada je zabeleženo pet leptira za noć. Nakon ovog perioda zabeležena su još dva leptira 13. juna i jedan 19. juna u Čelarevu. Tokom leta prve generacije je zabeleženo 37 leptira u Somboru i 23 u Čelarevu. To je oko 20% veća brojnost u odnosu na predhodni desetogodišnji period.

            Druga generacija je bila prisutna od 03. jula do 20. avgusta. Hvatano je po jedan do tri primerka za noć, sa kraćim i dužim pauzama u letu, pa se maksimum leta ne može uočiti. U Somboru je zabeleženo 18, a u Čelarevu 28 leptira.

            Treća generacija je bila prisutna od 26. avgusta do 19. oktobra. Za noć je hvatano uvek po jedan do dva primerka, a let je na oba lokaliteta imao kraće i duže pauze u letu. U Somboru je zabeleženo 13 a u Čelarevu 20 leptira treće generacije.

            Pojava leptira prve generacije je bila u uobičajeno vreme. Međutim brojnost je porasla brže nego što je to uobičajeno. Druga generacija je počela sa letom pet do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno. Brojnost druge generacije je bila veoma mala, pa se dinamika leta u Somboru gotovo ne uočava. U Čelarevu leptiri su bili brojniji, a najveća brojnost je zabeležena približno u uobičajeno vreme. Treća generacija je bila prisutna u uobičajeno vreme i bila je malobrojnija u odnosu na sada već uobičajenu brojnost leptira u ovom periodu godine.

            Tokom 2018. godine, nisu registrovane ekonomski značajne štete od gusenica ozime sovice u ratarstvu i povrtarstvu.

            Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru je manji od 1, a u Čelarevu veći od 1. Na osnovu koeficijenta generacije u Somboru i okolini očekuje se smanjenje brojnosti leptira prve generacije 2019. godine, a u okolini Čelareva povećanje brojnosti. Brojnost leptira u Somboru je četvorostruko manja u odnosu na prosečnu, a u Čelarevu dvostruko manja u odnosu na prosečnu. Zato smatramo da nije potrebno preduzimati mere zaštite kasno posejanih kukuruza, kao ni rasade paprike, paradajza, bostana i kupusa na kojima se gusenice prve generacije ozime sovice razvijaju.

Leptiri kukuruznog plamenca su bili prisutni u tri generacije, što nije neuobičajena pojava u poslednje vreme. Na svetlosnim klopkama, u Somboru i Čelarevu, prva generacija leptira bila je prisutna od 01. maja do 22. juna. U Somboru je zabeleženo 516 primeraka a u Čelarevu 3186. Maksimumi leta ženki su zabeleženi 24. maja u Čelarevu (96 primeraka) i 02. juna u Somboru (68 primeraka za noć).

Leptiri druge generacije počeli su let 27. juna. Prekid leta prve i početak leta druge generacije nije jasan, jer je ulov bio svakodnevan. Analizom dnevnih ulova se može zaključiti da je u Čelarevu kraj leta prve generacije bio 11. avgusta a u Somboru 15. avgusta. Tokom leta druge generacije je zabeleženo 15 598 primeraka u Čelarevu i 1497 primeraka u Somboru. Maksimum leta leptira u Čelarevu zabeležen je 23 juna, 1203 ženke za noć. Osim njega zabeležen je i pik u letu 31. jula 683 ženke za noć. U Somboru je maksimum leta zabeležen 03. avgusta 104 ženke za noć.

Treća generacija je bila prisutna sve do 09. oktobra. U Čelarevu je zabeleženo 21337 primeraka, a u Somboru 2597. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 31. avgusta, 1472 ženke za noć. U Somboru je maksimum zabeležen 01. septembra 245 leptira za noć.

Dinamika leta leptira 2018. godine se po nekim osobinama razlikovala od prosečne. Početak leta prve generacije je pojedinih godina bio raniji, ali je ove godine redovan ulov i značajniji porast brojnosti bio raniji. Prekid leta prve generacije je bio 5 do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno što ne treba da čudi, jer su april i maj bili značajno topliji od proseka. Pojava druge generacije je bila pet do sedam dana ranije, ali je brojnost brzo rasla, pa su maksimumi leta zabeleženi 10tak dana ranije neto što je to bilo uobičajeno. Treća generacija je bila brojnija od od druge, što se ranije nije dešavalo! Maksimum leta je bio jasno izražen i kod treće generacije.

Gusenice plamenca su morale da se suzbijaju u usevima paprike, ali štete nisu bile velike ako ranijih godina. U usevima kukuruza šećerca i semenskih kukuruza je suzbijanje takođe moralo da se obavlja, na skoro svim površinama i rokovima setve. Na merkantilnom kukuruzu suzbijanje nije imalo ekonomskog opravdanja.

Obzirom da je bilo toplo sve do kraja novembra i ove gusenice spremno ulaze u zimovanje. Brojnost leptira u Čelarevu tokom 2108. godine je bila značajno veća od prosečne, dok je u Somboru bila manja od prosečne. Dugoročna prognoza na osnovu leta leptira se ne saopštava. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti redovno saopštavani na Agroupozoren!u.

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1^OC; maj za čak 3,7^OC, jun za 1,9^OC, jul za 1,2^OC, avgust za čak 3,6^OC i septembar za čak 2,2 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9^OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5^OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6^OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

Na krompirima koji su nikli pre prvog aprila, uočeni su sporadično početni simptomi plamenjače krompira (Phytopthora infestans) i/ili crne pegavosti (Alternaria solani). Preporuka je sledeća:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova, nema simptoma primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha, Ranman Top 0,5 lit/ha. Sledeći tretman planirati za 7 dana.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove, ali nema simptoma oboljenja primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. Sledeći tretman planirati za 7 dana. 

- ako ima simptoma plamenjače, ili je pala velika količina padavina za kratko vreme, primeniti: Curzate M ili Profilux 2.5kg, Acrobat 2.5kg/ha, Equation pro 0,4 kg/ha, Electis 1.8 kg/ha, Infinito 1,5L/ha, Revus 0,6 L/ha.  U ovom slučaju sledeći tretman planirati za 5 dana. 

Parcele koje će se vaditi u naredne 3 nedelje ne tretirati.

            Tokom 2017. godine, usklična sovica je bila prisutna u tri generacije, što nije uobičajeno. Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 15. aprila do 20 juna. Od 15. aprila do 1. maja su leptiri bili pojedinačni, a onda sledi svakodnevan ulov uz porast brojnosti da bi maksimum leta bio registrovan 18. maja - 15 leptira. Ukupno je zabeleženo 198 leptira prve generacije. U Čelarevu let leptira počeo je 1. maja i odmah je ulov bio svakodnevan. Brojnost je počela da raste, ali je onda, u vreme kada je u Somboru porasla na maksimum, stagnirala 20tak dana. Zabeležena su dva pika 12. i 22. maja sa 5 leptira za noć i maksimum leta 30. maja sa 7 leptira za noć. Leptiri prve generacije su prestali sa letom 11. juna. Zabeleženo je 73 leptira prve generacije.

            Druge generacija u Somboru je počela sa letom 01. jula, a u Čelarevu 03. jula. Od 11. jula je na oba mesta počeo svakodnevni ulov. U Somboru je brojnost brzo porasla i dostigla svoj maksimum 17. jula - 16. leptira za noć. U Čelarevu je brojnost rasla malo sporije, pik u letu je zabeležen 21. jula - 9 leptira za noć, a maksimum leta 11. avgusta 10 leptira za noć. Na oba lokaliteta je došlo do malog smanjenja brojnosti prvih dana avgusta. Druga generacija je prestala da leti 18. avgusta u Somboru i 20. avgusta u Čelarevu. Zabeleženo je 169 leptira druge generacije u Somboru i 160 leptira u Čelarevu.

            Treća generacija je bila prisutna sa svega 4 pojedinačna primerka u Somboru u periodu od 31. avgusta do 19. septembra. U Čelarevu je od 30. avgusta do 19. septembra zabeleženo devet pojedinačnih primeraka treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Somboru tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po nekoliko osobina: početak leta prve generacije je bio raniji nego što je to uobičajeno; porast brojnosti leptira druge generacije je bio veoma brz, pa je maksimum leta zabeležen 15tak dana ranije nego što je to uobičajeno; po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Čelarevu tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira teće generacije.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 0,87, što znači da se saopštava negativna dugoročna prognoza. Ipak, obzirom na najveću brojnost leptira usklične sovice od 2000. godine, moguće su štete od gusenica u proleće 2018. godine od ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. U Čelarevu je koeficijent generacije 2,31. Za ovaj region se saopštava pozitivna dugoročna prognoza. Ovde je zabeležena skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosečnu! To je najveća brojnost usklične sovice od 2008. godine od kada se prati na ovom lokalitetu. Stoga i ovde postoji realna opasnost od gusenica ove vrste!

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupozoren!u.

            Let leptira je počeo 01. maja u Čelarevu i 17. maja u Somboru. Tokom leta leptira prve generacije je hvatan 1 do 3 primerka za noć. U Čelarevu je let prestao 24. maja, a u Somboru 02. juna. U Čelarevu je zabeleženo ukupno 10 leptira a u Somboru 16 i na oba mesta je to manje u odnosu na prosečnu brojnost.

            Druga generacije je počela da leti 02. jula u Čelarevu i 03. jula u Somboru. U Čelarevu je brojnost brže rasla pa je maksimum leta zabeležen već 11. jula - 19 leptira za noć, a u Somboru 20. jula - 8 leptira za noć. U Čelarevu je velika brojnost trajala duže i zabeležen je još jedan pik u letu 03. avgusta - 10 leptira za noć. Leptiri druge generacije su bili prisutni do 14. avgusta u Somboru i to 17. avgusta u Čelarevu. Tokom leta leptira druge generacije u Čelarevu je zabeleženo 153 leptira, a u Somboru 81 leptir. U Čelarevu je to veća brojnost od proseka, a u Somboru manja od proseka.

            Treća generacije je počela da leti prvo u Čelarevu, 26. avgusta, a zatim u Somboru 31. avgusta. Leptiri su bili prisutni do 11. oktobra u Somboru i 15. oktobra u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeležni u Čelarevu 07. septembra - 9 leptira za noć, a u Somboru 19. septembra - 12 leptira za noć. Zabeleženo je 90 primeraka treće generacije u Čelarevu i 74 u Somboru. Brojnost treće generacije je mnogostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek.

            Tokom cele 2017. godine je zabeleženo ukupno 253 leptira u Čelarevu i 171 u Somboru. Za Čelarevo je to skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosek, a u Somboru je to oko 75% prosečne brojnosti.

            Dinamika leta se značajno razlikuje od prosečne. Prva generacija je počela da leti znatno kasnije i prestala je da leti znatno ranije u odnosu na višegodišnji prosek. Druga generacija je počela da leti u uobičajeno vreme. Na oba lokaliteta je brojnost brzo porasla iznad prosečne. U Somboru je nadprosečna brojnost trajala relativno kratko, a u Čelarevu, je trajala više od 35 dana! Treća generacija se javila u vreme koje postaje uobičajeno kod ove vrste. Ipak treća generacija je bila mnogobrojna sa jasnim maksimumom leta, koji je u Somboru bio nedelju dana ranije nego što je to uobičajeno, a u Čelarevu nedelju dana kasnije nego što je to uobičajeno.

            Koeficijent generacije po Meszarosu je veći od 1 (u Somboru 9,7, a u Čelarevu 24,3) pa se očekuje porast brojnosti prve generacije ozime sovice tokom 2018. godine. Obzirom na  brojnost krajem 2017. godine, lokalno su moguće štete od gusenica ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. 

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupoyoren!u.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

Let leptira u Čelarevu je trajao bez dužih prekida u letu od 12. maja do 15. oktobra. Zato je pripadnost leptira pojedinim generacijama teško tačno odrediti.  Prva generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. maja do 30. juna. Maksimum leta je zabeležen 31. maja kada je uhvaćena 241 ženka. Osim maksimuma zabeležena su još dva pika u letu i to 23. maja i 05. juna. Zabeleženo je 2823 primerka prve generacije. Druga generacija je počela da leti 01. jula. Brojnost leptira je lagano rasla do 20. jula, a onda je usledio veliki skok brojnosti na 5504 primerka 23. jula. Nakon toga usledio je kratki pad brojnosti, a onda je 01. avgusta brojnost opet porasla i zabeležen je 3041 primerak. Brojnost posle toga opet brzo pada na svega 4 primerka 13. avgusta. Nakon toga sledi kratki porast pa pad brojnosti do 22. avgusta.  Taj datum se smatra krajem leta druge generacije leptira. Zabeleženo je 39.987 primeraka druge generacije. Već od 23. avgusta brojnost ponovo raste. Maksimum leta treće generacije je zabeležen 27. avgusta. Tada je zabeleženo 1200 leptira za noć. Do 17. septembra je ulov bio skoro svakodnevan, a nakon toga su usledile kraće pauze u letu. Pojedinačni leptiri su hvatani do 15. oktobra. Zabeležen je 10.991 primerak tokom leta treće generacije.

Tokom 2017. godine je zabeležen ukupno 53.801 primerak u Čelarevu. To je dvostruko veća brojnost u odnosu na prosečnu koja iznosi 23.417. Prva generacija imala je 28% veću brojnost od prosečne. Druga generacija je imala 2,4 puta veću brojnost od prosečne, a treća generacija 1,94 puta veću brojnost od prosečne.

Let u Somboru je počeo 29. aprila i trajao je do 06. oktobra.  Prva generacija je bila prisutna od 29. aprila do 29. juna. Maksimum leta i pik leta su zabeleženi istog dana kao i u Čelarevu 31. maja - 38 ženki, a pik u letu 23. maja - 11 ženki. Zabeležen je 401 primerak prve generacije. Druga generacija je počela sa letom 05. jula i polako je rasla do 20. jula. Brojnost počinje značajnije da raste, pa se pik u leti desio 24. jula - 132 ženke za noć. Nakon kraćeg pada, brojnost je dostigla maskimum leta 01. avgusta 181 leptir za noć. Nakon toga brojnost pada do 11.avgusta i onda sledi još jedan kratak porast i pad brojnosti. Druga generacija prestaje sa letom 21. avgusta. Zabeleženo je 1724 leptira. Od 25. avgusta leti treća generacija leptira, koja najpre dostiže pik u letu 28. avgusta (34 ženke), a zatim i svoj maksimum 11. septembra (95 leptira). Zabeleženo je 647 leptira treće generacije.

Iako je dinamika leta bila skoro podpuno ista u Čelarevu i u Somboru, što se tiče brojnosti u odnosu na prosečnu je bilo drugačije. U 2017. godini u Somboru je zabeleženo ukupno 2772 leptira. To je 3 put manje u odnosu na prosek! Prva generacija je bila za 2,2 puta manje brojna od proseka. Druga generacija je bila 4,3 puta manje brojna od proseka. Treća generacija je bila 2,4 puta manje brojna od proseka.

Dinamiku leta prve generacije je bila slična prosečnim dinamikama, jer su se početak i prekid leta desili u uobičajeno vreme. Početak leta druge generacije se takođe desio u oubičajeno vreme. Najveća razlika u odnosu na prosečnu dinamiku se dešava krajem avgusta i početkom septembra. U tom periodu dolazi do značajnog pada brojnosti leptira, odnosno do smene u letu leptira druge i treće generacije.

Ne postoji metoda za dugoročnu brojnost leptira kukuruznog plamenca. Pa ostaje da se prate kratkoročne prognoze i signali za suzbijanje tokom 2018. godine na Agroupozoren!u.

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

     U organizaciji Vojvođanskog društva povrtara, Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i Kongresnog centra Master Novosadskog sajma 10. februara 2018. biće održano XIX Savetovanje Savremena proizvodnja povrća.

     Prisustvovanje svim aktivnostima je besplatno.

     U periodu od 8 do 15 časova u holu na prvom spratu Master centra predstaviće se firme, dobavljači repromaterijala za povrtarsku proizvodnju.

      Otvaranje je predviđeno za 9.30 časova. Nakon otvaranja slede predavanja

10.30 Mitar Jovanović i Aleksandar Ćorić: Trimble sistemi za preciznu poljoprivredu

10.50 Ivana Maksimović: Ishrana povrća u uslovima abiotičkog stresa

11.10 Dejan Đoković: PRP tehnologije, biološki aktivator zemljišta i fiziološki stimulator biljaka

11.30 Vladimir Sabadoš, Danijela Dorotić i Žarko Ilin: Efekti nastiranja zemljišta i mere za prevazilaženje problema koji nastaju u uslovima ekstremno visokih temperatura

11.50 pauza

12.20 Dragica Janković: Virusi u proizvodnji paprike i mere njihovog suzbijanja

12.40 Jovanka Petrović: Zaštita krompira

13.00 Jelena Perenčević: Suzbijanje tripsa u proizvodnji crnog luka

13.20 Žarko Ilin i Slobodan Vlajić: Bolesti crnog luka izazvane zemljišnim patogenima

13.40 Žarko Ilin: Monitoring zdravstvene bezbednosti povrća u skladu sa klimatskim promenama

14.00 Diskusija

Tokom 2017. godine metlica je bila malobrojna. U Somboru je zabeleženo samo pet pojedinačnih primeraka: 18. maja, 22. juna, 03. avgusta, 01. i 06. septembra. U Čelarevu je zabeleženo samo tri pojedinačna primerka 23. i 29. maja i 01. septembra. To je mnogostruko manje od višegodišnjeg proseka koji za Sombor iznosi 56 a za Čelarevo 198 leptira.

            Gusenice ove vrste nisu tokom 2017. godine bile nađene na gajenim biljkama i nisu pravile štete.

Dugoročna prognoza, za brojnost tokom 2018. godine, za metlicu se ne saopštava.

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9^OC, jun za 2,6^OC, jul za 1,5^OC, avgust za čak 4,4^OC i septembar za 0,8 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3^OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1^OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 ^OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 ^OC na 22.7^OC ili za 3,4 ^OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7^OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

 Podgrizajuće sovice  su ndavno imale maksimum leta leptira. Preporuka je da se u periodu od 09. do 12. avgusta u reonima gde su podgrizajuće sovice pravile štete u usevima krompira i mrkve uradi njihovo suzbijanje. Odabir insekticida treba uraditi prema vremenu vađenja useva: Pyrinex 1,5 L/ha ili Saturn 1,5 L/ha je 30 dana karenca, a Decis 0,5 L/ha, Lamdex 0,2 L/ha, Karate zeon 0,3 L/ha, Fastak 1,5 dL/ha, Bifenikus 0,2 L/ha oko 7 dana.

     Podgrizajuće sovice pregrizaju biljku u površinskom sloju zemlje gde koren prelazi u stablo. Tokom proleća prave štete na okopavinama i povrću koje se proizvodi iz rasade. Krajem leta štete prave na krompiru, mrkvi u rasadnicima i na tek posejanoj uljanoj repici. Tokom leta prve generacije ozime sovice brojnost je bila mala. Dvostruko je bila manja brojnost u odnosu na višegodišnju brojnost u Čelarevu i petostruko manja brojnost od proseka u Somboru. Očekuje se ralativno mala brojnost leptira druge generacije. Međutim kod usklične sovica (Agrotis exclamationis) brojnost leptira prve generacije je bila dvostruko veća u odnosu na prosek. Maksimum leta prve generacije je zebeležen u Somboru 18. maja što je ranije u odnosu na višegodišni prosek i 30. maja u Čelarevu. Osim makismuma leta, u Čelarevu su zabeležena i dva pika u letu 12. i 22. maja. Očekuje se visoka brojnost leptira druge generacije! Moguće su značajne štete od druge generacije na krompiru, mrkvi i uljanoj repici, pa će trebati vršiti zaštitu. Signali za optimalno vreme suzbijanja će biti saopšteni na osnovu leta leptira. Preproučuje se zaštita semena uljane repice insekticidima Force 20CS ili Bifenikus.

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

Tokom najvećeg broja godina brojnija je od vrste A. exclamationis, ali je 2016. godine bilo obrnuto. U Somboru je zabeleženo ukupno 65 leptira, dok je prosek 304. U Čelarevu je zabeleženo 107 leptira, a prosek je 134. Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici.

Prva generacija je letala od 04. maja do 07. juna u Čelarevu i od 12. maja do 05. juna u Somboru. Zabeleženo je 26 leptira u Čelarevu i 18 leptira u Somboru. U Somboru se ne uočava maksimum leta, a leptiri su bili najbrojniji od 27. do 31 maja. U Čelarevu je maksimum leta prve generacije zabeležen 19. maja - osam leptira za noć.

Druga generacija je bila prisutna u Čelarevu od 05. jula do 19. avgusta i od 07. jula do 09. avgusta u Somboru. U Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 20. jula - sedam leptira. Brojnost letpira je bila manja u odnosu na prosek, posebno u Somboru gde je prosečna brojnost 205, a 2016. godine je zabeleženo svega 38 leptira a to je ujeno i najmanja brojnost druge generacije od kada se vrši njeno praćenje.

Treća generacija u Čelarevu je bila prisutna od 01. septembra do 14 oktobra, a u Somboru od 13. septembra do 12. oktobra. Hvatano je po jedan do dva leptira za noć i maksimum leta nije uočljiv.

Koeficijent generacije po Mészáros-u iznosi 2,6 za Sombor i 3 za Čelarevo. Saopštava se pozitivna prognoza za 2017. godinu. Obzirom na brojnost, ova vrsta neće moći da pravi samostalne štete. Obzirom da se gusenice A. segetum i A. exclamationis uvek javljaju zajedno, a vrsta A. exclamationis ima značajnu brojnost, njenim suzbijanjem će se vršiti kontrola i vrste A. segetum.

     Usklična sovica - je tokom 2016. godine bila brojnija u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeležen 296, a u Čelarevu 131 leptir. Proseci su 220 i 111 leptira. Štete je vrsta pravila lokalno na krompiru, kukuruzu i mrkvi, pa je u ovim usevima i suzbijana.

      Prisutne su bile tri generacije, stim da je tokom leta treće generacije uhvaćeno svega par leptira. Prva generacija je u Somboru bila prisutna od 01. maja do 24 juna a u Čelarevu od 07. maja do 3. juna. Jedan pojedinačan leptir je zabeležen u Somboru 13. aprila. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 27. maja - 7 primeraka. U Somboru je zabeleženo 77 leptira prve generacije a u Čelarevu 25, što izosi oko 80% prosečne brojnosti. Dinamika leta je bila slična prosečnoj.

Druga geneacija je bila prisutna od 03. jula do 28. avgusta u Somboru i od 05. jula do 22. avgusta u Čelarevu. Maksimum leta na oba mesta je zabeležen 28. jula. U Somboru je pri maksimumu zabeleženo 11 a u Čelarevu 10 leptira. Zabeleženo je ukupno 210 leptira u Somboru i 100 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Let leptira druge generacije je počeo 10 do 14 dana ranije nego što je to uobičajeno.

   Treća generacije je bila prisutna od 30. avgusta u Čelarevu i 31. avgusta u Somboru, pa do 09. septembra u Čelarevu i 19. septembra u Somboru. Zabeleženo je 9 leptira u Somboru i 6 u Čelarevu.

     Koeficijent generacije po Mészáros-u za Sombor iznosi 2,9 a za Čelarevo 4,2. Na osnovu njega saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Obzirom na brojnost koja ulazi u prezimljavanje, mogu se očekivati ekonomski značajne štete na kasno posejanim kukuruzima, na lubenicama, kupusnjačama, paradajzu i paprici koji se na otvorenom polju seju ili rasađuju u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna.

   Brojnost Agrotis ipsilon - ipsilon sovica tokom 2015. godine je bila dvostuko manja od prosečne brojnosti i u Somboru i u Čelarevu. Na oba mesta je zabeleženo po 19 leptira, a proseci su 39. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene.

   U Čelarevu je prvi leptir zabeležen 12. aprila, zatim je 17 leptira zabeleženo od 29. maja do 07. septembra i još jedan leptir je zabeležen 01. oktobra. U Somboru su leptiri bili prisutni od 04. juna do 06. septembra. Tokom navedenih perioda, između uhvaćenih leptira su zabeležene manje i veće pauze u letu. Uvek su hvatani po jedan do dva primerka za noć.

  Prognoza za 2017. godinu se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Sovica šećerne repe je bila malobrojna na svetlosnim klopkama. U Somboru je zabeleženo 26 leptira, a u Čelarevu 43, što je manje u odnosu na višegodišnji prosek. Nije zabeležena masovnija pojava gusenica, a ni štete od ove vrste tokom 2016. godine.

Leptiri su bili prisutni od 04. juna u Somboru i 09. juna u Čelarevu. Za oba lokaliteta, ovo je najranija pojava vrste od kada se prati njihova brojnost! Po jedan do dva leptira za noć su hvatana do 21. septembra u Somboru i 22. septembra u Čelarevu.

Vrsta je selica, pa se dugoročna prognoza za 2017. godinu ne saopštava. Podaci o letu i eventualna upozorenja na masovnu pojavu će se i dalje saopštavati na www.agroupozorenje.rs

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

     Krompirov moljac se proširio na veliki deo Srbije i Vojvodine. Na najvećem broju mesta je brojnost leptira još uvek niska na feromonskim klopkama prema Izveštajnoj službi u poljoprivredi Srbije i ličnim podacima, pa je suzbijanje u polju nepotrebno ili neisplativo. Ipak kada se krompir unese u skladište problem nije rešen. Svi oni koji ne mogu da uskladišten krompir čuvaju na temperaturama ispod 7 stepeni po celzijusu je potrebno da brojnost leptira prate i u skladištu. 

    U skladištu moljac prvenstveno napada krtole na površini, pa ukoliko su krompiri skladišteni u gajbice napadnut će biti krompir u prva tri četiri gornja i bočna reda gajbica. Ukoliko je krompir skladišten u rinfuzi napadnut će biti krompir do 50 cm dubine, a ako je skladišten u box palete, onda će krompir biti napadnut sa svih strana do 50 cm. Znajući ovo, u skladištima se može organizovati slaganje krompira tako da se u gornje slojeve stave mehanički oštećene a zdrave ili sitne krtole koje će biti žrtvovane tako da kada se ucrvaju ih treba izneti iz skladišta i zakopati, prekriti slojem zemlje debljim od 30 cm.

     Najbolje je u skladište staviti feromonske klopke. Na svakih 200 metara kubnih dovoljno je staviti jedan feromon u skladište, a brojnost leptira treba pratiti dva puta nedeljno. Čim se ulove prvi leptiri preporučuje se stavljanje još najmanje jednog feromona na 200 metara kubnih kako bi se obavilo masovno izlovljavanje leptira. Feromonske klopke su visoko efikasne i pomoću njih se mogu izloviti svi mužjaci, tako da ženke neće moći da polažu jajaj i naprave sledeći ciklus gusenica u skladištu. Veoma je važno da se prozori i vrata na skladištu zaštite komarnicima kako ne bi doletali novi moljci ili već oplođene ženke krompirovog moljaca u skladište.

     Feromonske klopke za krompirovog moljca se mogu nabaviti u preduzeću Agroprotekt naručivanjem na vajgandd@sbb.rs

     Brojnost leptira druge generacije je već dugo visoka. Na mestima gde su ranijih godina podgrizajuće sovice pravile štete preporučuje se još jedna upotreba insekticida u krompiru, mrkvi koji se neće vaditi još mesec dana i tek rasađenom kupusu. Preporučuje se upotreba insekticida Decis 0,5 L/ha ili Bifenicus 0,3 L/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastac 0,2 L/ha.

     Brojnost podgrizajućih sovica na svetlosnim klopkama je značajna. Brojnost usklične sovica (Agrotis exclamationis) u Somboru je trostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek, a u Čelarevu je dvostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek. U isto vreme leptiri ozime sovice (Agrotis segetum) su u Somboru na polovini višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu na nivou višegodišnjeg proseka. Preporuka je da se na krompirima i mrkvi koji će u zemlji provesti duže od mesec dana, te na sveže rasađenim kupusnjačama uradi suzbijanje sovica u periodu do 05 avgusta preparatima Decis 0,5 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Bifenikus 0,3 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

Lokalni pljuskovi i/ili intenzivno navodnjavanje stvaraju uslove za infekcije od prouzrokovača plamenjače krompira. Takođe su povoljni uslovi za infekcije od prouzrokovača crne pegavosti (Alternaria spp.). Stoga je preporuka  da se nastavi sa intenzivnom zaštitom krompira, ali izbor preparata treba da je takav da, sredstva imaju delovanje i na plamenjaču i na crnu pegavost:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova, nema simptoma primeniti: Antrakol 2kg/ha, Odeon 2kg/ha ili Bravo 2,5 lit/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha. Sledeći tretman planirati za 7 dana.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijal je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove, ali nema simptoma oboljenja primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha uz dodatak Odeon ili Bravo ili Shirlan ili Gatro.Sledeći tretman planirati za 7 dana. 

- ako ima simptoma plamenjače, primeniti: Acrobat 2.5kg/ha ili Equation pro 0,4 kg/ha. U ovom slučaju sledeći tretman planirati za 5 dana. 

Parcele koje će se vaditi u naredne 3 nedelje ne tretirati.

    Iako je let leptira pratilo kišovito i hladno vreme brojnost leptira na svetlosnim klopkama je bila na nivou višegodišnjeg proseka. U periodu od 10 do 15 juna se očekuje masovnije piljenje gusenica. Zaštitu u tom period treba obaviti na krompirima i kukuruzima koji su u fazi 1 do 3 lista, te na paprici, lubenicama, paradajzu i kupusnjačama koje se proizvode iz rasade. U navedenom periodu preporučuje se upotreba insekticida Pyrinex 2 L/ha ili Savanur 2 L/ha.

     U toku je poručivanje klopki za insekte. Spisak vrsta za koje se mogu naručiti feromonske, mirisne ili obojene klopke nalazi se na adresi http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm .

      Novo u ponudi je mirisna klopka za kukuruznog plamenca. U pitanju je mirisni hranidbeni mamak, a više o njemu možete pročitati ako kliknete ovde. 

     Ukoliko koristite metodu ometanja parenja radi kontrole jabučnog smotavca u prilici smo da Vam ponudimo mirisne hranidbene mamke koji prate brojnost jabučnog smotavca i u uslovima velike koncentracije feromona za ometanje parenja.

     Da bi ste osigurali potrebnu količinu klopki za insekte za 2016. godinu, molim Vas da se javite do 16 februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili telefon 063326772 Dragan

Brojnost leptira na svetlosnoj klopci tokom 2015. godine bila je za oko 50% veća od prosečne. Prosečna brojnost leptira u Čelarevu je 105, a u Somboru 215. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka, čime je izjednačena do sada najveća brojnost iz 2012. godine. U Somboru je zabeleženo 303 primerka što je najveća brojnost leptira u poslednjih 14 godina!

            Prva generacija leptira u Somoboru je bila prisutna od 23. aprila do 09. juna. Zabeleženo je 83 leptira i dva vrha u letu. Prvi vrh je zabeležen 19. maja - 10 leptira za noć, a drugi 04. juna - 15 leptira za noć i to je ujedno i maksimum leta. U Čelarevu, prva generacija je bila prisutna od 06. maja do 06. juna. Zabeleženo je 37 leptira i jedan vrh u letu. On je registrovan 18. maja - šest primeraka za noć. Na oba lokaliteta najveći broj primeraka je zabeležen u periodu od 17. do 21. maja. Najveći broj leptira je zabeležen nešto ranije nego što je to uobičajeno, no da tokom maja nisu padale velike kiše, možda bi dinamika leta bila sličnija prosečnoj.

            Druga generacija leptira u Somboru  je bila prisutna od 08. jula do 29. avgusta. Nakon toga su zabeležena još dva primerka 13. septembra. Tokom leta druge generacije je zabeleženo ukupno 220 leptira. Maksimum leta je zabeležen 29. jula i on je iznosio 26 leptira za noć. Osim ovog zabeležen je još jedan vrh u letu i to 21. jula, 17 leptira za noć.

            Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. jula do 25. avgusta. Nakon ovog perioda su zabeležena dva pojedinačna primerka 06. septembra i 01. oktobra. Maksimum leta je zabeležen 29. jula - 12 primeraka za noć. Ukupno je zabeleženo 123 primerka druge generacije.

            Na osnovu krive dinamike leta se može zaključiti da se povećanje brojnosti leptira druge generacije desilo veoma brzo nakon početka leta, što nije uobičajeno. Najveća brojnost na oba lokaliteta se desila skoro istovremeno, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Ovako velika brojnost uslovila je pojavu šteta pred vađenje na krompiru i mrkvi na kojima nije urađena zaštita. Štete su iznosile i do 20% ili po sadašnjim cenama do 200.000 dinara po hektaru! Koeficijent generacije po Mészáros-u za Čelarevo iznosi 3,3 a za Sombor 2,7. Na osnovu ovoga saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu tokom proleća 2016. godine. Obzirom na veliku brojnost sa kojom ulazi u proleće, gusenice bi mogle praviti značajne ekonomske štete na šećernoj repi, kukuruzu koji se kasno seje, lucerki, paprici, paradajzu, kupusnjačama koji se gaje iz rasade.

            Tokom 2015. godine i u Somboru i u Čelarevu je zabeležena dvostruko manja brojnost od prosečne. U Somboru je zabeleženo 20 leptira (prosek je 40), a u Čelarevu 22 leptira (prosek je 42).

            Hvatani su pojedinačni leptiri u periodu od 23. aprila do 05. oktobra u Somboru i od 31. maja do 05. oktobra u Čelarevu. Tokom leta je zabeleženo više kraćih i dužih perioda u letu. Redovniji ulov je zabeležen jedino u periodu od 25. do 29. avgusta u Somboru, a tada je zabeleženo i četiri primerka za noć, što je najveći ulov za jednu noć.

            Tokom ove godine nisu zabeležene štete ove vrste. Dugoročna prognoza se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

            Brojnost leptira tokom 2015. godine bila je mnogostruko veća od višegodišnjeg proseka. U Čelarevu je zabeleženo 256 leptira, a 30 je prosek. To je najveća brojnost od 2008. godine od kada se brojnost prati i ona je dvostruko veća od do sada najveće brojnosti zabeležene 2012. godine (116 primeraka). U Somboru je zabeležen 141 primerak, a prosek je 26. Ovo je druga najveća brojnost nakon 2003. godine kada je zabeleženo 309 leptira. I pored velike brojnosti značajnije štete od ove vrste nisu zabeležene na šećernoj repi i lucerki na kojima bi vrsta mogla biti štetna.

            Prvi leptiri su zabeleženi 13. juna u Čelarevu i 19. juna u Somboru. Pojedinačni leptiri u Somboru su hvatani do 29. juna, a zatim brojnost je rasla do 07. avgusta, kada je za noć ulovljeno 10 primeraka za noć. Nakon toga su opet hvatani pojedinačni leptiri. U Čelarevu je mala brojnost leptira trajala sve do 04. septembra, a onda je porasla i u Somboru i Čelarevu. Vrh u letu leptira zabeležen je u Somboru 05. septembra (10 leptira za noć) a u Čelarevu 11. septembra, 23 leptira za noć. Pojedinačni leptiri su bili prisutni u Somboru do 30. septembra, a u Čelarevu do 12. oktobra.

            Vrsta je selica. Na osnovu brojnosti sa svetlosnih klopki, ne može se zaključiti da je došlo do masovnije migracije tokom 2015. godine. Dugoročna prognoza za 2016. godinu se ne saopštava, a podaci o letu i upozorenja će se i dalje saopštavati na Agroupozoren!u.

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 ^OC, maj za 0,9 ^OC, jun za 0,7 ^OC, avgust za čak 2,5 ^OC i septembar za čak 2,8 ^OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

     Brojnost leptira podgrizajućih sovica (Agrotis segetum i exclamationis) je dva do četiri putra veća od prosečnih vrednosti za ovaj period godine. Masovnije piljenje gusenica se očekuje u periodu od 01. do 03. avgusta. Preporuka je da se u krompiru, mrkvi, skoro rasađenim kupusima, postrnim kukuruzima uradi suzbijanje gusenica u periodu od 05. do 10. avgusta preparatima Pyrinex 48 EC (28 dana karenca), Pyrinex super 2 L/ha (28 dana karenca) ili Bifenicus 0,5 L/ha (14 dana karenca). Ukoliko je u krompiru potrebno suzbijati i krompirovu zlaticu, preporučuje se povećanje doze Coragena na 1,5 dL/ha (21 dan karenca) ili Alverde 1 L/ha (21 dan karenca) ili Laser 2 dL/ha (21 dan karenca). Krompire i mrkve koji će se vaditi narednih 15 dana ne treba štititi.

Rane sorte počinju da završavaju vegetaciju. Na većini parcela pod krompirom plamenjača je pod kontrolom, i verovatno do završetka vegetacije neće predstavljati poseban problem. Nadalje treba zaštitu usmeriti na prouzrkovača crne pegavosti (Alternaria). Zaštitu nastaviti na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana sa:

- Quadris 1 lit/ha, Equation pro 0,4 kg/ha ili Odeon 2 kg/ha/Bravo 2,5 lit/ha 

- gde su prisutni simptomi crne pegavosti u jačoj meri primeniti Shirlan/Gatro 0,4 lit/ha + Score/Scooter 0,5lit/ha, odnosno samo Revus Top 0,6 lit/ha ili gotovu kombinaciju propamokarb hidrohlorida + fluazinama.  

Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja.

Sledeći tretman planirati za 12 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 5-7 dana na parcelama gde ima simptoma.

Zbog perioda visokih temperatura preporučujemo folijarne tretmane sa Delfanom Plus 1,5-2 lit/ha ili Isabion 3 lit/ha ili Nutriamino Plus 2 L/ha 

radi smanjenja bilo kakvog stresa kod gajenih kultura. 

*preparati se mešaju bez problema sa standardnim preparatima za zaštitu bilja preporučenim na agroupozorenju  

I dalje treba nastaviti intenzivnu zaštitu  krompira od prouzrokovača oboljenja. Plamenjača je prisutna na pojednim parcelama obično u slabom intenzitetu. I crna pegavost polako, ali sigurno se širi u većini krompirišta. Iz tih razloga treba što pre uraditi tretmane na svim parcelama gde zaštita nije rađena u poslednjih 7 dana. Zaštitu uraditi na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana:

- Da bi pokrili oba oboljenja, preporučljivo je da se primeni neki od sledećih preparata: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1,5lit/ha ili Curzate M 3 kg/ha ili Quadris 1 lit/ha ili Equation pro 0,4 kg/ha, uz obavezan dodatak Odeon 2 kg/ha/Bravo 2,5 lit/ha ili Shirlan/Gatro 0,4 lit/ha, odnosno samo Revus Top 0,6 lit/ha ili gotovu kombinaciju propamokarb hidrohlorida + fluazinama.  

Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja.

Vrlo bitan faktor je i kvalitet aplikacije (min. 500 lit vode/ha, najbolje prskati sa prskalicama sa vazdušnom podrškom ili barem koristiti dizne sa duplim mlazom, tretmane ne raditi na temperaturama preko 25°C...)

Sledeći tretman planirati za 10 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 7 dana na parcelama gde ima simptoma.

Lokalni pljuskovi i/ili intenzivno navodnjavanje povremeno stvaraju uslove za infekcije od prouzrokovača plamenjače krompira. Takođe su se stvorili uslovi i za infekcije od proiuzrokovača crne pegavosti (Alternaria spp.). Stoga je preporuka  da se nastavi sa intenzivnom zaštitom krompira, ali izbor preparata treba da je takav da, sredstva imaju delovanje i na plamenjaču i na crnu pegavost:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova, nema simptoma primeniti: Antrakol 2kg/ha, Odeon 2kg/ha ili Bravo 2,5 lit/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha. Sledeći tretman planirati za 7 dana.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijal je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove, ali nema simptoma oboljenja primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha uz dodatak Odeon ili Bravo ili Shirlan ili Gatro.Sledeći tretman planirati za 7 dana. 

- ako ima simptoma plamenjače, primeniti: Acrobat 2.5kg/ha ili Equation pro 0,4 kg/ha. U ovom slučaju sledeći tretman planirati za 5 dana. 

Parcele koje će se vaditi u naredne 3 nedelje ne tretirati.

Na krompirima koji su nikli pre prvog aprila, uočeni su početni simptomi plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova, nema simptoma primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha, Ranman Top 0,5 lit/ha. Sledeći tretman planirati za 7 dana.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove, ali nema simptoma oboljenja primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. Sledeći tretman planirati za 7 dana. 

- ako ima simptoma plamenjače, primeniti: Curzate M ili Profilux 2.5kg, Acrobat 2.5kg/ha, Equation pro 0,4 kg/ha, Electis 1.8 kg/ha, Infinito 1,5L/ha, Revus 0,6 L/ha.  U ovom slučaju sledeći tretman planirati za 5 dana. 

Parcele koje će se vaditi u naredne 3 nedelje ne tretirati.

Za poboljšani učinak u borbi protiv plamenjače krompira preporučujemo poseban oblik đubriva, poseban oblik fosfora. 

Preparat Trafos K je najjači preparat na tržištu koji sadrži fosfor u fosfitnom obliku, 30%. 

Preproučuje se primena uz preparate za zaštitu bilja , nije potrebno odvajati tretman. 

Uz poboljšanu zaštitu uz Trafos K dobijate i kalijum . 

Sadržaj : P 30%  i K 20% 

Doza : 2 lit/ha  

U slučaju lošije vremena uvek možte poboljašti efekat zaštite i đubriva uz Delfan plus 1 lit/ha 

Zbog konstantnog kišovitog vremana, na krompirima koji su nikli pre prvog aprila, stvorili su se uslovi za tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. 

Navedene tretmane uraditi u naredna dva dana.

Sledeći tretman planirati za 7 dana. 

Parcele koje će se vaditi u naredne 3 nedelje ne tretirati.

     Da bi neki pesticid legalno mogao da se koristi u zaštiti određene gajene biljke, potrebno je da ima registraciju za upotrebu koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede. Do pregleda registrovanih pesticida u poslednje vreme je teško doći, pa ćemo se potruditi da na sajtu objavimo pregled registrovanih pesticida koji je trenutno aktuelan. Postoji mogućnost da u međuvremenu neki od pesticida dobije ili izgubi dozvolu za upotrebu, pa prilikom nabavke uvek pročitajte uputsvo za upotrebu na ambalaži pesticida.

     U tabeli se nalazi i kolona sa grupom rezistencije. Grupa rezistencije je označena slovom ili kombinacijom slova i broja. Kod grupa rezistencije koje su označene slovom i brojem (na primer M1 ili M5) je mala šansa da se razvije otpornost kod gljiva, pa se mogu koristiti u uzastopnim tretmanima. Kod grupa rezistencije koje su označene samo brojem (na primer 2 ili 9) je šansa za razvijanje rezistencije velika. Zato je poželjno da se nakon njihove primene koriste fungicidi iz druge grupe rezistencije, da se ti fungicidi kombinuju sa fungicidima koji su označeni kombinacijom slova i broja ili da se u narednom tretmanu koriste fungicidi označeni kombinacijom slova i broja.

Najveći broj primeraka je zabeležen u Somboru, 167 i to je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 178. U Čelarevu je zabeleženo samo 46 leptira što je trostruko manje od višegodišnjeg proseka koji iznosi 129. U V. Radincima je zabeleženo 39 leptira a u Bajmoku 49.

Tokom leta zabeležene su dve generacije leptira. Prva je počela da leti 20. aprila u V. Radincima i to je do sada najranija pojava ove vrste! U Somboru je let počeo 29. aprila, samo jedan dan posle do sada najranije zabeleženog leptira 2002. godine (vidi sliku). Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 22. maja - pet leptira za noć, Somboru 24. maja - 17 leptira i u Bajmoku 28. maja - šest leptira. Prva generacija je prestala sa letom, u zavisnosti od lokaliteta u periodu od 09. do 17. juna. Druga generacija je počela let 13. jula a završila 25. avgusta. Brojnost je brzo počela da raste, ali je to trajalo svega 10tak dana, nakon čega su klopkom hvatani samo pojedinačni primerci. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 29. jula - pet leptira za noć. Po jedan primerak je zabeležen 12. septembra u Čelarevu i 24. septembra u Somboru.

Koeficijent generacije u Somboru iznosi 0,33, u V. Radincima 0,22 i Bajmoku 0,4. Samo je u Čelarevu koeficijent generacije veći od jedan i to 1,09. Na osnovu ovog se saopštava negativna prognoza brojnosti prve generacije. Na osnovu koeficijenta generacije u Čelarevu bi mogla da se saopšti i pozitivna prognoza, ali je brojnost bila veoma mala, pa čak i ako broj poraste u 2015. godini, gusenice neće moći da prave ekonomski značajne štete.

Vrsta je bila prisutna u tri generacije tokom 2014. godine. Let leptira prve generacije je počeo između 19 i 23 aprila. U Velikim Radincima je trajao samo do 11. maja i nakon toga cele godine nije zabeležen ni jedan leptir što do sada nikad nije zabeleženo na drugim lokalitetima. Na drugim mestima je let prve generacije prestao od 05. do 16. juna. Maksimumi leta su zabeležni: u Somboru 24. maja (osam leptira za noć), 28. maja u Bajmoku (17 leptira za noć). Druga generacija je počela sa letom između 29. juna (u Bajmoku) i 08. jula (u Čelarevu). Bila je prisutna do 08. avgusta u Somboru i 23. avgusta u Čelarevu. Jasna granica između druge i treće generacije u Bajmoku nije jasna, jer su se pojedinačni leptiri hvatali bez većih pauza sve do 1. oktobra. Tokom leta druge generacije nije bio jasno izražen maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Najveći broj leptira je zabeležen svuda oko 25. jula. U Somboru je zabeleženo 70 leptira, u Čelarevu 28 a u Bajmoku 45 leptira druge generacije. Treća generacija je bila prisutna od 05. septembra do 10. oktobra. U Somboru je zabeleženo 11 primeraka, u Čelarevu 21 primerak a u Bajmoku 18 leptira. Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 17. septembra, pet primeraka za noć.

Poređenjem ovogodišnje dinamike leta sa ranijim podacima može se zaključiti da je prva generacija počela sa letom ranije nego što je to uobičajeno (vidi sliku). Tokom maja je usledilo smanjenje brojnosti, a najveća brojnost prve generacije je zabeležena malo kasnije nego što je to uobičajeno.  Druga generacija je imala mnogo manju brojnost od prosečne a u periodu kada je obično najbrojnija, došlo je do prestanka leta druge generacije. Treća generacija je bila prisutna u uobičajenom obimu i vremenu. Treća generacije je na mestima gde se krompir vadio tokom oktobra i novembra pravila lokalno štete.

Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru i Čelarevu iznosi 1,56 i 2,45 pa se tu može očekivati povećanje brojnosti. Međutim u Velikim Radincima i Bajmoku je koeficijent ispod vrednosti 1 (0 i 0,03) i može se očekivati smanjenje brojnosti. Obzirom da je brojnost bila višestruko manja od prosečnih, ekonomski značajne štete se tokom pojave gusenica prve generacije gusenica ne mogu očekivati.

     XV naučno stručni skup Savremena proizvodnja povrća će se održati u Amfiteatru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 6. decembra 2014. godine.  Predstavljanje firmi u holu fakulteta i prijava učesnika će početi u 8 sati, a svečano otvaranje je predviđeno za 10 sati. Predviđena su sledeća predavanja:

10.20 Ilin i Marković: Stanje i pravci razvoja povrtarstva u Srbiji

11.00 Bulajić: Suzbijanje prouzrokovača bolesti u organskoj proizvodnji povrća

11.30 Krstić: Pojava, rasprostranjenost i kontrola virusa žute pegavosti irisa u usevu crnog luka u Srbiji

12.30 Obradović, Prokić i Zlatković: Mrljavost ploda - nova bakterioza lubenica u Srbiji

13.00 Injac, Jovanović, Farkaš i Vajgand: Pojava i suzbijanje prouzrokovača plamenjače krompira u Srbiji 2013 - 2014. godine

14.00 Vico: Suzbijanje prouzrokovača bolesti povrća u skladištu

15.00 Izvlačenje dobitnika nagradne igre

     Podgrizajuće sovice (Agrotis segetum i A. exclamationis) prave štete na krompiru i mrkvi pred vađenje, te uljanoj repici koja se seje u avgustu. Brojnost leptira druge generacije iznosi u zavisnosti od lokaliteta 10 do 30% prosečnih vrednosti, pa kako sada stoje stvari, ove godine neće biti potreba da se ona suzbija.

     Brojnost sitnih glodara u polju je jako velika. Žetvom pšenice i njihovom obradom, došlo je do masovnog seljenja miševa u sve okolne useve. Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta pregledaju i po potrebi se uradi suzbijanje sitnih glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja, a preporučuje se upotreba: cinkfosfid, bromadiolon, hlorfacinon ili mamaka na bazi natrijum selenita.

Nastavlja se period povoljnih uslova za prouzrokovače najznačajnijih oboljenja krompira (plamenjaču i crnu pegavost). Sada već dominantan problem postaje crna pegavost (Alternaria). Iz tih razloga i mere suzbijanja treba da su usmerene prevashodno prema ovom oboljenju. Zaštitu nastaviti na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana sa:

- Quadris 1 lit/ha, Equation pro 0,4 kg/ha ili 

- Odeon 2 kg/ha/Bravo 2,5 lit/ha odnosno Shirlan/Gatro 0,4 lit/ha + Score/Scooter 0,5lit/ha,

- odnosno samo Revus Top 0,6 lit/ha ili gotovu kombinaciju propamokarb hidrohlorida + fluazinama.  

Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja.

Sledeći tretman planirati za 7 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 5 dana na parcelama gde ima simptoma.

U poslednjih 4-5 dana iskaču simptomi plamenjača na osetljivim sortama, kao posledica izuzetno povoljnih uslova za infekcije oko 20 juna. I crna pegavost polako, ali sigurno se širi u većini krompirišta. Iz tih razloga treba što pre uraditi tretmane na svim parcelama gde zaštita nije rađena u poslednja 4 dana. Zaštitu uraditi na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana:

- Da bi pokrili oba oboljenja, preporučljivo je da se primeni neki od sledećih preparata: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1,5lit/ha ili Curzate M 3 kg/ha ili Quadris 1 lit/ha ili Equation pro 0,4 kg/ha, uz obavezan dodatak Odeon 2 kg/ha/Bravo 2,5 lit/ha ili Shirlan/Gatro 0,4 lit/ha, odnosno samo Revus Top 0,6 lit/ha ili gotovu kombinaciju propamokarb hidrohlorida + fluazinama.  

Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja.

Vrlo bitan faktor je i kvalitet aplikacije (min. 500 lit vode/ha, najbolje prskati sa prskalicama sa vazdušnom podrškom ili barem koristiti dizne sa duplim mlazom, tretmane ne raditi na temperaturama preko 25°C...)

Sledeći tretman planirati za 7 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 5 dana na parcelama gde ima simptoma.

U poslednjih 48 sati bili su vrlo povoljni uslovi za razvoj prouzrokovača plamenjače krompira i crne pegavosti. Gde su tretmani rađeni pre više od 5 dana, stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače i crne pegavosti krompira. Preporuka je da se urade tretmani na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana:

- ako nema simptoma oboljenja, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1,5lit/ha ili Curzate M 3 kg/ha+ Odeon 2 kg/ha ili Shirlan/Gatro 0,4 lit/ha, odnosno samo Revus Top 0,6 lit/ha ili gotovu kombinaciju propamokarb hidrohlorida + fulazinama.  

- ako ima simptoma, primeniti: Acrobat 2.5kg/ha ili Equation pro 0,4 kg/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha ili Orvego 0,8 lit/ha, kao i preparate na bazi cijazofamida.

Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja.

Vrlo bitan faktor je i kvalitet aplikacije (min. 500 lit vode/ha, najbolje prskati sa prskalicama sa vazdušnom podrškom ili barem koristiti dizne sa duplim mlazom, tretmane ne raditi na temperaturama preko 25°C...)

Sledeći tretman planirati za 12 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 7 dana na parcelama gde ima simptoma.

Posle završene faze svetanja krompira i usled povećane temperature vazduha i uz dovoljnu količinu vlage- počinje intenzivan porast lisne mase krompira. U tim uslovima postoji mogućnost nagle infekcije plamenjače krompira koja može naneti velike štete i značajno smanjiti prinos. 

Da bi se povećao učinak zaštite od plamenjače preporučujemo primenu đubriva TRAFOS K, visokoncentrovani rastvor kalijum-fosfita.  

Za razliku od ostalih PK đubriva, Trafos K sadrži fosfor u obliku fosfita, koji biljka može brzo asimilovati i koji ima snažan sistemični učinak , zatim podstiče sintezu fitoaleksina koji pojačavaju otpornost biljke krompira na plamenjaču i fitoftoru. 

Preporuka u krompiru TRAFOS K 2 lit/ha + aminokiseline  Delfan Plus 1 lit/ha ili Isabion 2 lit/ha 

U svim regionima Srbije, veliki je pritisak prouzrokovača plamenjače krompira, ali i crne pegavosti. Gde su tretmani rađeni pre više od 7 dana, stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače i crne pegavosti krompira. Preporuka je da se urade tretmani na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana:

- ako nema simptoma oboljenja, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha+ Dithane 3 kg/ha ili Shirlan/Gatro 0.4lit/ha.  

- ako ima simptoma, primeniti: Acrobat 2.5kg/ha, Equation pro 0,4 kg/ha, Electis 1.8 kg/ha, Infinito 1,5L/ha, Revus 0,6 L/ha + Nutri Bioclean 2 lit/ha ili Ekstrasol 2 lit/ha.

Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja.

Vrlo bitan faktor je i kvalitet aplikacije (min. 500 lit vode/ha, najbolje prskati sa prskalicama sa vazdušnom podrškom ili barem koristiti dizne sa duplim mlazom, tretmane ne raditi na temperaturama preko 25°C...)

Sledeći tretman planirati za 10 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 5 dana na parcelama gde ima simptoma.

Najavljeno nestabilo vreme u naredna 3-4 dana pogodovaće razvoju prouzrkovača oboljenja krompira (plamenjače, alternarije). Sto ga je preporuka da se u narednim danima, na krompirima koji su nikli pre prvog aprila, a neće se vaditi u narednih 20 dana, urade tretmani sa Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. 

Sledeći tretman planirati za 7-10 dana. 

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

1. da se što pre odvede voda sa parcele 
2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

1. Što pre se osloboditi vode
2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

Za pravilan rast i razvoj krompira posle nicanja preporučuje se dodatna ishrana preparatima na bazi cinka i aminokiselina. 

Kako je broj krtola krompira direktno vezan za visinu prinosa, za prvi folijarni tretman se preporučuje preparat  Maxflow Zn, visoko koncentrovani cink  koji stimuliše zametanje većeg broja krtola i ujednačenost krtola. Osim toga, cink (Zn) ima važnu funkciju u sintezi prirodnog hormona auxina koji podstiče rast krompira, pogotovo u zemljištima gde je visoka pH vrednost te je blokada cinka iz zemljišta vrlo česta.  

Preporuka :   MAXFLOW Zn 1lit/ha + Delfan Plus 1,5 lit/ha ili Isabion 2 lit/ha 

* preparati se mogu zajedno primeniti sa sa organskim fungicidima, preparatima na bazi bakra ( bakar- hidroksid i bakar-oksihlorid)  protiv plamenjače krompira 

Zbog predviđenog kišovitog vremana od nekoliko dana tokom sledeće nedelje, na krompirima koji su nikli pre prvog aprila, stvorili su se uslovi za tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. 

Navedene tretmane uraditi u naredna dva dana.

Sledeći tretman planirati za 7 dana. 

Prilikom sadnje krompira, odnosno pre sadnje krompira  preporučujemo upotrebu preparata na bazi huminskih i fulvo-kiselina.  Huminske i fulvo -kiseline poboljšavaju dostupnost hraniva semenu i vodni režim zemljišta.

 Preporuka: pre setve u zoni redova poprskati HUMISTAROM 40 l/ha  

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Što se tiče prognoziranih podataka. Neregistrovani korisnici tokom vegetacije vide prognozu štetnih organizama za danas, a registrovani korisnici prognozu pojave za sutra i za prekosutra. Odlučili smo da visina preplate tokom 2014. godine ostane ista kao i tokom 2013. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772, kako bi Vam bio otvoren nalog sa Vašim korisničkim imenom i lozinkom.

U većini regiona Srbije, gde su tretmani rađeni pre više od 10 dana, stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače i crne pegavosti krompira. Preporučljivo bi bilo da se urade tretmani na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana, prema preprouci od 25.06.13

 Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja. 

Sledeći tretman planirati za 14 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 7 dana na parcelama gde ima simptoma.

U svim regionima Srbije, gde su tretmani rađeni pre više od 7 dana, stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače i crne pegavosti krompira. Preporuka je da se urade tretmani na onim parcelama gde se krompir neće vaditi narednih 15 dana:

- ako nema simptoma oboljenja, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha + Dithane 3 kg/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha + Dithane 3kg/ha ili Shirlan/Gatro 0.4lit/ha.  

- ako ima početnih simptoma, primeniti: Acrobat 2.5kg/ha, Equation pro 0,4 kg/ha, Electis 1.8 kg/ha, Infinito 1,5L/ha, Revus 0,6 L/ha

Voditi računa o razvoju rezistentnosti patogena na preparate i menjati preparate prema mehanizmu delovanja.

Sledeći tretman planirati za 14 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 7 dana na parcelama gde ima simptoma.

U svim regionima Srbije stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

- ako nema simptoma oboljenja, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha ili Shirlan/Gatro 0.4lit/ha.  

- ako ima početnih simptoma, primeniti: Acrobat 2.5kg/ha, Equation pro 0,4 kg/ha, Electis 1.8 kg/ha, Infinito 1,5L/ha, Revus 0,6 L/ha ili preparat na bazi cijazofamida    

Sledeći tretman planirati za 10 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 7 dana na parcelama gde ima simptoma.

U usevima krompira stvorili su se uslovi za tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans) i crne pegavosti (Alternaria spp.). A usled čestih padavina povećan je rizik i od bakterijskih infekcija. Preporuka je sledeća:

- ako nema simptoma oboljenja, primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha ili Bravo 2 lit/ha uz dodatak nekog bakarnog preparata (Neoram 3 kg/ha, Kocide 2 kg/ha...) ili preparate koji sadrže u sebi fosfik + fungicid.

- ako ima početnih simptoma, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha, Consento 2 L/ha, Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. 

Navedene tretmane uraditi čim možete ući u parcele i u onim usevima koji se neće vaditi u narednih 14 dana.

Sledeći tretman planirati za 7-10 dana. 

U nizijskim regionima Srbije (ispod 300 m nadmorske visine) na krompirima koji su nikli u prvoj polovini aprila, stvorili su se uslovi za tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans) i crne pegavosti (Alternaria spp.). Preporuka je sledeća:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, odnosno nema simptoma oboljenja, primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha ili Bravo 2 lit/ha, Quadris 0.75 lit/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta ili ima početnih simptoma, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha, Consento 2 L/ha, Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. 

Navedene tretmane uraditi čim možete ući u parcele.

Sledeći tretman planirati za 7-10 dana. 

Na kasnijim sadnjama i većim nadmorskim visinama za sada ne raditi tretiranja.  

Aktivnost krompirove zlatice uveliko traje. Zbog izraženog problema rezistentnosti suzbijanju pristupiti kako je to preporučeno u obaveštenju od 12.05.2012 godine

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

U onim usevima krompira u kojima tretmani nisu rađeni u poslednjih 14 dana, stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv prouzrokovača oboljenja. Preporuka da se urade tretmani kako je to preporučeno 26.06.2012

Krompire koji će se vaditi u narednih 20 dana ne tretirati.

U svim regionima Srbije stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

- ako nema simptoma oboljenja, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha ili Shirlan/Gatro 0.4lit/ha.  

- ako ima početnih simptoma, primeniti: Acrobat 2.5kg/ha, Equation pro 0,4 kg/ha, Electis 1.8 kg/ha, Infinito 1,5L/ha, Revus 0,6 L/ha ili preparat na bazi cijazofamida    

Sledeći tretman planirati za 10 dana na parcelama gde nema simptoma, a za 7 dana na parcelama gde ima simptoma. 

U svim regionima Srbije na krompirima koji su nikli u prvoj polovini aprila, stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, nije došlo do zatvaranja redova, a nema simptoma oboljenja, primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta, biljke imaju bujan porast - zatvorile su redove ili ima početnih simptoma, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha ili Consento 2 L/ha ili Infinito 1.5lit/ha ili Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha ili Shirlan/Gatro 0.4lit/ha. 

Navedene tretmane uraditi čim možete ući u parcele.

Sledeći tretman planirati za 7-10 dana. 

U nizijskim regionima Srbije (ispod 300 m nadmorske visine) na krompirima koji su nikli u prvoj polovini aprila, stvorili su se uslovi za tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Preporuka je sledeća:

- ako je parcela izolovana, sadni materijal je prvoklasan, odnosno nema simptoma oboljenja, primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Odeon 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha.

- ako je parcela u blizini prošlogodišnjih krompirišta, sadni materijla je lošijeg kvaliteta ili ima početnih simptoma, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha, Consento 2 L/ha, Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 L/ha. 

Navedene tretmane uraditi čim možete ući u parcele.

Sledeći tretman planirati za 7-10 dana. 

Na kasnijim sadnjama i većim nadmorskim visinama za sada ne raditi tretiranja.  

Počelo je piljenje larvi krompirove zlatice. Situacija na terenu je različita, na većini parcela se za sada nalaze samo odrasle jedinke i položena jaja. Tokom sledeće nedelje će krenuti masovno piljenje larvi. Takođe treba znati da u ovim početnim fazama krompir bez uticaja na prinos podnosi gubitak do 20% lisne mase.

Pošto je problem rezistentnosti na insekticide kod ove štetočine vrlo izražen, svako haotično i bezciljno prskanje samo doprinosi smanjenju mogućnosti adekvatne zaštite u narednim vegetacijama. Zato mere suzbijanja treba preduzeti u sledećim slučajevima:

- suzbijati imaga ako ima 1 odrasli/biljci krompira (odgovarajući insekticidi su - Actara 70gr/ha, Calypso 0,1lit/ha, Proteus 0,7 lit/ha, Confidor/Kohinor 200 SL 0,3lit/ha, Confidor 70WG 0,1kg/ha, Kestrel 0,3lit/ha, Alverde 0,25lit/ha, Regent 25gr/ha, Coragen 60ml/ha, Laser 80ml/ha, kao i preparate na bazi klotianidina i abamektina)

- suzbijati mlađe uzraste larvi i to samo ako ima 10 ili više larvi/biljci krompira (primeniti iste insekticide kao što je to navedeno kod suzbijanja imaga). Ali preporučuje se sledeći pristup, za prvi tretman protiv larvi, u cilju usporavanja pojave rezistentnosti štetočine na insekticide: ako se nije ispilelo više od 30% jaja primeniti Rimon ili Match 0,3 lit/ha, a samo ako su se sve larve ispilile primeniti gore navedene insekticide.

U slučaju da je potrebno da se radi i drugi tretman nakon 7 dana (ostvaren kritičan broj larvi ili imaga) primeniti insekticide drugog mehanizma delovanja (u ovom tekstu su isti mehanizmi delovanja označeni istom bojom). Obratiti pažnju da često nije potrebno da se radi tretman cele parcele, veća samo njenih delova gde je prisutna štetočina. Više o pravilno pristupu primene insekticida možete pročitati i u delu koji se odnosi na krompirovu zlaticu.

Za sada ni u jednom lokalitetu se nisu stvorili uslovi za tretman protiv oboljenja na krompiru.

     U Somboru je zabeležen samo jedan primerak 20. septembra. U Velikim Radincima je zabeležen jedan primerak 21. septembra a u Čelarevu su pojedinačni primerci zabeleženi 08. i 29. septembra i 06. oktobra. Svih pet primeraka je uhvaćeno u periodu od 08. septembra do 06. oktobra. Brojnost leptira je bila višestruko manja u odnosu na proseke koje daju Vajgand i sar. (2008) i Vajgand (2010b).

     Po jedan do dva primerka za noć su registrovana u periodu od 13. aprila (u Somboru) do 27. septembra (u Čelarevu). Na svim mestima su zabeležene velike pauze između ulovljenih primeraka, pa se ne može ustanoviti dinamika leta. U Velikim Radincima su za celu godinu registrovana samo tri leptira, u Čelarevu devet, a u Somboru 11, što je mnogo manje u odnosu na višegodišnje proseke za ta mesta (Vajgand 2010b i Vajgand i sar., 2008).

U Velikim Radincima je let leptira počeo 23. aprila, a u Čelarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u Čelarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u Čelarevu i 54 u Somboru.

Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u Čelarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u Čelarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za noć). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i Čelarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u Čelarevu i 172 u Somboru.

Ukupan godišnji broj leptira po lokalitetima je u Čelarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za Čelarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% veća. Posledica ovakve brojnosti su pojave šteta tokom avgusta na krompiru na kome nije rađena zaštita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

Leptiri prve generacije su počeli da lete 27. aprila (u Velikim Radincima). Let je trajao do 03. juna (u Somboru). Jedan leptir u Velikim Radincima je registrovan i 22. juna. Uvek je hvatan po jedan do dva primerka za noć. Leptiri su bili najbrojniji u periodu od 07. do 11. maja, što je uobičajeno vreme. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleženo po 14 leptira a u Čelarevu 8 leptira prve generacije. U odnosu na srednje vrednosti za Sombor i Čelarevo (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) registrovano je mnogo manje leptira prve generacije.

Druga generacija je počela sa letom 05. jula. Prestanak leta druge i pojava treće generacije na lokalitetima Čelarevo i Veliki Radinci je jasno uočljiva u zadnjoj dekadi avgusta. Na lokalitetu Sombor smatramo da leptiri ulovljeni nakon 29. avgusta pripadaju trećoj generaciji. Tokom leta druge generacije je na svim lokalitetima registrovan maksimum leta: u Velikim Radincima 18. jula (šest leptira), u Čelarevu 22. jula (pet leptira) i u Somboru 25. jula (26 leptira za noć). Leptiri su u periodu od 21. do 25. jula bili najbrojniji. U Somboru su registrovana i dva pika u letu 16. jula i 02. avgusta (19 i 21. leptir). Po lokalitetima je registrovan sledeći broj leptira druge generacije: u Somboru 248, u Čelarevu 45, a u Velikim Radincima 20 primeraka.

U letu leptira treće generacije nije registrovan maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Registrovano je do tri leptira za noć, a leptiri su bili najbrojniji u periodu od 14. do 18. septembra. To je isto kao i u ranijem periodu (Vajgand 2010). U Somboru je registrovano 39 leptira treće generacije, u Čelarevu 17, a u Velikim Radincima 9 leptira.

Ako se brojnost uporedi sa ranijim rezultatima (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) , može se zaključiti da je brojnost u Somboru činila 91% srednje brojnosti, a u Čelarevu 63%. Ipak u odnosu na 2010. godinu, ovo je veliko povećanje, pa ne čudi da su značajne štete registrovane u krompiru na mestima gde nije bilo suzbijanja gusenica ozime sovice tokom avgusta meseca, prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

U svim regionima Vojvodine stvorili su se uslovi za ponovne tretmane protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). Takođe pojavili su se i simptomi crne pegavosti (Alternria sp.) na listovima. Preporuka je da se primene tretmani u zavisnosti od situacije na parceli, a prema preporuci od 09.06.11.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

Podgrizajuće sovice su štetočine koje pregrizaju koren na mestu gde koren prelazi u stablo. U odnosu na predhodne godine brojnost je oko 70% u odnosu na prosečnu. U periodu od 15. do 17 juna na području Srema i južnog Banata, a od 17 do 19 juna na području Bačke i srednjeg i severnog Banata uraditi pregled krompira i kasno posejanih kukuruza na prisustvo larvi podgrizajućih sovica. Brojnost j takva da se jača pojava gusenica ne očekuje!

Ukoliko imate potrebu da suzbijate krompirovu zlaticu predlaže se da na krompiru izvršite suzbijanje zlatice preparatima Coragen 50 mL/ha ili Alverde 2,5dL/ha  pet dana nakon navedenih termina i time ćete ujedno suzbiti i ovu sovicu.

Za suzbijanje divljih sirkova,muhara i drugih travnih korova u usevima soje,suncokreta,secerne repe,krompira,lucerke graskova i drugih kultura preporucujemo upotrebu herbicida FOCCUS ULTRA u kolicini 1.5-2.0 l/ha.

U regionu južne i zapadne Bačke na krompirima koji su nikli u prvoj polovini aprila, stvorili su se uslovi za prvi tretman protiv plamenjače krompira (Phytopthora infestans). U ovim regionima preporuka je sledeća:

- ako nema simptoma oboljenja, primeniti: Antrakol 2kg/ha, Dithane 2.5kg/ha, Polyram 2kg/ha, Shirlan ili Gatro 0,4 lit/ha.

- ako ima početnih simptoma, primeniti: Ridomil Gold 2,5kg/ha, Consento 2 lit/ha, Electis 1.8 kg/ha ili Revus 0,6 lit/ha. 

Navedene tretmane uraditi što pre.

U ostalim regionima za sada nije potrebno preduzimati mere zaštite. 

U svim regionima Vojvodne je nizak-srednji rizik od infekcija plamenjače krompira. Preporuka za period 09.jul-15. jul:

Ako je prethodni tretman rađen u periodu pre 04.jula, sledeći tretman planirati prema rasporedu iz tabele dole. Ako na parceli i/ili susednim parcelama nema simptoma oboljenja tada, primeniti Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha. U slučaju da, ima simptoma oboljenja primeniti Equation pro 0.04% (0.4kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5kg/ha) kao i preparate na bazi iprovalikarba, dimetomorfa.... Menjati preparate različitih mehanizama delovanja (naprim.: Folio gold i dimetomorf).

Ako je rađen predhodni tretman u periodu posle 4.jula, tada sačekati sledeće obaveštenje pošto se najavljuje stabilizacija vremena i prestanak padavina u narednih 10-tak dana.

Parcele ili delovi parcela koji će se vaditi kao mladi krompir u narednih 15-20 dana ne tretirati. 

           Registrovan je početak leta leptira podgrizajućih sovica druge generacije (Agrotis segetum i Agrotis exclamationis).

         Brojnost leptira podgrizajućih sovica je još uvek suviše mala da bi u polju trebalo preduzimati neke mere.

Ako je prethodni tretman rađen u periodu 27-28.jun, sledeći tretman planirati prema rasporedu iz tabele dole. Ako na parceli i/ili susednim parcelama nema simptoma oboljenja tada, primeniti Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha. U slučaju da, ima simptoma oboljenja primeniti Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5kg/ha) kao i preparate na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon.

Ako nije rađen predhodni  tretman u periodu 27-28.jun, već ranije, tada što pre primeniti Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5kg/ha) kao i preparate na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon. A planirati sledeći prema rasporedu iz tabele dole, sa istim ovim preparatima.

Parcele ili delovi parcela koji će se vaditi kao mladi krompir u narednih 15-20 dana ne tretirati.

U svim regionima Vojvodne nizak je rizik od infekcija plamenjače krompira. Preporuka za period 22-27. jun:

Ako je prethodni tretman rađen u periodu 17-21.jun, u periodu 23-25. jun primeniti Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha. U slučaju da, nakon ovog tretmana padne više od 50lit kiše ili su nastali vodoleži, primeniti Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5kg/ha) kao i preparate na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon u periodu 27-28. jun.

Ako nije rađen predhodni  tretman u periodu 17-21.jun, već ranije, tada što pre primeniti Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5kg/ha) kao i preparate na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon. Ako se nastave padavine do 27.juna ovaj tretman ponoviti 27 ili 28. juna.

Parcele ili delovi parcela koji će se vaditi kao mladi krompir u narednih 15-20 dana ne tretirati.

U regionu srednjeg i južnog Banata, Srema, zapadne, srednje i južne Bačke, nizak je rizik od infekcija plamenjače krompira. Preporuka (za period 17-20.jun) za ove regione, je da se tretiranja krompirišta rade u intervalima od 10-12 dana. Primeniti pre predviđenih padavina (a predviđene su u periodu 20-25.jun) Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha. U slučaju da padne više od 50lit kiše ili su nastali vodoleži ili se tretman radi nakon padavina, primeniti Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5kg/ha) kao i preparate na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon, u roku od 48 sati od početka vlaženja.

Parcele ili delovi parcela koji će se vaditi kao mladi krompir u narednih 15-20 dana ne tretirati.

U regionu severne Bačke i Banata, vrlo je nizak rizik od plamenjače krompira, pa tretmane raditi pre predviđenih padavina sa Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha ili Quadris 0.75lit/ha ili Merpan 50 2.5kg/ha ili preparatima na bazi mankoceba ili propineba. Intervali između tretmana 12-14 dana. 

U regionima južne i srednje Bačke, kao i u regionu južnog i srednjeg Banata, nizak je rizik od infekcija plamenjače krompira. Preporuka (za period 01-07.jun) za ove regione, je da se urade tretiranja krompirišta u intervalima od 10-12 dana. Primeniti pre padavina Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha ili Quadris 0.75lit/ha ili Merpan 50 2.5kg/ha ili preparate na bazi mankoceba ili propineba. U slučaju da tretman nije rađen duže od 10 dana, primeniti Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5kg/ha) kao i preparata na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon. Tretmane uraditi pred ili odmah nakon kiše.

Parcele ili delovi parcela koji će se vaditi kao mladi krompir u narednih 15-20 dana ne tretirati.

U regionima severna Bačka, Srem i  Banat vrlo je nizak rizik od plamenjače krompira, pa tretmane raditi sa Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha ili Quadris 0.75lit/ha ili Merpan 50 2.5kg/ha ili preparatima na bazi mankoceba ili propineba. Intervali između tretmana 14 dana. 

Iako je nizak rizik od plamenjače krompira, u regionima Srema, južne i srednje Bačke, kao i u regionu južnog i srednjeg Banata, preporuka (za period 25-31.maj) za ove regione, je da se uradete tretiranja krompirišta. U slučaju da tretman nije rađen prošle nedelje, tretirati sa kontaktinim fungicidima protiv plamenjače, pre padavina (Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha ili Quadris 0.75lit/ha ili Merpan 50 2.5kg/ha ili preparatima na bazi mankoceba ili propineba). Ako je tretman rađen prošle nedelje tretmane uraditi odmah nakon kiše. Sledeći tretman planirati za 10-12 dana.

Parcele ili delovi parcela koji će se vaditi kao mladi krompir u narednih 15-20 dana ne tretirati.

U regionima severna Bačka i Banat i dalje je vrlo je nizak rizik od plamenjače krompira, pa tretiranja nisu neophodna za sada. 

Trenutno je nizak rizik od plamenjače krompira, u regionima Srema, južne i srednje Bačke, kao i u regionu južnog Banata.  Preporuka za ove regione je da se tretmani sa kontaktinim fungicidima protiv plamenjače, rade pre padavina (Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha ili Quadris 0.75lit/ha ili Merpan 50 2.5kg/ha ili preparati na bazi mankoceba ili propineba). U slučaju da se tretiranje radi nakon kiše, primeniti Ridomil Gold MZ 2.5kg/ha ili Folio gold (u roku od 72 sata od početka padavina), a Equation pro 0.4kg/ha ili Curzate M 2.5kg/ha ili preparate na bazi dimetomorfa (u roku od 48 sati od početka padavina). Učestalost tretiranja 12-14 dana.

Parcele ili delovi parcela koji će se vaditi kao mladi krompir u narednih 15-20 dana ne tretirati.

U regionima severna Bačka i Banat i dalje je vrlo je nizak rizik od plamenjače krompira, pa tretiranja nisu neophodna za sada. 

Iako je trenutno nizak rizik od plamenjače krompira, u regionima Srema, Južne Bačke i Banata treba biti na oprezu. U ovim regionima je došlo do ispunjavanja uslova za masnovne infekcije plamenjače, a najavljuje se tokom narednih dana (13-16.maja) nestabilno vreme sa lokalnim pljuskovima. Preporuka je da urade tretmani sa kontaktinim fungicidima protiv plamenjače, pre padavina (Bravo 2lit/ha ili Odeon 1.8 lit/ha ili Quadris 0.75lit/ha ili Merpan 50 2.5kg/ha ili preparati na bazi mankoceba ili propineba). U slučaju da se tretiranje radi nakon kiše, primeniti Ridomil Gold MZ 2.5kg/ha ili Folio gold (u roku od 72 sata od početka padavna), a Equation pro 0.4kg/ha ili Curzate M 2.5kg/ha ili preparate na bazi dimetomorfa (u roku od 48 sati od početka padavina). U ostalim regionima (severna i srednja Bačka i Banat) vrlo je nizak rizik od plamenjače krompira, pa tretiranja nisu neophodna za sada. 

Krompirova zlatica je počela da se pili u svim regionima Vojvodine tokom prošle nedelje. Na parcelama gde je piljenje na samom početku primeniti Match 0.3lit/ha ili Rimon 0.25lit/ha, odnosno gde se većina larvi ispilila, a mogu se naći i stariji uzrasni stadijumi primeniti Vertimec 0.75lit/ha, Coragen 50ml/ha, Actara 70gr/ha, Kohinor 0.3lit/ha ili preprate na bazi tiakloprida, acetamiprida, fipronila...