Brojnost leptira pamukove sovice u Somboru prati se od 1994. godine. Prosečno se uhvati 1225 leptira godišnje. Najviše leptira do sada, 10027 zabeleženo je 2003. godine. Naredna najveća brojnost do ove godine zabeležena je tokom 2021. godine – 3985 leptira. Obzirom da je tokom 2024. godine zabeleženo 5655 leptira, to predstavlja drugu najveću brojnost ikada!

U Čelarevu, brojnost se prati od 2008. godine. Prosečno se zabeleži 1925 leptira godišnje. Do sada, najveća brojnost je bila 2021. godine – 10615 primaraka, pa 2022. godine – 6017 primaraka. Tokom 2024. godine zabeleženo je 46290 primeraka pa je to ujedno i najveća brojnost do sada. Za jednu noć u Čelarevu do ove godine je zabeleženo najviše 779 leptira 27. avgusta 2021. godine. Tokom 2024. godine, 25 noći je imalo brojnost veću od do sada najveće noćne brojnosti! Najveći broj leptira 2024. godine je zabeležen 02. avgusta – 3008 primeraka za noć! Odnosno za ovu jednu noć je zabeleženo više primeraka nego što je uhvaćeno za većinu godina, tokom cele godine!

Što se tiče dinamike leta, početak godine je bio uobičajen. Do 25. juna je zabeleženo u Somboru 33, a u Čelarevu 82 leptira. To jesu bile vrednosti iznad proseka za tej period, ali i ranije se dešavalo da se do 25. juna zabeleži brojnost veća od proseka, a da brojnost do kraja godine ne bude visoka. Za sada nije jasna korelacija između brojnosti leptira u maju i junu i godišnje brojnosti. U Somboru su hvatana jedan do tri primerka za noć, a ono što je bilo neuobičajeno je da je u Čelarevu zabeleženo 11 primeraka za noć 26. maja! Preko 10 primeraka za noć u Čelarevu je do sada zabeleženo samo tokom 2021., 2022. godine, a to su bile godine koje su kasnije u julu i avgustu imale visoke brojnosti!

Nakon 25. juna usledilo je povećanje brojnosti leptira na oba lokaliteta. U periodu od 10. jula do 12 septembra brojnost leptira na svetlosnim klopkama je bila velika. Izuzetno visoke brojnosti zabeležene su krajem jula i početkom avgusta i krajem avgusta i početkom septembra. U Somboru je najveći vrh brojnosti u letu bio 29. jula sa 428 primeraka za noć, a zabeleženo je još nekoliko vrhova 10 i 15. jula sa 51 i 54 primerka , te 23. avgusta i 06. septembra po 184 primeraka. U Čelarevu, osim najvećeg vrha u letu 02. avgusta sa 2008 primeraka, zabeležena su još tri manja vrha brojnosti sa 1983, 2200 i 1632 primerka 10. avgusta, 28. avgusta i 08. septembra.

Na osnovu dinamike može se zaključiti da je vrsta imala tri generacije. Prvu tokom maja i juna, drugu od kraja juna do sredine avgusta, treću od sredina avgusta do sredine septembra.

Gusenice prve generacije su bile malobrojne kao i ranijih godina i nisu zabeležene ekonomski značajne štete. Gusenice druge generacije su do sredine avgusta bile veoma brojne na kukuruzu i male brojnosti u soji. Kod kukuruza je bilo parcela gde je gotovo svaki klip imao jednu gusenicu na sebi! Treća generacija gusenica je imala smanjenu brojnost na kukuruzu, ali su gusenice bile masovne na kasnim rokovima setve soje, postrnoj soji, paradajzu i paprici. Uz Dunav gde se soja na nekim parcelama zelenila sve do kraja septembra, gusenice su morale biti suzbijane na velikim površinama. Zabeleženo i preko 5 gusenica na svakoj biljci soje u okolini Koluta, Bezdana, Bačkog Monoštora. Na parcelama gde nije urađeno suzbijanje, gusenice su pojele sve mahune! U okolini Čelareva, grad koji ja pao početkom juna, potpuno je uništio useve. Veliki broj poljoprivrednika se odlučio da seje kukuruz. Ti kukuruzi su bili potpuno zeleni i tokom septembra i na njima je na svakom klipu bila po jedna gusenica ove sovice.

            Poljoprivredna proizvodnja za 2024. godinu je manje više gotova. Kakve su bile vremenske prilike tokom nje, videćemo ako podatke uporedimo sa prosečnim (srednjim) vrednostima za predhoni period. U ovoj analizi, podaci za Sombor tokom 2024. godine, upoređeni su sa podacima za period od 1948. do 2023. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, srednja temperatura za period od januara do septembra bila je za 4,1^OC viša! Iskazano po mesecima u januaru je bila viša za 3.2 ^OC, u februaru za čak 7,5 ^OC, u martu za 3,8 ^OC, u aprilu za 2.3 ^OC, u maju za 2,3 ^OC, u junu za 3 ^OC, u julu za 4,5 ^OC, u avgustu za 5,4 ^OC i u septembru za 2,8 ^OC.

            Padavina je bilo za oko 6% više od višegodišnjeg proseka. U periodu januar avgust srednja visina padavina je 408mm a tokom 2024. godine bila je 422mm. Najveći uticaj na biljke je imao loš raspored padavina. Mart, maj i jun su imali padavina više od proseka i to za 17, 50 i 32mm, dok su februar, april, jul, i avgust imali manje padavina za 21, 17, 1 i 44mm.

            Bilo je dosta lokalnih padavina pa su one lokalno direktno uticale na prinose. Zbog toga su se pojavile velike razlike u prinosima čak i u bliskim delovima atara.

            Nadprosečne temperature u februaru i martu pokrenule su vegetaciju mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Osim ranijeg kretanja vegetacije i fenofaze su veoma brzo završavane. Nedostajao je dan dva, pa da se sa žetvom strnih žita krene u maju, umesto krajem juna ili početkom jula. Visoke temperature su osim na ranije sazrevanje uticale i na kvalitet plodova. Jabuke pred berbu kao da su skuvane na stablima, U  kratkom roku su prezrele, pa je njihova sposobnost čuvanja znatno smanjena.

            Uslovi za pojavu prvih infekcija mrke pegavosti lista šećerne repe se obično ispune krajem maja a ove godine je to bilo već početkom maja, odnosno 20tak dana ranije. Toploljubivim insektima su pogodovali uslovi, pa je brojnost vrsta: Agrotis segetum, A: exclamationis, Helicoverpa armigera i Ostrinia nubilalis bila jako velika. Zabeležena je masovnija pojava toploljubivih insekata od kojih bi istakli lokalnu masovnu pojavu tropskih migratornih vrsta Spodoptera exigua i Mythimna unipuncta, koje su u postojbini označene kao značajne štetočine.

            Kakve vremenske uslove možemo očekivati u budućnosti? Na osnovu podataka koji se mogu videti u grafikonima u prilogu po mesecima zaključci su sledeći:

Januari su topliji za 3^OC i možemo očekivati dalje povećanje: ako uporedimo temperature u poslednjih 14 godina, jedan januar je bio hladniji od proseka i to drastično, ostali su bili topliji.

Februari su topliji za 4,5^OC i možemo očekivati dalje povećanje temperatura: u poslednjih 11 godina samo jedan februar je bio hladniji od proseka, ostali su bili topliji.

Mart je ostao promenljiv – teško predvidiv. Srednje temeprature u martu su generalno u porastu, ali su u poslednjih 10 godina tokom 7 bile više od proseka a tokom 3 godine temperature u martu su bila hladnije od proseka.

April je teško predvideti. Naime nakon tendencije porasta po dekadama u poslednjih 5 godina imali smo tri godine u kojima je april bio hladniji od proseka i dve u kojima je bio topliji.

Maj je teško predvideti. U peslednjih 10 godina, 5 je dilo toplije a 5 hladnije od proseka!

Jun, jul, avgust i septembar su bili topliji (1,8 ^OC; 2,8 ^OC; 2,9 ^OC; 2,4 ^OC) i može se očekivati dalji porast. Srednje mesečne temperature u ovim mesecima su tokom poslednjih 10-15 godina bile više od prosečnih vrednosti.

Oktobari su topliji za 2,5 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 12 godina, samo dva oktobra su bila hladnija od proseka.

Novembri su topliji za 2,3 ^OC i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslednjih 16 godina, samo dva novembra su bila hladnija od proseka.

Decembar je topliji za 2,5 ^OC do proseka i može se očekivati dalji porast temperatura. Tokom poslenjih 11 godina, samo dva decembra su bila hladnija od proseka.

Znači dalje povećanje temperatura možemo očekivati, sve dok se ne pređe granica pa se procesi okrenu u drastično suprotnom pravcu, ne bi li Zemlja ponovo uspostavila ravnotežu koju čovek pomera.

      Zahvaljujući toplom vremenu podgrizajuće sovice poslednjih godina redovno razvijaju treću generaciju. Ipak ova godina im je izgleda bila posebno povoljna, pa je treća generacija izuzetno brojna. Visoka brojnost traje već 15 tak dana. Stoga možemo očekivati masovnu pojavu gusenica tokom naredne dve nedelje. Leptiri polažu jaja na zemlju i skoro ih je nemoguće uočiti! Mlade gusenice se razvijaju na velikom broju biljaka, ali u slučaju veće brojnosti mogu biti veoma štetne na mrkvi, krompiru, cvekli, šećernoj repi, kupusu, lucerki, duvanu, uljanoj repici, svim postrnim usevima, pa čak i na pšenici, ječmu i mladim drvenastim biljkama u rasadnicima. Preporuka je da se pregledaju prizemni delovi bijlaka na prisustvo malih gusenica tokom narednih 5-6 dana. Ukoliko se uoče gusenice, treba ih suzbijati rano ujutro sa:

Voće koje završava sa cvetanjem ili je tek zametnulo plodove se trenutno nalazi u vrlo osetljivoj fenofazi. Pšenice se približavaju periodu cvetanja, a neke sorete (kao na primer Avenue) su u cvetu.

Posle desetak dana nadprosečno toplih dana za ovo doba godine usledio je drastičan pad noćnih i jutarnjih temperatura. Niske temperatu bi mogle prouzrokovati značajne štete. Da bi se ublažili stresni uslovi kojim su izložene sve biljne kulture i ojačao njihov imunitet, preporučujemo folijarni tretman nekim od preparata...

* Kod pšenica (hlebnih sorti) je posebno preporučljivo dodavanje aminokiselina radi poboljšanja kvaliteta zrna.

* Izuzetak su konzumne šljive koje ne treba tretirati biostimulatorima zbog opasnosnosti od fitotoksija i stvaranja krastavosti pokožice.

Nadprosečno topao početak aprila nas je iznenadio, temperature će u nedelju i ponedeljak u većem delu Srbije dostići 30 C°. Ovo je samo jedna u nizu od posledica klimatskih promena, a treba biti spreman na to da ćemo se ovakvim i sličnim ekstremima u budućnosti sve više suočavati. Jedino što nam ostaje jeste da se prilagođavamo i sa njima borimo. Biljkama u polju nije lako, a pogotovo kada pored temperaturnih bivaju izložene i pesticidnim stresovima. Zato je naša preporuka da se uz svaki pesticidni tretman doda jedan od navedenih biostimulatori radi lakšeg otklanjanja stresa kod svih biljnih kultura : Algavell 1,5 l/ha, Delfan plus 2 l/ha, Phylgreengema 1,5 l/ha, Bioplex 0,4 l/ha, Wuxal Ascofol 1,5 l/ha, Megafol 1 l/ha, Isabion 2 l/ha, Vellamin 3 L/ha, Wuxal amino 1 l/ha.

   U organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u periodu od 16. do 20. septembra 2024. godine održaće se konferencija radne grupe regiona zapadnog Palearktika Mađunarodne organizacije biološke i integralne kontrole štetočina u Novom Sadu, na temu integralne zaštite uskladištenih proizvoda.

   Uvodni predavači biće: Mirko Đorđević, Filip Vukajlović i Goran Jokić.

   Prijava radova i učesnika je u toku, a više informacija možete pronaći na sajtu konferencije.

   Zemljište je osnovi resurs za proizvodnju najvećeg dela hrane za Čoveka. Iako po obradivom Zemljištu gazimo i vozimo se traktorima, u pitanju je jedna živa smeša prepuna mikroorganizama. Potreba da se proizvede što više hrane po sve nižoj ceni, nateralo je poljoprivrednike da se trude da iz obradivog Zemljišta dobiju što više. Vreme je pokazalo da obradivo Zemljište nije večni samoobnovljivi resurs. Vremenom, narušavamo zdravlje obradivog Zemljišta.

    Institut BioSens, pokrenuo je projekat Čuvari zdravlja zemljišta. Cilj ovog projekta je angažovati poljoprivrednike i mlade generacije, kao svojevrsnih čuvara održivosti zemljišta, kroz relevantne poljoprivredne organizacije, predškoleske i školske ustanove, da zajedno prate indikatore zdravlja zemljišta na teritoriji Vojvodine tokom 2024-2025 godine. Uz edukativnu podršku naučnih istraživača, građani naučnici će koristeći jednostavne, ekonomične i standardizovane metode za uzorkovanje i merenje odabranih fizičkih, hemijskih i bioloških indikatora zemljišta, generisati podatke o zemljištu i donositi zaključke zasnovane na indikatorima. Nakon validacije i analize, prikupljeni podaci će biti podeljeni sa svim učesnicima radi zajedničkog izvođenja zaključaka i produbljivanje razumevanja zdravlja zemljišta, kao i olakšavanja budućih saradnji i inicijativa između građana kao pojedinaca, lokalnih zajednica, poljoprivrednih organizacija i istraživačkih institucija.

    Ukoliko želite da učestvujete u projektu, prijavite se i budite Čuvar zdravlja zemljišta

              Ozima sovica je 2023. godine bila manje brojna od proseka. U Čelarevu je to svega par primeraka manje, jer je prosek 192 leptira, a zabeleženo je 188. U Somboru je zabeleženo 84 primerka što je pola od uobičajene brojnosti koja iznosi 159. Iako je prognozirano povećanje brojnosti prve generacije, do nje nije došlo, verovatno zbog izuzetno kišnog proleća, kada ozima sovica završava svoje prezimljavanje.

              Bile su prisutne tri generacije. Prvi leptir u Čelarevu je zabeležen 17. aprila, što je najranije zabeležen primerak u Čelarevu od 2008. godine od kada se leptiri prate. Nakon tog primerka usledila je pauza u pojavi do 06. maja, a pojedinčani leptiri sa kraćim i dužim periodima bez ulova su bili prisutni do 13. juna u Čelarevu, odnosno do 17. juna u Somboru. Zabeleženo je 10 leptira u Somboru i 14 u Čelarevu.

              Druga generacija je bila prisutna od 6. jula pa do 02. septembra u Somboru i 08. septembra u Čelarevu. Zabeleženo je 43 leptira u Somboru sa vrhom u letu 25. avgusta kada je zabeleženo 7 leptira i 79 u Čelarevu sa vrhom u letu 29. avgusta kada je zabeleđeno 17 leptira za noć.

              Treća generacija leptira je bila prisutna od 09. septembra, pa do 28. septembra u Čelarevu a u Somboru su se leptiri lovili na svetlosnu klopku do 14. oktobra. U Čelarevu je zabeleđeno 95 primeraka treće generacije sa vrhom leta 19. septembra kada je zabeleženo 34 leptira za noć. U Somboru je zabeležen 31 primerak bez vrha leta.

              Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 7,4 a u Čelarevu 12,4. Pošto je veći od 1, prognozira se povećanje brojnosti leptira prve generacije u proleće 2024. godine. Obzirom na brojnost u 2023. godini, ne treba očekivati značajnije štete od gusenica prve generacije ozime sovice i pored pozitivne prognoze.

      Evropska unija neprestano dopunjuje podatke o dozvoljenim / zabranjenim pesticidima -  sredstvima za zaštitu bilja. Srbija sa vremena na vreme usklađuje svoju listu dozvoljenih aktivnih materija. Veći broj aktivnih materija je zabranjen u Srbiji pre nekog vremena, ali do novembra 2023. godine su zalihe morale biti potrošene.

      Svaka dalja upotreba na bilju u Srbiji od ove godine zabranjena je za

     Insekticide:

Alfa cipermetrin koga sadrže: Faskord , Esperoi Fastak

Diflubenzuron koga sadrže: Dimilin i Shlem

Etoksazol koga sadrže: Borneo i Uranus

Fenoksikarb koga sadrži Insegar

Fosmet koga sadrži Imidan

Imidakloprid koga sadrže: Confidor, Kohinor, Coup, Kondor, Macho, Lobo Espero

Indoksakarb koga sadrže: Avaunt, Avatar, Indoxatop, Indy

    Fungicide:

Ciprokonazol koga sadrže: Arcon esxtra, Census, Amistar extra, Comrade, Granada, Ison, Seguris extra, Cerox, Sphere, Venere.

Famoxadon koga sadrži Equation pro, Elbrus i Espada

Fenbukonazol koga sadrži Indar

Flutriafol koga sadrži Cerpakt top, Fluoco, Slupact, Impact, Imperium, Priora, Vintage

Mankozeb koga sadrže: Dithane Candeza, Manfil, Mankogal, Mankosav, Nota, Penncozeb, Pinozeb, Titular, Prevent, Fantic M, Cuprofix 30MZ, Cimozate M, Curzate M68, Cymoclean 714WP, Fuerza, Profilux, Vokal, Adut, Fylal double, Notimil MZ, Alijansa, Ridomil gold MZ, Silueta, Akord plus, Valis M, Electis 75WG

Miklobutanil koga sadrže: Foton, Miclo i Systane

Prohloraz koga sadrže: Azimut, Faxer, Mirage, Spartak 45EC, Mystic pro 500EC, Zamir, Kinto duo

Tiofanat metil koga sadrže: Duofen, Funomil, Galofungin T, Privado, Prunus, Topsin Duofen plus, Sekvenca plus, Postulat dou, Antre plus, Sanus

    Herbicide:

Haloksifop P metil koga sadrže Gallant super, Halogeniks i Malibu

   U organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije u periodu od 27. do 30. novembra 2023 godine, biće održan XVII Simpozijum o zaštiti bilja Srbije. prijava i registracija učesnika može se izvršiti putem do 25 novembra na stranici https://plantprs.org.rs/xvii-simpozijum-o-zastiti-bilja/ ili na tokom simpozijuma. 

    Tokom prepodneva biće održavana stručna predavanja, a popodne su prezentacije spoznora.

Meteorološke prilike direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Vremenske prilike izmerene 2023. godine u Somboru uporedili smo sa periodom od 1948. do 2022. godine.

            U odnosu na višegodišnji prosek, temperatura tokom prvih devet meseci 2023. godine bila je mnogo viša. U januaru je to bilo za čak 5,3^OC  više od proseka, u februaru za 2,6 ^OC, u martu za 3,1 ^OC; u maju za 0,4 ^OC , u junu za 0,9 ^OC; u julu i avgustu za 2,6 ^OC  i u septembru za 4,6 ^OC. Samo tokom aprila je izmerena srednja temperatura niža od proseka i to za 0,6^OC. Prvih devet meseci su u proseku bili topliji za 2,4 ^OC!

            U odnosu na prosečnu visinu padavina: januar, februar, april i avgust su imali više padavina, a mart, maj, jun, jul i septembar manje padavina. Kada se saberu visine padavina, u proseku padne 456.3mm padavina, a tokom 2023. godine je palo svega 373mm. Znači ukupno je palo 83mm padavina niže od proseka. Najniže padavine su zabeležene tokom juna svega 13mm (65mm manje od proseka), marta 18mm (16mm manje od proseka) i tokom jula 29mm (38mm manje od proseka).

           Kiše tokom aprila i maja su stvorile pogodne uslove za prouzrokovače gljivičnih bolesti. Plamenjača se pojavila intenzivno na usevima krompira, vinove loze, paradajza, luka… Pegavosti, rđe, plesnivosti klasa na strnim žitima. Krastavosti na jabukama i kruškama.

            Leto je bilo izuzetno toplo pa su promene vremena često bile praćene lokalnim vremenskim neprilikama. Više nego ikad do sada osetila se snaga letnjih oluja koje su stvarale jezera od njiva, čupale protivgrade mreže u voćarstvu, a grad je lokalno bio tako intenzivan da se posle njega nije moglo prepoznati koji usev ja pre oluje bio na njivi.

            Svaki čovek bi morao da se zapita šta može da uradi da bi se klimatske promene zaustavile

     U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu od 13. do 16. septembra biće održan XIV Simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Entomološkog društva Srbije. 

     Prvog dana Simpozijuma, biće prezentovani radovi o prirodnim neprijateljima stenica (Halyomorpha halys), štitastih vaši te novim saznanjima o biologiji i suzbijanju vrsta koje su značajne za biljnu proizvodnju, ali i druge teme.

Otvaranje je zakazano u 10. časova, a program 13. septembra 2023. godine je sledeći: 

10:15-10:35 Francesco Tortorici, Luciana Tavella: CLASSICAL BIOLOGICAL CONTROL OF HALYOMORPHA HALYS AND DROSOPHILA SUZUKII: RESULTS OF NATIONAL ACTIONS AND SITUATION IN ITALY ž

10:35-10:50 Marina Dervišević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET PARAZITOIDA ŠTITASTIH VAŠI (HEMIPTERA: COCCIDAE) U SRBIJI

10:50-11:05 Korana Kocić, Anđeljko Petrović, Alf Tore Mjǿs, Željko Tomanović: FAUNA PARAZITOIDNIH OSA NORVEŠKE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: APHIDIINAE): NOVE VRSTE ZA NORVEŠKU I POTENCIJALNO NOVE VRSTE ZA NAUKU

11:05-11:20 Marija Milošević, Aleksandar Stojanović, Draga Graora: DIVERZITET ENTOMOFAGA PULVINARIA VITIS (L.) (HEMIPTERA: COCCIDAE) U VINOGRADU SA I BEZ PRIMENE INSEKTICIDA

11:20-11:35 Aleksandra Konjević, Sandra Senji, Francesco Tortorici, Luciana Tavella: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE PRIRODNIH NEPRIJATELJA STENICA U SRBIJI

11:35-11:50 Maja Lazarević, Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Darija Milenković, Vladimir Žikić: PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE ROD MICROGASTER LATREILLE (HYMENOPTERA: BRACONIDAE: MICROGASTRINAE) U SRBIJI

12:30-12:45 Ankica Sarajlić, Ivana Majić, Toni Kujundžić, Mato Drenjančević: PREGLED STANJA VRSTE SCAPHOIDEUS TITANUS NA PODRUČJU VINOGORJA SRIJEM U REPUBLICI HRVATSKOJ

12:45-13:00 Jelena Jović, Oliver Krstić, Tatjana Cvrković, Miljana Jakovljević, Slavica Marinković, Milana Mitrović, Ivo Toševski: INVAZIVNE VRSTE CIKADA (HEMIPTERA: AUCHENORRHYNCHA) U SRBIJI I VEKTORSKI ZNAČAJ U PRENOŠENJU FITOPLAZMI

13:00-13:15 Aleksandra Ignjatović Ćupina, Mihaela Kavran, Dušan Petrić, Jeremy Bouyer, Arianna Puggioli, Romeo Bellini, Wadaka Mamai, Sara Opačić, Sara Šiljegović, Nemanja Avrić, Miloš Petrović, Zoran Francuski, Dragan Dondur, Uroš Vlajkov, Dragana Radulović, Stefan Stefanović: TEHNIKA STERILNIH INSEKATA U SUZBIJANJU AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA U SRBIJI: PRVA ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

13:15-13:30 Ivan Fijat, Nikola Laćarac, Aleksandra Ignjatović Ćupina, Dušan Petrić, Mihaela Kavran: GONOTROFIČKI CIKLUS I FEKUNDITET AZIJSKOG TIGRASTOG KOMARCA, AEDES ALBOPICTUS U SRBIJI (DIPTERA: CULICIDAE)

13:30-13:45 Željko Milovac, Snežana Pešić, Filip Franeta: PROMENA VREMENA POJAVE MALE I VELIKE REPIČINE PIPE U USEVU ULJANE REPICE

15:30-15:45 Ádám Egri, Ádám Mészáros, György Kriska, József Fail: DEVELOPING MANAGEMENT METHODS OF THE BROWN MARMORATED STINK BUG (BMSB), HALYOMORPHA HALYS

15:45-16:00 Jovan Dobrosavljević, Čedomir Marković: VERTIKALNA DISTRIBUCIJA LISNIH MINERA LIŠĆARSKIH DRVENASTIH VRSTA SRBIJE

16:00-16:15 Aleksandra Đorđević, Marija Miličić, Tamara Tot, Laura Likov, Ana Stefanović Grković, Sonja-Mudri Stojnić, Snežana Radenković: EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA U MONITORINGU OSOLIKIH MUVA (DIPTERA: SYRPHIDAE) SRBIJE

16:15-16:30 Ivana Lalićević, Svjetlana Janković Šoja, Anđa Radonjić: UTICAJ RAZLIČITIH SORTI PŠENICE I NJIHOVIH MEŠAVINA NA RAZVIĆE RHOPALOSIPUM PADI (HEMIPTERA: APHIDIDAE

17:15-17:30 Jovana Raičević, Jovana Bila Dubaić, Aleksandar Ćetković, Milan Plećaš: EFEKAT POLUPRIRODNE IVICE POLJA NA BROJNOST OPRAŠIVAČA I PRINOS ULJANE REPICE

17:30-17:45 Aleksandra Trajković, Saša S. Stanković, Marijana Ilić Milošević, Maja Lazarević, Darija Milenković, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: POVRATAK SVILENE BUBE: PERSPEKTIVE U OPTIMIZACIJI LABORATORIJSKOG UZGOJA

17:45-18:00 Nenad Zarić, Robert Brodschneider, Ljubiša Stanisavljević, Walter Goessler: IZBEGAVANJE APSORPCIJE TOKSIČNIH METALA KOD RADILICA MEDONOSNE PČELE (APIS MELLIFERA)

18:00-18:15 Aleksandra Trajković, Đurađ Milošević, Iva Stojanović, Vladimir Žikić: PRIMENA FUZZY LOGIKE U MATRICAMA MORFOLOŠKO-FUNKCIONALNIH ATRIBUTA VISOKO KRIPTIČNIH EGZOFITOFAGNIH GUSENICA

Kotizacija za Simpozijum je 4000 dinara, a kontakt za uplate je entomolosko@gmail.com

11. februara 2023. u Master centru novosadskog sajma u Novom Sadu će se održati 22. naučno stručni skup o savremenoj proizvodnji povrća, početak je u 9 časova.

PROGRAM 

9:00 Prijava učesnika i preuzimanje materijala

10:00 Svečano otvaranje XXII Naučno-stručnog skupa «Savremena proizvodnja povrća»

10:30 ŠMEK-KOMERC-Generalni sponzor XXII Savetovanja povrtara

I BLOK PREDAVANJA

10:45 Žarko Ilin: Stanje u proizvodnji povrća u Srbiji i pravci daljeg razvoja

11:15 Bojan Miletaski: Nove tehnologije u navodnjavanju sa RDI

11:35 Maja Sudimac, Miroslav Ivanović: Koncept održive proizvodnje povrća u svetlu ukidanja brojnih aktivnih materija u EU i Srbiji

12:00 PAUZA

II BLOK PREDAVANJA

12:30 Slobodan Vlajić, Maja Ignjatović: Fitoplazme i povrće - da li ima rešenja?

13:00 Tatjana Veselinović: Mere kontrole lisnih vaši u povrću

13:30 Boško Jezerkić: Kontrola i suzbijanje moljaca u kupusnjačama i krompiru

14:00 DISKUSIJA

8:00 – 15:00 – Predstavljanje firmi i izložba povrća u holu na I spratu Master centra Novosadskog sajma

             Tokom 2022. godine upotrebom svetlosnih klopki u Somboru je zabeleženo 1450 leptira a u Čelarevu 6017 leptira. Na oba lokaliteta to je više od višegodišnjeg proseka koji iznose 1222 odnosno 1470 (Grafikon 1). U Čelarevu je samo tokom 2021. godine zabeleženo više leptira od kada se brojnost na tom lokalitetu prati brojnost odnosno od 2008. godine.

              Prvi primerak je zabeležen 21. aprila u Čelarevu i 15. maja u Somboru. Do 03. jula u Somboru je hvatan po jedan do šest primeraka na noć, ukupno njih 66. Nekoliko puta se desilo da se po dve do tri noći uzastopno ne uhvati ni jedan primerak. Ranijih godina u ovom periodu je ratko kada zabeleženo pet primeraka za noć, a samo 10. juna 2018. godine zabeleženo je 9 primeraka. Takođe ranijih godina, od 1994. godine, između noći sa ulovom je prolazilo i po pet do 10 noći bez ulova ove vrste.

              U Čelarevu do 23. juna zabeleženo je ukupno 228 primeraka, hvatano je 1 do 14 primeraka za noć. Tokom 7 noći je zabeleženo više od 10 primeraka za noć! Nekoliko puta, tokom dve do tri noći uzastopno nije zabeležen ni jedan primerak. Od 2008. godine, u ovom periodu je hvatano do tri primerka za noć, a samo 15. juna 2021. godine je zabeleženo 11 primeraka.

              Može se zaključiti da je ovaj prvi period leta bio mnogostruko brojniji od proseka. U Čelarevu se od 10. aprila do 25. juna prosečno ulovi 14 leptira a 2022. godine 228. U Somboru u proseku zabeleži se 17, a 2022. godine 66!

              Od početka jula ulovi su bili stalni (skoro svake noći je kukuruzna sovica bila hvatana) i malo veći nego na početku sezone. Od 27. jula u Čelarevu i od 28. jula u Somboru, brojnost je bila jako visoka. Maksimumi leta su zabeleženi 08. avgusta u Somboru (114 primeraka za noć) i 14. avgusta u Čelarevu (353 primerka za noć). Kao što je brojnost brzo porasla, tako je brzo i pala u Somobru posle 12. avgusta a u Čelarevu posle 19. avgusta.

              Ako se pogledaju Grafikoni 2. i 3. vidi se da je krivulja brojnosti dostigla svoj vrhunac 14 dana ranije nego što je to uobičajeno! Takođe, visoka brojnost je trajala kraće nego što je to uobičajeno. Kraći period visoke brojnosti možemo objasniti visokim temperaturama koje su vladale u to vreme.

              Nakon perioda jako velike brojnosti usledio je period srednje visoke brojnosti sa više vrhova (pikova) u letu: 24. avgusta (10 leptira za noć), 05. septembra (26 leptira), 15. septembra (17 leptira), 03. oktobra (23 leptira) u Somboru, a u Čelarevu 04. septembra (72 leptira), 15 septembra (97 leptira) i 27. septembra (59 leptira).

              Štete od gusenica proteklog leta su zabeležene pregledom gajanih biljaka širom Bačke na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, pasulju i kupusu. Tokom jeseni bilo je gusenica koje su oštećivale rese na lesci.

Meteorološke prilike tokom 2022. godine su se po mnogo čemu razlikovale od prosečnih godina. Da bi videli razlike, vremenske podatke za Sombor iz 2022. godine uporedili smo sa podacima za Sombor za period od 1948. do 2021. godine.

 Tokom prvih devet meseci 2022. godine, samo mart i april su bili hladniji od preseka i to za 0,4^OC i 0,7^OC. Svi ostali meseci su bili topliji. Januar je bio topliji za 2,5 ^OC, februar za čak 4,3 ^OC (!!!), maj za 2,4 ^OC, jun za 3 ^OC, jul i avgust za 3.2 ^OC i septembar za 0,9 ^OC. Period januar – septembar je bio u proseku topliji za 2 ^OC od prosečnih vrednosti.

Od 1948. godine, ovo je prva godina, da je tokom svakog od prvih osam meseci, mesečna visina padavina bila manja od proseka. Tokom januara je palo svega 9 mm, a prosek je 36mm. U februaru je palo 18mm a prosek je 35mm. Tokom marta svega 4 mm a prosek je 34mm.  Znači da tokom prosečne godine u prva tri meseca visina padavina bude 105 mm, a tokom 2022. godine je bila svega 31mm! Ipak ozimi usevi su bili dobro obezbeđeni vlagom, zahvaljujući činjenici da je u periodu oktobar, novembar, decembar 2021. godine visina padavina bila 210 mm a što je za 67 mm više od proseka koji za taj period iznosi 143mm.

April, maj i jun su bili sa visinom padavina 38, 56,8 i 67 mm što je za 21 mm niže od proseka. Suša je već počela da se oseti, a onda su usledili jul i avgust sa visinom padavina nižom za 47 i 15 mm od proseka. Kao posledica nižih padavina i nadprosečno visokih temperatura, jare biljke su na pojedinim poljima doslovce osušile. One biljke koje su preživele, doživele su strahoviti šok, od koga se nisu oporavile do kraja vegetacije.

Kišni septembar sa 112 mm padavina – 65 mm više od prosečnih, je spasio useve šećerne repe, ali suncokretu, kukuruzu i soji nije mnogo pomogao. Kod soje bi se moglo reći da je čak odmogao, jer se deo soja zazalenio i ponovo cvetao. Krajem oktobra trećina mahuna soje je istrulo, trećina mahuna je zrelo i počinje da se osipa, a trećina je zelena i čak ni uz desikaciju, niko ne može da prognozira kada će se zrna u njima osušiti. U voćarstvu i povrtarstvu, bez zalivanja proizvodnja je bila bez uspeha.

Tokom 2021. godine na svetlosnoj klopci ulovljeno je 274 leptira u Somboru i 292 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost to je 1,5 put više u Somboru i 2 puta više u Čelarevu.

Vrsta je bila pristuna u tri generacija. Leptiri prve generacije su leteli od 10. maja u Somboru i 11. maja u Čelarevu do 21. juna u Čelarevu i 26. juna u Somboru. Tokom leta zabeleženo je 153 leptira u Somboru i 67 leptira u Čelarevu. Maksimum leta je zabeležen 27. maja na oba mesta. Prilikom maksimuma je zabeleženo 14 leptira u Somboru i 7 leptira u Čelarevu. Osim maksimuma u letu zabeležen je po jedan vrh u letu i to 07. juna – 11 leptira u Somboru i 06. juna – pet leptira u Čelarevu.

Druga generacija je bila prisutna od 30. juna u Somboru i 15. jula u Čelarevu pa do 03. septembra na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 239, a u Čelarevu 210 primeraka. Treba spomenuti da je u Čelarevu zabeleženo i pet pojedinačnih primeraka u periodu od 28. juna do 05. jula, za koje je teško odrediti da li pripadaju prvoj ili drugoj generaciji. Maksimumi leta druge generacije zabeleženi su 08. avgusta – 21 primerak u Čelarevu i 09. avgusta – 20 primeraka u Somboru. Tokom pojave druge genracije u Somboru zabeleženo je još dva vrha u letu: 20. jula – 9 primeraka i 02. avgusta – 14 primeraka.

Leptiri treće generacije bili su prisutni od 07. septembra u Somboru i 10. septembra u Čelarevu do 01. oktobra na oba mesta. U Čelarevu je zabeleženo 10 pojedinačnih primeraka a u Somboru 17 primeraka. U letu treće generacije u Somboru zabeležen je i maksimum leta 29. avgusta sa pet leptira za noć.

Brojnost prve generacije u 2021. godini počela je da raste kasnije u odnosu na prosečnu pojavu. Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 15 dana u odnosu na prosek. U Somboru je maksimum zabeležen pet dana kasnije u odnosu na prosek, ali je najveći deo leptira zabeležen 15 dana kasnije nego što je to uobičajeno. Ovo kašnjenje možemo objasniti hladnim vremenom tokom aprila i maja.  Brojnost druge generacije je takođe počela da raste deset do petnaest dana kasnije u odnosu na prosečno vreme, ali je u Somboru maksimum leta bio u isto vreme kad je to uobičajeno. To se može objasniti veoma toplim junom i julom. U Čelarevu je maksimum brojnosti druge generacije kasnio 15 dana u odnosu na prosek, za čega nema objašnjenja. Treća generacija se javila tokom septembra i oktobra, što postaje uobičajeno vreme kao posledica globalnog zagrevanja.

Koeficijent generacije po Mészá­­­ros-u u Somboru je 1,5 a u Čelarevu 3,1. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. To znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete od gusenica prve generacije na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

              Tokom 2021. godine ulovljeno je 114 leptira u Somboru i 466 u Čelarevu. U odnosu na prosečnu brojnost za poslednih 13 godina, to je za 31% manje u Somboru i čak 3,4 puta više u Čelarevu.

              Vrsta je bila prisutna u tri generacije. Prva generacija leptira bila je prisutna od 11. maja do 21. juna na oba lokaliteta. U Somboru je zabeleženo 26 primeraka, a u Čelarevu 20. Tokom pojave prve generacije nije zabeležen ni jedan maksimum leta, jer su lovljeni po 1 – 3 primerka za noć.

              Druga generacija je bila pristuna od 30. juna u Čelarevu i 06. jula u Somboru, pa do 28. avgusta u Čelarevu i 29. avgusta u Somboru. Tokom leta druge generacije zabeležen je 71 primerak u Somboru i čak 236 leptira u Čelarevu. Maksimum leta u Somboru je bio 20. jula – 15 leptira za noć, a u Čelarevu 22. jula – 17 leptira. U Čelarevu je zabeležen i još jedan vrh u letu 03. avgusta, kada je zabeleženo 13 leptira.

              Treća generacija je bila pristuna u Čelarevu od 02. septembra do 19. oktobra, a u Somboru od 21. septembra do 02. oktobra. U Somboru je zabeleženo 17 leptira a maksimum leta je bio 31. septembra sa svega 4 leptira za noć. U Čelarevu je tokom pojave treće generacije zabeleženo ukupno čak 210 primeraka. Usamljeni vrh u letu je zabeležen 17. leptira sa 22 leptira za noć. Nazvan je usamljen vrh, jer je dva dana pre i dva dana posle ovog ulova brojnost leptira iznosila do tri primerka. Nasuprot ovom ulovu, 06. oktobra je ulovljeno 20 primerka za noć, ali je pre toga ulovljeno 7 i 14 primeraka a posle toga dva dana po 11 primeraka za noć. Zbog ovog 06. oktobar smatramo maksimumom leta teće generacije u Čelarevu.

              Kada se dinamika brojnosti tokom 2021. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, vidi se da je najveća brojnost prve generacije zabeležena oko 15 dana kasnije u odnosu na prosek. To je posledica temperatura u aprilu, koja je bila za 1,7^OC niža od proseka i maja tokom koga su temperature bile na nivou prosečnih vrednosti.

Početak porasta brojnosti leptira druge generacije je kasnio malo za prosečnom pojavom, ali je usled natprosečno toplog juna i jula (više za 2.1 i 2.9^OC od proseka), naveća brojnost leptira zabeležena u vreme prosečne pojave.

Početak porasta brojnosti leptira treće generacija je malo kasnio, kao i najveća brojnost, što je posledica temperature u avgustu koja je bila za “samo” 0,8^OC toplija od proseka.

Štete od gusenica prve generacije tokom 2021. godine nisu zabeležene. Povećana brojnost leptira druge generacija je stvorila potrebu da se izvrši zaštita krompira i mrkve u južnoj Bačkoj, pa štete nisu primećene.

Koeficijent generacije po Meszaros-u u Somboru je 2,7 a u Čelarevu 11.8. Na osnovu vrednosti koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Znači da možemo očekivati veću brojnost leptira prve generacije 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podatka za 2022. godinu upozoravamo na moguće štete na usevima kukuruza koji se kasnije seju (na primer pojedine linije semenskih kukuruza), paradajza, paprike, kupusa, duvana i lubenica koji se proizvode na otvorenom iz rasade.

Tokom 2021. godine zabeleženo je 10615 primeraka u Čelarevu i 3985 primeraka u Somboru. Brojnost 2021. godine je ostvarila najveću vrednost od 2003. godine u Somboru, odnosno najveću brojnost od kada se prati u Čelarevu. Leptiri su počinjali let 11. maja 2021. godine u Čelarevu i 25. maja 2021. godine u Somboru i bili su prisutni do 10.  oktobra, sve dok radi klopka.

Pojedinačni leptiri i neredovan ulov je trajao do 06. jula. Od tada je brojnost porasla, pa su pikovi (vrhovi) u letu u Čelarevu zabeleženi: 14. jula (81 leptir za noć), 27. jula (41 leptir), 10. avgusta (201 leptir), 17. avgusta (643 leptira), 27. avgusta (779 leptira - ujedno i maksimum leta), 09. septembra (213 leptira), 17. septembra (103 leptira) i 30. septembra (34 leptira).

U Somboru, vrhovi u letu zabeleženi su: 20. jula (57 leptira), 12. avgusta (388 leptira - ujedno i maksimum leta), 29. avgusta (258 leptira), 06. septembra (228 leptira) i 01. oktobra (12 leptira).

Brojnost jaja u pojedinim usevima paprike i kukuruza dostigla je ekonomski prag štetnosti već krajem jula, pa je tokom 2021. godine potreba za njenim suzbijanjem trajala od kraja jula pa do sredine septembra na kukuruzu, paprici, paradajzu, soji, boraniji, suncokretu, kupusu, mrkvi, lesci.

Za nama je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to videli, vremenske podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima za period od 1948. do 2020. godine.

Januar i februar 2021. godine su bili mnogo topliji i to za 3,4 i 3.6 ^OC u odnosu na prosečne vrednosti. Usledio je mart, koji je bio hladniji za samo 0,1 ^OC, pa april hladniji za čak 1.7 ^OC od proseka i maj koji je po temperaturi bio potpuno isti višegodišnjoj srednjoj vrednosti za maj. Jun a posebno jul su bili topliji od proseka i to za 2.1 i čak 2.9 ^OC od proseka. Nakon jula 2012. godine kada je izmerena prosečna temperatura od 25,1^OC, jul 2021. godine sa prosečnom temperaturom od 24,5^OC je drugi najtopliji jul od 1948 godine, od kada imamo podatke o temepraturama u Somboru. I avgust i septembar su bili topliji i to za 0,8 ^OC i 1.3 ^OC. Usledio je oktobar koji je bio 0.6 ^OC hladniji od proseka.

Mesečna količina padavina je tokom januara i februara bila viša od proseka za 40 odnosno 8 mm. Usledili su mart, april, maj i jun sa malo nižim padavinama u odnosu na prosek i to za 7, 9, 7 i 4 mm. Usledio je jul sa 58 mm i avgust sa 13mm višim padavinama od proseka. Zatim je tokom septembra bilo čak 38 mm padavina niže od proseka i na kraju imamo oktobar sa 38mm padavina više od proseka.

Znači da je vegetacija krenula sa dosta povoljnim uslovima vlage u zemljištu, koja se polako trošila u aprilu, maju i junu mesecu. U junu se nedostatak vlage počeo značajno osetiti. Ječam je sa prinosima bio zato dobar, a pšenica je već počela da pati usled suše i prinosi su pali ispod očekivanih u kratkom roku pred žetvu. Jari usevi posejani na vreme i u dobroj kondiciji su uspeli da dobro podnesu visoke temperature u junu mesecu. Oni su sačekali kiše u julu u dobroj kondiciji, dok su kasniji rokovi setve značajnije počeli da zaostaju u porastu.

 Značajnija količina kiša u julu je spasila useve, pa su biljke dobro podnele veoma toplo vreme tokom jula i kasnije avgusta koji je imao dobru količinu padavina. Septembar je bio veoma suv i topao, pa se to odrazilo na setvu uljane repice za narednu sezonu. Valjalo bi napomenuti i veoma vlažan oktobar koji je pomerio setvu većeg dela pšenice u kraj oktobra. Koliko će se to odraziti na narednu godinu zavisiće od vremena tokom zimskih meseci.

Vegetacioni period 2021. godine je bio za 0,7^OC topliji od proseka i sa 51mm padavina više od proseka. Najvažnije je da je ekstremno topao jul bio praćen visokim padavinama, pa većina useva je manje više uspela normalno da završi vegetaciju. Lokalno gde nije palo ovoliko padavina i na kasnije posejanim njivama, podbačaj prinosa je bio katastrofalan. Prinosi na kasnije posejanim njivama, na kojima nije pala navedena količina padavina, čak ni uz povećane cene poljoprivrednih proizvoda nisu mogle da donesu finansijsku dobit velikom broju proizvođača.

  16. i 17. novembra 2021. godine biće održan virtuelni sajam SmAgTech Expo (Smart Agricultur Technology). Na sajmu će biti reči o upotrebi informacionih, pamtnih tehnologija u poljoprivredi. Ukoliko želite da prisustvujete prijavite sa na: SmAgTechExpo.viralerasmus.org

Pogledajte detalje na instagramu https://www.instagram.com/smagtech_expo 

     U organizaciji Privredne komore Srbije i Fondacije Ana i Vlade Divac, održaće se panel: Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo 9. novembra 2021. godine sa početkom u 11 časova.

   Na panelu će dr Goran Malidža izneti rezultate istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji.

   Moderator panela je: Dejan Jovanović, urednik portala Agromedia

 Uvodna obraćanja će održati: 

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (TBC)

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju, Privredna komora Srbije i

Ana Košel, direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac

Učestvovanje i diskusija učesnika panela- postavljanje pitanja uživo i online idu preko Zoom platforme. Prijava događaja se vrši na adresi https://bit.ly/3pY8riY 

Pitanja za sekciju diskusije možete poslati na email adresu intern1@divac.com , ili postaviti direktno u chat-u tokom trajanja prezentacije

   Nedavno je u Kaću proradio Magen Kać. U pitanju je preduzetnica, agencija za davanje saveta u poljoprivredi. 

   Primenom savremenih laboratorijskih metoda i izlascima na teren, vrši se savetovanje tokom proizvodnje i skladištenja koje omogućava smanjivanje troškova proizvodnje i smanjenje gubitaka prilikom skladištenja. Obavlja se utvrđivanje bolesti, štetočina i korova u biljnoj proizvodnji i daju smernice za njihovo suzbijanje. Saveti se daju u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kako bi se biljke zaštitile sa što manjim uticajem na životnu sredinu i ugrožavanje zdravlja ljudi.

   Informacije možete dobiti na telefon 066 - 51 36 878 ili na poljomagen@gmail.com 

  XVI savetovanje o zaštiti bilja Srbije biće održano u hotelu Palisad od 22-25. februara 2021. godine. Prijava i program Savetovanje mogu se naći na sajtu Društva https://plantprs.org.rs/rs.

    Predviđeno je strogo pridržavanje epidemioloških mera protiv CoVid-19 tokom održavanja savetovanja.

    Svi koji žele da obezbede potrebne količine feromona i klopki za 2021. godinu, potrebno je da pošalju potrebe do 5. februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili se jave na telefon 063326772 Dragan

    Mamci za koje postoji mogućnost nabavke su sledeći:

Rod                  Vrsta              narodno ime                           preporučeni model klopke

Tuta                  absoluta         paradajzov moljac                   feromon            RAG

Meligetes          aeneus            repičin sjajnik                         feromon            VARb3z+

Clysia               ambiguella      grožđani moljac                       feromon            RAG

Helicoverpa      armigera          pamukova sovica                    feromon             VARL+

Ceutorhynchus  assimilis          rilaš kupusne mahune             mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus quadridens       mali kupusov rilaš – pipa         mirisni mamak   KLP+

Ceutorhynchus napi                 veliki repičin rilaš - pipa           mirisni mamak   KLP+

Lithocolletis     blancardella      miner mramornih mina            feromon             RAG

Lobesia             botrana          grožđani moljac                      feromon              RAG

Mamestra         brassicae         kupusna sovica                      feromon              VARL+

Rhagoletis        cerasi, cingululata  muva višnje i trešnje        mirisni mamak     PALz

Sitotroga           cerealella        žitni moljac                           feromon              VARL+

Rhagoletis completa       NOVO       orahova muva                 mirisni mamak      PALz

Lithocolletis     corylifoliella       miner belih mina                   feromon               RAG

Cossus              cossus             drvotočac                             feromon               VARb3

Xyleborus         dispar PALX      voćni sipac - potkornjak         lepljiva klopka       PALX

Grapholita        funebrana         šljivin smotavac                    feromon               RAG

Halyomorpha      halys  NOVO   braon mramorasta stenica      komplet                Trécé

Pandemis          heparana         smotavac lisnih pupova           feromon              RAG

Epicometis       hirta                 rutava buba                           mirisni mamak     VARb3k

Plodia              interpunctella    bakrenasti moljac                   feromon              VAR

Anagasta          kuehniella        brašneni moljac                      feromon              VARL

Anarsia             lineatella         breskvin moljac                      feromon              RAG

Plutella             maculipennis NOVO       kupusni moljac         feromon               RAG

Hoplocampa     minuta, flava     šljivine ose                           lepljiva ploča        PALf

Grapholita        molesta            breskvin smotavac                 feromon              RAG

Synanthedon     myopaeformis  jabukov staklokrilac               feromon               RAG

Ostrinia            nubilalis           kukurzni plamenac                mirisni mamak      VARL+

Agriotes           obscurus/ lineatus skočibube (žičari)              feromon               Yf

Cameraria         ohridella          miner kestena                       feromon               VARL+

Phthorimaea     operculella       krompirov moljac                   feromon               RAG

Adoxophyes     orana               smotavac pokožice ploda         feromon              RAG

Cydalima          perspectalis     šimširov moljac                      feromon               VARL

Archips            podana            mrki smotavac                        feromon               RAG

Cydia               pomonella       jabučni smotavac                    feromon               RAG

Bothinoderes    punctiventris   repina pipa                             feromon                TAL

Zeuzera            pyrina             granotočac                             feromon               VARb3

Cydia                pyrivora          kruškin smotavac                   feromon                RAG

Delia                radicum  NOVO kupusna muva                       mirisni mamak      KLP+

Agriotes           rufipalpis NOVO skočibuba (žičar)                   feromon                Yf

Leucoptera       scitella             miner okruglih mina                feromon                RAG

Agriotes           sputator   NOVO      skočibuba                        feromon                Yf

Synatedon        tipuliformis NOVO      staklokrilac                   feromon                RAG i VARs+

Agriotes           ustulatus    NOVO       skočibuba (žičar)    feromonski i mirisni mamak  VARb3

Synantedon       vespiformis      staklokrilac                           feromon                RAG i VARs+

Diabrotica        virgifera            kukuruzna zlatica                  feromon                 PAL

    Više o feromonima pročitajte ovde.

     Usklična sovica bila je brojna. U Somboru je brojnost bila skoro četiri puta veća od prosečne brojnosti, a u Čelarevu 15% veća od prosečne brojnosti. Leptiri su bili prisutni u dve generacije, sa tim da su  u Somboru zabeležena i dva pojedinačna leptira treće generacije 14. i 16. septembra.

   Prva generacija bila je pristuna od 19. aprila do 24. juna. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 14. maja – 6 leptira za noć, a  u Somboru 29. maja – 24 leptira za noć. U Somboru je osim njega zabeležen još jedan vrh u letu i to 16. maja – 17 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 349 leptira prve generacije u Somboru i 60 u Čelarevu.

   Druga generacija bila je prisutna od 02. jula do 31. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu zabeležen je 21. jula – 10, i pik 14. avgusta – 7 leptira za noć. U Somboru je raspored najvećeg broja leptira bio obrnut, prvo je zabeležen pik u letu 17. avgusta – 27 leptira za noć, a tek potom maksimum leta 06. avgusta – 62 leptira za noć. Ukupno je zabeleženo 517 leptira druge generacije  u Somboru i 114 leptira u Čelarevu.

   Gusenice usklične sovice su krajem maja pravile štete i morale da se suzbijaju u kasnije rasađivanim paprikama. Gusenice druge generacije su morale da se suzbijaju u usevima krompira i mrkve.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 1,5, a u Čelarevu 1,9. Na osnovu koeficijenta saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno štete od gusenica prve generacije na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

   Zabeležene su tri generacije 2020. godine. U Čelarevu je prva bila prisutna od 20. aprila do 16. juna, a u Somboru veoma kratko od 15. maja do 06. juna. U Somboru je zabeležen i jedan primerak 16. juna. Maksimumi leta zabeleženi su u Somboru 18. maja 5 primaraka za noć, a u Čelarevu 06. juna 8 primeraka za noć. Zabeleženo je 29 leptira u Somboru i 49 leptira u Čelarevu. To je za Sombor na nivou proseka za poslednjih 11 godina, a u Čelarevu dva i po puta više od proseka.

   Druga generacija bila je pristuna od 26. juna do 23. avgusta. Maksimum leta u Čelarevu je zabeležen 24. jula – 35 primeraka za noć, a u Somboru je zabeležen 06. avgusta 11 primeraka. Ukupno je zabeleženo 167 primeraka u Čelarevu i 97 u Somboru. U Čelarevu je to skoro dvostruko više u odnosu na prosečne vrednosti, a u Somboru na nivou 11 godišnjeg proseka.

   Treća generacija leptira bila je pristuna od 28. avgusta do 7. oktobra. U Čelarevu su hvatani pojedinačni primerci, njih 13, a u Somboru su leptri bili brojniji, pa je zabeleženo i 4 primerka za noć 23. septembra. Ukupno njih 30. U Čelarevu je zabeleženo dva puta manje leptira u odnosu na prosek, a u Somboru je brojnost bila na nivou višegodišnjeg proseka.

   Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 4,4, au Čelarevu 3,7. Na osnovu koeficijenta se saopštava pozitivna dugoročna prognoza za ozimu sovicu. Obzirom na brojnost mogu se očekivati lokalno manje štete od gusenica ozime sovice na kasnije posejanim kukuruzima, te na bostanu, paprici, kupusu i paradajzu koji se proizvode iz rasade, a sade se krajem maja  i početkom juna. Kratkoročna prognoza i signali za optimalno vreme suzbijanja biće saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Za nema je još jedna vegetacija. Sa stanovišta meteoroloških prilika, još jedna godina sa većim brojem ekstremnih, neuobičajenih pojava. Da bi to prikazali, podatke za Sombor iz 2020. godine uporedili smo sa podacima od 1948. do 2019. godine.

Prva četiri meseca: januar, februar, mart i april bili su topliji od proseka. Posebno se tu istakao februar koji je bio čak za 5.3^OC topliji od proseka. Samo je februar 2016. godine bio topliji od februara ove godine! Nakon toga je usledio maj koji je za 0,4^OC bio hladniji od prosečnih vrednosti. Ovakav mesečni podatak ne pokazuje dovoljno jasnu sliku temperature u maju. Međutim ako se prisetimo ovog maja, setićemo se da smo morali paliti grejanje po kućama sve do kraja maja. To je zato jer je poslednja dekada u maju bila za 2,5^OC hladnija od prosečnih vrednosti za maj!

Za jun možemo reći da je bio oko prosečnih temperaturnih vrednosti, jer bio toliji za svega 0,5^OC od proseka. Jul, avgust i septembar su bili značajno topliji od proseka: jul za 1.3 ^OC, avgust za 2.9 ^OC a septembar za 2.7 ^OC, a to se jasno vidi i na grafikonu u prilogu.

Period april – avgust je bio topliji za 1,2^OC od prosečnih vrednosti.

Što se tiče padavina, januar je počeo sa 17mm padavina niže od prosečnih vrednosti. Zatim su usledili februar i mart sa +8 odnosno +5 mm više od proseka. Na osnovu ovog za period januar mart se može zaključiti da su vrednosti vlage bile uobičajene. Usledio je april sa 35mm padavina niže od proseka a onda i maj sa 26mm padavina niže od proseka. Tokom juna visina padavina je bila 114 mm odnosno 37mm padavina više od proseka. To nije u potpunosti nadoknadilo manjak vlage, ali biljke su bile u dobroj kondiciji. U julu je visina padavina bila 61mm odnosno samo 6 mm niže od proseka pa se dobra kondicija biljaka nastavila. Avgust je imao visinu padavina od 82 mm što je za 28mm više od prosečnih vrednosti. Biljke su se držale dobro sve do kraja avgusta kada je tri – četiri dana temperatura prešla 34^OC i prekinula normalno otpuštanje vlage iz zrna kukuruza i soje.

Period april – avgust je imao 2,7mm niže padavine od prosečnih vrednosti.

Ako se u obzir uzme da je isti period bio topliji za 1,2^OC i da je raspored padavina bio neujednačen, 2020. godina može se oceniti kao blago nepovoljna za razvoj gajenih biljaka.

     Svi poljoprivredni proizvođači u Srbiji koji žele da prodaju svoje proizvode, mogu da koriste elektronski servis

https://pijaca.minpolj.gov.rs/

    U Somboru postoji elektronska zelena pijaca na Facebooku kao grupa Somborska zelena pijaca  pomoću koje možete naručiti povrće, cveće, orahe i ono Vam stiće kući u roku od apr dana.

Za rad u toku policijskog časa potrebno je podneti zahtev Upravi za zaštitu bilja 48 sati pre izvođenja operacije. Zahtev se podnosi elektronski na adresi https://agromere.registar-uzb.rs/ . 

Telefoni za dodatne informacije su podeljeni po okruzima:

Окрузи: Јужнобачки, Средњебанатски, Јужнобанатски, Севернобанатски, Севернобачки, Западнобачки и Сремски – контакт телефон 064/88-18-449

Окрузи: Град Београд, Подунавски, Браничевски, Зајечарски, Борски, Поморавски, Нишавски, Јабланички, Пчињски, Топлички и Пиротски – контакт телефон 064/88-18-486

Окрузи: Мачвански, Моравички , Kолубарски, Златиборски, Шумадијски, Расински и Рашки – контакт телефон 064/88–18–412.

     Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2020. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2020. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2019. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 120 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Obim knjige je 373 strane, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 300) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Leptiri ispilon sovice bili su tokom 2019. godine značajno manje brojni u odnosu na prosečnu brojnost. U Čelarevu je zabeleženo 23 primerka u periodu od 21. maja do 28. septembra. U Somboru je zabeleženo 10 leptira u periodu od 24. juna do 20. septembra. Za noć je hvatan jedan do tri leptira i maksimum leta se ne uočava.

Na gejenim biljkama nisu zabeležene ekonomski značajne štete i nije bilo potrebe za suzbijanjem ipsilon sovice. Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer je u pitanju selica, pa se povećane brojnosti pojavljuju iznenada. Kratkoročna prognoza i signali za suzbijanje će biti saopštavani na Agroupozoren!u.

Leptiri usklične sovice tokom 2019. godin bili su prisutni u tri generacije.

Najpre su zabeležena dva pojedinačna primerka u Somboru 15. i 21. aprila, a redovan let je trajao od 25. aprila do 12. juna. Kada to uporedimo sa ranijim godinama, zaključuje se da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksimum leta je zabeležen 23. maja u Čelarevu (6 leptira za noć) i u Somboru 28. maja (19 leptira za noć). Ukupno je zabeleženo 58 leptira u Čelarevu i 175 u Somboru. To je skoro dvostruko veća brojnost od prosečnih vrednosti za prvu generaciju!

Druga generacija leptira je trajala od 6. jula do 19. avgusta u Čelarevu i 27. avgusta u Somboru. Znači da je let počeo malo ranije nego što je to uobičajeno. Maksmimum leta u Somboru je jasan i zabeležen je 24. jula – 13 leptira za noć. U Čelarevu je tokom tri noći zabeleženo po sedam leptira: 23. i 31. jula i 5. avgusta. Kao maksimum leta smatramo 31. jul, jer je tada u par okolnih dana zabeležen najveći broj leptira. Ukupno je zabeleženo 174 leptira u Somboru i 94 leptira u Čelarevu. Što je malo više od višegodišnjeg proseka.

Tokom leta treće generacije hvatalo se po jedan do tri primerka za noć. Let je trajao od 28. avgusta do 26. septembra. Zabeleženo je 14 leptira u Somboru i 11 u Čelarevu.

Gusenice usklične sovice nisu pravile ekonomski značajne štete tokom 2019. godine.

Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,1 a za Čelarevo 1,8. Saopštava se pozitivna prognoza. Obzirom na brojnost koja je ušla u prezimljavanje, ekonomski značajne štete mogu se očekivati lokalno na na kasno posejanim kukuruzima, u rasadnicima, kao i na paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se kasnije rasađuju na otvorenom polju.

Zabeležene su tri generacije leptira na svetlosnim klopkama. Brojnost je bila dva do tri puta manja od prosečne. U usevima kasnije posejanih kukuruza, su se lokalno javljale pojedinačne gusenice, ali nije bilo potrebe za suzbijanjem prve generacije. U usevima mrkve, krompira u uljane repice nije bilo potrebe za suzbijanjem gusenica druge generacije.

Tokom 2019. godine najpre su zabeležena dva pojedinačna leptira 25. i 26. aprila u Čelarevu. Redovniji ulov je trajao od 8. maja do 7. juna. U Somboru je zabeleženo osam, a u Čelarevu devet leptira prve genracije. Hvatan je jedan do dva primerka za noć, pa se maksimum leta ne uočava.

Druga generacija je bila prisutna od 4. jula do 16. avgusta. Zabeleženo je 50 leptira u Somboru i 31 u Čelarevu. Maksimum leta je registrovan samo u Somboru 29. jula (6 leptira za noć). U Čelarevu su hvatani po jedan do tri leptira za noć.

Treća generacija leptira hvatana je od 23. avgusta do 6. oktobra. Hvatani su po jedan do tri leptira za noć, u Somboru 25 ukupno, a u Čelarevu 29.

Početak leta leptira prve generacije registrovan je kasnije od uobičajenog, zbog maja koji je bio 1,7^OC hladniji od proseka, ali i zbog niske brojnosti. Početak leta druge generacije je bio u uobičajeno vreme, a početak leta treće generacije malo ranije nego što je to uobičajeno.

Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 9,4 a u Čelarevu 6,7. Pošto je koeficijent veći od 1, saopštava se pozitivna prognoza. To znači da će broj leptira prve generacije 2020. godine biti veći nego broj leptira tokom 2019. godine. Obzirom na relativno malu brojnost tokom 2019. godine, štete se mogu očekivati lokalno u područjima gde je vrsta pravila štete ranijih godina i to u slučaju da nicanje i prijem ugroženih gajenih biljaka bude spor usled nižih temepratura u maju i junu.

            Vremenske prilike tokom svake pojedinačne godine su priča za sebe. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini u najvećoj meri odvija se na otvorenom polju, bez navodnjavanja i zato jako zavisi od vremenskih uslova.  Brzo prilagođavanje proizvođača postojećim uslovima neophodno je da bi proizvodnja bila uspešna. Podaci za 2019. godinu u Somboru upoređeni su sa podacima za period od 1955. do 2018. godine.

            Na grafikonu temperatura i padavina vidi se da je godina počela kao sušna. Od januara do juna, tokom svih meseci je visina padavina bila niža od proseka. Tokom prvih pet meseci palo je 82 litre kiše po kvadratnom metru manje nego što je to uobičajeno! U istom periodu temperature tokom svih meseci su bile više u odnosu na prosek i to od 0,8^OC u januaru do čak 3,9^OC u martu. Nije čudno što je ovo posle marta 2018. godine, natopliji mart od kada imamo podatke.

            Nastavak godine je doneo topliji april (za 2,2^OC) a zatim maj koji je bio hladniji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Da se potsetimo, bio je ovo maj tokom kog je grejanje kuća radilo punom parom. Svi naredni meseci su bili topliji od proseka: jul za 0,8^OC, jun za 1,8 ^OC, avgust za čak 2.8 ^OC i septembar za 1.9^OC. Sve navedene temperature praćene su padavinama manjim od proseka osim u junu, tokom koga je palo čak 56 mm padavina više od proseka i u septembru tokom kog je palo 10mm padavina više od proseka.

            Poslednjih godina su povećane temperature bile praćene povećanom visinom padavina. Ove godine od januara do sepembra palo je 26mm padavina niže od proseka. Pri tome temperauta je bila viša za 1,8^OC ! Tako da bi se moglo reći da su biljke bile u stalnom stresu.

          Najveći uticaj vreme u ovoj vegetaciji je imalo na strnine i uljanu repicu, koje su jako patile od nedostatka vlage tokom zime. Pšenice u martu su izgledale kao što prosečnih godina izgledaju u decembru! Bokorenje kasnije posejanih strnina je skoro potpuno izostalo. Obzirom da se sada gaje sorte koje da bi dale visok prinos traže dobro bokorenje, očekivanje da će prinosi biti umanjeni se i ostvarilo. Hektolitri zrna su bili uglavnom loši, pa je na mnogim njivama pšenica izgledala kao urodica a uljana repica kao mak. Soja i kukuruz su se dugo dobro držali, ali je nedostatak vlage uslovio da zrna prinudno sazre, pa su prinosi u proseku na kraju ipak bili značajno umanjeni. Lokalno dobre prinose donela su područja koja su imala sreću da dobiju jedan ili dva pljuska više, jer je to značilo da su dobili 50 do 80 mm padavina više od okoline.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agroprotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2019. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 950 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2019. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2018. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 40 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 40tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 90 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. U knjigu nisu uneti podaci za oko 150 registrovanih preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

   Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled aktivnih materija herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. Kod nas uputstva za upotrebu pesticida na sebi ne nose oznaku mehanizma delovanja pa je ovo korisna informacija za sve korisnike pesticida. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema naučnim istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

   Knjiga je posvećena dr Marku Injcu, doajenu zaštite bilja.

    Obim knjige je 380 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara + troškovi slanja (oko 250) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

U organizaciji Vojvođanskog društva povrtara, SANU i Kongresnog centra Master Novosadskog sajma, 09. februara 2019 godine održaće se XX Naučno - stručni skup Savremena proizvodnja povrća u Kongresnom centru Novosadskog sajma sa sledećim programom:

9.00 Prijava učesnika

9.30 Svečano otvaranje i predavanje Vuk Radojević i Mladen Petković: Mere agrarne politike Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u 2019. godini

10.30 Branislav Vlahović: Spoljnotrgovinska rezmena povrća Republike Srbije

11.00 Žarko Ilin: Proizvodnja, berba, čuvanje i prerada povrća

11.30 pauza

12.00 Ivana Vico i Nataša Duduk: Gljive prouzrokovači propadanja povrća posle berbe i mere zaštite

12.30 Milena Marčić: Rezultati praćenja i mogućnosti predviđanja pojave najvažnijih štetnih organizama u povrtarstvu

13.00 Tatjana Veselinović i Milena Marčić: Štetočine u proizvodnji kupusnjača i model zaštite

13.30 Žarko Ilin i Slobodan Vlajić: Kontrola bakterioza na ekonomski značajnim vrstama povrća

14.00 Diskusija

Istog dana u holu na I spratu Master centra Novosadskog sajma biće održano predstavljanje firmi koje nude semena, đubriva, pesticide i usluge vezane za povrtarsku proizvodnju u periodu od 8.00 do 15.00.

Ulaz je slobodan

            Pojava leptira usklične sovice značajno se razlikovala od prosečnih vrednosti. Leptiri su bili prisutni u tri generacije.

            Let leptira prve generacije se može podeliti u dva dela. U prvom delu leptiri na svetlosnoj klopci, bili su prisustni skoro svakodnevno od 27. aprila do 28. maja. Nakon toga su do 26. juna hvatani pojedinačni primerci. U Somboru je maksimum leta zabeležen 11. maja (12 leptira) što je najranije zabeležen maksimum do sada, od kada se vrši praćenje vrste u Somboru (od 1980. godine). U Čelarevu je maksimum leta zabeležen 22. maja (pet leptira za noć) ali je zabeležen i pik u letu 9. maja  sa četiri leptira za noć. Taj pik u letu je najranije zabeležen pik do sada. U Somboru je zabeleženo 118 leptira prve generacije što je 25% više od proseka, a u Čelarevu je zabeležen 61 leptir, što je 60% više od proseka.

            Leptiri druge generacije su bili prisutni skoro svakodnevno od 02. jula do 08. avgusta. Nakon toga su pojedinačni leptiri bili prisutni do 19. avgusta. Maksimum leta u Somboru je zabeležen 18. jula (14 primeraka), a u Čelarevu 19. jula (30 primeraka). U Somboru je maksimum leta zabeležen ranije samo 2017. godine, a u Čelarevu je to najraniji maksimum leta do sada. Ukupno je zabeleženo 211 leptira druge generacije u Somboru i 235 leptira u Čelarevu. Za Sombor je to skoro dvostuko više od proseka, a u Čelarevu je to više nego dvostruko više od proseka!

            Pojava treće generacije usklične sovice poslednjih nekoliko godina postaje redovna pojava. Tokom 2018. godine, leptiri treće generacije su bili pristuni od 23. avgusta do 22. septembra. Za noć je hvatano skoro svakodnevno jedan do tri leptira i u Somboru i u Čelarevu. Ukupno je zabeleženo po 38 leptira. Ovo je velika razlika u odnosu na ranije kada su u ovom periodu beleženi samo pojedinačni usamljeni leptiri.

            Ako se dinamika leta leptira 2018. godine uporedi sa prosečnim dinamikama, može se zaključiti da je brojnost prve generacije, nakon pojave prvih leptira veoma brzo porasla, a najveća brojnost zabeležena je čak 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno! Najveći broj leptira je bio grupisan u mnogo kraćem periodu nego što je to uobičajeno, a onda su nakon toga registrovani samo pojedinačni leptiri. I brojnost leptira druge generacije je nakon pojave prvih leptira brzo porasla, pa su i tu najveće brojnosti zabeležene 15 do 20 dana ranije nego što je to uobičajeno. Ovakva ranija pojava je najverovatnije u vezi sa činjenicom da je april bio za 5,1^OC a maj za 3,7^OC topliji od prosečnih vrednosti temperatura.

            I pored toga što je brojnost leptira u Somboru bila za 1,6 puta viša, a u Čelarevu za 26% viša od proseka, značajnijih šteta od gusenica na terenu nije bilo. Znači da su za ekonomski značajne štete potrebne još veće brojnosti leptira na svetlosnim klopkama.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u za Sombor je 1,8 a za Čelarevo 3,8. Pošto su koeficijenti veći od 1, saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. To znači da se predviđa povećanje brojnosti leptira prve generacije u 2019. godini. U prezimljavanje je ušla povećana brojnost gusenica. No i kada je bila veća brojnost ove vrste, gusenice prve generacije nisu pravile značajnije štete.  Stoga nema potrebe da se preduzimaju mere zaštite protiv gusenica usklične sovice na kasno posejanim kukuruzima, te u paprici, bostanu, paradajzu i kupusu, koji se proizvode iz rasade na otvorenom polju.

            Ozima sovica je tokom 2018. godine bila prisutna u tri generacije. Leptiri prve generacije su bili prisutni od 01. maja do 01. juna. Leptiri su hvatani sa kraćim pauzama u letu, najčešće po jedan do dva primerka za noć. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 11. maja, kada je zabeleženo pet leptira za noć. Nakon ovog perioda zabeležena su još dva leptira 13. juna i jedan 19. juna u Čelarevu. Tokom leta prve generacije je zabeleženo 37 leptira u Somboru i 23 u Čelarevu. To je oko 20% veća brojnost u odnosu na predhodni desetogodišnji period.

            Druga generacija je bila prisutna od 03. jula do 20. avgusta. Hvatano je po jedan do tri primerka za noć, sa kraćim i dužim pauzama u letu, pa se maksimum leta ne može uočiti. U Somboru je zabeleženo 18, a u Čelarevu 28 leptira.

            Treća generacija je bila prisutna od 26. avgusta do 19. oktobra. Za noć je hvatano uvek po jedan do dva primerka, a let je na oba lokaliteta imao kraće i duže pauze u letu. U Somboru je zabeleženo 13 a u Čelarevu 20 leptira treće generacije.

            Pojava leptira prve generacije je bila u uobičajeno vreme. Međutim brojnost je porasla brže nego što je to uobičajeno. Druga generacija je počela sa letom pet do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno. Brojnost druge generacije je bila veoma mala, pa se dinamika leta u Somboru gotovo ne uočava. U Čelarevu leptiri su bili brojniji, a najveća brojnost je zabeležena približno u uobičajeno vreme. Treća generacija je bila prisutna u uobičajeno vreme i bila je malobrojnija u odnosu na sada već uobičajenu brojnost leptira u ovom periodu godine.

            Tokom 2018. godine, nisu registrovane ekonomski značajne štete od gusenica ozime sovice u ratarstvu i povrtarstvu.

            Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru je manji od 1, a u Čelarevu veći od 1. Na osnovu koeficijenta generacije u Somboru i okolini očekuje se smanjenje brojnosti leptira prve generacije 2019. godine, a u okolini Čelareva povećanje brojnosti. Brojnost leptira u Somboru je četvorostruko manja u odnosu na prosečnu, a u Čelarevu dvostruko manja u odnosu na prosečnu. Zato smatramo da nije potrebno preduzimati mere zaštite kasno posejanih kukuruza, kao ni rasade paprike, paradajza, bostana i kupusa na kojima se gusenice prve generacije ozime sovice razvijaju.

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1^OC; maj za čak 3,7^OC, jun za 1,9^OC, jul za 1,2^OC, avgust za čak 3,6^OC i septembar za čak 2,2 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9^OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5^OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6^OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

            Tokom 2017. godine, usklična sovica je bila prisutna u tri generacije, što nije uobičajeno. Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 15. aprila do 20 juna. Od 15. aprila do 1. maja su leptiri bili pojedinačni, a onda sledi svakodnevan ulov uz porast brojnosti da bi maksimum leta bio registrovan 18. maja - 15 leptira. Ukupno je zabeleženo 198 leptira prve generacije. U Čelarevu let leptira počeo je 1. maja i odmah je ulov bio svakodnevan. Brojnost je počela da raste, ali je onda, u vreme kada je u Somboru porasla na maksimum, stagnirala 20tak dana. Zabeležena su dva pika 12. i 22. maja sa 5 leptira za noć i maksimum leta 30. maja sa 7 leptira za noć. Leptiri prve generacije su prestali sa letom 11. juna. Zabeleženo je 73 leptira prve generacije.

            Druge generacija u Somboru je počela sa letom 01. jula, a u Čelarevu 03. jula. Od 11. jula je na oba mesta počeo svakodnevni ulov. U Somboru je brojnost brzo porasla i dostigla svoj maksimum 17. jula - 16. leptira za noć. U Čelarevu je brojnost rasla malo sporije, pik u letu je zabeležen 21. jula - 9 leptira za noć, a maksimum leta 11. avgusta 10 leptira za noć. Na oba lokaliteta je došlo do malog smanjenja brojnosti prvih dana avgusta. Druga generacija je prestala da leti 18. avgusta u Somboru i 20. avgusta u Čelarevu. Zabeleženo je 169 leptira druge generacije u Somboru i 160 leptira u Čelarevu.

            Treća generacija je bila prisutna sa svega 4 pojedinačna primerka u Somboru u periodu od 31. avgusta do 19. septembra. U Čelarevu je od 30. avgusta do 19. septembra zabeleženo devet pojedinačnih primeraka treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Somboru tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po nekoliko osobina: početak leta prve generacije je bio raniji nego što je to uobičajeno; porast brojnosti leptira druge generacije je bio veoma brz, pa je maksimum leta zabeležen 15tak dana ranije nego što je to uobičajeno; po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira treće generacije.

            Dinamika leta leptira u Čelarevu tokom 2017. godine se od prosečne razlikovala po padu brojnosti početkom avgusta i po pojavi leptira teće generacije.

            Koeficijent generacije po Meszáros-u u Somboru je 0,87, što znači da se saopštava negativna dugoročna prognoza. Ipak, obzirom na najveću brojnost leptira usklične sovice od 2000. godine, moguće su štete od gusenica u proleće 2018. godine od ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. U Čelarevu je koeficijent generacije 2,31. Za ovaj region se saopštava pozitivna dugoročna prognoza. Ovde je zabeležena skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosečnu! To je najveća brojnost usklične sovice od 2008. godine od kada se prati na ovom lokalitetu. Stoga i ovde postoji realna opasnost od gusenica ove vrste!

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupozoren!u.

            Let leptira je počeo 01. maja u Čelarevu i 17. maja u Somboru. Tokom leta leptira prve generacije je hvatan 1 do 3 primerka za noć. U Čelarevu je let prestao 24. maja, a u Somboru 02. juna. U Čelarevu je zabeleženo ukupno 10 leptira a u Somboru 16 i na oba mesta je to manje u odnosu na prosečnu brojnost.

            Druga generacije je počela da leti 02. jula u Čelarevu i 03. jula u Somboru. U Čelarevu je brojnost brže rasla pa je maksimum leta zabeležen već 11. jula - 19 leptira za noć, a u Somboru 20. jula - 8 leptira za noć. U Čelarevu je velika brojnost trajala duže i zabeležen je još jedan pik u letu 03. avgusta - 10 leptira za noć. Leptiri druge generacije su bili prisutni do 14. avgusta u Somboru i to 17. avgusta u Čelarevu. Tokom leta leptira druge generacije u Čelarevu je zabeleženo 153 leptira, a u Somboru 81 leptir. U Čelarevu je to veća brojnost od proseka, a u Somboru manja od proseka.

            Treća generacije je počela da leti prvo u Čelarevu, 26. avgusta, a zatim u Somboru 31. avgusta. Leptiri su bili prisutni do 11. oktobra u Somboru i 15. oktobra u Čelarevu. Maksimumi leta su zabeležni u Čelarevu 07. septembra - 9 leptira za noć, a u Somboru 19. septembra - 12 leptira za noć. Zabeleženo je 90 primeraka treće generacije u Čelarevu i 74 u Somboru. Brojnost treće generacije je mnogostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek.

            Tokom cele 2017. godine je zabeleženo ukupno 253 leptira u Čelarevu i 171 u Somboru. Za Čelarevo je to skoro dvostruko veća brojnost u odnosu na prosek, a u Somboru je to oko 75% prosečne brojnosti.

            Dinamika leta se značajno razlikuje od prosečne. Prva generacija je počela da leti znatno kasnije i prestala je da leti znatno ranije u odnosu na višegodišnji prosek. Druga generacija je počela da leti u uobičajeno vreme. Na oba lokaliteta je brojnost brzo porasla iznad prosečne. U Somboru je nadprosečna brojnost trajala relativno kratko, a u Čelarevu, je trajala više od 35 dana! Treća generacija se javila u vreme koje postaje uobičajeno kod ove vrste. Ipak treća generacija je bila mnogobrojna sa jasnim maksimumom leta, koji je u Somboru bio nedelju dana ranije nego što je to uobičajeno, a u Čelarevu nedelju dana kasnije nego što je to uobičajeno.

            Koeficijent generacije po Meszarosu je veći od 1 (u Somboru 9,7, a u Čelarevu 24,3) pa se očekuje porast brojnosti prve generacije ozime sovice tokom 2018. godine. Obzirom na  brojnost krajem 2017. godine, lokalno su moguće štete od gusenica ove vrste na kasno posejanom kukuruzu, te na proizvodnji paprike, paradajza, kupusa iz rasade. 

            Kratkoročna prognoza i signali za tretiranje na osnovu leta leptira će biti saopšteni na Agroupoyoren!u.

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9^OC, jun za 2,6^OC, jul za 1,5^OC, avgust za čak 4,4^OC i septembar za 0,8 ^OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7^OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3^OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1^OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 ^OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 ^OC na 22.7^OC ili za 3,4 ^OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7^OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

 Podgrizajuće sovice  su ndavno imale maksimum leta leptira. Preporuka je da se u periodu od 09. do 12. avgusta u reonima gde su podgrizajuće sovice pravile štete u usevima krompira i mrkve uradi njihovo suzbijanje. Odabir insekticida treba uraditi prema vremenu vađenja useva: Pyrinex 1,5 L/ha ili Saturn 1,5 L/ha je 30 dana karenca, a Decis 0,5 L/ha, Lamdex 0,2 L/ha, Karate zeon 0,3 L/ha, Fastak 1,5 dL/ha, Bifenikus 0,2 L/ha oko 7 dana.

     Podgrizajuće sovice pregrizaju biljku u površinskom sloju zemlje gde koren prelazi u stablo. Tokom proleća prave štete na okopavinama i povrću koje se proizvodi iz rasade. Krajem leta štete prave na krompiru, mrkvi u rasadnicima i na tek posejanoj uljanoj repici. Tokom leta prve generacije ozime sovice brojnost je bila mala. Dvostruko je bila manja brojnost u odnosu na višegodišnju brojnost u Čelarevu i petostruko manja brojnost od proseka u Somboru. Očekuje se ralativno mala brojnost leptira druge generacije. Međutim kod usklične sovica (Agrotis exclamationis) brojnost leptira prve generacije je bila dvostruko veća u odnosu na prosek. Maksimum leta prve generacije je zebeležen u Somboru 18. maja što je ranije u odnosu na višegodišni prosek i 30. maja u Čelarevu. Osim makismuma leta, u Čelarevu su zabeležena i dva pika u letu 12. i 22. maja. Očekuje se visoka brojnost leptira druge generacije! Moguće su značajne štete od druge generacije na krompiru, mrkvi i uljanoj repici, pa će trebati vršiti zaštitu. Signali za optimalno vreme suzbijanja će biti saopšteni na osnovu leta leptira. Preproučuje se zaštita semena uljane repice insekticidima Force 20CS ili Bifenikus.

     Na mrkvama koje su posejane do 10 aprila su uočeni simptomi crne i mrke pegavosti. Pepelnica za sada nije uočena. Preporuka je da se počne sa zaštitom. Od sredstava se preporučuju: Odeon 1,8 kg/ha ili Ortiva opti 2 L/ha. Mrkve koje će se vaditi u roku kraćem od 20 dana zaštititi sa Bacillomix specijal 3 L/ha. 

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

Tokom najvećeg broja godina brojnija je od vrste A. exclamationis, ali je 2016. godine bilo obrnuto. U Somboru je zabeleženo ukupno 65 leptira, dok je prosek 304. U Čelarevu je zabeleženo 107 leptira, a prosek je 134. Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici.

Prva generacija je letala od 04. maja do 07. juna u Čelarevu i od 12. maja do 05. juna u Somboru. Zabeleženo je 26 leptira u Čelarevu i 18 leptira u Somboru. U Somboru se ne uočava maksimum leta, a leptiri su bili najbrojniji od 27. do 31 maja. U Čelarevu je maksimum leta prve generacije zabeležen 19. maja - osam leptira za noć.

Druga generacija je bila prisutna u Čelarevu od 05. jula do 19. avgusta i od 07. jula do 09. avgusta u Somboru. U Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 20. jula - sedam leptira. Brojnost letpira je bila manja u odnosu na prosek, posebno u Somboru gde je prosečna brojnost 205, a 2016. godine je zabeleženo svega 38 leptira a to je ujeno i najmanja brojnost druge generacije od kada se vrši njeno praćenje.

Treća generacija u Čelarevu je bila prisutna od 01. septembra do 14 oktobra, a u Somboru od 13. septembra do 12. oktobra. Hvatano je po jedan do dva leptira za noć i maksimum leta nije uočljiv.

Koeficijent generacije po Mészáros-u iznosi 2,6 za Sombor i 3 za Čelarevo. Saopštava se pozitivna prognoza za 2017. godinu. Obzirom na brojnost, ova vrsta neće moći da pravi samostalne štete. Obzirom da se gusenice A. segetum i A. exclamationis uvek javljaju zajedno, a vrsta A. exclamationis ima značajnu brojnost, njenim suzbijanjem će se vršiti kontrola i vrste A. segetum.

     Usklična sovica - je tokom 2016. godine bila brojnija u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeležen 296, a u Čelarevu 131 leptir. Proseci su 220 i 111 leptira. Štete je vrsta pravila lokalno na krompiru, kukuruzu i mrkvi, pa je u ovim usevima i suzbijana.

      Prisutne su bile tri generacije, stim da je tokom leta treće generacije uhvaćeno svega par leptira. Prva generacija je u Somboru bila prisutna od 01. maja do 24 juna a u Čelarevu od 07. maja do 3. juna. Jedan pojedinačan leptir je zabeležen u Somboru 13. aprila. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 27. maja - 7 primeraka. U Somboru je zabeleženo 77 leptira prve generacije a u Čelarevu 25, što izosi oko 80% prosečne brojnosti. Dinamika leta je bila slična prosečnoj.

Druga geneacija je bila prisutna od 03. jula do 28. avgusta u Somboru i od 05. jula do 22. avgusta u Čelarevu. Maksimum leta na oba mesta je zabeležen 28. jula. U Somboru je pri maksimumu zabeleženo 11 a u Čelarevu 10 leptira. Zabeleženo je ukupno 210 leptira u Somboru i 100 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Let leptira druge generacije je počeo 10 do 14 dana ranije nego što je to uobičajeno.

   Treća generacije je bila prisutna od 30. avgusta u Čelarevu i 31. avgusta u Somboru, pa do 09. septembra u Čelarevu i 19. septembra u Somboru. Zabeleženo je 9 leptira u Somboru i 6 u Čelarevu.

     Koeficijent generacije po Mészáros-u za Sombor iznosi 2,9 a za Čelarevo 4,2. Na osnovu njega saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Obzirom na brojnost koja ulazi u prezimljavanje, mogu se očekivati ekonomski značajne štete na kasno posejanim kukuruzima, na lubenicama, kupusnjačama, paradajzu i paprici koji se na otvorenom polju seju ili rasađuju u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna.

   Brojnost Agrotis ipsilon - ipsilon sovica tokom 2015. godine je bila dvostuko manja od prosečne brojnosti i u Somboru i u Čelarevu. Na oba mesta je zabeleženo po 19 leptira, a proseci su 39. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene.

   U Čelarevu je prvi leptir zabeležen 12. aprila, zatim je 17 leptira zabeleženo od 29. maja do 07. septembra i još jedan leptir je zabeležen 01. oktobra. U Somboru su leptiri bili prisutni od 04. juna do 06. septembra. Tokom navedenih perioda, između uhvaćenih leptira su zabeležene manje i veće pauze u letu. Uvek su hvatani po jedan do dva primerka za noć.

  Prognoza za 2017. godinu se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

     Brojnost leptira druge generacije je već dugo visoka. Na mestima gde su ranijih godina podgrizajuće sovice pravile štete preporučuje se još jedna upotreba insekticida u krompiru, mrkvi koji se neće vaditi još mesec dana i tek rasađenom kupusu. Preporučuje se upotreba insekticida Decis 0,5 L/ha ili Bifenicus 0,3 L/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastac 0,2 L/ha.

     Brojnost podgrizajućih sovica na svetlosnim klopkama je značajna. Brojnost usklične sovica (Agrotis exclamationis) u Somboru je trostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek, a u Čelarevu je dvostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek. U isto vreme leptiri ozime sovice (Agrotis segetum) su u Somboru na polovini višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu na nivou višegodišnjeg proseka. Preporuka je da se na krompirima i mrkvi koji će u zemlji provesti duže od mesec dana, te na sveže rasađenim kupusnjačama uradi suzbijanje sovica u periodu do 05 avgusta preparatima Decis 0,5 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Bifenikus 0,3 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

    Na mrkvama koje su deblje od 2 cm prečnika je u tragu konstatovana osim crne pegavosti i pepelnica. Preporuka je da se razmak izmedju tretmana radi suzbijanja crne pegavosti obavlja preparatima Odeon 1,8 kg/ha ili Bravo 2 L/ha prema podacima o brzini razvoja TomCast metode sa Agroupozorenja, a za suzbijanje pepelnice je preporuka da se u naredni tretman doda i Thiovit jet ili Kumulus 3 kg/ha.

    Tokom narednih nekoliko dana je potrebno uraditi preglede mrkvi koje imaju 4 i više listova. Vremenski uslovi jako pogoduju razvoju pegavosti (crne - Alternaria spp. i mrke - Cercospora carotae). Ukoliko nisu prisutni simptomi bolesti preporuka je da se uradi zaštita preparatima Bravo 2,5 L/ha ili Odeon 2 kg/ha. Ukoliko su prisutni simptomi bolesti treba dodati i preparat Signum 0,8 kg/ha. Vaši su na nekim usevima veoma brojne, pa tamo gde ih ima na više od 5% biljaka, potrebno je uraditi suzbijanje preparatima Kestrel 0,4 kg/ha ili Confidor 0,7 L/ha ili Teppeki 0,14 kg/ha ili Gestikal 0,2 L/ha.

   U usevima gde nema simptoma bolesti i očekuje se manji pritisak pegavosti jednom nedeljno se može raditi i Bacilomix specijal 3 L/ha.

Brojnost leptira na svetlosnoj klopci tokom 2015. godine bila je za oko 50% veća od prosečne. Prosečna brojnost leptira u Čelarevu je 105, a u Somboru 215. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka, čime je izjednačena do sada najveća brojnost iz 2012. godine. U Somboru je zabeleženo 303 primerka što je najveća brojnost leptira u poslednjih 14 godina!

            Prva generacija leptira u Somoboru je bila prisutna od 23. aprila do 09. juna. Zabeleženo je 83 leptira i dva vrha u letu. Prvi vrh je zabeležen 19. maja - 10 leptira za noć, a drugi 04. juna - 15 leptira za noć i to je ujedno i maksimum leta. U Čelarevu, prva generacija je bila prisutna od 06. maja do 06. juna. Zabeleženo je 37 leptira i jedan vrh u letu. On je registrovan 18. maja - šest primeraka za noć. Na oba lokaliteta najveći broj primeraka je zabeležen u periodu od 17. do 21. maja. Najveći broj leptira je zabeležen nešto ranije nego što je to uobičajeno, no da tokom maja nisu padale velike kiše, možda bi dinamika leta bila sličnija prosečnoj.

            Druga generacija leptira u Somboru  je bila prisutna od 08. jula do 29. avgusta. Nakon toga su zabeležena još dva primerka 13. septembra. Tokom leta druge generacije je zabeleženo ukupno 220 leptira. Maksimum leta je zabeležen 29. jula i on je iznosio 26 leptira za noć. Osim ovog zabeležen je još jedan vrh u letu i to 21. jula, 17 leptira za noć.

            Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. jula do 25. avgusta. Nakon ovog perioda su zabeležena dva pojedinačna primerka 06. septembra i 01. oktobra. Maksimum leta je zabeležen 29. jula - 12 primeraka za noć. Ukupno je zabeleženo 123 primerka druge generacije.

            Na osnovu krive dinamike leta se može zaključiti da se povećanje brojnosti leptira druge generacije desilo veoma brzo nakon početka leta, što nije uobičajeno. Najveća brojnost na oba lokaliteta se desila skoro istovremeno, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Ovako velika brojnost uslovila je pojavu šteta pred vađenje na krompiru i mrkvi na kojima nije urađena zaštita. Štete su iznosile i do 20% ili po sadašnjim cenama do 200.000 dinara po hektaru! Koeficijent generacije po Mészáros-u za Čelarevo iznosi 3,3 a za Sombor 2,7. Na osnovu ovoga saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu tokom proleća 2016. godine. Obzirom na veliku brojnost sa kojom ulazi u proleće, gusenice bi mogle praviti značajne ekonomske štete na šećernoj repi, kukuruzu koji se kasno seje, lucerki, paprici, paradajzu, kupusnjačama koji se gaje iz rasade.

            Tokom 2015. godine i u Somboru i u Čelarevu je zabeležena dvostruko manja brojnost od prosečne. U Somboru je zabeleženo 20 leptira (prosek je 40), a u Čelarevu 22 leptira (prosek je 42).

            Hvatani su pojedinačni leptiri u periodu od 23. aprila do 05. oktobra u Somboru i od 31. maja do 05. oktobra u Čelarevu. Tokom leta je zabeleženo više kraćih i dužih perioda u letu. Redovniji ulov je zabeležen jedino u periodu od 25. do 29. avgusta u Somboru, a tada je zabeleženo i četiri primerka za noć, što je najveći ulov za jednu noć.

            Tokom ove godine nisu zabeležene štete ove vrste. Dugoročna prognoza se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 ^OC, maj za 0,9 ^OC, jun za 0,7 ^OC, avgust za čak 2,5 ^OC i septembar za čak 2,8 ^OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

     Na gotovo svim usevima mrkvi koje imaju više od 4 razvijena lista konstatovana je pojava pepelnice. Pojava Cercospora carotae (mrke pegavosti) i Alternaria spp (Crne pegavosti) je trenutno beznačajna. Preporuka je da se uradi zaštita mrkvi  u narednih nekoliko dana sa preparatima za pepelnicu: Karate gold 0,8 L/ha ili Nimrod 0,8 L/ha  u kombinaciji sa preparatima za pegavosti Odeon 2 kg/ha ili Bravo 2,5 L/ha. Na mestima gde su u bilzini stare mrkve preporučuje se i dodatak mikrobiološkog preparata Bacillus specijal 3 L/ha. Naredni tretman planirati za 10 do 12 dana zavisno od režima zalivanja.

     Brojnost leptira podgrizajućih sovica (Agrotis segetum i exclamationis) je dva do četiri putra veća od prosečnih vrednosti za ovaj period godine. Masovnije piljenje gusenica se očekuje u periodu od 01. do 03. avgusta. Preporuka je da se u krompiru, mrkvi, skoro rasađenim kupusima, postrnim kukuruzima uradi suzbijanje gusenica u periodu od 05. do 10. avgusta preparatima Pyrinex 48 EC (28 dana karenca), Pyrinex super 2 L/ha (28 dana karenca) ili Bifenicus 0,5 L/ha (14 dana karenca). Ukoliko je u krompiru potrebno suzbijati i krompirovu zlaticu, preporučuje se povećanje doze Coragena na 1,5 dL/ha (21 dan karenca) ili Alverde 1 L/ha (21 dan karenca) ili Laser 2 dL/ha (21 dan karenca). Krompire i mrkve koji će se vaditi narednih 15 dana ne treba štititi.

     Na mrkvama su uočeni prvi simptomi pepeplnice. Mrka pegavost (Cercospora carotae) i crna pegavost (Alternaria spp.) se razvijaju veoma usporeno. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana pregledaju usevi i ukoliko se uoče simptomi pepelnice uradi zaštita preparatom Signum 0,8 kg/ha ili Quadris 1 L/ha.

    Na mrkvama koje su sejane pre prvog maja su počeli da se javljaju simptomi crne pegavosti (Alternaria spp.). Preporuka je da se usev pregleda. Ukoliko se uoče simptomi na više od 1% biljaka potrebno je početi raditi zaštitu preparatima Odeon 2 kg/ha ili Bravo 2,5 L/ha. Na kasnije posejanim mrkvama za sada nema simptoma bolesti, pa se može uraditi tretiman preparatima Bacillomix specijal 3 L/ha. Od štetočina su ponegde prisutne vaši. No u polju je prisutan i veliki broj prirodnih neprijatelja, pa vaši ne treba suzbijati po svaku cenu.

Najveći broj primeraka je zabeležen u Somboru, 167 i to je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 178. U Čelarevu je zabeleženo samo 46 leptira što je trostruko manje od višegodišnjeg proseka koji iznosi 129. U V. Radincima je zabeleženo 39 leptira a u Bajmoku 49.

Tokom leta zabeležene su dve generacije leptira. Prva je počela da leti 20. aprila u V. Radincima i to je do sada najranija pojava ove vrste! U Somboru je let počeo 29. aprila, samo jedan dan posle do sada najranije zabeleženog leptira 2002. godine (vidi sliku). Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 22. maja - pet leptira za noć, Somboru 24. maja - 17 leptira i u Bajmoku 28. maja - šest leptira. Prva generacija je prestala sa letom, u zavisnosti od lokaliteta u periodu od 09. do 17. juna. Druga generacija je počela let 13. jula a završila 25. avgusta. Brojnost je brzo počela da raste, ali je to trajalo svega 10tak dana, nakon čega su klopkom hvatani samo pojedinačni primerci. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 29. jula - pet leptira za noć. Po jedan primerak je zabeležen 12. septembra u Čelarevu i 24. septembra u Somboru.

Koeficijent generacije u Somboru iznosi 0,33, u V. Radincima 0,22 i Bajmoku 0,4. Samo je u Čelarevu koeficijent generacije veći od jedan i to 1,09. Na osnovu ovog se saopštava negativna prognoza brojnosti prve generacije. Na osnovu koeficijenta generacije u Čelarevu bi mogla da se saopšti i pozitivna prognoza, ali je brojnost bila veoma mala, pa čak i ako broj poraste u 2015. godini, gusenice neće moći da prave ekonomski značajne štete.

Vrsta je bila prisutna u tri generacije tokom 2014. godine. Let leptira prve generacije je počeo između 19 i 23 aprila. U Velikim Radincima je trajao samo do 11. maja i nakon toga cele godine nije zabeležen ni jedan leptir što do sada nikad nije zabeleženo na drugim lokalitetima. Na drugim mestima je let prve generacije prestao od 05. do 16. juna. Maksimumi leta su zabeležni: u Somboru 24. maja (osam leptira za noć), 28. maja u Bajmoku (17 leptira za noć). Druga generacija je počela sa letom između 29. juna (u Bajmoku) i 08. jula (u Čelarevu). Bila je prisutna do 08. avgusta u Somboru i 23. avgusta u Čelarevu. Jasna granica između druge i treće generacije u Bajmoku nije jasna, jer su se pojedinačni leptiri hvatali bez većih pauza sve do 1. oktobra. Tokom leta druge generacije nije bio jasno izražen maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Najveći broj leptira je zabeležen svuda oko 25. jula. U Somboru je zabeleženo 70 leptira, u Čelarevu 28 a u Bajmoku 45 leptira druge generacije. Treća generacija je bila prisutna od 05. septembra do 10. oktobra. U Somboru je zabeleženo 11 primeraka, u Čelarevu 21 primerak a u Bajmoku 18 leptira. Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 17. septembra, pet primeraka za noć.

Poređenjem ovogodišnje dinamike leta sa ranijim podacima može se zaključiti da je prva generacija počela sa letom ranije nego što je to uobičajeno (vidi sliku). Tokom maja je usledilo smanjenje brojnosti, a najveća brojnost prve generacije je zabeležena malo kasnije nego što je to uobičajeno.  Druga generacija je imala mnogo manju brojnost od prosečne a u periodu kada je obično najbrojnija, došlo je do prestanka leta druge generacije. Treća generacija je bila prisutna u uobičajenom obimu i vremenu. Treća generacije je na mestima gde se krompir vadio tokom oktobra i novembra pravila lokalno štete.

Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru i Čelarevu iznosi 1,56 i 2,45 pa se tu može očekivati povećanje brojnosti. Međutim u Velikim Radincima i Bajmoku je koeficijent ispod vrednosti 1 (0 i 0,03) i može se očekivati smanjenje brojnosti. Obzirom da je brojnost bila višestruko manja od prosečnih, ekonomski značajne štete se tokom pojave gusenica prve generacije gusenica ne mogu očekivati.

     XV naučno stručni skup Savremena proizvodnja povrća će se održati u Amfiteatru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 6. decembra 2014. godine.  Predstavljanje firmi u holu fakulteta i prijava učesnika će početi u 8 sati, a svečano otvaranje je predviđeno za 10 sati. Predviđena su sledeća predavanja:

10.20 Ilin i Marković: Stanje i pravci razvoja povrtarstva u Srbiji

11.00 Bulajić: Suzbijanje prouzrokovača bolesti u organskoj proizvodnji povrća

11.30 Krstić: Pojava, rasprostranjenost i kontrola virusa žute pegavosti irisa u usevu crnog luka u Srbiji

12.30 Obradović, Prokić i Zlatković: Mrljavost ploda - nova bakterioza lubenica u Srbiji

13.00 Injac, Jovanović, Farkaš i Vajgand: Pojava i suzbijanje prouzrokovača plamenjače krompira u Srbiji 2013 - 2014. godine

14.00 Vico: Suzbijanje prouzrokovača bolesti povrća u skladištu

15.00 Izvlačenje dobitnika nagradne igre

     Protekli period je bio veoma povoljan za razvoj crne i mrke pegavosti (Alternaria i Cercospora) na mrkvi. Pegavosti su prisutne i na poslednjim rokovima setvi. Preporuka je da se na svim mrkvama koje imaju više od dva lista počne raditi zaštita fungicidima, u intervalima koji odgovaraju vrednostima matematičkih modela. Na mrkvama koje imaju više od 4 lista, a gde je prisutno više od pet pega po biljci preporuka je da se zaštita vrši češće, na svakih 3 do 4 dana. Da bi se usporila ili sprečila pojava rezistencije preporučuje se kombinovanje preventivnih i kurativnih fungicida te promena fungicida po mehanizmu delovanja.

      Pojava rezistencije malo moguća: Bravo, Odeon i Dithane - preventivni preparati.

      Pojava rezistencije malo moguća: kombinovani, preventivni i kurativni preparati su Shavit F, Eminent star i Ortiva opti.

      Rizik od pojave rezistencije srednji: kombinovani kurativni preparati su: Sphera, Signum, Amistar extra, Opera, Acanto plus, Collis, Pictor.

      Rizik od pojave rezistencije srednji i visok: kurativni preparati grupa rezistencije 11 strobilurini (Zato, Quadris) i grupa rezistencije 7 (Cantus).

     Podgrizajuće sovice (Agrotis segetum i A. exclamationis) prave štete na krompiru i mrkvi pred vađenje, te uljanoj repici koja se seje u avgustu. Brojnost leptira druge generacije iznosi u zavisnosti od lokaliteta 10 do 30% prosečnih vrednosti, pa kako sada stoje stvari, ove godine neće biti potreba da se ona suzbija.

     Brojnost sitnih glodara u polju je jako velika. Žetvom pšenice i njihovom obradom, došlo je do masovnog seljenja miševa u sve okolne useve. Preporuka je da se usevi koji su blizu strništa, livada i lucerišta pregledaju i po potrebi se uradi suzbijanje sitnih glodara. Prilikom upotrebe mamaka obavezno zatvarati rupe da ne bi došlo do trovanja drugih životinja, a preporučuje se upotreba: cinkfosfid, bromadiolon, hlorfacinon ili mamaka na bazi natrijum selenita.

     Na mrkvama koje su posejane pre 10 juna zabeležena je pojava pepelnice, a na skoro svim mrkvama koje imaju više od 5 listova zabeležena je pojava crne i mrke pegavosti (Alternaria i Cercospora). Preporuka je da se mrkva zaštiti preparatima: Opera 0,8 L/ha ili Sphera 0,35 L/ha ili Acanto plus 0,7 L/ha ili Amistar extra 0,75 L/ha u kombinaciji sa preparatima Odeon 2 kg/ha ili Bravo 2,5 L/ha. Ukoliko se na Vašem lokalitetu bolest razvija brzo (crvena boja) tretmane raditi na 7 dana, ako se bolest razvija ubrzano na 10 dana, a ako se bolest razvija usporeno na 14 do 20 dana. Odnosno naredni tretman treba obaviti kada suma vrednosti dostigne 15 za osetljive sorte i 20 za odporne sorte.

    Na terenu, čak ni na mrkvama posejanim u februaru nisu zabeleženi simptomi crne i mrke pegavosti (Alternaria i Cercospora). Na pojedinim usevima je zabeležena pojava rdje mrkve u većem obimu nego ranijih godina. Preporuka je da se u naredna tri dana uradi zaštita svih useva koji imaju više od 5 listova preparatima Dithane neo tech 2,5 kg/ha ili Odeon 2 kg/ha ili Bravo 2,5 L/ha uz dodatak Isabiona ili Nutriamino plusa ili Delfama u količini od 1 L/ha.

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

1. da se što pre odvede voda sa parcele 
2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

1. Što pre se osloboditi vode
2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

     Na skoro svim usevima mrvke koje imaju više od 5 listova su primećeni simptomi pepelnice i crne pegavosti (Alternaria spp.). Preporuka je da se na mrkvama koje imaju više od 5 listova uradi zaštita kombinacijom preparata: Dithane 2,5 kg/ha sa Thivit jet ili Kumulus 3 kg/ha.

      Na mrkvama koje su sejane pre 1. juna registrovana je pojava pegavosti (Alternaria spp i Cecospora carotae). Na mrkvama iz kasnijih setvi još nije ragistrovana pojava pegavosti. Preporuka je da se na ranije posejanim usevima uradi zaštita preparatima BRAVO 720SC 2,5 L/ha ili ODEON 2 kg/ha ili DITHANE NEO TECH 2,5 kg/ha. Razmak izmedju tretmana treba prilagoditi učestalošću, načinu zalivanja i vrednostima modela za razvoj ovih bolesti.

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

      Na mrkvama koje su uzrasta pet i više razvijenih listova su registrovane prve pege crne pegavosti i Cercospora-e mrkve. Na mlađim mrkvama nema simptoma bolesti. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana uradi zaštita preparatima Ditane neo tech 2,5kg/ha ili Odeon 2 kg/ha ili Bravo 2,5 L/ha.

     Po jedan do dva primerka za noć su registrovana u periodu od 13. aprila (u Somboru) do 27. septembra (u Čelarevu). Na svim mestima su zabeležene velike pauze između ulovljenih primeraka, pa se ne može ustanoviti dinamika leta. U Velikim Radincima su za celu godinu registrovana samo tri leptira, u Čelarevu devet, a u Somboru 11, što je mnogo manje u odnosu na višegodišnje proseke za ta mesta (Vajgand 2010b i Vajgand i sar., 2008).

U Velikim Radincima je let leptira počeo 23. aprila, a u Čelarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u Čelarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u Čelarevu i 54 u Somboru.

Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u Čelarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u Čelarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za noć). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i Čelarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u Čelarevu i 172 u Somboru.

Ukupan godišnji broj leptira po lokalitetima je u Čelarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za Čelarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% veća. Posledica ovakve brojnosti su pojave šteta tokom avgusta na krompiru na kome nije rađena zaštita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

     Velika vazdušna suša je usporila razvoj Cercospore i Alternarie, a pospešila razvoj pepelnice na listovima mrkve. Razmaci između zaštite se mogu povećati na 8 do 10 dana, a na sortama osetljivim na pepelnicu se preporučuje pregled a ako se konstatuje prisustvo i zaštita. Preporučuju se preparati: Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha, a ukoliko se konstatuje prisustvo pepelnice preporučuje se dodavanje preparata Thiovit jet 3kg/ha na mlađim usevima ili Topas 0,5dL/ha na starijim usevima.

    Pege crne pegavosti i Cercospore su registrovane na svim mrkvama koje imaju više od 7 listova. Pepelnica nije registrovana ni na jednom lokalitetu. Preporuka je da se na svim mrkvama koje imaju više od 7 listova uradi zaštita prepratima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2 kg/ha.

    Na starijim mrkvama na kojima je zaštita već rađena preporučuju se tretmani preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2 kg/ha u razmacima od 11 do 14 dana.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

            Uslovi za razvoj pegavosti lista su uz Dunav i Tisu veoma povoljni i razmak između tretiranja treba da ostane na 7 dana. U ostalim delovima Vojvodine su uslovi povoljni pa razmaci između tretiranja mogu da se povećaju na 12 do 15 dana. Pepelnica je prisutna na malom broju parcela i tretiranja nisu potrebna. Lisne vaši su malobrojne i suzbijanje nije potrebno. Preporuka je da se zaštita mrkvi koje će se vaditi za 10 dana ne radi. Mrkve koje će se vaditi kasnije treba zaštititi. Ukoliko mrkva ima svega tri zdrava lista, sa mnogo pegavosti na ostalim listovima uraditi zaštitu preparatom Signum 1kg/ha. Ukoliko mrkva ima više od četiri zdrava lista, a ostali listovi su sa malim brojem pega, zaštitu uraditi preparatima Dithane 3kg/ha ili Odeon 2,5kg/ha. Koristiti što veću količinu vode i dodati Trend 1dL/100L vode.

            Uslovi za razvoj pegavosti lista su veoma povoljni, pa je potrebno raditi zaštitu u razmacima od sedam do 10 dana. Pepelnica nije registrovana. Lisne vaši su malobrojne. Preporuka je da ukoliko mrkva ima svega tri zdrava lista, sa mnogo pegavosti na ostalim listovima uradi zaštita preparatom Signum 0,6kg/ha. Ukoliko mrkva ima više od četiri zdrava lista, a ostali listovi su sa malim brojem pega, zaštitu uraditi preparatima Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2kg/ha.

     Na mrkvama koje su imale vodolež u veoma toplim i vlažnim uslovima je registrovana bakteriozna pegavost Xanthomonas campestris carotae. Na ostalim usevima mrkve su registrovane pege Alternaria spp. i Cercospora carotae. Pepelnica nije registrovana. U narednim danima se očekuju veoma povoljni uslovi za razvoj bolesti. Preporuke je da se na usevima gde je registrovan vodolož uradi zaštita kombinacijom preparata Kocide ili Neoram 3 kg/ha + Dithane 2,5kg/ha ili Bravo 2,2L/ha ili Odeon 2kg/ha. Doze preparata u zavisnosti od veličine lisne mase treba povećati do 25%.

            Na mrkvi su pronađeni prvi simtomi crne pegavosti lista. Uslovi za razvoj pegavosti lista na mrkvi su povoljni. Preporuka je da se na setvama obavljenim pre 05. maja uradi zaštita preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha. Jer se na tim mrkvama pčeli popjavljivati simptomi pegavosti. Na kasnijim setvama nema pegavosti, pa zaštitu ne treba raditi.