Fiziološko oboljenje koje se u uslovima Balkana najčešće javlja na krušci i to pre svega na sorti Konferans, ali često i na Viljamovki. Štetnost se ogleda u gubitku fotosintetske površine lista, što ima direktan uticaj na kvalitet prinosa u datoj godini, odnosno smanjenje prinosa u narednoj vegetaciji. Smanjenje prinosa može biti i 75%. Vrlo slične simptome uzrokuje i bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora).
Simptomi počinju sa pojavom smeđih/crnih površina na listovima, koji se postepeno šire zahvatajući celu površinu, pa i peteljke. Krajnja manifestascija je nekrotiziranje i opadanje lisne mase u većoj ili manjoj meri. Može biti zahvaćeno i do 90% lisne mase. Najosetljiviji su stariji listovi i oni koji su smešteni u unutrašnjosti krune.
Mehanizam nastanka pojave nije do kraja razjašnjen, ali najverovatnije da je uzrok enzimatska oksidacija fenola i polifenola nakon njihovog izlivanja iz vakuola mezofila lista (vidi šemu). Ova oksidacija nastaje kada, dolazi do oštećenja mebrane vakuole i izlivanja njenog sadržaja (citirao Gliha, R., prema autorima Bonany, J., Vilardell, P., Camps, F., Lasko, A. (1991): Le cause del „brusone“ nel pero cv. „Conference“). Do oštećenja zida vakuola dolazi pod uticajem:
Þ Mehaničkih faktora - sisanje grinja (naročito osetljive Konferans, Viljamovka, Boskova bočica...) ili oštećenja od čestica peska (peščane oluje)
Þ Klimatski faktori – visoke temperarture, niska vlažnost vazduha, jak vetar (poremećaji u transpiraciji)
Þ Edafski faktori – slaba obezbeđenost biljaka vodom
I kod drugih voćnih vrsta je verovatno isti mehanizam nastanka ove pojave.
Mere borbe: pošto sama pojava je još predmet proučavanja, ne postoje sigurne mere borbe. U svakom slučaju smanjivanje preduslova za nastanak pojave, svakako podrazumevaju primenu principa dobre poljoprivredne prakse, i to:
1. suzbijanje grinja
2. izbegavanje zasnivanja voćnjaka na prevrućim, suvim i vetrovitim položajima
3. pravilan režim navodnjavanja
Prema iskustvima iz severozapadne Hrvatske (Gliha i saradnici) kritičan period je III dekada juna i juli mesec, kada nastupi period suvog i žakog vremena.
Agroupozorenje je razvilo sopstveni model za praćenje rizika pojave oboljenja.
Agroupozorenje daje nivo rizika za svaki dan u vegetaciji (dnevni rizik - "DR"):
-U danima kada je DR srednji- 1 (za sorte Konferans, Viljamovka) posebno obratiti pažnju na režim navodnjavanja zasada.
-U danima kada je visok DR- 2 osim ravnomernog snabdevanja zasada vodom, preporučljivo je primenjivati sredstva koja smanjuju stres i imaju biostimulatori efekat, kao i sredstva antitranspirante. Najbolji efekti sa ovim sredstvima se postižu sa najmanje 2-3 vezana tretmana u razmacima od 7-10 dana, sve do god traje visok nivo rizika.
