Štetni organizmi

Leska - lešnik

Xanthomonas campestris corylina i Pseudomonas avellanea -

Bakterioze leske

Veći broj bakterija napada lesku. U pitanju su bakterije rodova Xanthomonas i Pseudomonas prouzorkovača bakteriozne paleži i sušenja leske.

Xanthomonas je bolest pričinjava značajne štete. Ispoljava se na svim nadzemnim organima biljke. Prvi simptomi se uočavaju na pupoljcima u proleće u vidu tamnih uglastih pega. Takvi pupoljci se često ne otvaraju. Pege na listovima su sitne uglavnom 1-2 mm. Uglaste su ili nepravilne, vlažne. U početku su pege žutozelene do tamnozelene boje, a kasnije postaju crvenkasto-braon. Bolest je posebno agresivna u godinama koje obiluju jesenjim kišama. Optimalna temperature za rast i razvoj bakterije je 28 °C.

Osušeni listovi ostaju pričvršćeni za stablo. Bakteriozna palež je najštetnija ako se javi na letorastima, granama i deblu. Ponekada je moguće na ovim organima videti masne lezije dugačke 3-7 mm koje ukazuju na pojavu bolesti. Letorasti zaraženi u osnovi usled prstenstog širenja pega povijaju se i lome. Mlada, tek posađena stabla koju su pod stresom imaju mnogo veće šanse da budu napadnuta od strane ovog patogena. Takva stable se suše iste godine. Najosetljiviji su voćnjaci od 1-4 godine starosti. Štete u prinosu iznose od 1-10%. Biljke stare 12 i više godina napadnute ovom bolešću imaće smanjen prinos jer bolest izaziva sušenje vrhova krošnji pa se samim tim obrazuje manji broj rodnih pupoljaka, tako stara stabla retko se skroz osuše. Bakterija u biljku prodire kroz stomine otvore, a postoji mogućnost da se prenosi i polenom, isto tako zaraza se širi alatom za rezanje koji nije dezinfikovan. Na veća rastojanja se prenosi sadnim materijalom i to je glavni način širenja bolesti. Bakterija može preživeti  4 meseca u opalom lišću, dok u zemlji ne može opstati.

Vodeće svetske zemlje u proizvodnji lešnika smatraju ovu bakteriju najopasnijom i najštetnijom. Smatra se da ima veći ekonomski značaj u odnosu na sve druge bolesti lešnika zajedno. Za relativno optorne sorte smatraju se : Negret, Gunslebert, Segorbe, Longue d'Espagne, Merveille de Bollwiller.

O ovoj bakteriozi pogledajte i na adresi:

https://www.eppo.int/QUARANTINE/data_sheets/bacteria/XANTCY_ds.pdf

http://apsjournals.apsnet.org/doi/abs/10.1094/PDIS-04-12-0375-PDN

 

Na leski se razvija bakterija roda Pseudomonas. Prisustvo ove bakterije nije potvrđeno kod nas do sada, mada se unosom velikih količina sadnog materijala iz zemalja u kojima je potvrđeno njeno prisustvo može očekivati pojava i kod nas. Pošto možemo očekivati pojavu i ove bakterije, daćemo opis prisustva i ove bakterije.

Prvi simptomi se uočavaju u vidu nekroze grana ili stabala, simptomi su vrlo slični kao kod predhodne bakterioze. U proleće, pri kratanju vegetacije izostaje otvaranje pupoljka na napadnutim granama ili se uočava uvenuće novoformiranog prirasta. U februaru i martu bolest se primećuje na ženskim cvetovima u vidu nekroze, a na muškim je nekroza vidljiva već zimi. Tokom proleća i leta na obolelim stablima se ispoljava hloroza listova, porast je usporen i na kraju listovi odumiru. Suvi zaraženi listovi ostaju pričvršćeni za stablu i nakon opadanja zdravog lista. Tako se tokom kasne jeseni najlakše može uočiti koja su stabla napadnuta od strane ovog patogena.

Infekcija počinje sa vrha stabla, obično na mestu odvajanja lista od drvenastog dela, ali se sumnja da i podkornjaci (insekti iz familije Scolytidaemogu biti vektori). Tokom zime na mestu pojave bolesti se može uočiti blago oticanje tamnomrke boje. Mrka boja se širi na pupoljak, koru i kambijum. Bakterija se brzo širi kako naviše, tako i naniže i do proleća dospeva do osnove žbuna. Odatle se širi na susedna stable ili izdanke i uništava ih tokom naredne vegetacije. Zahvaćeni žbun se može kompletno osušiti za 2-3 godine od pojave prvih simptoma. U ranim fazama pojave bolesti u osnovi žbuna se uočava  svetlo mrka nekroza kore koja se jasno razlikuje od zdrve svetlo sive kore. U odmakloj fazi razvoja bolesti kora se lako odvaja od drvenastog dela, kambijum je u potpunosti razoren i zamenjen beličastom viskoznom masom bakterija. Na obolelom stablu ponekad dolazi do uzduznog pucanja kore, a iz njega curi bakterijski eksudat. Kada se kora osuši pukotine se povećavaju. Bakterija ne napada lišće i plodove, po čemu se najviše i razlikuje od predhodne bakterioze.    

Patogen prezimljava u zaraženim delovima leske. Kišne kapi raznose bakterije na kraća rastojanja, dok se na veća rastojanja prenosi zaraženim sadnim materijalom na kom se ne uočavaju simptomi bolesti (latentne zaraze). Do infekcije dolazi u lesen ili početkom zime kada je opadanje lista povezano sa kišnim periodom. Bakterija prodire u biljku na mestu odvajanja lista, mada može prodreti i kroz lenticele i rane na drvenastim delovima biljke. Ona ne prodire kroz stome, iz tog razloga se simptomi ne javljaju na listu.

Većina sorti je osetljiva na ovu bakteriju, delimicnu otpornost ispoljavaju sorte Barcelona i Tonda Gentile della langhe.

O ovoj bakteriozi pogledajte i na adresi:

http://www.cost873.ch/_uploads/_files/Pseudomonas_avellanae_FactSheet.pdf

 

Koliko nam je poznato za sada ne postoje modeli prognoze ovih bakterioza, pa Agroupozorenje daje signal za tretiranje na osnovu vizuelnih prelgeda lešnika u Bačkoj, jer trenutno nema uvid u stanje lešnika u ostalim delovima Srbije. Pretplatnici mogu da saznaju i koja sredstva za zaštitu i prihranuwww.agroupowww leske su u nekim momentima najbolja za primenu.