Naslovna

Praćenje štetnih organizama

Linkovi

Štetni organizmi

Vinova loza

Plasmopara viticola (primarne infekcije) - prouzrokovač plamenjače vinove loze

PLAMENJAČA VINOVE LOZE

Plasmopara viticola

             Kod nas ovo oboljenje je jedno od najznačajnijih na vinovoj lozi, tako da ako se ne suzbija na vreme štete mogu i 100%.              Simptomi plamenjače se uočavaju na svim zelenim delovima vinove loze (lišću, lastarima, cvetu i grozdovima). Najviše je napadnuto lišće, a najosetljivije za infekcije je u fazi intezivnog porasta (početak juna) i pred zrenje. Na lišću ima tri tipa simptoma: 

1.      bez jasnih simptoma se formiraju konidiofore (organi koji omogućuju nastanak novih infekcija). Ovi simptomi nastaju u uslovima brzog razvoja patogena, tj. izuzetno povoljnih uslova za razvoj gljive

2.      pojava uljnih pega, koje u vlažnim uslovima (noćne temperature iznad 12°C i vlažnost vazduha iznad 90%) sa naličja lista, bivaju pokrivene belom konidijskom navlakom

3.      na starijem lišću u vidu mozaičnih, poligonalnih pega žute ili crvenkaste boje, koje se šire duž nerava. Obično se javlja u jesenjem delu vegetacije

Zaraženo tkivo lišća odumire, nekrotira i može da otpadne. Zaraženi celovi cveta nekrotiraju i otpadaju. Bobice su osetljive na infekciju dok nedostignu 5-6 mm u prečniku  (faza šarka, odnosno početak zrenja). Na lasatrima infekcija se obično manifestuje na vrhu mladara (koji se uvijaju u vidu slova „S“) ili na kolencima/nodusima (u vidu mrkih pruga).

            Kod nas patogen prezimljava u oosporama na opalom lišću. U povoljnim uslovima oospore formiraju makrosporangije, koje opet formiraju zoospore koje prave primarne infekcije. Dalje infekcije su putem konidiofora, koje se mogu formirati samo noću ili u ranim jutranjim časovima. Infekcija je moguća samo preko strominih otvora.

            Suzbijanje nije moguće bez primene fungicida. Okosnicu borbe čine sistemični fungicidi, međutim zbog njihovog specifičnog delovanja kod njih postoji visok rizik od nastanka rezistenstnosti patogena. Zato se, a i zbog potrebe za većim brojem tretiranja (koji poskupljuju proizvodnju i povećavaju rizik od zagađenja životne sredine) primena fungicida mora bazirati na praćenju patogena primenom modela za prognozu rizika.

Agroupozorenje prati ovog patogena  pomoću modela za prognozu rizika infekcije i osmatranjem situacije na terenu.

            Agroupozorenje daje signal za momenat tretiranja, naročito u najkritičnijim fazama razvoja vinove loze (pre i posle cvetanja i u fazama dozrevanja bobica). Preplatnici mogu da saznaju optimalno vreme primene pojedinih fungicida po regionma Vojvodine.

            O patogenu možete saznati više i na adresama:

http://www.inra.fr/hyp3/pathogene/6plavit.htm